RAZGOVOR SA SVJATJEJSIM PATRIJARHOM SVERUSKIM  ALEKSIJEM II   NEMA RAZLOGA DA SE PLASIMO JACANJA UTICAJA VATIKANA   O odnosima Ruske pravoslavne crkve sa Vatikanom, dogadjajima u svetu koji zabrinjavaju Crkvu i optimistickim tendencijama, Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II govori u intervjuu listu "Izvestija". - Vasa Svetosti, o problemu uzajamnih odnosa Ruske pravoslavne crkve i Vatikana Vi ste iznosili svoje misljenje, izmedju ostalog i redakciji "Izvestija". Ali situacija je i dalje zategnuta. Nedavno je kardinal Kasper u svom clanku izjavio da "Pravoslavna crkva priznaje svoju pastirsku i evangelizatorsku slabost i zbog toga se plasi katolicanstva", "RPC zivi po dvojnom standardu", "tezi da ucvrsti svoju hegemoniju na stetu slobode licnosti." - Ovakve izjave predstavljaju propagandnu dimnu zavesu iza koje se sprovode radnje koje su u suprotnosti sa opsteprihvacenom praksom medjudrzavnih i medjucrkvenih odnosa, praksom uzajamnog postovanja i teznje za uvazavanjem medjusobnih interesa. Podsecam da su katolicke eparhije osnovane u Rusiji bez ikakvih prethodnih konsultacija i pregovora sa Ruskom pravoslavnom crkvom. U sferi medjuljudskih odnosa, ovakvi postupci smatrali bi se bezobzirnim. O tome da su upravo tako shvacene neprijateljske inicijative Vatikana svedoce izjave nase Crkve i Ministarstva spoljnih poslova Rusije, a takodje i ponekad veoma ostra reakcija ruske javnosti. Naime, rec je o tome da su, po blagoslovu rimskog pape, u Rusiju uvedene katolicke strukture paralelne odgovarajucim strukturama Pravoslavne crkve, a nasa zemlja, koja ima hiljadugodisnju pravoslavnu tradiciju, stekla je dvosmisleni status "crkvene provincije" Vatikana. Pojam kanonske teritorije, koji Vatikan odbacuje iz konjunkturnih razloga, lezi pre u istorijsko-crkvenoj, nego u dogmatskoj ravni, i odnosi se na one drzave u kojima vecinu tradicionalno cine katolici ili pravoslavci. Medjutim, postojanje drzava sa vecinskim katolickim ili pravoslavnim stanovnistvom predstavlja realnost duhovnog i religioznog zivota naroda, sto se ne moze poreci. Gore receno u direktnoj je vezi i sa problemom katolickog prozelitizma. Istina, svestenici i prelati Rimokatolicke crkve odbacuju prigovore zbog sprovodjenja takve misionarske politike, tvrdeci da oni biraju samo "nicije", "zalutale" duse. Ipak, poznate su brojne potvrde obracanja pravoslavaca u katolicanstvo, pored ostalog i zbog nedovoljne upucenosti ljudi u veroispovedne razlike izmedju katolicanstva i pravoslavlja ili cak teskog materijalnog i finansijskog polozaja. Osim toga, voleli bismo da znamo koje to duse katolici smatraju "napustenim" i "nicijim" u zemlji u kojoj dve trecine stanovnistva cine pravoslavci, bilo po veri, bilo po krstenju, bilo po vaspitanju, bilo po kulturnoj samoindetifikaciji. Uz to, glava ruskih katolika ne krije da se katolicka pastva u proteklih deset godina nije bitno uvecala. To govori samo o tome da se, bez obzira na misionarsku aktivnost katolickih propovednika i neuporedive s nasim materijalne mogucnosti katolickih eparhija, ljudi u Rusiji ne odricu ocinske vere. Prema tome, nema razloga da se plasimo znacajnijeg sirenja katolickog uticaja u Rusiji. Mi samo tezimo uzajamnom postovanju i konstruktivnim odnosima sa Rimokatolickom crkvom. Zeleo bih da naglasim: nasa Crkva nacelno ne prihvata pokusaje prenosenja ideologije i principa trzisne konkurencije na sferu medjukonfesionalnih