|
NE TREBA POSUSTAJATI U CINJENJU DOBRIH DELA Intervju sa Predsednikom Odeljenja za omladinska
pitanja pri Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi Arhiepiskopa Kostromskog i Galicskog Aleksandra neposredno pre Skupa pravoslavne omladine CFO Tambov, 19-21 mart 2003 godine -
Vase Visokopreosvestenstvo, za mesto sastanka je izabrana provincijalna sredina – Tambovska oblast – zasto i na ciju inicijativu? -
Interesovanje za odrzavanje sastanka u Tambovskoj oblasti je bilo obostrano, kako sa strane Sinodnog Odeljenja za omladinska pitanja, tako i od strane vase eparhije
i licno vladike Teodosija, a takodje i administracije Centralnog Federalnog okruga. Za nesto vise od dve godine postojanja Sinodnog odeljenja, sproveli smo dovoljno
poduhvata u Moskvi, okupljajuci omladinu i njene rukovodioce u svim delovima nase pravoslavne Rusije. Trenutno smo odlucili da stavimo akcenat na rad u regionima i po
raznim mestima. Neophodno je izucavati i generalizovati pokusaj omladinske sluzbe, tamo gde se takva sluzba praktikuje, i razjasniti regionalne specificnosti tog pokusaja.
Pored toga, ovakav poduhvat je vazan i zbog toga, sto predstavlja katalizator za pocetak i ostvarenje omladinskog rada, saradnje Crkve i drzave u oblasti realizovanja
omladinske politike. Ja s vama pokrecem zamajac za rad sa omladinom u regionu. I od toga koliko dobro ga mi pocnemo okretati, zavisi perspektiva tog rada u narednih
nekoliko godina. Ne obaziruci se na to da svaki skup ukljucuje u sebe i elemente oficijalnosti, tambovski
Skup, ja sam u to uveren, ce imati jako veliki prakticni znacaj. I moja uverenost se zasniva na
pokusaju sprovodjenja slicnih foruma u Uralskom, Sibirskom i Privolozkom Federalnom okrugu. Sto se tice provincijalnih sredina, nacionalna istorija nam daje mnogo primera, kada je upravo ta sredina imala odlucujucu ulogu za sudbinu Rusije. Tako je bilo u najtezim,
kriznim vremenima. Setimo se samo Minina i Pozarskog, koji su okupili dobrovoljnu vojsku u Niznem Novgorodu, spasivsi tako Rusiju od poljskog ropstva. Sadasnje vreme nije
nista manje slozeno i uloga provincije nije manje vazna, nego pre cetiri veka. U tom smislu treba na to da obratimo mnogo vise paznje, shvatajuci da Moskva moze biti
najpravoslavnija, ali nikako ne odajuci svu punocu savremene ruske realnosti. Tambovska oblast je Rusiji dala mnogo znacajnih
ljudi, ovde su se podvizavali istaknuti ruski Svetitelji: prepodobni Amvrosije Optinski, Svetitelj Pitirim, Svetitelj Teofan, Zatvornik Visenski, koje s pravom smatramo
omladinskim uciteljima, ciji primeri odusvljavaju danasnja mlada pokolenja. Tambovsko eparhijalno Odeljenje za omladinska pitanja realizuje interesantne projekte, medju
kojim treba napomenuti padobransku sekciju i letnji kamp “Istok”. Tako da izbor Tambova za mesto odrzavanja Skupa Centralnog federalnog okruga nikako nije slucajan. -
Da li u radu Skupa mogu da ucestvuju samo crkvene licnosti ili on moze da ukljuci I najsire omlainske grupe? -
Jedan od zadataka Skupa, je kao sto sam vec rekao, ostvarivanje saradnje Crkve i drzave po pitanjima omladinskih sluzbi na regionalnom i mesnom nivou. Upravo zbog
toga predstojeci forum moze biti nas unutrasnji poduhvat. Pretpostavljamo da ce na njemu ucestvovati najsire omladinske grupe, drzavni i drustveni javni radnici,
biznismeni, svi koji su za zdraviju buducnost nase zemlje. Samo na takvoj zajednickoj platformi je moguce resiti slozene i odgovorne zadatke u vaspitanju i obrazovanju
mladih pokolenja koji su pred nama, kako je to vise puta podvlacio Svjatijejsi Patrijarh. -
Sta je uslovilo pojavu posebnog pravca delatnosti Pravoslavn Crkve – rad sa omladinom? -
Avgusta 2000-e godine se sastao Jubilarni arhijerejski sabor, na kom je prvi put bila izglasana drustvena koncepcija Crkve. Takjodje je na tom saboru donet koncept
pravoslavnih omladinskih sluzbi, i samim tim pridato znacenje obracanja paznje Crkve za probleme, brige i nadanja mladih ljudi. Briga o dolazecim pokolenjima je postojala uvek u Crkvi, kao Zapovest od Gospoda Naseg Isusa Hrista: “Tada mu privedose djecu da stavi ruke na njih, i da se pomoli; a
ucenici im branjahu. A Isus rece: pustite djecu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo Nebesko.” (Mt.19, 13-15). Vaznost i potrebu ozbiljnog rada sa omladinom
