Svestenik Aleksandar Kolesnikov   TAJNOVIDELAC BUDUCNOSTI Tumacenje Otkrivenja sv. Jovana Bogoslova (IV)   ZACARENJE ANTIHRISTA   Kada zlo osili na zemlji, a Hristos je to predvideo kad je rekao: Tesko svetu od sablazni; jer potrebno je dadodju sablazni" (Mt. 18, 7) - onda djavo, kome nisu dovoljna obicna njegova sredstva za uticaj na duse covecije, nanovo pribegava onom davnom i isprobanom sredstvu borbe sa hriscanskom Crkvom, a to sredstvo je gonjenje hriscana preko njemu podcinjene drzavne vlasti, koja se svesno bori protiv Boga. Razume se da se tako nesto moze dogoditi samo u epohi kada vecina covecanstva verski i moralno padne tako nisko da ce ljudi tada i bez pritiska drzavne vlasti okrenuti ledja Bogu i predati se sa uzivanjem zlu. U to vreme bezumno pomraceni ljudi bice sposobni na sve - oni ce prihvatiti za vodje naroda i ljude potpuno ogrezle u zlu. Zato je Crkva s pravom postavljala pitanje svakoj epohi versko-moralnog pada: Nije li ovo poslednje vreme? Zaista, svaka takva epoha moze biti poslednja u istoriji covecanstva. U glavi 13. apostol Jovan upravo opisuje svoje videnje bogoprotivnicke drzavne vlasti na zemlji: "I videh zver gde izlazi iz mora (zver je drzavna vlast potonula u sujetu niskih interesa) sa deset rogova i sedam glava; i na rogovima njenim deset kruna (carskih venaca); a na glavama njihovim imena hulna... i dana joj behu usta koja govore ohole reci i huljenja... I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli Ime Njegovo, i dom Njegov, i one koji stanuju na nebu" (Otkr. 13, 1, 5 i 6). Vlast ove bogoprotivnicke drzave rasprostirala se na celu zemlju: "I dana joj bese vlast nad svakim rodom i narodom i jezikom i plemenom" (13, 7). A svi su ljudi dobrovoljno i iz ubedjenja priznali nad sobom vlast zveri - "I sva zemlja diveci se podje za zveri, i poklonise se azdaji koja dade vlast zveri; i poklonise se zveri govoreci: Ko je kao zver? Ko moze ratovati protiv nje?... I poklonise se njoj svi zitelji zemlje cije ime nije zapisano u Knjizi zivota" (13, 3, 4 i 8). Ta bogoprotivna vlast drzava imace ogromnu vlast i upravljace celom zemljom i nametnuce se celoj zemlji putem velike prinude: "I zver koju videh bese slicna risu, i noge joj kao u medveda, i usta njena kao usta lava. I dade joj azdaja silu svoju i prestol svoj i vlast veliku" (13, 2). U 17. glavi apostol Jovan jos jednom vidi tu zver i govori o njoj kao o "zveri crvenoj", ciji je znak, kao bogoprotivne drzave, crvena boja, isto kao i boja azdaje, tj. paklene vatre i krvi. U obema glavama (13. i 17.) sveti apostol Jovan govori da je ta zver imala "sedam glava i deset rogova". Kako protumaciti te glave i rogove? O glavama zveri podrobnije se govori u 17. glavi: "Zver koju si video bese i nije, izicice iz bezdana i otici u propast; i zacudice se oni stanovnici zemlje cija imena nisu zapisana u Knjizi zivota od postanja sveta, gledajuci zver, koja bese, i nije, i pojavice se. Sedam glava... su sedam careva: pet njih pade, jedan jeste, a drugi jos ne dodje, i kada dodje malo treba da ostane. I zver koja bese i nije, ona je i osmi, i od sedmorice je, i u propast ide" (17, 8-11). A u 13. glavi "Otkrivenja" o tim glavama zveri govori se sledece: "I videh jednu od glava njenih kao na smrt zaklanu, i njena smrtna rana izleci se" (13, 3). Navedene reci apostola Jovana o glavama zveri mogu se protumaciti na taj nacin da bogoprotivne drzave poslednjih vremena nece biti prvi pokusaj djavola da prosiri svoje carstvo na zemlji preko drzavnih vlasti koje mu se dobrovoljno podcine. Takvih