|
«GREH JE SLADAK, ALI JE NJEGOV PLOD GORAK» Nastavljamo tradiciju duhovnih razgovora sa uglednim pastirima u pravoslavnoj sredini. Danas cemo
razgovarati sa poznatim petrogradskim svestenikom Jovanom Mironovim, nastojateljem hrama ikone Majke Bozije «Casa koja se ne ispija». - Oce Jovane, da li ste vi imali unutrasnju, duhovnu nit, koja je odredila vase sluzenje na tom putu –
spasavanja pijanica? - Od detinjstva nisam pio ni pusio. Gospod, Slava Bogu, nije dopustio da spoznam te poroke. Meni je lako nositi tu zapovest. Drugima je naravno tesko da se izbavljaju od tog greha. Ali kod nas u nasem hramu «Casa koja se ne ispija» se sve radi na dobrovoljnoj bazi. Nema tamo nikakvog sifrovanja. Ako je covek resio da ostavi pice, ali nema mnogo snage, onda on dolazi kod nas u hram. Razgovaram s njim, a zatim on uzima i potpisuje zavetno pismo, po kome se obavezuje da vise uopste nece piti. Da nece skvernosloviti, pusiti, da nece igrati hazardne igre – karte, rulet, da nece ici u razne diskoteke…Posto svi ti gresi povlace jedan drugi. I ako sebe razresi samo od jednog – ostali gresi odmah ulaze u ljudsku dusu kroz tu pukotinu. Sve te zabave samo stete i kvare coveka. Uzmite na primer diskoteke. Cega sve tamo nema: i narkomanije, i prostitucije, i huliganstva. Jednom recju – Sodom i Gomora. Setite se kako je u takvoj diskoteci cini mi se u Svedskoj izgorelo 60 ljudi? Kuda sve to vodi? Gospod nam kaze da mi pre svega treba da trazimo Carstvo Bozije i Pravdu Njegovu. Mi trazimo zabave i sve druge nepotrebne grehove, kako bi zadovoljili svoje strasti. - Da li je moguce predati muza u miliciju, kada on, napivsi se, skvernoslovi i pominje majku Boziju s
ruznim recima? - Ja smatram da ukoliko su supruzi vencani, toga ne treba da bude u porodicama. Gospod kaze da je Carstvo Bozije unutar nas samih. Ja se secam da zene ranije nisu pratile svoje muzeve u centre za lecenje od alkohola. One su ih nekako nagovarale, nalazeci laskave reci, i muzevi su umireni legali da spavaju.Hajde da razmislimo od pocetka – zasto muz pocinje da gleda na casicu? Mozda je dosao umoran s posla a zena nije pripremila veceru, nije ga ljubazno docekala, ves nije oprala, deca su prljava, neodnegovana. On nema kucu u koju se vraca s radoscu, u kojem ga docekuju, gde je on istinski domacin i izdrzavalac. Kod nas je situacija trenutno ovakva: muz je potreban samo da bi zaradjivao novac, a sve ostalo zena sama odlucuje. Mnogo zavisi od zena. Nisu uvek muskarci krivi. Stvori komfor u kuci, nauci decu da uvazavaju svoga oca, a njemu daj tu cast koju zasluzuje glava porodice. I muskarac ce da postane istinski izdrzavalac i hranitelj. On ce se srcem brinuti za takvu porodicu, i sve ce uciniti da je sacuva. On tada nece bezati iz svoje kuce ka dvorisnim prijateljima, koji ce ga nauciti mnogo cemu «dobrom». Kako je ranije bilo u porodici? Na primer, seda se za sto. Prva kasika je za domacina – on je hranitelj, izdrzavalac.
