ZASTO U COVEKA ULAZI NECISTI DUH? Tokom svog svestenickog sluzenja vise puta sam bio u mogucnosti da vidim posednute, tj. one koji se nalaze pod posebnim uticajem zlih duhova. Satana i njegove sluge, zli i necisti dusi, deluju na sav ljudski rod, na svakog coveka. Ali na neke oni uticu posebno velikom snagom: ili iznutra, kad udju u coveka i ostanu u njegovom telu, ili izvana, ne ulazeci u njegovo telo. Upravo ovakve ljudi i nazivaju posednutim, a one u kojima sede zli duhovi nazivaju jos i djavoimani. Krsenje pecata Ljudi dospevaju pod poseban uticaj necistih duhova u pravilu zbog svojih teskih grehova, ali takodje i zbog vracarskog delovanja, po dopustenju Bozjem, radi urazumljenja i ispravljenja. Ako se covek cvrsto drzi pravoslavne vere, ne cini smrtne grehove, trudi se da zivi po zapovestima Isusa Hrista i da bude s Njim, onda taj covek nece postati posednut ni pod kakvim vracarskim delovanjem. On moze u necemu da nastrada od vracara, po dopustenju Bozjem, ali nece postati posednut ma koliko ga oni napadali. Tokom Svetog Krstenja pravoslavni covek se svetim mirom znamenuje pecatom Krsta: na celu, ocima, nozdrvama, usnama, usima, prsima, rukama i nogama. Pri tome se govori: "Pecat dara Duha Svetoga!" Ako covek posecuje hram Bozji, ispoveda se, pricescuje, trudi se da zivi po zakonu Bozjem, cuva pravoslavnu veru, onda demon ni u kakvim uslovima ne moze da prekrsi ovaj pecat i udje u covekovo telo. Ako covek tesko gresi, onda, po dopustenju Bozjem, demon moze da prekrsi ovaj pecat, udje u coveka i ostane u njegovom telu. Tada covek postaje djavoiman. Poznato je iz zitija da su neke od svetitelja napadali zli dusi, i cak ih prebijali, ali ne moze se te svetitelje nazvati posednutima, jer su oni cvrsto odbijali, uz pomoc Bozju, sve napade neprijatelja. A kada se covek zbog delovanja zlih duhova nalazi u velikoj nesreci, i cak dusom pogiba, njega se moze nazvati posednutim. Ako se on obrati Bogu, odnosno Crkvi za pomoc, ne zeli da cini smrtne grehove, zeli da se trudi u ispunjavanju zapovesti Gospoda Isusa Hrista i da cuva pravoslavnu veru, onda ce dobiti pomoc od Boga, pocece da se oslobadja i, kada Bogu to bude ugodno, prestace da bude posednut; oslobodice se od posebnog delovanja zlih duhova na njega. Poznat je slucaj iz zivota prepodobnog Vasilija Novog, kada je na nekog Grigorija jedna vracarka poslala zle duhove; on se od njihovog delovanja tesko razboleo i skoro da je umro. To se desilo zato sto je on pre toga sagresio: pronasao je skupocen kais i to zatajio, nije ga vratio gazdarici. Zato je, po dopustenju Bozjem, dospeo pod jak vracarski uticaj, ali je bio spasen molitvama prepodobnog Vasilija Novog. Ovde mozemo navesti i ovaj primer: poznato je da u sumi vukovi zdravog losa obicno ne mogu ubiti, a bolesnog mogu. Isto tako i besi, sa njihovim vodjom satanom, ne mogu da pobede i pogube moralno zdravog pravoslavnog hriscanina koji cuva svoju veru, koji ne cini smrtne grehe i koji stremi Bogu. Nisu retki slucajevi da deca postaju posednuta. U pravilu ona stradaju zbog grehova svojih roditelja, rodjaka, od vracanja, od televizora - po dopustenju Bozjem. Svekrvina kletva Jednom su svesteniku doveli sestogodisnju devojcicu. Svestenik je odmah shvatio da je ona posednuta, da je u njezinom telu necisti duh. Ali da bi tacno odredio razlog duhovne bolesti i odabrao najbolji nacin lecenja, on je detaljno ispovedio roditelje. Saznao je da su postojale ovakve nesrecne okolnosti: muzevljeva majka iz vise razloga nije volela nevestu, izmedju ostalog i zato sto je ona bila malo starija od njenog sina. Ali oni su se ipak vencali, bez obzira na njeno protivljenje. I kada je snaha bila trudna, svekrva ju je proklela. Snaha je morala shvatiti da se desila nesreca, morala je pokusati da se pomiri sa svekrvom, morala je otici u crkvu, pokajati se zbog svojih greha, zamoliti posebnu pomoc svestenika. Ali ona to nije ucinila i devojcica koja se rodila postala je djavoimana. Svestenik je dao blagoslov roditeljima da vode devojcicu da joj se ocitaju molitve, i zapovedio im je da ucine sve sto mogu kako bi se majka pomirila sa svekrvom. Jos je, da bi se