U nedelju, 9. decembra 2001. godine, na dan svetog Alimpija Stolpnika, u manastir Lepavinu je doslo oko sedamdeset poklonika iz Banjaluke, zajedno sa protojerejem-stavroforom o. Vujadinom Novkovicem, parohom banjaluckim. Svetu Liturgiju sluzili su arhimandrit o. Gavrilo, iguman manastira, i o. prota Vujadin, a nezaboravan dozivljaj lepote pravoslavnog liturgijskog pojanja podarilo je okupljenim vernicima i manastirskom bratstvu pedesetak clanova hora banjalucke crkve Rodjenja Presvete Bogorodice. U osecanju duhovnog jedinstva protekao je i moleban pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, pred kojom su se za sve prisutne i njihove bliznje molili o. Gavrilo, o. Vujadin i o. Makarije. Za trpezom ljubavi, o. Vujadin je izrazio zahvalnost o. Gavrilu i bratstvu na ukazanom gostoljublju. "Zelio bih da se najtoplije zahvalim u ime nase grupe koja je dosla iz Banjaluke, hora rebrovacke crkve Rodjenja Presvete Bogorodice u Banjaluci, gospodje Gordane Covic kao dirigentice i nasih vodja puta. Krenuli smo jutros da bismo stigli u veliku svetinju. Godine '66. ili '67., ne secam se tacno, na oko sat vremena sam ovde navratio, kad sam doveo jednog iskusenika; hvala Bogu, on je danas episkop Srpske pravoslavne crkve (Njegovo Preosvestenstvo G. Vasilije Kacavenda, episkop zvornicko-tuzlanski, nap. prev.). Velika je ovde svetinja, i nama svima uliva veliku nadu u Boga i u Svetu Majku Bozju, kojoj se uvek molimo. Ne moze covek bez molitve na ovome svetu, ne moze ni bez vere. Ako nema vere, onda nece znati kuda da se okrene, bice mu mracno i tamno. Vera je izvor zivota, u njoj vidimo veliku svetlost i iz tame bezimo da bismo dosli na svetlost. Covek radi svaki dan, a kada jedan dan ostavi da posveti Gospodu, da ode u crkvu, da dodje u svetinju, tada je on tu tamu rasterao i duhovno se prosvetlio. Svako voli doci, ali je bitno da ima gde doci. Ovo gostoprimstvo koje je nama danas ovde ukazano od strane oca arhimandrita i citave njegove obitelji za nas cini veliku cast i dostojanstvo. Srdacno se zahvaljujemo, i nastojacemo da sto vise ljudi dodje ovde i pokloni se ovoj svetinji. I da vidi ovakav prijem. Jer, iskreno govorim, obisao sam dosta mesta na poklonickim putovanjima, no lepseg, usrdnijeg i casnijeg doceka od ovoga nisam doziveo, a evo, cetrdeseta mi je godina svestenicke sluzbe. Zelim zaista iz dubine duse da zahvalim o. Gavrilu u ime sviju. Neka mu Bog dadne zdravlja, i njemu i citavoj obitelji koju vodi, da ovakav domacin ostane do kraja zivota; da on i oni koji su zajedno sa njim budu pravi domacini koji znaju sta je svetinja i da pred svetinjom docekuju goste. Oce igumane, hvala Vam na doceku i casti, i daj Boze da se dugo vidjamo i ne zaboravimo." U poslepodnevnim casovima, jos jednom uzvelicavsi svojim glasovima Boga Pravde i Istine, poklonici su uzeli blagoslov i krenuli za Banjaluku.