SVETI

VELIKOMUCENIK

DIMITRIJE

- MITROVDAN

 

Sv. velikomucenik Dimitrije rodjen je u Solunu. Ovaj slavni i cudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih, ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo cekani, s velikom paznjom je odnegovan i vaspitavan. Otac mu je bio vojvoda, a kad je on umro, hristoborni car Maksimijan postavio je Dimitrija umesto oca za solunskog vojvodu. Posebno carevo naredjenje odnosilo se na progon hriscana, ali Dimitrije je, suprotno naredbi, cak javno ispovedao veru u Gospoda Hrista. Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajuci sta ga ceka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga nasli u molitvi. Tu, u Solunu, hriscani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali. Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a nekakav velmoza Leontije, nakon sto se izlecio od teske bolesti, podigao je nad svetiteljevim mostima mnogo vecu crkvu. Sveti Dimitrije smatra se zastitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Soluna.

 

 

 

 

 

 

 

Proslonedeljna propoved

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Svake godine, braco i sestre, sastajemo se u ovoj nasoj bogomolji da molitveno proslavimo svetog velikomucenika Dimitrija, koji je postradao u grckom gradu Solunu za vreme cara Maksimijana oko 306. godine. Po smrti njegovih blagocestivih roditelja, koji su bili hriscani, car ga postavi za carskog namesnika cele solunske oblasti i tom prilikom mu rece: Cuvaj otacastvo svoje, i ocisti ga od bezboznih hriscana i ubij svakoga koji priziva ime Raspetoga. Ali, vrativsi se u Solun Dimitrije poce pred svima javno proslavljati Gospoda naseg Isusa Hrista i sve uciti svetoj veri. Tako za Solunjane postade drugi apostol Pavle, privodeci mnogobosce k poznanju istinitoga Boga i iskorenjujuci bezbozno mnogobostvo.

Kada je car saznao za dela Dimitrijeva, razgnevi se i odluci da sam to proveri. Jednom vracajuci se iz rata sa Samaritima car poseti Solun i odmah stade proveravati da li je istina ono sto je cuo o Dimitriju. A Dimitrije saznavsi unapred da ce car posetiti Solun predade svome vernom sluzi Lupu svoje imanje i bogatstvo i naredi mu da sve razdade siromasima. Sam se stade moliti i postiti pripremajuci se za mucenicki venac.

Kada ga car pozva k sebi, on neustrasivo pred njim ispovedi da je hriscanin i naruzi neznabozacko mnogobostvo, za sto ga car odmah dade zatvoriti u tamnicu. Dok sedjase u tamnici, njega poseti andjeo Bozji, koji mu se javi u velikoj svetlosti sa prekrasnim rajskim vencem, i rece mu: Mir ti, stradalce Hristov, budi hrabar i krepi se. Ovo vidjenje raspali u srcu Dimitrijevom ljubav k Bogu, i on sve jace zeljase da krv svoju prolije za Hrista.

Jednom k Dimitriju u tamnicu dodje po blagoslov hriscanin Nestor, koga je sami Dimitrije priveo istinitoj veri hriscanskoj. On trazase molitvenu pomoc i blagoslov od Dimitrija da pobedi istaknutog carevog megdandziju Lija, koji je vec mnoge hriscane mucenickom smrcu umorio. Dobivsi blagoslov i ukrepljenje u veri od Dimitrija, koji mu prorocki govorase: Lija ces pobediti, ali ces za Hrista postradati, Nestor ode na megdan sa Lijem i s Bozjom pomocu pobedi ga. Lijeva pogibija silno ozalosti cara, i on odmah naredi da blazenog Nestora poseku macem. No smrt Nestoreva ne utesi cara, a doznavsi da je ovaj izasao na megdan Liju sa Dimitrijevim blagoslovom, naredi da Dimitrija ubiju kopljima. U samo svitanje na danasnji dan udjose vojnici u tamnicu, zatekose mucenika gde stoji na molitvi, te ga izbodose kopljima. Tako ispovednik Hristov predade svetu dusu svoju u ruke Gospoda svoga Hrista. Telo njegovo hriscani tajno uzese i sahranise cesno.

