BLAGODATNI OGANJ   Od 335. godine do danas, u Sabornom hramu Groba Gospodnjeg u Jerusalimu, Blagodatni oganj svedoci o prisustvu Bozjem koje prosvecuje tamu ljudsku. No, oganj ne dolazi samo onima koji ga docekuju u Jerusalimu na svaku Veliku Subotu, vec dolazi zbog vascelog roda ljudskog. U samom Sabornom hramu, pored policije i vojske, red i ceremonijalne procedure izvrsavaju zvanicni cuvari Hristovog groba Kavasi (Gavazi), Turci Seldzuci potomci najstarijih cuvara Groba, rodom iz Konstantinopolja (Carigrada), neprekidno iz dve porodice vec 250 godina. Na Veliki Petak Saborni hram se zakljucava, a unutra ostaje desetak hiljada ljudi. Hram se otvara u 10 casova na Veliku Subotu. Oko 11 casova, komisija sastavljena od gradskih vlasti - predstavnika policije i Ministarstva za turizam grada Jerusalima i crkvenih predstavnika pravoslavnih Grka i monofizita Jermena i Kopta - u celoj Sabornoj crkvi gasi sva svetla, svece i kandila, kojih samo u Kuvukliji (paraklis Groba Gospodnjeg u Sabornom hramu, nap. ur.) ima preko stotinu. Zatim Kuvukliju pregledaju da ne bi ostao neki predmet kojim bi mogla da se upali vatra. Na mermernu plocu Groba clanovi komisije ostavljaju komade vate, neupaljeno kandilo i patrijarhov molitvenik sa zlatnim listicima, a ulaz zapecate ogromnim voskom ispod koga su dveri zavezane belom trakom u obliku slova X, koje monasi u rukama unakrsno drze. Tako je danas, a po ugledu na Veliku Subotu, kada judejski jerarsi trazise od Pilata da Hristov grob zapecate i strazu postave, jer mislise da tako "sprece" Vaskrsenje Hristovo. Zanimljivo je pomenuti razlike u iscekivanju ovog vaznog dogaaja. Naime, pravoslavni sa evropskih prostora to cine skruseno, na molitveno tih nacin, dok pravoslavni Arapi Palestinci udaraju u talambase, pevaju i igraju, bivajuci cak na ramenima (oni tada pevaju lepe pesme Bogorodici i Svetom Djordju na svom jeziku). Predstavnici svih hriscanskih konfesija moraju uzeti blagoslov pravoslavnog patrijarha, jer bez blagoslova ne mogu dobiti ni svece sa upaljenim Blagodatnim ognjem od patrijarha. Oko 13 casova dolazi patrijarh grada Jerusalima i cele Palestine, otac Sionske crkve sa velikodostojnicima u litiji. Ova svecana litija, na cijem je celu on, obilazi tri puta oko Kuvuklije uz pojanje Voskresenije Tvoje, Hriste Spase i Svjete tihij, posle cega patrijarh, blagosiljajuci narod, predaje zezal svojim pomocnicima, skida mitru, sakos i omofor, ostajuci samo sa epitrahiljem, u stiharu, pojasu i narukvicama. Ulaskom u Hristov Grob, patrijarh (ili neko od mitropolita, a po blagoslovu patrijarha) klekne, lagano prelazeci vatom po mermernoj ploci Groba, izgovarajuci prvosvestenicke molitve za dolazak Blagodatnog ognja. Pored njega su pripremljena cetiri snopa po 33 svece. U paraklisu Andjela je i jermenski predstavnik, i to samo na metar i po, "kontrolisuci" da slucajno patrijarh sam ne upali sveznjeve sveca. Ovo nepoverenje kazuje o tome da Blagodatni oganj zaista dolazi, i to samo pravoslavnom patrijarhu. Platinastobela, purpurna, gromolika, ognjena nit spusta se kroz otvorenu kupolu Saborne crkve, cujno parajuci vazduh, brzinom taman dovoljnom da ljudsko oko sve registruje. Prisutni vide ogromnu munju koja se razliva nevidjenim sjajem. Ta sila Blagodatnog ognja pali patrijarhu kandilo i vate na Grobu, a on od njih pripremljene svece. Blagodatni oganj u prvim minutima uopste ne pece, niti moze bilo sta da izgori ako se njime upali. Za tili cas oganj se raznese svud po hramu. Crkva lici na ogromnu buktinju. Oganj se brzo raznese po Jerusalimu i Maslinskoj gori, ali i po celoj Svetoj Zemlji. Tokom cele godine kandila i svece na »asnim trpezama pravoslavnih hramova u Svetoj Zemlji pale se i gore ovom cudesnom vatrom.   Iz knjige "Koga imam na nebu?" hadzi Dragana B. Popovica, Beograd, 2001. g, str. 245-247