BESEDA VISOKOPREOSVECENOG MITROPOLITA G. JOVANA NA TOMINU NEDELJU U MANASTIRU LEPAVINI
BLAZENO TOMINO NEVEROVANJE KOJE NAS UCVRSTI U VEROVANJU U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Evo, nedelja dana je prosla kako smo proslavljali Vaskrs, Vaskrsenje Hristovo. Ova danasnja nedelja se zove Antipasha ili Tomina nedelja, zbog toga sto je sv. apostol Toma - kad su mu ostali apostoli rekli da su videli Vaskrslog Gospoda, da im se Gospod Hristos javio kao vaskrsao iz mrtvih - kazao da nece verovati dok oci njegove ne budu videle Vaskrslog Gospoda i dok rukama svojim ne bude opipao rane od klinova. I kad su apostoli bili sabrani u gornici, u gornjoj sobi, iznenada je u zatvorenu sobu dosao Gospod Hristos i pozdravio ih recima: "Mir vam!" Gospod je apostole hrabrio zbog straha koji su imali, straha od Jevreja, a njima je, s druge strane, bilo neobicno kako im se to Gospod javlja a zatvorena je soba. Neobican dogadjaj. Gospod je pozvao apostola Tomu da dodje, da opipa Njegove rane, da se uveri da je to On Koji je vaskrsao iz mrtvih, i kad je apostol Toma opipao rane, onda je uzviknuo: "Gospod moj i Bog moj!" Na to mu je Gospod Hristos odgovorio: "Tomo, posto si Me video, poverovao si. Blago onima koji ne videse, a verovase." Braco i sestre, ovo se blazenstvo odnosi na generacije koje su bile savremenici Hristovi, i na sve ostale generacije do dana danasnjeg, do nase generacije. "Blago onima koji ne videse, a verovase!" Vera je veoma znacajna u nasem zivotu. Ona je sudbonosna za nase spasenje. Bez vere u Vaskrslog Hrista besmislen je nas zivot i nema nam zivota vecnog posle smrti. U prvom psalmu car David kaze da gresnici nece vaskrsnuti. Naime, pravednici ce vaskrsnuti na vecnu radost, na vecni zivot, na vecnu zajednicu sa Bogom i svetim ugodnicima Bozjim; a gresnici ce takodje vaskrsnuti iz mrtvih, ustace, pojavice se na Strasnom Sudu, ali njihovo vaskrsenje nece biti za zivot vecni, vec za osudu u paklu, tamo gde je vecni oganj, gde je plac i skrgut zuba. U onoj prici, kad je Spasitelj govorio o Carstvu Nebeskom, o pravednicima kaze da su kao ovce koje pastir rastavlja od koza; hoce da kaze da su pravedni, da su cinili dobra dela. "Gladan bijah, nahraniste me, zedan bijah, napojiste me, u tamnici bijah, posetiste me", itd. A oni pitaju: "Gospode, kada te nahranismo i napojismo i posetismo?" - "Kad jednom od moje male brace uciniste, meni uciniste." Dakle, dobrocinstvo koje cinimo svome bliznjem, to je kao da samoga Gospoda castimo, kao da Njemu ukazujemo paznju i gostoprimstvo. Vera u vaskrsenje, u to da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, osmisljava nas zivot. Sv. apostol Pavle kaze: "Braco, ako Hristos ne vaskrse iz mrtvih, uzalud je vera vasa, i uzalud propoved nasa. Medjutim, mi znamo da je Hristos vaskrsnuo iz mrtvih." I na kraju je pobedonosno uskliknuo: "Smrti, gde ti je zaoka, pakle, gde ti je pobeda?" Hoce da kaze: greh je ta zaoka, smrt. Kad gresimo, onda umiremo. Umiremo za vecni zivot. Kad se kajemo i kad odustajemo od svojih pogresaka, kad se vratimo sa krivog puta i okrenemo na pravi put, da bismo isli prema Bogu, da bismo ispunjavali Njegove zapovesti, to je onda garancija naseg vecnog zivota. To je nasa hriscanska filozofija zivota. Bez toga se ne moze ziveti, bez toga covek nema smisao ovoga zivota i ne moze da razume sve sta se sa njim dogadja u ovome zivotu. covek je stvoren za besmrtnost. Bog je coveka stvorio bezgresnim, i covek je u Raju ziveo