POKLONICKA POSETA IZ BIJELJINE   Na praznik svete Marije Magdaline, 4. avgusta 2001. godine, na poklonjenje cudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske dosao je o. arhimandrit Benedikt sa pedesetak svojih parohijana iz Bijeljine. Svetu liturgiju su zajedno odsluzili o. Gavrilo i o. Benedikt, a tokom molebana Majci Bozjoj poklonici su sabornim pevanjem iskazivali svoju iskrenu ljubav prema nasoj Pomocnici i Utesiteljici. Radost sabranja i duhovnog zajednistva nastavljena je za trpezom ljubavi, za kojom se o. Benedikt obratio svima prisutnima: "Dragi oce Gavrilo, dragi oci, braco i sestre! Nemam reci kojima bih danas mogao opisati moju radost. Ja sam nakon punih 16 godina ponovo dosao u ovu najvecu svetinju srpsku u ovim krajevima, i vidio i nasao tako veliku promenu. Kada sam bio poslednji put, i pre toga kad sam dolazio, manastir se nalazio u vrlo teskom, zalosnom stanju, rusevnom, bez monaskog zivljenja i pravila koji bi trebao da se drzi u manastiru. Sve je podsecalo na one nemile dogadjaje koji su se pre pedeset godina desili u nasoj zemlji, posle kojih se sve drugo obnovilo, samo su crkve i manastiri srpski stajali neobnovljeni, ili barem vecina njih. Danas, nakon 16 godina, slika je sasvim drugacija. Bogu dragom hvala i Majci Bozjoj, i cuvaru ove svetinje, neimaru i obnovitelju, duhovnom i materijalnom, svete obitelji ove, ocu arhimandritu Gavrilu. Srecan sam sto sam imao mogucnost da nakon ovog groznog rata zajedno sa vernicima, mojom bracom i sestrama, posetim ovu svetinju, s nadom, prvo, da nam Majka Bozja ispuni molitvena ocekivanja, a drugo, da ovo bude samo pocetak nasih poseta, nasih poklonickih putovanja, koje cemo ubuduce, ako Bog da, cesce i u vecem broju organizovati. ... Ne bih vise duzio, samo da jos jednom zahvalim, na prvom mestu Bogu i Majci Bozjoj, zatim ocu Gavrilu, bratiji i svima vama koji ste nam pripremili ovu trpezu ljubavi, svima koji ste dosli danas, kako u nasoj grupi tako i sa drugih strana. Posebna mi je radost sto sam video o. Makarija, koga sam privodio na monasenje. Otada ga nisam video i evo, Bogu hvala, sada ga vidim u ovoj svetinji. Daj, Boze, da se cesce ovde sastajemo i da se umnozi bratstvo u jos vecem broju. Glas o ovoj svetinji, cudotvornoj ikoni Majke Bozje, cuo se sirom Evrope i sveta preko Interneta i casopisa "Put, Istina i Zivot". A to nije bilo lako; secam se kada je nas Gospodin Mitropolit - ja sam tada bio u Slavoniji, a on administrator nase eparhije - mnogo radio da u svaku kucu nasu u Slavoniji udje ikona Presvete Bogorodice. I svaka verujuca pravoslavna kuca imala je uramljenu ili obicnu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske. Sada, kada su mogucnosti vece, svi Srbi bi trebali da je imaju i da se svakodnevno Majci Bozjoj ispred nje mole." Pre odlaska iz nase svetinje vernici su se jos jedanput redom poklonili Presvetoj Bogorodici i ponovo, kao pri dolasku, uzvelicali Njeno precisto Ime pevajuci: "Dostojno jest".