IZGONJENJE BESOVA U TROJICE-SERGIJEVOJ LAVRI   ..."Vo imja Otca, Sina i Svjatago Duha". Raspece u rukama svestenika tek sto se dotace glave zene od 40-45 godina. I najednom... jezivi, zverski urlik uzdrma poboznu tisinu hrama. Zenu nepoznata, ali strasna sila bukvalno odbaci od krsta. Njeno krupno telo se iz sve snage strovali na pod i zgrudva u groznim trzajima. Gomila koja je dotad stajala tako zbijeno, da se cinilo da nema gde ni jabuka da padne, gotovo u trenu se razidje. Ljudi su, stiskajuci se jedan uz drugog, sa sazaljenjem i uzasom gledali osobu na tlu koja se previjala, tukla, tresla, rikala... Verujte, pred vama nije odlomak scenarija nekog filma strave i uzasa. Zivot nam, kako se to cesto desava, prikazuje prizore strasnije od bilo kakve uobrazilje. Opisani dogadjaj desio se u zbilji pre svega nekoliko meseci. Mesto radnje - Trojice-Sergijeva Lavra, gde je iguman manastirske bratije, otac German, provodio svoje uobicajeno "ocitavanje".   Iz istorije ovog pitanja   Rec "egzorcizam" (ili "zaklinjanje") verovatno nije poznata bas svakom savremenom coveku. U starini je tome nejasnom izrazu odgovarao prostiji, ali nista manje jezovit naziv - "izgonjenje besova"! Prakticno svaka religija, medju njima i Hriscanstvo, priznaje postojanje tamnih sila - zlih duhova, demona, koji obitavaju u podnebesnom svetu i potcinjeni su knezu tame koji je otpao od Boga. U razlicitim otkrovenjima on ima razna imena - Ariman, Iblis, Satana. Ipak, njegovu sustinu svugde jednako opredeljuju - neprijatelj ljudskog roda, pokvareni lazov i bogoborac. Prvo spominjanje egzorcizma u Hriscanstvu nalazimo vec u samom Evandjelju. Isus Hristos je iz ljudi obuzetih ovim adskim (paklenim) bicima puno puta izgonio besove, koji su pred Njim drhtali. Medjutim, mozda najveci utisak ostavlja odlomak iz Svetog Pisma, u kome se prica o tome kako je nas Gospod naterao celi skup zlih duhova da se preseli u krdo svinja (secate se: "Legion mi je ime!"). Izbezumljene od takvih neocekivanih "sustanara" zivotinje su se bacile sa brega u more. Najiskusniji hriscani u duhovnom zivotu nekada su dobijali moc da izgone necistu silu, zapovedajuci joj imenom i silom Hrista Spasitelja. Medjutim, rad ove vrste prepun je veoma teskih posledica i u svim dobima iziskivao je od coveka neverovatnu naravstvenu cistotu, vladanje svojim telesnim nagonima, asketsko vezbanje i podviznicki zivot. Niposto se nije mogao svaki Hristov vojnik, cak i onaj prekaljen u duhovnim bitkama, odvaziti da stupi bas u otvoren okrsaj sa silama ada.   "Isusa poznajem, i Pavla znam"   U najtezim bitkama sa besovima, necisti duh se useljavao u samog zaklinjaca. Tako se u Delima apostolskim (19, 13-16) pripoveda o nekim nadri-egzorcistima: "A pokusase i neki od Judejaca zaklinjaca, koji se skitahu, da nad onima u kojim bejahu zli duhovi spominju ime Gospoda Isusa, govoreci: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda. A bejahu neki sedam sinova Skeve Judejca, prvosvestenika, koji ovo cinjahu. A zli duh odgovarajuci rece: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste? I skocivsi na njih covek u kome bese zli duh nadjaca ih i savlada, tako da goli i izranavljeni utekose iz one kuce."   "Silan pop"   ...Za vreme drugog molebna, mlada zena od trideset pet godina, odvracajuci lice iznenada poce divlje da mase rukama ispred sebe - behu dosli do nje laki kolutovi tamjana zapaljenog u svestenikovoj kadionici. Tesko je recima opisati intonacije njenog glasa kada je zlobno zavikala na oca Germana: "S-stara bu-dala", - a zatim kao sa zaljenjem u glasu: "U-u... silan pop!" Naviknut na sve u vreme svojih mnogobrojnih "ocitavanja", vremesni svestenik se zaustavi samo na trenutak i, u poluokretu, onome koji bese, sedeci unutar zene, na njega drsko izbacio hulu, zapovednicki dobaci: "Ma, umukni istog trena!" Taj neko nije vise objavljivao svoja razmisljanja u vezi onoga sto su desavalo - samo je potmulo i nezadovoljno rezao unutar zene. Dogadjali su se i mnogo ozbiljniji slucajevi. Jednog posednutog su u Trojice-Sergijevu Lavru dovezli lancima prikovanog za krevet. Jos dok su ga prinosili dverima Lavre, on poce strasno da besni i da se otima iz okova. Svoje postupke je propracivao najodabranijim psovkama. Sveze reci, sacinjene od nepristojnog recnika, bile su tako raznovrsne, da se "biseri" poput ovih tesko mogu cuti i u najgoroj krcmi. Umirenje je nastupilo posle nekoliko casova molitvenog sluzenja oca Germana u hramu, gde su besomucnika uneli pravo sa krevetom.   