Posle dosta vremena, kada gonjenje hriscana prestade, nad grobom sv. Dimitrija bi podignut mali hram. I bivahu u njemu mnoga cudesa, i razni bolesnici se isceljivahu od svojih bolesti.

Sluga pak Dimitrijev Lup bese u tamnici kada vojnici probodose svetitelja kopljima, i on uze rizu gospodara svog, okvasenu cesnom krvlju njegovom, a prsten njegov umoci u krv. Tom rizom i tim prstenom on cinjase mnoga cudesa, isceljujuci svaku bolest i izgoneci zle duhove. Glas o tim cudesima pronese se po celom Solunu, te se svi bolesni stadose sticati k Lupu. Kada za to saznade car Maksimijan, on naredi da uhvate blazenoga Lupa i da mu odseku glavu. Tako i dobri sluga ode za gospodarem svojim sv. Dimitrijem ka Gospodu.

Eto, braco i sestre to je kratko zitije Svetitelja koga mi danas molitveno proslavljamo na ovom svetom mestu. Neka nas njegove svete molitve zastite i cuvaju na svim nasim bogougodnim delima, neka nas primer Sv. Velikomucenika Dimitrija pouci kako treba da zivimo i radimo u ovom nasem prolaznom zivotu. Trebamo se truditi da ispunjavamo zapovesti Bozje i zivimo po volji Bozjoj. To nije nimalo lako, jer smo navikli da zivimo bez Boga i po volji svojoj. Zato trebamo da ulozimo mnogo napora i zrtve da ispravimo sebe, da privucemo milost Bozju sto vise k sebi, odnosno da se svojim trudom i delima u jevandjelskim vrlinama sjedinimo sa voljom Bozjom. Tada cemo osecati ono sto je osecao i sveti velikomucenik Dimitrije kada su ga posetili andjeli u tamnici, tada ce i u nasim dusama da se rodi ta neopisiva ljubav Bozja koja prevazilazi granice ljudskog shvacanja. Tada cemo i mi kao i sveti velikomucenik Dimitrije biti spremni na svaku zrtvu za Boga i u ime Boga za bliznjega svoga.

Vidimo kako je ta neopisiva ljubav Bozja delovala i na slugu Dimitrijevog Lupa, koji je svedocio silu Bozju i zrtvu gospodara svoga pomazuci drugim ljudima u nevoljama i bolestima. Tako ce i nas same, ako budemo ziveli po Bozjim zapovestima, ispuniti ta ista ljubav bozanska koja preobrazava duse ljudske i cini ih sasudima Duha Svetoga, cini ih bogovima po blagodati.

Ugledajmo se i na slugu Bozjeg Nestora, koji je izasao na megdan nekoliko puta jacem protivniku i blagoslovom svetog Dimitrija i pomocu Bozjom pobedio ga. Tako i mi uzmimo blagoslov svojih pastira, svojih duhovnika za svako nase delo koje nameravamo izvesti u slavu Bozju, da bi njihovim blagoslovom i s pomocu Bozjom izveli nas pothvat na korist mnogih i proslavljanje imena Bozjeg medju ljudima. Nije dobro da radimo bez blagoslova, bez molitve, bez prizivanja imena Bozjeg. Svako nase takvo delo unapred je osudjeno na propast, jer nema Onoga koji ce mu dati trajnost i postojanost.

Neka nam sveti velikomucenik Dimitrije usadi u srca nasa ljubav prema Bogu, prema svetinjama Bozjim i dade nam snage da budemo dostojni sluzitelji Bozji u ovom svetu i naslednici Carstva nebeskoga.

AMIN.

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.