to ostvarilo, pozvao svekrvu, ispovedio je, dao oprostenje grehova za koje se pokajala, i uverio je da oprosti od sveg srca i sinu i snahi i skine sa njih svoju kletvu. Po milosti Bozjoj, izmirenje se desilo. Prokletstvo je bilo skinuto i otvorio se put za isceljenje devojcice. Ali, njezini su se roditelji morali jos mnogo truditi, jer su povrede dece tokom trudnoce ili poroda vrlo teske i obicno ostavljaju trag u celom zivotu. U prvo vreme devojcica se snazno suprotstavljala citanju molitava, besnela je, trgala se, glasno vikala, roditelji su je jedva drzali. Ali za nekoliko meseci poboljsanje je bilo ocigledno: tokom citanja molitve ona se ponasala mirno i prilazila je da se pricescuje Svetim Hristovim Tajnama. Molitve i svestenodejstva svestenika, a takodje i trud njezinih roditelja, privukli su k njoj milost Bozju: pocelo je postepeno isceljivanje. Ko gura tanjir? Kao sto smo vec rekli, glavni razlog za posednuce coveka zlim dusima jesu njegovi gresi, mnogi i teski. Na pocetku djavo navodi coveka u iskusenje, a kada on sagresi, onda ovladava njime. Evo sto nam je ispricala jedna zena o tome kako je postala posednuta: "Imala sam sedamnaest godina kad mi je prijateljica ispricala kako uz pomoc tanjira, sedeci za stolom, sa drustvom priziva duhove. Rekla mi je da se od duhova moze saznati o buducnosti. Zainteresovala sam se i odlucila da isprobam, nagovorivsi i cetiri svoje prijateljice. Sve smo tada bile u zavrsnom razredu srednje skole i zelele smo da saznamo kakav ce biti nas buduci zivot. Odmah kad smo prve veceri pocele da prizivamo duhove, uspele smo. Bilo je toliko zanimljivo dobijati odgovore na nasa pitanja da smo isprva razgovarale sa duhovima skoro svako vece. Zainteresovale smo i neke nase poznanike. Obicno bismo seli za sto, stavili na njega tanjir, pruzili ruke, ispunili jos neke potrebne zahteve i tanjir bi se sam poceo okretati na stolu. Duhove sam uglavnom pozivala ja, a pomagala mi je moja bliska prijateljica. Bila sam radoznala da saznam sta mene i moje prijateljice ocekuje i bez sumnje sam verovala u sve sto su nam duhovi proricali. Neka proricanja su se tokom vremena stvarno ispunila. Nisam razmisljala o tome zasto se tanjir sam, mada ga niko od nas nije doticao rukama, kretao po stolu. Tada nisam znala da duhovi pomicu tanjir. Nisam razmisljala ni o tome kakvi su to duhovi od kojih smo trazili odgovor. Mislila sam da su oni dobri, ne znajuci da su to zapravo besi, zli dusi. Jedno vece skupilo nas se vise nego obicno. Neki su bili prvi put na nasoj "predstavi". Najpre nisu verovali da se za vreme seanse tanjir sam pomice na stolu, a kada su to videli vlastitim ocima, ostali su iznenadjeni. Kad smo zapoceli seansu, tanjir je poceo da se krece vrlo brzo, nemirno, jednostavno je izletao ispod ruku. Mi koji smo se time dugo bavili, prvi put smo tako nesto videli. Nismo stizali cak ni prste da drzimo iznad njega. On je setao ne samo po papiru smestenom na centru, nego sve do same ivice stola, ponekad bi skoro pao na pod. A kad je tanjir srusio jednu upaljenu svecu na stolu i krenuo na drugu, svi smo se veoma uplasili, upalili svetlo i ustali od stola prekinuvsi seansu. Vise se nikad nisam bavila prizivanjem duhova. Nisam tada znala da smo opstili sa necistom silom. Ovo skverno i strasno opstenje donelo je svima nama (meni i mojim cetirima prijateljicama koje smo stalno ucestvovale u seansama prizivanja duhova) mnoge nesrece u zivotu. Prva prijateljica zavrsila je skolu s odlicnim uspehom, bila je najbolja ucenica nase generacije, ali nije uspela da se upise na fakultet, iako je nekoliko puta pokusala. Sada ona radi na takvom mestu za koje visoka skola nije potrebna i nema interes za svoj posao. Druga prijateljica se udala, ali deset godina nije mogla da zatrudni. Potom je rodila decaka, ali je nakon godinu dana njen muz ubijen dok se vracao kuci. Muzevljevi roditelji su je tada isterali iz kuce i ona je sa decakom ostala bez krova nad glavom. Treca prijateljica se upisala na fakultet i udala, ali se neko vreme nakon vencanja njezin muz obesio. Nije mogla da shvati zasto je to ucinio, jer nikakvog razloga nije