Episkop Hrizostom TIHI GLAS   Ziveo je u Starom zavetu sveti prorok Ilija, koji je bio veliki revnitelj Bozji u svetu. Ali, kad je, gonjen od cara Ahava i carice Jezavelje, morao da bezi u pustinju i da se krije po pecinama, klonuo je bio duhom i zamolio Boga da mu uzme dusu. Tada mu je receno da ce mu se na Horivu javiti Gospod. I izidje prorok na goru Horiv. Tada naidje strasan vetar koji brda razvaljivase i stene razlamase, kako pise u Svetom pismu, ali Gospoda ne bese u vetru. Zatim nastade zemljotres, ali Gospoda ne bese ni u trusu. Onda naidje oganj, ali Gospoda ne bese ni u ognju. I najzad, posle ognja dodje tihi glas - i to bese Gospod (I. Knj. o carevima, gl. 19). I taj tihi glas podize proroka iz ocajanja i povrati mu veru. I danas u zivotu tako biva. Nesrece i nevolje koje snalaze svet malo uticu na ljude da postanu istinski verujuci. Kada su na Beograd padale bombe, krstili su se i molili i Bogu zavete cinili i oni koji to nikada ranije nisu radili. Ali to su cinili samo dok je bombardovanje trajalo. To se ponovilo i za vreme zemljotresa u Skoplju, i za vreme poplava u Zagrebu, Pomoravlju i Podunavlju, i za vreme nedavnih nepogoda u Srbiji i Bosni. - Nije u buri Gospod. Dosla je jednom u Patrijarsiju neka cinovnica iz Beograda i zamolila da bude razresena datog zaveta. Dok je putovala prekookeanskim brodom bratu u Ameriku, nastala je pretposlednjeg dana strasna bura na moru. Putnicima je naredjeno da uzmu pojaseve za spasavanje i data su im uputstva sta da cine ako brodolom nastupi. Tada je ova cinovnica dala zavet da ako ostane u zivotu nece nikada raditi petkom. Kada se ipak sve srecno svrsilo, i kada se vratila u Jugoslaviju, videla je da taj zavet uopste ne moze ispuniti, jer sve kancelarije rade petkom. Pitali smo je zasto je bas takav zavet dala. Obicno se svet zavetuje da petkom posti, a ne da ne radi. Odgovorila je: "Sve je tada bilo tako strasno da covek sasvim drukcije misli nego u normalnim prilikama. Svi smo se molili i zavetovali, a najvise se molio jedan oficir koji nas je ranijih dana uveravao da u Boga ne veruje." Ali, prosla je bura, taj oficir svakako i dalje ne veruje i smeje se svome strahu i onome sto je za vreme bure cinio. A i ova cinovnica, eto, cim se vratila s puta, sama trazi da bude razresena zaveta koji je u strahu dala. Ni bura, ni strah ne privodi istinski Bogu. Dogodilo se pre dvadesetak godina u jednom nasem gradu da je neki stolar dosavsi na Svetog Arhandjela iz radionice kuci zatekao na stolu slavski kolac i svecu, koje su majka i zena bile pripremile, posto im je toga dana bila slava. Majstor je gnevno bacio kolac na pod, izlomio i izgazio svecu i stao, van sebe od besa, da grdi majku i zenu. Dogodilo se nekako da je tog mladog coveka tih dana udarila kap, tako da i dan danas vuce desnu nogu i ne moze cestito da se sluzi desnom rukom, te umesto da radi svoj stolarski zanat, prodaje novine u jednom kiosku. Pitao sam: "Pa da li sada slavi kad mu se to dogodilo?" Odgovorili su mi: "Ne slavi." Vuce majstor i dalje svoju poluoduzetu nogu, ali ga nesreca nije priblizila ni Bogu ni slavi. Gospod nije u buri, nije u trusu, nije u ognju, nije u nesrecama - Bozji je glas tih i mio. I taj tihi