satanskih pokusaja u istoriji sveta, po svetom apostolu Jovanu, bilo je sedam. Pre nego je dobio Otkrivenje vec je bilo pet takvih pokusaja. Ocigledno da apostol Jovan ima u vidu - cara Sirije Antioha II Epifana, pa vavilonskog cara Navuhodonosora i jos tri cara drevnog Vavilona i Egipta, koji je svaki mastao, zanesen gordoscu, da svojim osvajanjima stvori jedno svetsko carstvo u kome bi se on proglasio za boga na zemlji i za jedinog usrecitelja covecanstva. Sledeca pojava u istoriji sveta bogoprotivne drzave to je - savremena apostolu Jovanu - Rimska imperija koja je kroz cara Nerona gonila hriscane. I najzad sedma pojava satanskog carstva bice bogoprotivna drzavna vlast poslednjih vremena. U sesto pojavi to satansko carstvo (rimsko) bilo je porazeno silom Hristove zrtve na Krstu ("Jedna od tih glava zveri bese kao smrtno ranjena"). A one reci - "zver, koja bese, i nije, i pojavice se" - treba shvatiti tako da ce bogoprotivno carstvo poslednjih vremena biti kao povampirena Rimska imperija iz doba Nerona, koja je, po svome duhu, po svojoj politickoj ideologiji, bila naslednica drevnih istocnih velikih monarhija sa pretenzijom na vaseljensko gospodstvo. Dakle, ako neko zeli da razume stvarne istorijske korene politicke ideologije i psihologije, i takodje ekonomske osnove carstva Antihrista, taj mora izucavati ideologiju i ustrojstvo velikih monarhija drevnog semitskog Istoka. Ovakvo shvatanje sedam glava zveri, kao sedam pojava u istoriji svetabogoprotivnih carstava, potvrdjuje se i drugim navodima i iz Svetog Pisma, narocito ovim recima apostola Pavla: "Jer tajna bezakonja vec dejstvuje" (2. Sol. 2, 7). A sada o deset rogova. U 17. glavi apostol Jovan ovako pise o njima: "I deset rogova koje vide, to su deset careva koje carstvo jos ne primise, nego ce kao carevi primiti vlast istog casa sa zverju... Oni ce sa Jagnjetom zaratiti i Jagnje ce ih pobediti" (Otkr. 17, 12-14). Prema tome, u bogoprotivnom carstvu poslednjih vremena ima deset vladara. Samo nije jasno da li ce oni vladati istovremeno, a to bi znacilo da ce ta svetska drzava biti federacija od deset carstava kojoj na vrhu stoji desetoclana uprava; ili ce deset vladara carovati jedan za drugim, ali ce svi redom voditi istu politiku - progoniti hriscansku crkvu. U svakom slucaju vrhovna vlast u toj svetskoj drzavi bice u rukama jedne licnosti. To je onaj kojega apostol Jovan naziva u svojoj I. sabornoj poslanici "Antihrist", a apostol Pavle ga imenuje "covek greha, sin pogibli, bezakonik". U svim poslovima Antihrista ce pomagati veliki lazni prorok: "I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje (iz covecije mudrosti); i imase dva roga kao u jagnjeta (jer se izdavao za proroka), i govorase kao azdaja (govorio je bogohulne reci). I svu vlast prve zveri cinjase pred njom; i ucini da se zemlja i koji zive na njoj poklone prvoj zveri... I cinjase znamenja velika, pa ucini da i oganj silazi sa neba na zemlju pred ljudima" (Otkr. 13, 11-13). Ocigledno, u carstvu Antihrista - za ljude koji ne mogu da zive bez vere u Bozanstvo - bice ustanovljena posebna religija i osnovana posebna "crkva", na celu koje ce biti pomocnik Antihrista, lazni prorok. Glavna namena i zadatak ove religije bice to da ljude, koji su sacuvali veru u Bozanstvo ubedi u bozanstvenost Antihrista, a preko te lazne Crkve da navedu naivne vernike na klanjanje i molenje Antihristu, ako ne bas kao bogu ono bar kao polu-bogu. Sto se tice "velikih znakova", koje ce ciniti Antihrist i njegov pomocnik, pa nauka i tehnika vec sada "cine cudesa". U to vreme nauka ce ostvariti jos mnogo velikih izuma i otkrica. A i sada mnoga naucna dostignuca, koja mogu imati i vojnu primenu, drze se kao vojna tajna. Jos vise takvih vojnih tajni posedovace svetska drzava posle zacarenja Antihrista. On i njegovi pomocnici koristice te tajne izume kao dokaz svoje genijalnosti i svoje moci. Sem toga, i sada se na spiritistickim seansama desavaju mnoge cudesne stvari pomocu zlih duhova, jer spiritizam je opstenje sa demonima. A u vreme Antihrista opstenje sa zlim duhovima bice tako prisno i rasprostranjeno da ce pregrada izmedju ljudi i carstva zlih duhova skoro sasvim nestati. Po dubini svoga pada u zlo ljudi ce biti kao djavoli, a djavoli ce nesmetano ziveti medju ljudima i u ljudima... I lazni prorok "obmanjuje one koji zive na zemlji cudesima, govoreci da nacine lik zveri... I bese joj dano da da duh liku zverinom, i progovori i ucini da budu pobijeni oni koji se ne poklone liku zveri" (13, 14-15). Govoreci savremenim jezikom treba razumeti: prvo, da ce se u carstvu Antihrista od svakoga zahtevati izjava o priznanju njegove vlasti; drugo, da u slucaju nepriznavanja njegove vlasti sleduje smrtna kazna; trece, da ce u carstvu Antihrista savrseno dejstvovati policijski aparat. "I ucini sve, male i velike, bogate i siromasne, slobodnjake i robove, da im dadu zig na desnoj ruci njihovoj i na celu njihovom" (13, 16). Ocigledno je da ce Antihrist zahtevati i unutrasnje i spoljasnje izjavljivanje pokoravanja - kao dobrovoljni rad na drzavnim dobrima. Tom prilikom ljudi ce biti primorani da na svojim kapama ili rukavima nose znake koji dokazuju privrzenost Antihristu i dusom i telom. Na osnovu istorije Slobodnog zidarstva moze se pretpostaviti da ce ti spoljni znaci pokornosti biti u obliku krsta, ili zvezde, ili zmije (azdaje). "Niko ne moze ni kupiti ni prodati, sem onaj koji ima zig, ime zveri ili broj imena njenog" (13, 17). Izrazavajuci se savremenim jezikom, to znaci da ce biti iz centra dirigovana privreda uz puno odsustvo slobodnog trzista, a moci ce se snabdeti zivotnim namirnicama samo oni koji svojim radom dokazuju svoju pokornost Antihristu kao "usrecitelju" covecanstva. "Ovo je mudrost. Ko ima um neka izracuna broj zveri; jer je broj covekov, i broj njen je 666" (13, 18). U drevnosti kabalisti i magi radi objasnjenja sudbine coveka upotrebljavali su brojeve na osnovu imena tog coveka, i to pomocu tri brojke, uzete iz jevrejske, grcke ili latinske azbuke. Mnogi su pokusali da odgonetnu ime Antihrista pomocu slova (koja imaju i vrednost brojke) ciji bi zbir bio 666. Sada treba da se prisetimo karakteristike Antihrista koju je dao sv. apostol Pavle: "Dan Hristov... nece doci dok najpre ne dodje otpadnistvo i ne pojavi se covek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega sto se zove Bog ili svetinja, tako da ce sam sesti u hram Bozji kao Bog... Njegov je dolazak po dejstvu Sataninom sa svakom silom i znacima i cudesima laznim, i sa svakom prevarom nepravde medju onima koji propadaju" (2. Sol. 2, 2-10). Nama je sada jasno u cemu ce biti stvar. Zamislite samo to, ceo svet je jedna drzava. Stanovnistvo celoga sveta u toj planetarnoj drzavi mora da ide na obavezni "dobrovoljni" rad. Sva bogatstva prirode - zemlja, rudna blaga, sume, okeani i mora, atmosfera - sve je svojina svetske drzave. Svi izvori energije, sva preduzeca i fabrike, sav saobracaj, sva sredstva veze - nalaze se u rukama te drzave, ili tacnije, u rukama vladara sveta. On raspolaze svim vidovima oruzja na zemlji, svim