DUHOVNIK ODGOVARA...   Mene uznemiruje pitanje o Pricescu. U crkvu sada idu svi: verni i neverni, klosari i donedavni robijasi. Svet je toliko postao inficiran da je tuberkuloza stekla otpornost na najjace lekove, pa cak ni najmocniji antibiotici na nju ne deluju, a da hepatitis, dizenteriju itd. ni ne spominjemo. Mi, pak, na pricescivanje nosimo malu decu, idemo i sami, te svi primamo iz jedne kasicice koju svestenik sve do kraja cak ni ne spusta u Casu sa Pricescem. Sta da se radi? Ateisticka propaganda je proteklih godina tvrdila da Pricesce, ikone i druge crkvene svetinje prenose zarazu. Uostalom, ona je tvrdila da ni Svemoguceg Boga nema... Kao prvo, istorija ne poznaje ni jedan jedini slucaj da se neko od onih koji su se pricestili iz jedne Case razboleo od hepatitisa, tuberkuloze, itd. Istovremeno, poznato je mnostvo slucajeva kada su nasmrt bolesni ljudi posle Pricesca dobijali potpuno ozdravljenje. U knjizi "Sveti Jovan Cudotvorac", koja opisuje zivot i cuda svetog Jovana (Maksimovica), spominje se slucaj kada je covek bolestan od besnila pljunuo u Sveto Pricesce, nakon cega je vladika Jovan uzeo Svete Darove, upotrebio ih i pri tome mu se nista lose nije desilo. Kao drugo, Crkva se prema onima koji zele da pristupe Svetoj Casi ne odnosi bez razlike. Pred Pricesce se vernici obavezno ispovedaju i posle ispovesti svestenik donosi odluku moze li se doticni covek pripustiti Pricescu ili ne. U Evharistijskoj Casi nalazi se Telo i Krv Hrista, koji je isceljivao gubave, besomucne, uzete. Strasno je i pomisliti da covek koji sebe naziva hriscaninom sumnja u to da je Hristos "isti juce i danas" (Jev. 13, 8).   Moze li se moliti svojim recima? Ja se svakog dana molim po tekstu molitve koju sam sama smislila; tekst molitve je po mom misljenju dobar, ali uvek pocinjem molitvom Ocenas, kojom i zavrsavam. Katkad covek ne zna sta mu je neophodno da moli od Gospoda za svoje spasenje. Zato je pametno koristiti se molitvama duhonosnih Otaca. Sveti Jovan Kronstatski je savetovao da se svetootackim molitvama dodaje pokoja svoja rec. Zamolite svestenika da kaze svoje misljenje o tim recima koje vi govorite iz svoje glave u vreme jutarnjih i vecernjih molitava.   Casni oci, odgovorite mi, molim vas: ako sam bogojavljensku vodicu dobila tek dan posle osvestanja vode (7. 1.), posto nisam mogla da cekam u redu, kakva je onda ta voda? Da li je zaista voda celu sedmicu bogojavljenska? Bogojavljenska voda postaje takva od trenutka svoga osvestanja i ostaje i godinu, i dve, i vise, sve dok u kuci ne nestane zaliha. Koji god dan da je uzeta u hramu, ona svoju svetost nikada ne gubi.   Bacuska, sta znaci bogatiti se u Bogu (Lk. 12, 21)? I, shodno tome, ne u Boga? Sta znaci bogatiti se u Boga (za Boga, Bogom)? To znaci sabirati u vreme zemnog zivota takva blaga kakva se mogu sobom poneti u drugi zivot: "Nacinite sebi kese koje nece ovestati, riznicu na nebesima koja se nece isprazniti, gde se lopov ne priblizava, niti moljac kvari" (Lk. 12, 33). Drugacije su bile namere bogatasa iz price, koji je sakupio obilnu letinu i naumio da sagradi jos vece zitnice: "I kaza u dusi svojoj: Duso, imas mnoga dobra sabrana za mnoge godine; pocivaj, jedi, pij, veseli se" (Lk. 12, 19). Taj se covek bogatio u sebe, u svoj stomak, umesto da je zablagodario Bogu i sagradio zitnice u "utrobama ubogih" (blaz. Teofilakt Ohridski). A mi verujuci smo pozvani da se bogatimo za Carstvo