odnosa. Sto se tice optuzbi za "koriscenje dvojnog standarda", tu se misli na postojanje eparhija Ruske pravoslavne crkve u Zapadnoj Evropi. Ali kao prvo, pravoslavni svestenici pomazu pre svega svoje sugradjane i istoverce koji zive u inostranstvu, a kao drugo, nase eparhije ni do danas ne mogu zvanicno da se registruju u takvim zemljama kao sto su Francuska, Austrija ili Argentina, gde su tradicionalno jake pozicije Vatikana. Takodje nije svima poznato da se, uoci objavljivanja odluke o katolickim eparhijama u Rusiji, rimski papa sastao sa delegacijom nase Crkve, koja je na poziv Vatikana doputovala u Asizi. Ali tom prilikom rimski papa ni jednom recju nije pomenuo vec donetu odluku. Treba reci i to da Ruska pravoslavna crkva odrzava dobre odnose sa katolickim eparhijama, manastirima, skolama, humanitarnim organizacijama, kao i obicnim vernicima Rimokatolicke crkve. Ali to nisu oni katolici koji dolaze kod nas samo sa jednim ciljem - da preobrate u svoju veru sto je moguce vise ruskih gradjana. Zbog toga je pozivanje kardinala Kaspera na nekakvu "pomoc" od strane katolickih struktura, u konkretnom slucaju apsolutno nezakonito. Tim pre, sto neke katolicke organizacije koje saradjuju sa nasom Crkvom u obrazovnim, socijalnim, humanitarnim i drugim programima, ne skrivaju svoj negativan odnos prema jednostranom delovanju Vatikana u Rusiji. - Da li osecate pritisak od strane politickih sila s ciljem da promenite poziciju u kontekstu opsteg procesa globalizacije? Da li je ojacala kampanja za diskreditaciju Ruske pravoslavne crkve? - Ne mozemo da ignorisemo cinjenicu da su Pravoslavna i Katolicka Crkva realne i uticajne duhovne snage u Evropi i svetu. Uvereni smo da su Moskovska patrijarsija, Vatikan i druge pomesne pravoslavne, kao i evropske crkve, pozvane da saradjuju sa razlicitim institucijama Evrope koja se ujedinjuje, s ciljem da religiozni faktor zivota naroda u toku integracionih procesa ne bude potisnut na periferiju drustvene paznje. Sto se tice pitanja o delovanju Vatikana u Rusiji u kontekstu procesa globalizacije, mi ovde ne vidimo nikakvu direktnu medjusobnu vezu. Sem toga, pretenzije Vatikana koje imaju planetarne razmere, sasvim su ocigledne. Prakticno ova teznja se ispoljava u praksi prozelitizma, u grubom potiskivanju pravoslavne manjine od strane grko-katolika u zapadnim delovima Ukrajine. U osnovi takve politike lezi principijelno neprihvatanje tradicionalnih religiozno-kulturnih vrednosti pravoslavnih naroda. Medjutim, istorija pokazuje da se katolicka ekspanzija u Rusiji najcesce hronoloski poklapala s periodima privremenog slabljenja ruske drzave i Pravoslavne crkve. Ako govorimo o relativno skorijem vremenu, dovoljno je spomenuti pokusaj Vatikana da uspostavi dijalog s boljsevickom vladom u jeku najzescih progona Pravoslavne crkve, ili aktivno ucesce grko-katolika u delovanju nacionalistickih, pre svega antiruskih snaga. - Mozete li formulisati uslove izmirenja sa Vatikanom? - Kao sto je vec vise puta izjavljivala, Ruska pravoslavna crkva je nacelno spremna za susret Patrijarha s rimskim papom Jovanom Pavlom II. Medjutim, do susreta moze doci tek nakon formiranja zajednickog stava u vezi sa osnovnim pitanjima medjucrkvenih odnosa. Izmedju ostalog, obe strane su duzne da osude prozelitizam u svim njegovim oblicima, da se sloze u pogledu nedopustivosti unije kao metoda za postizanje jedinstva u proslosti, sadasnjosti i buducnosti, da priznaju