CRKVENI POGLED NA BRAK

Kada ukratko sagledamo istoriju covecanstva i odnos ljudi prema braku, mozemo uociti razlicite periode, koji su bili karakteristicna slika moralnog stanja drustva tog vremena.

Bog je stvorio prvog coveka i zenu i blagoslovio ih je za brak, a sa njima sve njihove potomke rekavsi: "Radjajte se i mnozite se" (1. Moj. 1, 28). Bog ponovo potvrdjuje Svoj blagoslov pravednom Noju recima: "Plodite se i razmnozavajte se i napunite zemlju" (1. Moj. 9, 1). Iz ovih navoda vidimo da je jedan od ciljeva braka radjanje i vaspitanje dece, ali isto tako je vazno blagodatno sjedinjenje i duhovna zajednica u porodici. Sveti Jovan Zlatousti lepo objasnjava hriscansko shvatanje braka kada kaze: "Brak je tajna ljubavi. Kao sto Hriscanstvo pociva na ljubavi, tako je i tajna braka zasnovana u ljubavi". Tacno je to da se brak sklapa i radi radjanja dece, ali je u pravu i Blazeni Avgustin, koji smatra da je cilj braka pre svega sveta druzba.

Prema tome, brak se ne sklapa iskljucivo samo radi radjanja i vaspitanja dece. Savet apostola Pavla: "Muz da cini zeni duznu ljubav, tako i zena muzu" (1. Kor. 7, 3), govori nam takodje da je intimni zivot muza i zene nesto sasvim normalno i blagosloveno u braku, a ne delo koje se precutno osudjuje ili pripisuje sladostrascu slabih. Tumaceci ovaj pasus Pavlove poslanice Korincanima, otac Justin je odlicno objasnio hriscanski stav po ovom pitanju: "Muz i zena sve u braku treba da regulisu vrhovnim ciljem svoga bica... da sluze Gospodu. NJihov je zivot sveti zivot; jer je brak sveta tajna od dana vencanja pa do kraja zivota. Svojom svetom i osvecujucom silom ova sveta tajna, pri potrebnoj evandjelskoj revnosti supruznika, osvecuje sve njihove odnose: i supruzanske, i roditeljske, i porodicne, i drustvene. Ako je ljubav, ona ima da bude sveta i osvecena; ...Sladostrascu nema mesta u hriscanskom braku". Iz ovoga vidimo da intimni zivot muza i zene u osnovi nije nista sramno i necisto ako je bracna zajednica medju njima prvenstveno sveta druzba u kojoj je molitveni i podviznicki zivot uskladjen bracnom. Brak u kojem je zapostavljen molitveni zivot i sve se svodi na porocnu a ne svetu druzbu jeste nestabilan brak jer sladostrascu nema mesta u hriscanskom braku, kako rece blazeni otac Justin.

Problem se nalazi u ljudskoj svesti, koja posle prvorodnog greha tezi da sve Bogom stvorene stvari koristi sa pozudom. Sa druge strane, ako je smisao braka samo u radjanju i vaspitanju dece, kakav je onda smisao bracnog zivota supruznika koji nemaju dece? Da li taj brak treba da se raskine, kao sto su radili stari Rimljani, ili ti ljudi treba da budu izlozeni preziru, kao kod starih Jevreja; ili da im se zabrane bracne duznosti o kojima govori apostol Pavle, da su muz i zena duzni da ih ispunjuju (1. Kor. 7, 3)? Svakako ne smemo tako da cinimo! Mi verujemo da je Gospod taj koji blagosilja porod u braku. Zasto nekome nije dodeljen, jedino Gospod zna. Ali je sigurno da je i njihov brak Crkvom blagoslovena svetinja i da oni takodje trebaju da ispunjavaju svoje bracne duznosti kao i svi ostali, da ih sotona ne bi kusao u neuzdrzanju, kako rece apostol Pavle (1. Kor. 7, 5).

Iznad svega stoji blagodatna ljubav, koja spaja i osvecuje bracnu zajednicu. Bog iz ljubavi blagosilja brak da bi se ljudi jos od samog pocetka ucili porodicnoj zajednici. Da bi ziveli u jedinstvu i ljubavi po ugledu na Trojicno Bozanstvo, Oca, Sina i Svetog Duha - u jednoj sustini a u tri lica.