videla. »etvrta prijateljica se udala i rodila kcer; nedugo posle rodjenja kceri muz ju je napustio zbog druge zene. Za moju prijateljicu to je prava tragedija. I ja sam mnogo pretrpela zbog nepromisljenog opstenja sa zlim dusima. Nakon zavrsetka skole upisala sam se na fakultet, studirala godinu dana i zbog izvesnih okolnosti napustila studij. Potom sam se jos dva puta upisivala na fakultet, ali sam na svakom bila samo po jednu godinu, tako da nisam stekla diplomu. U porodicnom zivotu sam takodje dozivela mnogo nesreca. U 19. godini sam se prvi put udala, a na dan svadbe umro je moj otac. Sa muzem sam zivela godinu dana, a kad sam saznala da mi je neveran, rastala sam se s njim. Za neko vreme sam se ponovo udala, potom rodila dete. Na pocetku nam je bilo dobro, ali uskoro mi se pocelo ciniti da me muz ne voli. Pocele su svadje. Dugo vremena smo ziveli u nemiru, i onda se rastali. No stanovali smo i dalje zajedno, i cesto se svadjali. On me nije napustao, govoreci da ga k meni vuce neka neodoljiva sila. Pokusavajuci da se oslobodim svadja, koje su me iscrpljivale, i nemirnog zajednickog zivota s muzem, s kojim sam formalno bila rastavljena, krenula sam k vracarima, pitajuci ih sta ce ubuduce biti sa mnom i da li mi predstoji nesto svetlo u zivotu. Nisam znala da su svi vracari - od djavola. Vracari me nisu zadovoljili, pa sam pocela da sama ucim gatanje. Zainteresovala sam se za okultizam, ne shvatajuci da je sve to djavolska rabota, i to vrlo opasna. Bavila sam se hiromantijom i astrologijom, zanimale su me vanzemaljske civilacije... Tada sam bila bezboznik i nisam imala pojma da je sve to djavolja nauka. Na kraju, do mene su dosle magijske knjige, koje sam proucavala i onda to provodila u praksi. Bavljenje crnom magijom pomagalo mi je da zaboravim svoje probleme. »inilo mi se da pronalazim smisao zivota i da imam neki dotok snage. Osecala sam da, osim ovog materijalnog sveta, postoji i drugi svet. Ali, nisam znala da u tom drugom svetu postoji ne samo Bog Koji nas voli, svetitelji i andjeli Bozji, nego i djavo i njegove sluge, zlobni i necisti duhovi koji zele da pogube ljude. Rodila sam jos jednog sina i neko vreme posle njegovog rodjenja u kuci je bio mir. Ali, onda su opet pocele svadje. Sve sam vidjala u crnoj boji, osecala sam u dusi strasnu prazninu i bila veoma nesrecna. Pokusavajuci da pronadjem izlaz iz svog mracnog stanja, otisla sam ekstrasensu, ne znajuci da je on zapravo carobnik. Bila sam na njegove cetiri seanse, a po zavrsetku mi je za kucu dao osam "zakodiranih" iglica, koje sam ubola u uglovima sobe gde sam stanovala s muzem. Dao mi je jos i dve "zacarane" ziherice, da bi ih stavila u kauc, a takodje i vodu, secer i so, da bi ih posula po kuci. Nadala sam se da ce posle toga sve krenuti nabolje i da ce u kuci nastati mir i sreca. Ali, nista se nije promenilo, mi smo se kao i ranije svadjali cesto, i ja sam izgubivsi nadu pala u depresiju. Muz mi je poduzetnik, i pored svih ovih nesreca, desilo se da su mu ukrali veliku svotu novca, celo bogatstvo, kojim bismo mogli dugo godina lepo ziveti. Uskoro su opljackali i njegovo preduzece, koje je otislo u bankrot, tako da on mora poceti sve ispocetka. Odlucila sam da potrazim pomoc od Boga. Otisla sam u pravoslavni hram. Dospela sam do svestenika koji cita molitve za posednute. On me je saslusao i objasnio mi moje stanje, time sto sam mnogo godina opstila s necistim dusima. Uputio me je na Sveto Krstenje. Krstila sam se. Otada posecujem crkvu, ispovedam se, pricescujem Svetim Hristovim Tajnama i nadam u milost Bozju da ce se sve u mome zivotu promeniti. Put spasenja mi je, bez obzira na nekadasnje strasne zablude, otvoren. Muz mi je od detinjstva krsten, ali ranije nisam primecivala da je na bilo koji nacin iskazivao svoju veru. Sada i on posecuje crkvu, i stekli smo veliku nadu. Odlucili smo da se vencamo u crkvi. Bog neka nam pomogne da mirno zivimo i da se spasimo."   svestenik Vladimir Jemeljicev prevod s ruskog: Jelena Zaricnaja   odlomak iz knjige: "Opsednuti. Proterivanje zlih duhova", objavljen u listu "Spasite nasi dusi!", br. 5(9), 2000. god., Dnjepropetrovsk (Ukrajina)