dragocenostima na zemlji (zlato, itd.). On rukuje radnom snagom cele naseljene zemlje. On je vlasnik svih zivotnih namirnica - hrane, odela, stanova, itd. On odredjuje polozaj i sudbinu svakog coveka na zemlji. Naucnici i naucne ustanove celoga sveta davace njemu sve rezultate svojih istrazivanja, izuma i otkrica... Mi prosto ne mozemo zamisliti moc i silu i velicinu vlasti tog coveka... To je, stvarno, covek-bog. Istovremeno, u njegovim rukama su sredstva propagande celoga sveta - stampa, radio, svi oblici umetnosti. Sve njemu sluzi, svi njega proslavljaju i velicaju kao vaplocenje genijalnosti uma i ljudskih organizatorskih sposobnosti... "Stare bajke" - urlace svuda propaganda - "pricale su nam o nekakvom nevidljivom Bogu na nebu, navodno svemogucem i svedobrom. Ali to je bio samo mit, to je bila samo masta covecanstva. A evo sada se ta masta ostvarila: veliki vodja svih naroda sveta, otelotvorenje covecanskog genija, on je jedini istinski "bog", stvarno svemoguc, jer vlada nad svim silama prirode, prodire u sve njene tajne; on je stvarni "usrecitelj" covecanstva kao njegov ujedinitelj. Otkada on vlada nema opasnosti od rata, ni revolucije, ni politicke i ekonomske krize, ni gladi, ni siromastva, ni nezaposlenosti... Poklonimo se njemu i zaboravimo staroga Boga, kojeg je izmislila ljudska fantazija..." "I poklonise se zveri svi oni koji zive na zemlji, cije ime nije napisano u knjizi zivota" (13, 8), svi sem hriscana. Na zalost, zamasni deo i njih takodje ce priznati Antihrista: jedni iz straha, drugi zbog materijalnih povlastica, a neki po zabludi, kao neki sektasi koji veruju da ce pred sam dolazak Poslednjeg Suda, pred kraj istorije na zemlji, biti ustanovljeno hiljadugodisnje zemaljsko carstvo Hristovo. Preko te svoje zablude, clanovi takvih sekti lako ce prihvatiti Antihrista za Hrista. Ali oni hriscani koji su ostali verni clanovi Crkve prepoznace pravu prirodu Antihrista i njegovog carstva. Tada ce se sruciti na njih i na celu Crkvu strasno gonjenje. "I dano bese zveri da ratuje sa svetima i da ih pobedi" (13, 7). Poginuce tada mnogi poglavari Crkve - "zver koja izlazi iz bezdana ucinice rat sa njima, i pobedice ih, i ubice ih" (11, 7). Ali Crkva nece prestati da postoji, nego ce samo otici u katakombe... Trpenje, to je udeo istinskih hriscana u poslednja vremena - "ovde je trpenje i vera svetih" (13, 10). Njih ce okruzivati ne samo opasnosti sa svih strana, nego i sablazni sa mogucnostima pogresaka i zabluda. Uteha ce im biti samo nada da ovo stanje nece dugo potrajati - "ko u ropstvo odvodi, u ropstvo ce otici; ko macem ubija, mora i on macem da bude ubijen" (13, 10). Dakle, karakteristicni priznak poslednjih vremena bice gonjenje hriscanske Crkve od strane drzavne vlasti, kao sto je to bilo karakteristicno i u prvim vekovima hriscanstva.   UPOZORENJE I POZIV NA POKAJANJE SVIH LJUDI POD VLASCU ANTIHRISTA   Opisavsi vrhunac vlasti djavola nad ljudima, apostol Jovan dize svoj pogled ka nebu i vidi - "Jagnje stoji na gori Sionskoj (na nebu) i sa Njim 144 hiljade... Ovo su oni koji se ne oskvrnise sa zenama, jer su devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kud god podje" (14, 1-5). U ovom opisu Hristos je predstavljen kao spreman da sidje u ovaj svet da bi nagradio Njemu verne hriscane, a osudio i kaznio otpadnike i Svoje protivnike. Ali veliko je milosrdje Bozje! Kao sto je u pocetku nastupanja poslednjih vremena Bog opominjao ljude preko raznih proroka i nevolja, to isto se ponavlja na samom kraju vremena. Apostol Jovan vidi Angela (proroka), koji ima "vecno Jevandjelje, da blagovesti ziteljima zemlje... i govorio je gromkim glasom: bojte se Boga i podajte Njemu slavu, jer je nastupio cas suda Njegovog". Drugi prorok je dosao kasnije i najavio blisku pogibiju sveta, a treci je pozivao ljude da se ne klanjaju zveri i slici njenoj (Otkr, 14, 6-9). U to vreme, sveti ljudi koji drze zapovesti Bozje i veru u Isusa Hrista pozivaju se na trpenje. Glas sa neba govori Jovanu da utesi one koji mogu poginuti, jer "blago od sada mrtvima koji umiru u Gospodu... Neka pocinu od trudova svojih, a dela njihova ce slediti za njima" (14, 12-13). Ti pozivi svetima da trpe i da se ne boje nisu uzaludni, jer mocni Angeli u obliku "bacenih ostrih srpova na zemlju" nanovo upozoravaju ljude o problizenju novih nevolja na zemlju.   UZASI POSLE ZACARENJA ANTIHRISTA   Apostol Jovan vidi sedam Angela, koji imaju sedam zlatnih casa, napunjenih poslednjim karanjima koja Bozji gnev izliva na ljudeposlednjih vremena. Te kazne su bile: medjusobno istrebljenje demonizovanih ljudi, susa, glad, bolesti, strah i beznadeznost. "Carstvo zverino postade mracno, i grizli su jezike svoje od bola" (Otkr. 16, 10). Sveti Efrem Sirijanski u svojim prorocanskim recima o Antihristu zivo opisuje jad i cemer tadasnjih ljudi: zestoki nacin drzavne uprave, ocajanje ljudi koji gledaju kako im najblizi umiru od gladi, a oni koji bi zeleli da se obrate Bogu potucace se iz naroda u narod pitajuci - gde se moze cuti rec Bozja? Ali svuda bi culi isti tuzni odgovor - nigde! Medjutim, vecina ljudi "hulise na Ime Boga koji ima vlast nad mukama ovim, i ne pokajase se da mu dadu slavu" (16, 9 i 11). Tako se, najzad, srucila na ljude najveca nevolja u istoriji, do koje su oni sami sebe doveli, a to je gradjanski rat u carstvu Antihrista (izazvan gladju i okrutnoscu vlasti) - "i nastade takav zemljotres... kakav ne bese od kada su ljudi na zemlji" (16, 18). Glavno sredstvo unistenja ljudi u ovom poslednjem ratu bice padajuci sa neba na ljude "grad veliki kao talant" (tj. ogromne ubistvene sile) (16, 21). Mozda je to opis atomske bombe? Jer su tada razoreni skoro svi gradovi na zemlji - "i gradovi neznabozaca padose" (16, 19). Nestale su sve vlade, nastalo je potpuno bezvlasce i anarhija - kao sto pise - "i svako ostrvo isceze, i planine se ne nadjose" (16, 20). Uzasno stanje sveta u to poslednje vreme opisano je u III. knjizi Jezdre: "Gospod silni salje nevolje... Avaj meni! Tesko ce biti coveku da nadje coveka ili da cuje glas njegov, jer od stanovnika grada ostace jedva deset, a od seljaka - samo dva, koji su se sklonili u sumama i pukotinama... Zemlja ce ostati pusta, njena polja gluva, a putevi i staze njene zarasce u trnje, jer nece biti nikoga da hodi po njima" (III. Jezdra 16). Znaci, ljudi u carstvu Antihrista bice tvrdo ubedjeni da su ovladali tajnama prirode, a medjutim, nisu bili u stanju ni da upravljaju vetrom, koji je uzrokovao strasnu susu. Dirigovanom privredom oni su mislili da ce ostvariti materijalno izobilje, a dosla im je glad. Ujedinjenjem svih naroda u jednu svetsku drzavu oni su mislili da obezbede mir, a izbio je rat, koji je istrebio skoro sve ljude... To je dokaz koliko je jadna moc i gordost covecanstva pred velicinom Bozanstva... Poslednju nevolju koja dolazi na ljude apostol Jovan opisuje u vidu "suda nad bludnicom" (gl. 17) i "pada Vavilona" (gl. 18). "I dodje jedan od sedam Angela... i rece mi: Hodi da ti pokazem osudu bludnice koja sedi na vodama mnogim, sa kojom bludnicise carevi zemaljski, i stanovnici zemlje opise se