Poseta mitropolita Amfilohija
Prvih dana svoje posete Ekaterinburskoj eparhiji mitropolit Amfilohije je u pratnji trenutno rukovodeceg Arhijereja posetio svetinje Verhoturske zemlje. Poklonivsi se mostima sv.prav.Simeona u Sveto-Nikolajveskom manastiru, arhijereji su dosli na podvorje naseg manastira u selu Merkusino. Ovde su sisli u grobnicu sv.Simeona, popili svetu vodu na isceliteljskom izvoru, a zatim celivali netrulezne mosti svestenomucenika Konstantina Bogojavljenskog.
Kroz dva dana vl.Amfilohije je dosao u sirotiste posveceno sv.Jelisaveti koje je otvoreno pri nasem manastiru. Deca su docekala Vladiku u Crkvi pevanjem pesama, i cak su specijalno za tu pirliku uvezbala 
"Is pola eti, despota". Vladika je rekao da se kada gleda cista decija lica zivo seca ruskog podviznika na Svetoj Gori, oca Tihona. On je dostigao takvu izuzetnu nezlobivost, krotost i jednostavnost, da mu je lice postalo lepo od neponovljive unutrsanje lepote. Vladika je naveo Spasiteljeve reci: "zaista vam kazem, ako se ne obratite i ne postanete kao deca, necete uci u Carstvo Nebesko" (Mt.18:3) i pozeleo je vaspitanicima da umom uzrastaju i cuvaju Bogom datu cistotu.
Sutradan je vl.Amfilohije posetio manastirski skit, posvecen sv.Ignjatiju (Brjancaninovu). Bilo je lepo cuti da sv.Ignjatija vole 
i u Crnoj Gori, i da njegova dela citaju kako monasi, tako i mirjani. Kada je nas Arhijerej zamolio Vladiku da setrama kaze nesto poucno, on je rekao da skoro nema sta da kaze to jest da su sestre pod pokroviteljstvom takvog nebeskog ucitelja, od koga se bolji ne moze naci. I samo nam je rekao nesto o srpskoj podviznici Stefki (Stefanidi), koju on postuje i koja je zivela u nase vreme (upokojila se 1944 godine). Njen zivot zadivljujuce podseca na zivot nase uralske podviznice - Anuske, koja je takodje od detinjstva bila prizvana Bozijom Blagodacu, i koja se od druge dece razlikovala po strahopostovanju i teznji za molitvom. Obe one su - nase savremenice, obe su zivele u devstvu i postu, ali ne u manastiru, vec u svetu. Vladika Amfilohije je rekao da poseduje Stefkina pisma - "kako cista dusa!" Naravno, posle ove kratke price nije bio potreban nika!
kav zakljucak - ona je sve sama govorila za sebe. Zatim su vladike posetile nase radionice, i odlazeci mitr. Amfilohije je ponovo po monaski rekao: "Treba i spolja ciniti dobro, to je pravilno, ali je najvaznije - ne ostavljati strazenje nad srcem".