Opekotine besomucnika, ili zasto je malisan povikao muskim basom   Na molebne igumana Germana, koji se savrsavaju u crkvi Svetog Jovana Pretece, obicno se skupi do stotinu ljudi. Medju njima je, po pravilu, od tri do pet posednutih. Medjutim, daleko od toga da su oni prisutni na svakom bogosluzenju. Ako takvih ljudi ima u hramu, "cudnovatosti" pocinju maltene sa prvim recima molebana: nekakvi nerazgovetni i preplaseni krikovi, jecaji, zamor, nerazumljivi pokreti. Deca u kojima je "nesto" prisutno pocinju bezrazlozno da placu. Jedared samo sto se otac German priblizio jednom takvom malisanu, ovaj zaurla pravim muskim basom, stade da mahnita, otimajuci se iz ruku majke koja ga je drzala. I to tada kad su druga decica s radoscu podmetala licasca za umivanje svetom vodom. Puno njih kao da je spolja svetlelo, pri tome se srecno osmehujuci i osluskujuci nesto tajanstveno sto se u njima odigravalo. Sasvim drugacije se ponasaju posednuti. Kada na njih padaju kapi svete vode, oni se grce, savijaju, kao od opekotina. U toku sluzbe iguman German nekoliko puta obilazi sve prisutne, pomazujuci ih svetim mirom i kropeci svetom vodom - svakog ponaosob. Oni koji u sebi imaju "nepravilnost" paklenog karaktera, obicno uzmicu, uz dreku prevrcuci ocima, ponekad padaju. Dok je tekla sluzba, zena koju smo spomenuli na pocetku teksta se cetiri puta svalila na pod. I svaki put - trzaji, grcevi, urlikanje... Jedna gospodja koja je psovala svestenika (koja bese dosla u hram, kako se kasnije pokazalo, sa drugaricom i sinom od 6-7 godina), na kraju sluzbe je s mukom pristupila celivanju Raspeca. Slika je bila srceparajuca: ona sama - obraz i podobije Bozije - stremi ka Krstu, a onaj koji je unutar nje sedeo svim silama se usteze od njega. Taj prizor je nemoguce opisati. Treba ga videti svojim ocima! Uprkos ocigledne neumesnosti, ne obuzdavsi svoju novinarsku radoznalost, ja pridjoh toj zeni i upitah: "Sta ste osecali? Zasto ste tako vikali?" Pogledase me napacene, umorne oci: "Ne znam. Sve se desava mimo moje volje" (...) Sta su govorili prozorljivci o poslednjim vremenima   Otkuda sve pravoslavni ne priticu u Lavru, ka mostima prepodobnog Sergija Radonjeskog. Sudeci po spoljasnjem izgledu, odeci, govoru, po duhovno okrepljenje u Sergijev Posad - prestonicu celog ruskog Pravoslavlja - pristizu ljudi i iz Moldavije, i iz Sibira, i sa Urala. Veoma mnogo je posetilaca iz Ukrajine. Vernici, cesto sa porodicama, prevaljuju stotine kilometara iskljucivo zbog toga da ucine samo jedno delo - da celivaju svete mosti prepodobnog Sergija - velikog cudotvorca i igumana zemlje ruske. Te mosti koje evo vec sest stotina godina ostaju u netruleznosti, i koje su sa dubokom poboznoscu celivali nasi preci jos u vreme - samo zamislite! - Ivana Groznog i Petra Velikog. Ali, kako to cesto biva, mnogi od nas koji zive na jedan cas voznje od Sergijevog Posada nisu ni jednom u zivotu ni provirili u tu veliku otadzbinsku svetinju. I zar nas je malo takvih - zaglibljenih u svakodnevnu sujetu?! Sa svih krajeva Rusije dospevaju ljudi izmedju ostalog i zbog toga da bi stigli do duhovnih ceda i naslednika prepodobnog Sergija - do bacuske Nauma, koji ima dar prozorljivosti, ili oca Germana, koji na sluzenjima izgoni besove. I evo kakva mi je misao pala na um: na molebne potonjeg dolaze skoro iskljucivo verujuci, religiozni ljudi, ali se i medju njima susrecu posednuti. A koliko takvih koji u sebi neprimetno nose necisto nesto, ima medju nama, obicnim smrtnicima, od kojih mnogi, iako im je glava davno osedela, nisu nikada upoznali put ka hramu, koji nisu kao apostol Pavle nasli svoj put u Damask?! Drevni sveti prozorljivci govorili su o poslednjim vremenima kao o jezovitoj terevenci, kada ce besovi pred dolazak antihrista, iscupavsi se iz ada, poceti da se u gomilama useljavaju u ljude, koji ce im otvoriti dusu svojim bezbozjem, razvratom, porocima, zlobom, mrznjom, srebroljubljem, egoizmom i neljubavlju. Osvrnite se oko sebe! Zar navade sadasnjih vremena (O tempora, o mores! - Kakva vremena, kakvi obicaji!) ne odgovaraju tim opisima gresnih ljudi koje je kao najvaznije obelezje blizine kraja sveta dao prvi put jos pre dve hiljade godina sveti apostol Pavle u svojim poslanicama (1. Tim 4, 1-5; 2. Tim 3, 1-9). Zvanicna Crkva, uvek veoma sumnjicava i oprezna prema svim mogucim prorocanstvima "kucne izrade" o smaku sveta, danas vec otvoreno tvrdi da svi mi zivimo u poslednjem dobu. O strasnom podudaranju znamenja nadolazeceg Kraja govori u svojim propovedima i otac German. Dakle, vreme je da se ozbiljno zamisli nad propadljivoscu nase zbilje i buducnoscu nasih besmrtnih dusa!...   Aleksej Verda prevod sa ruskog: A. skracena verzija teksta objavljenog u "Ruskom domu", prenetom na sajtu "Pravoslavie.ru"