Nebesko, za koje se upravo i pripremamo ziveci ovde na zemlji: "Jer Carstvo Bozje nije hrana ni pice, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome" (Rim. 14, 17). Blazeni Teofilakt, tumaceci tu pricu o bogatasu, pise da se bogati u Boga onaj koji se uzda u Njega, ko Ga smatra svojim bogatstvom i spremistem bogatstva. "Necemo govoriti: dobra su 'moja', nego dobra su Bozja. A ako su dobra Bozja, onda ne mozemo otudjivati Boga od Njegovih dobara. Bogatiti se u Boga znaci verovati da ako sve (svoje) razdelim i potrosim, niti onda mi ni u cemu nece biti oskudice. Jer riznica mojih dobara je Bog: ja uzimam i otvaram sto mi je neophodno" (Sveto Jevandjelje sa tumacenjem blazenog Teofilakta, arhiepiskopa bugarskog, Moskva 2000.). A kakva su to dobra kod Boga dragocena? To su vrline: uzdrzanje, celomudrenost, nesticanje, krotost, trezvenost, smernost, ljubav.   Objasnite mi, molim Vas, sledece: moja mama je na samrti, nalazeci se u polusvesti, izgovarala imena ljudi koji su ranije umrli, ona je, takoreci, sa njima razgovarala. Obracala se svojoj majci i drugim srodnicima. Neki su to objasnjavali time da dusu, u trenutku kad se ona priprema da napusti telo, susrecu duse ranije umrlih ljudi koji su joj u zemaljskom zivotu bili najblizi. Da li su u pravu? Nesto slicno opisuje doktor Mudi u svojoj knjizi "zivot posle smrti" pisuci o slucajevima klinicke smrti i osecanju umirenosti i istinske srece koju dusa oseca u trenutku kada napusta telo. Da li je to zaista tako? Kakav stav zauzeti prema toj cinjenici i Mudijevoj knjizi? I jos: sta se dogadja sa dusom u trenutku smrti, treceg, devetog i cetrdesetog dana te nakon toga? U trenutku smrti dusa napusta covekovo telo i kod nje se pojavljuje sposobnost da licno gleda duhovni svet: okruzuju je istovrsna duhovna bica, medju kojima moze da vidi ne samo andjele i demone, vec i duse svojih srodnika. Takav pogled je zasnovan na Svetom Pismu ("Kad umre siromah, odnesose ga andjeli u narucje Avraamovo" - Lk. 16, 22) i na svetootackom nasledju (prepodobni Sisoje je, lezeci na samrti, bratiji koja se okupila oko njega kazao da su dosli andjeli, koje je on zamolio da mu daju jos malo vremena za pokajanje). Sto se tice opisa osecanja umirenosti i srece pri ishodu duse u knjizi "zivot posle smrti", prema tome treba biti uzdrzaniji. Sveti oci nas uce (npr. sv. Kirilo, patrijarh aleksandrijski) da dusa pri priblizavanju andjela drhti, posto ce je oni povesti na mitarstva (demonske carinarnice), gde ce se dusa ispitivati za svaku vrstu greha. Mada se trudi da bude nepristrasna, po misljenju o. Serafima Platinskog blazene uspomene, knjiga Rejmonda Mudija nehotice sacinjava lazni model posmrtnih dozivljaja uzimajuci sa svih strana ponesto, oduzima ljudima strah od smrti predstavljajuci je kao prijatan korak u daljem razvoju licnosti, te nesvesno biva uticajno oruzje u demonskoj mrezi, koja stvara laznu sliku sveta i posmrtnog zivota. Rad demona na ovoj laznoj predstavi posmrtnog zivota narocito se ubrzao proteklih tridesetak godina. Pravoslavna crkva o tome svedoci trezvenije, ozbiljnije, odgovornije. Pitate sta se dogadja sa dusom u treci, deveti i cetrdeseti dan. Kako pise sveti Atanasije Veliki, pravednici posle smrti iskusavaju "delimicnu nasladu", a gresnici "delimicna mucenja". U gore navedene dane Crkva je ustanovila pominjanje preminuloga: u treci dan - radi Gospoda Isusa Hrista, "koji je vaskrsao