neprekidno podstice Svjatijejsi Patrijarh Aleksej II. Na jednom od svojih poslednjih nastupa Njegova Svetost je primetila: “XX vek nam je ostavio strasno nasledstvo:
odvajanje coveka od Boga i vere, sto je pojacalo netrpeljivost i neprijateljstvo, dovelo do unizenja dostojanstva ljudske licnosti, izrodivsi ideologije usmerene protiv
coveka, dao prednost materijalnim vrednostima nad moralnim. Da li je moguce izbaviti se od svega toga, bez obnavljanja veoma stare duhovne kulture Rusije? Naravno, ne. Eto
zasto je nasem drustvu, a narocito deci i omladini, danas neophodno upoznavanje sa Pravoslavljem. Djaci i ucitelji, studenti i profesori, sve vise postaju svesni toga, da
znanje o osnovama pravoslavne kulture ima neprocenjiv znacaj za shvatanje nase proslosti, za izgradnju sadasnjeg zivota kao i
obezbedjenje najbolje buducnosti”. Odlukom Svetog Sinoda u decembru 2000-e godine formirano je Odeljenje
za omladinska pitanja pri Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi. Zadatak Odeljenja je koordinacija rada
eparhijalnih struktura, odgovornih za omladinske aktivnosti pri Crkvi, izgradjivanje odnosa sa drzavnim i drustvenim institutima u oblasti omladinske politike i prenosenje
pozitivnih iskustava vezanih za omladinski rad. Crkva je – zivi Bogocovecanski organizam, i formiranje Odeljenja za omladinska pitanja je
– zivi odziv Crkve na probleme savremenog ruskog drustva. Cak i u vreme drzavnog ateizma ona nikada nije bila odvojena od ljudi. Njihova radost i bol – su radost i bol
Crkve. I upravo zbog toga mi gajimo nadu, kao i nase drustvo, za nasa mlada pokolenja, kao i brigu za njihovu buducnost. -
Koja ce pitanja biti najbitnija u radu Skupa? -
Danas je za nas bitno sve sto se tice vaspitanja omladine u duhu tradicionalnih pravoslavnih vrednosti, upucivanja mladih ljudi u crkveni zivot,
ispoljavanja njihovih talenata u crkvenim aktivnostima. Na Skupu ce raditi 7 sekcija za razlicite delatnosti omladinske sluzbe. Svaka od njih treba da izdvoji najvaznije
probleme i predlozi nacin njihovog resavanja. Jedan od najvaznijih zadataka, koji su trenutno
pred nama, je izgradjivanje partnerskih odnosa sa drzavnim strukturama na svim nivoima. Vazna etapa na tom putu moze biti ucesce Crkve u formiranju i realizaciji Doktrina
omladinske politike, koje u najskorije vreme treba da bude razmatrane na zasedanju Drzavnog Saveta Ruske Federacije. Rad u tom pravcu se ostvaruje preko radne grupe koja
funkcionise u okvirima aktivnosti Drustveno – politickog ekspertnog Saveta i njenog punomocnog predstavnika Predsednika RF u CFO i bice predlozena na zasedanju jedne od
sekcija Skupa. Takodje, jedan od najvaznijih zadataka je i generalizacija i analiza pokusaja rada sa omladinom na regionalnom i
mesnom nivou sa ciljem premestanja najuspesnijih sprovodilaca tog pokusaja u druge regione. -
Ko su saradnici Odeljenja za rad sa omladinom, i sa kakvim
teskocama se suocavate prilokom resavanja svakodnevnih problema? -
Nas glavni saveznik je – nasa pravoslavna vera, koja, po Recima Spasitelja moze i gore pomerati. Ako imamo veru i iskrenu zelju da radimo za dobro nasih
dolazecih pokolenja, onda ce nam Gospod dati snagu da ostvarimo postavljene ciljeve. Jer Bog pomaze onda, kada ima kome i radi cega da pomaze. Ako govorimo o saradnji sa administrativne tacke gledista, onda je to u prvom redu saradnja sa drugim eparhijalnim odeljenjima, i drzavnim organima za omladinska pitanja,
posto je omladina ukljucena u sve oblasti delatnosti Crkve i drzave. Sto se tice teskoca, to je u prvom redu inertnost misljenja. Ona se projavljuje tako, sto neki
cinovnici odbijaju da priznaju ulogu i mesto Crkve u savremenom drustvu, pogresno tumaceci konstitucioni princip odvojenosti Crkve od drzave, i sto neke bacuske su kao i
ranije, spremne da trose neopravdano velika sredstva na domace potrebe, ne pridajuci duznu paznju zivom radu sa zivim ljudima, a prevashodno sa omladinom. -
Koje pravce je moguce izdvojiti u radu Sinodnog Odeljenja za omladinska pitanja, koje savremene metode rada sa omladinom on pritom koristi u svojim delatnostima? -
O smernicama rada Sinodnog Odeljenja se moze suditi na osnovu naziva sekcija na Skupu. To su socijalne sluzbe, moralno-patriotsko vaspitanje, duhovna prosvecenost u
politici, biznisu, sportu, rad sa studentima, koja je narocito zazivela posle Medjunarodnog festivala pravoslavne studentske omladine odrzanog u Moskvi pocetkom septembra.