blazenim zivotom. Ali Satana, iskonski neprijatelj svake pravde Bozje, zavidevsi ljudima u Raju prevario ih je da okuse plod sa zabranjenog drveta; i umrese. Sagledase da su nagi, pocese da se sklanjaju od Boga. Otvorile su im se oci i spoznali su sta je dobro, a sta je zlo. Odatle pocinje tragedija i stradanje roda ljudskog do danasnjeg dana. Zbog toga je Sin Bozji sisao sa Nebeskog Prestola, uzeo je na sebe ljudsko telo kroz tajnu Bogoovaplocenja, Koji se rodio od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao covek, poziveo sa ljudima, dozvolio da bude porugan od ljudi, i bezakonici Ga razapese, prikovase na Krst; bio je polozen u grob i treci dan je vaskrsao, kao sto je govorio Svojim ucenicima, kao sto su predskazivali proroci mnogo vekova pre Njegove pojave. I evo, propoved svetih apostola o Njegovom svetom Vaskrsenju ponavlja se do danasnjeg dana. Evo, blazeno Tomino neverovanje, da nas ucvrsti u verovanju, veri da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, i u ono sto u troparu Pashe pevamo: "Hristos vaskrse iz mrtvih, smrcu smrt unisti i onima koji su u grobovima darova zivot." I On daruje zivot vecni svim generacijama od Njegovog svetog Vaskrsenja do svrsetka sveta, svima onima koji budu verovali. Tomino neverovanje je za nas toliko dragoceno zato sto nam govori da sveti apostoli nisu bili lakomisleni ljudi. Iako su bili obicni ljudi, galilejski ribari, oni su sve proveravali i racionalno su se ponasali. Oni nisu mogli da poveruju u bilo kakve basne ili bajke, vec su u veri, kroz svoju smirenost i poboznost, i privrzenost Gospodu Hristu, primili Njegovu nauku, koju su posvedocili i zapecatili svojom mucenickom krvlju. Svi su postradali kao mucenici. I sveti apostol Toma, kao apostol Indije, postradao je izboden kopljem. Time je pobedio ono neverovanje koje ga je prozimalo kad je zeleo da rukama svojim opipa rane Hristove. I mi danas imamo mogucnost da kao sv. apostol Toma dodirnemo Njegov grob, u kojem je lezao i u kome je vaskrsao, gde i danas silazi Blagodatni Oganj koji osvetljava Crkvu Hristovu i kod vernih utvrdjuje veru u Vaskrslog Hrista. Jerusalimski Patrijarh iznosi one svece koje nisu covecjom rukom, nego Blagodatnim Ognjem zapaljene. Danas naucnici proucavaju Torinsko platno, plastanicu u koju koje je Telo Hristovo bilo uvijeno. I posle toliko vekova, najveci eksperti, naucnici sa najvecom proverom, najmodernijim aparatima ispituju i tvrde - i ucvrscuju nasu veru - da su to obrisi lika Hristovog i Njegovih rana koje je zadobio prilikom mucenja; oni govore o autenticnosti lika Histovog, Njegovih muka, Njegovih rana koje mozemo, posle tolikih vekova, svojim rukama da opipamo i kao apostol Toma da se uverimo i kazemo: "Gospod moj i Bog moj!" Vera u Vaskrslog Gospoda Hrista je za nas spasonosna i osigurava nam zivot vecni. Vera je ta koja nas spasava i kojom hodimo kroz ovaj svet. Eto, braco i sestre, proslavljajuci Vaskrs i danasnji Mali Vaskrs, da blagodarimo Bogu za Njegovu ljubav koju je pokazao prema nama, za Njegovo stradanje, za Njegovu krsnu zrtvu, za Njegovu svetu evharistijsku zrtvu koja se svrsava na casnom Prestolu u oltaru radi naseg vecnog zivota, radi naseg iskupljenja, radi ucvrscenja nase vere i ostvarenja svega onoga sto nam je Spasitelj obecao govoreci: "Ko jede Telo moje i pije Krv moju, vaskrsnucu ga u poslednji dan i imace zivot vecni." Neka je slava Vaskrslome Hristu, Koji je pokazao toliku neizmernu ljubav prema nama. Hristos vaskrse!
|