i bez pogovora postuju princip kanonske teritorije. Drugim recima, mora se pre svega doci do konacnog razresenja dugotrajnog konflikta izmedju grko-katolika i pravoslavaca u Zapadnoj Ukrajini, gde su fakticki razorene tri pravoslavne eparhije - Ljvovska, Ternopoljska i Ivano-Frankovska. Osim toga, Vatikan mora da prekine praksu prozelitizma medju tradicionalno pravoslavnim stanovnistvom Rusije i zemalja SNG. - Da li je moguca takva varijanta obnavljanja dijaloga pri kojoj bi do susreta sa rimskim papom doslo na neutralnoj teritoriji? - Susret poglavara Ruske pravoslavne crkve sa poglavarom Vatikana jednom je vec planiran, i trebalo je da se odigra u Austriji 1997. god. Sprovedene su krupne pripreme, obe strane su prethodno usaglasile konacne dokumente, veoma vazne za buduce pravoslavno-katolicke odnose. Ipak, ova sansa je propustena krivicom katolicke strane, kada je rimski papa iz dokumenata vec spremnih za potpisivanje svojerucno izbacio pitanje o odnosima izmedju pravoslavaca i grko-katolika u Zapadnoj Ukrajini. Ruska crkva je i dalje uverena da ce takav susret imati smisla samo ako doprinese isceljenju i do danas otvorenih rana iz proslosti, kao i realnom razresenju bolnih problema bilateralnih odnosa. Nas pokusavaju da uvere da je najvaznija sama cinjenica susreta poglavara dveju crkava. Medjutim, poseta rimskog pape Ukrajini pokazala je da ovakav susret ne samo da ne doprinosi konstruktivnom resenju nagomilanih pitanja, vec preti jos vecim zaostravanjem postojecih podela u drustvu. - Koji Vas dogadjaji danas u svetu najvise brinu? I sta uliva optimizam? - Nase vreme je puno uznemirujucih tendencija. Mnoge od njih predstavljaju direktan izazov krhkom miru na zemlji i samoj perspektivi opstanka covecanstva. Tradicionalni svetski poredak, zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta drzava, danas ustupa mesto novom, koji se bazira na principu globalne odgovornosti i prava jaceg. Moralna osnova svetskog poretka postaje ne pravicnost, vec samovolja. Danas smo na pragu svetskog poretka u kome je ljubav prema bliznjem zamenjena politickom korektnoscu, medjusobna tolerancija - indiferentnoscu. Pred nama je svet cije su sve teznje usmerene na dobijanje koristi po svaku cenu. Ne moze a da nas ne uznemiri i brzo sirenje zarista napetosti po citavoj planeti. Po mom misljenju, u osnovi navedenih zabrinjavajucih pojava lezi odredjena tendencija za nametanjem svetu kulturne unifikacije i jedinstvenog pogleda na svet. Nametanje "univerzalne formule srece" svim narodima, bez uvazavanja njihovih kulturnih, etnickih, religioznih i politickih osobenosti, imace razorne posledice. U isto vreme, oprezni optimizam pobudjuje paznju, koju vlade mnogih zemalja i medjunarodnih evropskih organizacija poklanjaju misljenju institucija gradjanskog drustva, u koje spadaju i verske zajednice. Ranije su, po pravilu, ideje i shvatanja religioznog karaktera ostajale, takoreci, van okvira svetske i nacionalne politike. Ne mogu se religiozna uverenja ljudi i citavih naroda smatrati iskljucivo delom pojedinca, necim apriori beznacajnim, jer za verujuceg coveka odanost Bogu i moralna obaveza da zivi u skladu sa svojim uverenjima, dragocenija je od samog zivota. Zato mozemo samo da pozdravimo spremnost drustva na blisku saradnju sa verskim zajednicama u procesu resavanja bitnih problema savremenog drustva. prevod: Marijana Papric preuzeto sa web-stranice: http://www.izvestia.ru