u treci dan" (prema drugom tumacenju, manje rasirenom, radi Svete Trojice); od prvog do treceg dana, prema ucenju Crkve, dusa upoko+g boravi na mestima gde je ovaj obitavao u zemaljskom zivotu. U deveti dan - zbog podsecanja na devet andjelskih cinova, kojima bi preminuli, kao nematerijalni duh, mogao biti pribrojan (sveti Simeon Solunski); od treceg do devetog dana dusi se pokazuju rajske obitelji. U cetrdeseti dan - zbog Vaznesenja Spasiteljevog; toga se dana objavljuje odluka Bozja gde ce se dusa nalaziti do Strasnog suda. Sta se dalje desava? Duse cekaju Drugi dolazak Hristov, kada ce se nad ljudima izvrsiti konacni sud.   Pre sest godina mi je umrla baka. Pet godina je bila prikovana za postelju. U detinjstvu je bila krstena, ali je zatim nastupilo takvo vreme da se udaljila od vere. Medjutim, dok je bila nepokretna, opet se obratila Bogu, pa nas je zamolila da joj kupimo krstic. Pred smrt je veoma zelela da se ispovedi, ali u selu nije bilo svestenika, te se ona ispovedila mojoj mami. Recite da li je potrebno tu ispovest ispricati svesteniku? Bila je sahranjena bez opela; da li je sada, posle toliko godina, moguce izvrsiti opelo? Velika je steta sto je Vasa baka sahranjena bez opela, a jos je gore sto je Crkva ni dosad nije opojala. Vasa majka treba da obavesti svestenika o tome da se u takvim okolnostima kakve su bile u trenutku smrti Vase bake ova pokajala pred Bogom za svoje grehe. Sadrzinu te ispovesti Vasa majka ne mora nikome da prepricava. Obavezno otidjite u hram sa molbom da preminulu opoju, molite se za nju kod kuce, davajte listic sa imenom za pominjanje njene duse u crkvi.   U Simvolu vere nema pomena o djavolu ili satani, znaci moze se biti hriscanin ne verujuci u njega. No zasto onda sveti pravedni Jovan Kronstatski kaze: "Uporna nevera u zle duhove jeste pravo besomucnistvo, zato sto prkosi istini, Bozjem Otkrivenju. Gospod je dosao na zemlju da razrusi djavolova dela i da spase coveka od njegovog nasilja. Ako nema djavola, onda nema Hriscanstva, onda dolazak Sina Bozjeg ne bi ni bio potreban. No to je suludo. I iskustvo svakoga od nas, i zdrav razum, istorija zivota svetih i istorija svih naroda svedoci nam o postojanju zlih duhova..." Ako hriscanin treba da veruje u djavola i zle duhove, zasto se to ne spominje u Simvolu vere? Da li bice koje vi pominjete veruje u Boga? "I djavoli veruju, i drhte" - kaze Sveto Pismo (Jak. 2, 19). No jedna je stvar priznavati postojanje Boga, a druga ispovedati Ga licnom verom, nerazdvojnom od zivotnog podviga po veri. U ovom drugom smislu besovi, naravno, ne veruju. U postojanje zlih duhova Crkva nikad nije sumnjala. O tome dovoljno govori dogmatsko ucenje Crkve. Ipak, ispovedati veru u ta mrska bica (sto ne znaci tek priznavati njihovo postojanje) sumanuto je i bogohulno. Mi ispovedamo veru u Boga Koji je dosao da nas spase, u Crkvu koju je stvorio i u kojoj je moguce covekovo spasenje, u Krstenje kroz koje postajemo udovi Tela Hristovog i sanaslednici vecnog zivota, u Drugi dolazak Hristov; jednom recju, u ono sto stoji u neposrednoj, a ne tek posrednoj vezi sa nasim spasenjem, tj. verujemo Onome koji nas spasava i u ono sto nas spasava. A zamislite da ispovedate veru u to bice o kojem pisete... U tom slucaju se nikako ne bi moglo biti hriscaninom. Sa uzasom moram reci da takvo ispovedanje postoji na crnim misama. I to ispovedanje izgovaraju oni koji veruju i sluze protivniku ljudskog spasenja. Da Vas sacuva Bog od takve vrste zablude!   