glas u dusi je ono sto obraca ljude na put spasenja. Razgovarao sam pre nekoliko godina sa jednom zenom iz okoline Petrovca na Mlavi. Zivela je, veli, ne znajuci mnogo o Bogu, kao i vecina naseg sveta, onda joj je jednog dana dosla do ruku neka pobozna knjizica. Procitala ju je i u dusi se razlila neka radost. Onda je procitala tu knjizicu i svojima. I u njih je usao neki mir i blagost. Procitala je zatim jos nekoliko takvih knjiga i bilo je i njoj i njenima sve lakse i lepse. Iznutra je nesto svetlilo i grejalo dusu. U njenom selu nema crkve, te je u crkvu silazila samo ono nekoliko puta godisnje kada svet iz brdskih sela dolazi na pricesce. A tada je u crkvi larma, guranje, metez, te se sluzba cestito i ne cuje. Gledas samo da se proguras do oltara i pricestis, pa da sto pre pobegnes napolje na cist vazduh. Jedne nedelje je slucajno otisla u Petrovac. Kad tamo: zvona zvone, crkva otvorena, sluzi se sluzba. Usla je. U crkvi tiho, malo sveta; lepo se sluzi, lepo peva. Prvi put je tada saznala da ima crkava u kojima se sluzi svake nedelje. Pocela je cesce da dolazi i saopstila tu "novost" i svojima. I otada svake nedelje i praznika neko iz njene kuce sidje dole u varosicu u hram bozji. "Au kuci nam" - veli - "i dalje vlada onaj mir, ljubav, milina, radost..." A sve je pocelo jednom malom, tanusnom knjigom. Ta je knjiga bila onaj Gospodnji tihi glas. Krajem proslog veka ziveo je veliki engleski pesnik Oskar Uajld. Bio je darovit, bogat, lep, cuven. Mislio je da mu je zato dozvoljeno da cini sve sto hoce i cinio je gnusobe koje se ne mogu ni spomenuti. Kada je sve prevrsilo meru, novine su pocele pisati o njegovim skandaloznim postupcima, vlast ga je zatim osudila na robiju i sav ga je svet prezreo. Medjutim, sva ta javna sramocenja samo su jos vise ogorcavala Uajlda i cinila da bude jos gori. I onda se dogodilo nesto naizgled beznacajno: nekoliko njegovih poznanika ga je posetilo u zatvoru i razgovaralo s njim kao sa sebi ravnim i kao da se nista nije dogodilo. Medjutim, to malo paznje i tih nekoliko prijateljskih reci uspelo je da dirne njegovo srce. U Svojim ispovestima iz zatvora - u knjizi "De profundis" - on je zabelezio da ga je taj postupak prijatelja vratio u zivot i pomogao mu da se ponovo oseti covekom. Pisao je u tim ispovestima: "Ljubav je svetinja koju treba klececi uzimati." I na drugom mestu: "Ono sto Hristos trazi to je - covecja dusa, koju On sravnjuje sa zrnom bisera... Hristos je prvi koji je ljudima rekao da treba da zive zivotom cveca..." Uajld je zavrsio zivot u tudjini i nemastini, ali je - po svedocanstvu biografa - do kraja zivota ostao sa tim svetlim mislima i mirno nosio svoj zivotni krst. A sve je to ucinio samo jedan mali gest paznje koji su prijatelji prema njemu, od svih prezrenom, pokazali, ucinio je onaj tihi glas koji je cuo i prorok Ilija kad je bio klonuo duhom. Neka bi dao Bog da taj glas cujemo i mi kad naidju nevolje i kad nam bude tesko da se snadjemo u zivotu. I neka bi jos dao bog da taj glas i kroz nas progovori ljudima koji su u nevolji i na stranputici. Da ih tiho i mirno, bez zestine, privodimo Bogu, Bogu mira, ljubavi i radosti.   Episkop Hrizostom: Tihi glas, Beograd 1991., str. 42-45