Sv. Ignjatije Brjancaninov
POUKA U DRUGU NEDELJU POSTA
Znacaj posta za coveka
"Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju
prejedanjem i pijanstvom" (Lk.21, 34).
Ljubljena braco! Dusespasonosno je da u dane svete Cetrdesetnice ne samo iscrpljujemo svoje telo postom, nego i da besedimo o postu; dusespasonosno nam je da u dane svete Cetrdesetnice obratimo svu duznu paznju na sprecavanje prejedanja i pijanstva, na koje nas je upozorio sam Gospod: "pazite na sebe", rekao je On, "da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom" (Lk. 21, 34).
Ustanova posta je Bozja ustanova. Prva zapovest koju je Bog dao covecanstvu bila je zapovest o postu. Ona nam je bila nuzno potrebna u raju do naseg pada: ona je utoliko potrebnija nakon pada. Zapovest o postu, data u raju, ponovljena je u Evandjelju. Uznesimo misao ka Bozanskoj ustanovi posta i sozercanjem te ustanove ozivimo, kao dusom, i sam podvig posta.
Podvig posta ne odnosi se iskljucivo na telo; podvig posta njie koristan i potreban jedino zbog tela; on je prevashodno koristan i potreban zbog uma i srca. "Pazite da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom". Spasitelj sveta otkrio nam je u tim recima dostojnu posebne paznje posledicu suvisne upotrebe hrane i pica, posledicu strasnu i dusegubnu. Od ugadjanja stomaku srce oteza, ogrubi i otvrdne. Um se lisava svoje lakoce i duhovnosti; covek ostaje telesan. Sta to znaci - telesni covek? Kao telesnog coveka Sveto Pismo oznacava nesrecnika prikovanog za zemlju, nesposobnog za duhovne pomisli i osecanja. "Necu se do veka preti sa ljudima jer su telo" (1. Moj. 6, 3), posvedocio je Bog. Telesan covek nesposoban je za bogopostovanje. Cak i duhovni covek, kada se prezasiti, gubi svoju duhovnost i kao da gubi i samu sposobnost da spozna Boga i da mu sluzi. "Ali se Izrailj ugoji", kaze Sv. Pismo, nazivajuci Izrailjem istinskog slugu Bozjeg, "pa se stade ritati; utolio se, udebljao i zasolio pa ostavi Boga koji ga je stvorio i prezre stenu spasenja svoga" (5. Moj. 32, 25). U takvo stanje dospeva i podviznik kada iz svojih podviga iskljuci podvig posta. Ugojenost i pomracenost koju zadobija usled obilja i neumerenosti u hrani, telo postepeno prenosi i na srce, a srce na um. Tada te dusevne oci, srce i um, otupljuju; vecnost se skriva od njih; bolesnom vidu zemaljski zivot cini se kao beskrajan: Saglasno shvatanjima i osecanjima upravlja se i zemaljsko stranstvovanje i zlosrecni oslepeli putnik, zajedno sa odbacenom zmijom, "na trbuhu se vuce i prah jede do svojega veka" (1. Moj. 3, 14). Narusavanje posta preti uceniku Hristovom otpadanjem od Hrista.
Tako uticaj neumerene ili cak nesmotrene i neoprezne upotrebe hrane na coveka objasnjava uzrok zbog koga je coveku, cak i u stanju njegove nevinosti, usred rajskih naslada, bila potrebna zapovest o postu. Njoj je bilo prepusteno da novostvorenu tvar, sastavljenu od dveju priroda, telesne i duhovne, sacuva u duhovnom stanju; bilo joj je prepusteno da uravnotezi dve prirode i da ocuva prevagu duhovne prirode. Uz njenu pomoc covek je mogao mislju i srcem neprestano predstojati Bogu, mogao je biti nedostupan za isprazne pomisli i mastanja.