U poslednje vreme sam primetila da mi se tokom punog meseca veoma pogorsava dusevno stanje. Osecam bezrazloznu uznemirenost i zabrinutost. Kakva je priroda tog "mesecevog" uticaja? - Ljudi se svesteniku cesto obracaju ovim pitanjem. U odredjene dane oni osecaju neopravdani strah, psihicko rastrojstvo, neki cuju glasove... Ali kada se sa njima ozbiljnije porazgovara, postaje jasno da su mnogi od tih ljudi odlazili vracarima ili ekstrasensima. Neki su i sami zavrsili kurs za ekstrasense ili su citali okultnu literaturu, koja se moze naci na svakom sajmu knjiga: o astrologiji, meditaciji, raznim horoskopima... Ekstrasensi i vracari cine od ljudi pacijente psihijatrijskih bolnica, a mnoge dovode do samoubistva. To se desava zato sto je dusa bez molitve nezasticena te kao pometena soba postaje staniste palih duhova. Po prirodi svoje sluzbe cesto susrecem ljude stradale od kontakta sa takvim pojavama; jedni na javi vide pokojnike, drugima se cini da su svima izrasli rogovi, trecima u stanu boravi "kucni duh". Jedna zena je posle meditacije cula glas koji ju je uporno nagovarao da sedne u kadu i prereze vene. Jedan mladi covek je posle "inicijacije", koju je obavio budisticki lama, poceo da pati od epileptickih napada. To je tek mali deo onog sa cime se svestenik susrece. Sada se vracam Vasem pitanju, i kazacu Vam pretpostavku: moze biti da se uzrok Vasim "strahovima" nalazi u nekadasnjem zanimanju za okultizam. Naravno, ne treba jednostrano prihvatiti uzrocno-posledicnu vezu. Mozda je Vasa nevolja nastala zbog odsustva molitve, koja stiti dusu. Izvesno je da pojava kao sto je mesecarstvo potice odvajkada. U Jevandjelju po Mateju (gl 17, st. 14 i 15) pise: "... pristupi mu covjek i pade na koljena pred njim govoreci: Gospode, pomiluj sina mojega, jer je mjesecar i muci se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu". Tumaceci ovo mesto iz Jevandjelja, blazeni Teofilakt Bugarski pise: "Uzrok bolesti njegovog sina nije bio mesec, nego demon; on je cekao mlad mesec i tada napadao bolesnika, da bi tvorevina Bozja hulila kao zlotvor. Zapamti da se svaki bezumnik menja, prema Pismu, kao mesec, pa se cas pokazuje kao veliki u dobrodetelji cas kao mali i nistavan. Tako on ispada mesecar bacajuci se ili u oganj gneva i strasti ili u vodu - u talase mnogobrojnih zivotnih briga, u kojima obitava Levijatan, djavo, tj. car pod vodama". Crkva Bozja na zemlji u Svetom se Pismu predivno uporedjuje s mesecom, jer ona svoj sjaj dobija od Sunca Pravde - Hrista: "Ko je ona sto se vidi kao zora, lijepa kao mjesec, cista kao sunce, strasna kao vojska sa zastavama?" (Pesm. 6, 9). Ali to sto premudri Solomon u svojoj Pesmi nad pesmama i drugi bogonadahnuti proroci tako pesnicki velicaju, to neprijatelj roda ljudskog narocito zeli da ponizava i ocrnjuje. U tumacenju stiha iz Jevandjelja po Mateju (4, 24), kako je Hristos isceljivao "...sve bolesnike, raznim mukama i bolestima obuzete, i bjesomucne, i mjesecare", arhimandrit Mihajlo kaze: "Ime mesecar (lunatik) dano je od latinske reci luna, sto znaci mesec; po tome je nastao naziv bolesti jer su ranije mislili da je ta pojava u vezi sa mesecevom menom. Sacuvalo se ime bolesti iako ta veza nije dokazana. Ta bolest je vrsta padavice sa nekim posebnim tajnovitim pojavama". Neophodno je reci da su sve navedene pojave - glasovi, strahovi, nemiri, mesecarstvo - znakovi delovanja mracnih sila na coveka, a ponekad cak i opsednutosti. Svako ko pati od takvih iskusenja treba da zivi hriscanskim duhovnim zivotom: moliti se ujutro i uvece, drzati sve postove; Sam Gospod je rekao: "Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom". Treba cesto ici u hram i pricescivati se. Veoma je dobro imati duhovnog oca i po poslusanju ispunjavati molitveno pravilo od njega dano, i on ce se moliti za vas. Iskreno Vam zelim dobro zdravlje i dusevno spasenje. Sve ce biti dobro ako poslusate moj savet.   Kakvu moc ima osvestanje stana, kuce? Znamo da svuda po svetu ima andjela cuvara: nad svakom zemljom, nad svakim gradom, nad svakim selom. Osvestavajuci stan ili kucu, svestenik molitvama priziva Svetoga Duha i izgoni zle duhove iz toga obitalista. Ono se osvestava, posvecuje se Bogu, i dolazi pod zastitu svetog andjela toga grada ili sela. Anceo cuva te stambene prostore pod uslovom da se u njima vodi ispravan, naravstven zivot. Secam se jednog slucaja. Sluzio sam u Zarkama Jurjeveckog rejona Ivanovske oblasti. Kod nas je u kuhinji radila jedna zena, Raisa iz Alatora. Ona nam je ispricala kako joj je muz bio pijanica, vikao je, galamio. Doslo je do takvih ispada, da se sa njim u istoj kuci vise nije moglo ziveti. Raisa nam prica: "Pozvala sam svestenika, pa nam je osvestao dom. Uvece, eto muza, ide s posla - vidim ga kroz prozor. Mislim se, hoce li prepoznati da je kuca osvestana. Gledam, a njega nema i nema. Prodje tako i petnaest minuta. Gledam, mislim se gde li je. Otvorim vrata, a on u tremu lezi. I nije pijan, nego trezan! Pitam ga: 'Pa sta ces tu? Ulazi u kucu!' A on mi veli: 'Ne mogu, za mene ovde nema mesta'. 'Ma, ulazi!' I on na sve cetiri dopuza u kucu. Dovuce se do stola, skide radio i stavi ga na pod, ukljuci ga i kaze: 'E, ovo mi je uteha, ovo je olaksanje'. Zaprepastila sam se kad sam videla kakvu moc ima osvestanje kuce." Pre neki dan mi je jedna devojka ispricala sledece. Sama je bila kod kuce - majka i otac su otisli na odmor. Nocu je nesto ruzno sanjala i probudila se. Videla je kako pored televizora prolazi neki beli lik... Spopao je strah i trepet. Nije mogla da spava, svu noc se molila. Obratila mi se sa molbom da joj osvestam dom. Nekoliko dana nakon osvestanja vratili su se roditelji. Oni nisu bili verni, majka nije bila ni krstena. Samo sto je ona zakoracila u stan, zaustavi se na pragu, pa veli: "Sta se desilo? Ja ne mogu da prepoznam nas stan. Sta si sa njim ucinila?" Devojka joj je sve objasnila. Majka je zatim na zidu videla krstice, pa je upozorila: "Ne govori ocu, ljutice se". Naravno da demonske sile koje zive u coveku osecaju da su kuca ili stan osvestani. Oni tamo vise ne mogu da borave, pece ih kao oganj. Kada kazu da u kuci zivi kucni duh, to znaci da u neosvestanom domu zivi zloduh. Ima i takvih nerazumnih ljudi koji prilikom selidbe u novi stan prvo pustaju macku (posto se ona, bajagi, druzi sa duhovima, pa oni zato nece napadati ljude), a ne ikone ili svete knjige. Ne osvestavaju dom kropljenjem svetom vodom, vec nastoje da umilostive duha. Nazalost, to se veoma cesto moze videti. Nedavno su me zamolili da osvestam jedno obdaniste. Tamo ima oko 400 dece. Osvestane su sve prostorije, a od jedne nikako nisu mogli da nadju kljuc. I sta se ispostavilo? Da su bas u toj prostoriji odrzavali spisritisticke seanse... Tako je ta soba i ostala neosvestana.   sa ruskog: A.