Taj omladinski forum ce postati tradicija i odrzavace se jednom godisnje na dan grada Moskve. Kolektiv Odeljenja neprekidno trazi nove nacine rada. Medju novinama u toj
oblasti, ja bih zeleo da napomenem predlog za nagradu “Obraceno pokolenje” za rad na duhovno-moralnom vaspitanju i prosvecenju omladine. Prvo urucenje te nagrade,
osnovane od strane Odeljenja i Vlade grada Moskve, je odrzano na vec pomenutom studentskom festivalu. Pastiri i omladinski rukovodioci, koji su se trudili za omladinsku
sluzbu, dobili su tu visoku nagradu iz ruku Svatijejseg Patrijarha. Takodje je postao tradicionalan i kamp omladinske aktive Sveruskog Pravoslavnog Omladinskog Pokreta i Bratstva Pravoslavnih Sledopitov-Tedorovskog gradica, koji je okupio
pravoslavnu omladinu i njene rukovodioce iz svih regiona Rusije, pa tako i iz najudaljenijih krajeva. Taj projekat se ostvaruje u saradnji sa Moskovskim Drzavnim Socijalnim
Univerzitetom. U skorije vreme ce pri Odeljenju biti otvorena naucna ustanova za pripremu socijalnih crkvenih radnika za rad sa omladinom – Akademski Institut Socijalne
Sluzbe. Nedavno je potpisan dogovor sa Ministarstvom rada i socijalnog razvoja. Ta naucna ustanova predstavlja neku vrstu probe za pripremu kadrova omladinskih
rukovodilaca, naucni centar za izucavanje i uvodjenje pokusaja rada sa omladinom. Delatnost instituta ce omoguciti efikasnije resavanje problema kadrovskog i metodoloskog
organizovanja pravoslavne omladinske sluzbe. U danasnje vreme Odeljenje organizuje okrugle
stolove i konferencije u vezi veoma ozbiljnih problema kao sto je zastita od ekstremizma u omladinskoj sredini. Na uzrok te pojave u nasem drustvu je ukazao Svjatijejsi
Patrijarh u svojim poslednjim besedama na praznik Hristovog Rodjenja: “Terorizam, kao najgora kuga XX veka, je simptom udaljavanja ljudi od religioznosti, koja je sama po
sebi blagovest ljubavi i dobrote prema svakom coveku, jer sam terorizam predstavlja duhovnu opustosenost i bezbozje.” Jedan od perspektivnih planova Odeljenja je
obrazovanje jedinstvenog omladinskog Internet-sajta Ruske Pravoslavne Crkve, sto bi omogucilo objedinjavanje Internet-resursa eparhijalnih odeljenja, sto predstavlja novi
podsticaj omladinske sluzbe i nove mogucnosti za ukljucenje omladine u crkveni zivot. Jos nekoliko reci o “savremenim metodama”. Savremeno je sve to sto je omladini
interesntno i ne protivreci delu spasenja. Eto na primer padobranska sekcija koju vodi predsednik tambovskog eparhijalnog odeljenja o. Pavel Medvedjev, je jedna vrsta
savremene metode. I fudbalski tim, i Pravoslavni Internet-kafe, i pozorisna sekcija, i sekcija savremenih borilackih vestina su – savremene, jer su interesantne, jer
objedinjuju i pokazuju da Pravoslavlje nije etnografski muzej, ni geto. Znate, u vreme susreta sa legendarnim golmanom nase hokejaske ekipe Vladislavom Tretjakom,
ja sam bio zadivljen kako je taj covek, poznat u celoj zemlji jos u vreme Sovjetskog Saveza, znao da bude pravoslavan. On se secao, da se izlazeci na led, uvek trudio da se
prekrsti pokretima ruke izmedju stativa gola, tako da to ne primete partijske vodje koje su redovno posecivale utakmice. Eto sta sa moje tacke gledista znaci biti savremen,
ali savremen po vecnim vrednostima. -
Kako Vi, Vase Visokopreosvestenstvo, uspevate da uskladite
svoje arhipastirsko sluzenje i rukovodjenje takvih, po svojim razmerama velikim odeljenjima? -
“Bez Mene ne mozete nista ciniti” – kaze Gospod. Na taj jevandjelski imperativ narodna poslovica odgovara na sledeci nacin: “Bez Boga ni preko
praga”. Po meri svojih ljudskih snaga, znajuci svoju nemoc, trudim se da nosim svoj Krst. Ogresio bih dusu ako bih rekao da je taj Krst lak. Jer nema lakog nosenja Krsta.