Duhovno zblizavanje muza i zene u hriscanskoj ljubavi sjedinjuje bracne drugove i u telu. U blagoslovenoj ljubavi, koja nije motivisana samo telesnim osecanjima, dolazi do potpunog ostvarenja svrhe bracne ustanove. Kod muza i zene se radja psiho-fizicko jedinstvo i teznja ka savrsenijem obliku porodicnog zivota. Hriscanska ljubav zapravo daje neraskidivu snagu braku, napredak u zivotu i lepo vaspitanje dece, ako je to milo Gospodu. Molitva iz cina Vencanja to nam veoma lepo potvrdjuje: "Sastavi ih, Gospode, u jednu misao, vencaj ih u jednu ljubav i sakupi ih u jedno telo." Deca rodjena iz takvog braka su najlepsi primer ove ljubavi. U vezi sa ovim Sergije Troicki pise: "Muz i zena u toku bracnog zivota zadobijaju slicnost izmedju sebe. Rodjenje deteta je u nekom smislu u isto doba novo rodjenje njegovih roditelja... Zena zivi nekoliko meseci jednim fizioloskim zivotom sa detetom, zacetim od muza i razume se vec zbog toga dobiva neku slicnost sa muzem... a preko njega i sa njegovim krvnim srodnicima (familijom)."

Nije lako odrzati blagodatnu ljubav i sveto druzenje bracnih drugova, ali po recima Sv. Jovana Zlatoustog da supruzi trebaju prebivati vecno sa Hristom i jedno sa drugim u velikoj radosti... govori nam da je jedini garant mira i ljubavi u porodici zivot u Hristu. Hristos je: put, istina i zivot (Jn. 14, 6). Hristos pomaze supruznike i cuva svaku porodicu koja u NJemu nalazi pouzdanje i utehu za zivot.

Brak je bozanska ustanova i zato svetinja braka treba da se postuje i cuva. Svaki poremecaj braka je u krajnjoj liniji suprotstavljanje Bozjoj volji, jer Bog spaja ljudska srca po svom bozanskom promislu. To nam potvrdjuju reci Biblije: "I Gospod Bog stvori zenu od rebra koje uze Adamu i dovede je k Adamu" (1. Moj. 2, 22). Bog spaja musko i zensko i ta veza treba da ostane neraskidiva, jer: sto je Bog sastavio, covek da ne rastavlja (Mt. 19, 16). Zato Sv. Jovan Zlatousti govori: "U braku se duse (muza i zene) sjedinjuju sa Bogom nekom neizrecenom vezom". Kako muskarac, tako i zena, u braku dobijaju punocu svog bica. Oni postaju svesni samih sebe i svoje odgovornosti; muz - kao domacin koji stiti zenu i koji se stara o svojoj porodici, a zena - koja brine o muzu i deci, i svojom neznoscu miluje svoju familiju. Zato apostol Pavle kaze: "Niti je muz bez zene niti zena bez muza u Gospodu" (1. Kor. 11, 11).

Brak je vazan za egzistenciju svake osobe pojedinacno. Ko nije sjedinjen uzama braka, kaze Sv. Jovan Zlatousti, sobom ne predstavlja celog (coveka), vec je lisen polovine. Muz i zena nisu dva coveka, vec jedan covek. Brak je veoma vazan i za normalan razvoj jedne drzave. Mnoge hriscanske drzave u Evropi i Americi suocavaju se sa problemom bracnog pitanja. Procenat razvoda braka iz dana u dan je sve veci i sve su ucestaliji primeri nesloge i sukoba u porodici. Kada se podsetimo Ciceronovih reci: "Prvi (osnovni) oblik ljudske zajednice jest brak", onda svako drustvo kao celina, a narocito mi hriscani moramo da budemo zabrinuti za nasu buducnost. Pitanje braka ne moze da se resava samo na bracno-pravnoj osnovi. To je slozen problem koji obuhvata celokupno covekovo bice, njegov um, volju i osecanja i usko je povezan sa ljudskim moralom i verom u Boga. Iz tog razloga smatramo da bi u braku ljubav Hristova trebalo da bude veza medju supruznicima kako bi njihova ljubav bila vecna, jer je i Gospod Hristos od vecnosti.

bedni M. S.

BOZJI BLAGOSLOV

ZA LJUBAV PREMA ODBACENOJ DECI

U svetu ima tako puno odbacene dece kojima je potrebna roditeljska briga, kao sto su bezdetni supruznici zeljni detinjskog osmeha. Svi smo mi hriscani, na neki nacin, pozvani da se staramo o toj deci, a nepojmljiva promisao Bozija upucuje sve nas i ove supruznike prema toj deci, da bi ona bila sacuvana od neopisive detinje tuge. Ti roditelji koji neguju sirotu decu dobijaju za ucinjenu zrtvu razlicite blagoslove od Gospoda. U gradu Cikagu zivi jedan bracni par koji je vise godina pokusavao da dobije dete. S obzirom na to da su godine prolazile, oni su resili da usvoje jednu sirotu bebu. Ubrzo posle usvajanja jedne devojcice, zena koja za dugo godina nije mogla da zatrudni, po Bozijem blagoslovu je zatrudnela i rodila sina. Vidite kako Gospod nagradjuje cestite ljude koji se iz ljubavi zrtvuju za druge.