Zapovest je utoliko potrebnija palom coveku. Strastvena privezanost za zemlju, za kratkotrajni zemaljski zivot, ka onome sto je u njemu ugodno, sto je u njemu veliko i slavno, kao i sama sklonost ka grehu, postali su svojstveni nasoj paloj prirodi, kao sto su i bolesti koju ona izaziva svojstvene naopake sklonosti i osecanja. Prikovani smo za zemlju i privezani za nju svom svojom dusom, a ne samo telom; postali smo potpuno telesni, liseni duhovnog osecanja, nesposobni za nebeske pomisli. Zapovest o postu ponovo se pojavljuje kao prva, nama neophodna zapovest. Samo se uz pomoc posta mozemo otrgnuti od zemlje! Samo se uz pomoc posta mozemo suprotstaviti privlacnoj sili zemaljskih nasladjivanja! Samo uz pomoc posta mozemo raskinuti savez sa grehom! Samo se uz pomoc posta nas duh moze osloboditi teskih okova tela! Samo uz pomoc posta nasa misao se moze osloboditi zemlje i pogledati ka Bogu. Po meri toga koliko na sebe polazemo blagi jaram posta, nas duh zadobija vecu slobodu: on stremi u zemlju duhova, njegovu postojbinu, pocinje se cesto okretati ka sozercanju Boga i, pogruzivsi se u to neizmerno sozercanje, dugo u njemu prebiva. Ako predmeti vestastvenog sveta, osvetljeni zracima vestastvenog sunca, neprestano pozajmljunju njegovu svetlost i blistaju, kako se onda nece prosvetliti nas duh, kada bude, odbacivsi posredstvom posta gubu i gustu zavesu telesnosti, predstojao neposredno Suncu Pravde - Bogu.? On se prosvetljuje! On se prosvetljuje i menja! U njemu nicu nove, bozanske pomisli, otkrivaju se pred njim do tada nepoznata tajinstva. Njemu "nebesa kazuju slavu Bozju i svod nebeski" (Ps. 19, 1) oglasava mu svemogucstvo ruke koja ga je stvorila; sva stvorenja, vidljiva i nevidljiva, gromko propovedaju neiscrpnu milost Stvoritelja; on duhovno ispituje i duhovno vidi "kako je dobar Gospod" (Ps. 34, 8). Blagodatna lakoca i tananost duha prenose se i na telo; a telo, sledeci duh, tezi duhovnim osecanjima i netruleznu hranu, za koju je stvoreno, pretpostavlja truleznoj hrani kojom se ponizilo. Telo se u pocetku sa naporom potcinjava isceljenju i naporu posta; u pocetku se buni protiv ustanovljenja posta, protivi mu se i nas duh, naoruzava se protiv njega razlicitim umovanjima, crpeci ih iz laznog razuma, ali, kada je ukroceno i iscrpljeno postom, ono (telo) vec pocinje drugacije da oseca i mudruje. Njegov odnos prema prejedanju slican je odnosu prezdravelog coveka prema skodljivim jelima koja je neobuzdano zeleo u vreme bolesti; njegov odnos prema prejedanju slican je odnosu prema neskivenom i ociglenom otrovu kojim se duhu otima prevaga nad telom, kojim se covek od podobija i srodstva sa angelom unizava do srodstva i podobija sa beslovesnima. Duhovni ratnici, koji su posredstvom posta pobedili telo, koji su stali pred lice Gospoda da bi se naucili najvecim tajnama i najuzvisenijim vrlinama, iz njegovih usta slusaju pouku o uzvisenoj vrlini posta i otkrivaju tajne - o onom stanju kakvo se postepeno obrazuje zasicenjem i prejedanjem. "Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom", opominju se pobednici na brizljivo cuvanje oruzja kojim se zadobija pobeda! I zadobija se pobeda, i biva sacuvan ratni plen stecen pobedom, jednim te istim oruzjem - postom.
Sveti oci nazvali su post osnovom svih vrlina jer se postom nas um odrzava u potrebnoj cistoti i trezvenosti, a nase srce u potrebnoj istancanosti i duhovnosti. Onaj ko vrlinama podriva temelj podriva i citavo zdanje vrlina.
Braco! Prolazicemo popristem svetog posta sa usrdnoscu i marljivoscu. Lisavanje, kome se, kako se cini, nase telo izlaze po ustavu posta, nistavno je pred dusevnom koriscu koju nam moze doneti post. Oslobodimo posredstvom posta svoja tela raskosne i obilne trpeze a srca od zemlje i truleznosti, od on duboke i pogubne zaboravnosti kojom se udaljujemo od vecnosti koja stoji pred nama i spremna je da nas prigrli. Ustremimo se i srcem i telom ka Bogu! Uplasimo se telesnog koje se stvara narusavanjem posta, do koje dovodi preziranje posta. Ta pogibeljna nemogucnost pocetak je vecne smrti. Ta pogibeljna nemogucnost javlja se u nama onda kada nam usled zanemarivanja Bozanske zapovesti o postu, "otezaju srca prejedanjem i pijanstvom".
Amin