Zgresio bih u odnosu na Istinu, ako bih rekao da je on previse tezak, jer nam Gospod ne daje veca iskusenja od onih koje mozemo da izdrzimo. Ako svoje zemaljsko sluzenje
shvatimo kao dar, koji nam se daje svise za nase usavrsavanje, onda breme zemaljskih teskoca postaje po Recima Spasitelja, lako, jer mi osecamo Njegovo prisustvo u nasem
zivotu i Njegovu pomoc. Tu pomoc nam Gospod daje toliko jasno, da mi kao ljudi ne prestajemo da se divimo Njegovom Promislu o nama. U vezi toga bih se ponovo vratio na
moskovski Skup pravoslavne omladine 2001-e godine. Mesec dana pre njegovog pocetka mi nismo imali sredstava za njegovo organizovanje. Ali je postojala iskrena zelja da se
pomogne mladim ljudima u
njihovim duhovnim traganjima i cvrsta uverenost za neophodnost novog pogleda na probleme omladine i trazenja novih puteva za resavanje tih problema sa crkvene tacke
gledista. I sve je dobijeno: pojavili su se dobrotvori, podrska drzave na predsednickom nivou, masovno ucesce drustvenih organizacija. Onome koji kuca – vrata se
otvaraju. Vracajuci se na vase pitanje, duzan sam da kazem, da poznavanje konkretnih problema konkretnih ljudi u odredjenom regionu, koje po meri svojih snaga ima svaki vladajuci
arhijerej, veoma pomaze u osmisljavanju opstih crkvenih zadataka, pa samim tim i u oblasti omladinske politike. S druge strane, iskustvo rada sa omladinom na svecrkvenom
nivou omogucava rad u odredjenoj eparhiji na nacin koji ce biti najbolje prihvacen. Nije naodmet dodati, da Kostromska Duhovna seminarija, koju vodi moj zamenik u Sinodnom
odeljenju arhimandrit Genadij (Gogoljev), predstavlja nastavnu ustanovu Odeljenja, za razlicite profile, i priprema crkvene specijaliste u oblasti omladinske sluzbe. Koristim ovu priliku da izrazim zahvalnost svojim pomocnicima, koji sa mnom dele i
radost i tugu truda oko omladine. Srecan sam jer se u nasem Odeljenju skupila talentovana,
tragalacka omladina.Vecina nasih saradnika ima vise svetsko i crkveno obrazovanje, vlada sa nekoliko stranih jezika, objavljuju naucne radove,predaju u srednjim i visim
naucnim ustanovama. Takav kolektiv istomisljenika ima veliki potencijal za stvaralacki rad za dobrobit Crkve. -
Sta Vi, Vase Visokopreosvestenstvo, zelite da pozelite uoci
Skupa nase omladine? -
Bicu kratak: zelim da se ne posustaje sa cinjenjem dobra. Oko dobrog posla, ljudi pocinju da se okupljaju, primer dobrog postupka nalazi odziv u njihovom
srcu i podstice ih da umnozavaju dobro. Setimo se reci velikog ruskog Svetitelja – prepodobnog Serafima Sarovskog, ciji 100-godisnji jubilej nasa Crkva slavi ove godine:
“Stekni Duha smirenosti, i hiljade oko tebe ce se spasti”. Omladinska sluzba nije apstrakcija, vec aktivan rad ljudi. Od nas zavisi koliko ce takva sluzba biti
delotvorna, od nase iskrenosti u tom radu zavisi odnos omladine prema crkvenom zivotu. Ako smo mi posvetili svoj zivot tom visokom prizvanju, onda ono i jeste za nas
“najblaze” i “najlakse breme”, o kome govori Gospod. |