vinom bluda njezina. I odvede me u Duhu u pustinju. I videh zenu gde sedi na crvenoj zveri koja bese puna imena hulnih i imase sedam glava i deset rogova. I zena bese obucena u porfiru i skerlet i nakicena zlatom i dragim kamenjem i biserom, i imase casu zlatnu u ruci svojoj, punu gnusoba i necistote bluda svoga. I na celu njenom napisano je ime: tajna - Vavilon veliki, mati bludnicama i gnusobama zemaljskim. I videh zenu gde se opija od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih... I rece mi Angeo: Zasto se cudis? Ja cu ti kazati tajnu zene i zveri sto je nosi... I rece mi: Vode koje si video, gde sedi bludnica, to su ljudi i narodi, plemena i jezici. I deset rogova sto si video, i zver, oni ce omrznuti bludnicu, i opustosice je i ogoliti, i meso ce njeno jesti, i sazeci je ognjem... I zena koju si video, jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carevima zemaljskim" (Otkr. 17, 1-7, 15, 16 i 18). Zena bludnica je jedan od najtajanstvenijih likova "Otkrivenja". Na pitanje - ko se ovde podrazumeva? davani su razni odgovori. Mi mislimo da pod zenom bludnicom treba razumeti carstvo Antihrista, a pod Vavilonom - prestonicu tog carstva. Apostol Jovan pise da ce carstvo Antihrista biti sedma projava u svetskoj istoriji Sataninog pokusaja da ovlada svetom i covecijim rodom pomocu njemu odanog vladara na celu ogromne drzave koja stremi ka vlasti nad celim covecanstvom. Svi ostali carevi najvecih drzava pokorice se vrhovnoj vlasti Antihrista nad celim svetom. Medjutim, kasnije ce ti isti carevi ustati protiv Antihrista i razrusiti njegovu prestonicu. "Zena bludnica" (carstvo Antihrista) sedi na "crvenkastoj zveri" (tj. na Satani) i na "vodama mnogim" (tj. narodima mnogim). Odevena je u porfiru (znak carske vlasti) i u skerlet (prolice mnogo ljudske krvi). Vredi zapaziti da judaisticke sekte (adventisti, Jehovini svedoci) sire ucenje kako ce njihov "hristos", kada drugi put sidje na zemlju, osnovati zemaljsko carstvo. Oni pisu o pobuni u carstvu njihovog "hrista" tako ubedjeni i sa takvim detaljima, kao da ne govore o buducem dogadjaju, nego o jednom vec svrsenom cinu, tvrdeci istovremeno da ce u tom gradjanskom ratu njihov "hristos" odneti punu pobedu. U sledecoj (18.) glavi apostol Jovan govori o rezultatu te pobune - razorenju prestonice Antihrista. Apostol naziva tu prestonicu Vavilon. Vecina svetih Otaca koji su tumacili "Otkrivenje" pod Vavilonom razumeju Jerusalim, u koji ce, po njihovim pretkazanjima, Antihrist preneti svoju prestonicu. U korist takvog misljenja moze se navesti i to da je Carstvo slave Bozje, koje dolazi na smenu ovog starog sveta, Apostol nazvao "Jerusalim novi", kao da time naglasava da je on nesto sasvim suprotno zemaljskom Jerusalimu, koji ce biti centar bogoprotivne drzave. U 18. glavi opisano je kako ce se ljudi, koji su preziveli gradjanski rat, cuditi potpunoj i brzoj propasti prestonice Antihristovog carstva, u kojoj se skupilo, kao u centru svetske drzave, toliko vlasti, velicanstva, moci, bogatstva, oruzja! I sve je to propalo i iscezlo, pretvorilo se u dim i pepeo za tili cas! U svakom slucaju, kao sto se vidi iz poslednjih stihova 18. glave, ovim gradjanskim ratom nece biti konacno unisten Antihrist i njegovo carstvo. On ce biti pobedjen i svrgnut o drugom Dolasku Hrista Isusa. U 19. glavi Apostol opisuje drugi Dolazak Hristov. On silazi na zemlju da izvrsi sveopsti Sud. Tada sveti proslavljaju pravdu, svemoc i velicanstvenost Bozju. Tada Antihrist i njegov lazni prorok bivaju "baceni u jezero ognjeno".