Deca nisu smela da pricaju za stolom – oceva rec je bila zakon. I majka je shvatala da tako mora da bude inace nece biti mira u porodici. Ako svako bude radio kako hoce,
onda kakva je to porodica? Ko je jaci, cije je grlo glasnije, tome je i «glava» za danas, a sutra ce se vec neko pojaviti. I u takvim porodicama muskarci postaju «bludni
sinovi» - traze komfor i toplinu na drugoj strani. Gospod je mnogo dao zeni i zapovedio joj da se spasava radjanjem. Ali desava se da ona u pocetku zivi za svoja zadovoljstva: posveticu, toboze neko vreme sebi, a zatim cu roditi i decu. A ne desava se tako! Gospod takvim zenama oduzima sposobnost radjanja. I oni jadni pocinju da idu po vracarama i ekstrasensima. Ako i dobiju decu, to je onda s grehom popola, i takva deca se radjaju bolesna. Jadna su ta deca… Koliko su samo bolesna od samog rodjenja, i koliko moraju da postradaju za grehe svojih majki. I koliko zatim takve majke okuse tuge sa svojim nepokornim cedima. Ko je kriv? Gospod nije pomogao?! Sama je kriva, svojim gresima je prouzrokovala takav svoj zivot. Zbog toga i brak treba da bude vencan. Ali vencajuci se, supruzi treba da shvate kakve vence uzimaju na sebe. Venci cesce bivaju vencima tuge, nevolja, a ne radosti. I samo tada ce Gospod postepeno urediti nesuglasice u mladoj porodici. Rodice se deca, pojavice se prava ljubav, i bice toplo i prijatno. Ali to ne dolazi odjednom. Za to se treba potruditi, slomiti svoje «Ja», i shvatiti, da je sad najvaznije – izgradnja «male crkve». A sta je to «mala crkva»? To je brizni i omiljeni muz, zena, kao njegova prva pomocnica i u radosti i u tuzi, i poslusna deca. Kada takva porodica dolazi u Crkvu, onda se srce raduje posmatrajuci ih. Ali, nazalost danas je veoma, veoma malo takvih porodica. U nase vreme mnoga deca ne shvataju da se ne sme govoriti lose o svojim roditeljima. Ranije toga nije bilo. Danas sam na propovedi govorio o jednom takvom blagocestivom sinu, koji je cuvsi da se lose prica o njegovoj majci, zatvorio rukom usta koja su hulila. Ne sme se ponavljati Hamov greh. Gospod za to kaznjava. - Sta je bolje: piti malo ili se u potpunosti uzdrzavati od vina? - Apostol Pavle je govorio: «Pijte, ali se ne opijajte. Jer je u vinu blud». Ko zna za svoju meru, tada je razgovor s njim izlisan. Dosli su u goste, posedeli, malo popili – sve s merom. Ako ne znas za meru, onda je bolje da od svega odustanes. Tako na primer, ako ljudski jezik zloslovi, huli na bliznjega svoga, onda da ne bi gresio, treba da se trudi da u takvim trenucima cuti. Prekomerno pijenje vina stvara coveka slicnim zivotinji. - Kome se treba moliti za pijanstvo i narkomaniju? - Treba se moliti Majci Bozijoj, nasoj ikoni «Casa koja se ne ispija», muceniku Bonifatiju. Samo u molitvi treba dodavati: «Izbavi me od pijanstva» ili «Izbavi me od narkomanije». - Oce Jovane, kod vas dolaze ljudi, koji stradaju od strasnih poroka kao sto je narkomanija. Sta vi mozete da kazete po tom pitanju? - Narkomanija je gori i veci greh od pijanstva. Spoznavsi taj greh, covek postaje potpuno zavistan od njega. Pijanac jos moze da se otrezni i bice ga sramota. On se moze i pokajati za svoj greh. Narkoman koji se nalazi u tom stanju, ne zeli nista ni da cuje. A kada prestane dejstvo tih otrovnih trava, njemu je potrebno samo jedno: da na bilo koji nacin ponovo nabavi narkotike. Koliko je samo ovde kod mene narkomana uzimalo zavete, i sta?! Tako su ponovo odlazili i propadali. Neprijatelj se poigravao s njima, zatim ih je slamao, kao bukvu, i bacao na smetliste. Poginuli su oni jadni. - Oni postaju jos i krivokletnici? - Da. To je veoma jaka strast. Pocesto i zavet koji oni uzimaju u nasem hramu, ne pomaze. Oni isteruju i roditelje iz kuce, sve iznose, prodaju. Ja kazem da je jednom narkomanu potrebno toliko novca da se njime moze hlebom nahraniti 100 ljudi. – Majke stradaju – sta da rade? - Da se mole i uzdaju u Boga. Da predaju sve u Njegove ruke. Oni su vec napravili idole od svoje dece. Sve su im dozvolili, razmazili ih od detinjstva. Stavili su ih vise od Boga. «Mom detetu treba – ja cu celo razbiti ali cu nabaviti». A da li je to korisno za dete – zar vec strast ne progovara u njemu? Nismo razmisljali – ziveli smo kao i svi. Davali smo najbolje, a sada dobijamo ono najgore. Sirok je put koji vodi u ad, a u raj se dolazi stradanjem i smirenjem pred Bozijom Voljom. - Da li Crkva daje Blagoslov da se napusti tako plahovit muz-alkoholicar, posto zivot s njim ugrozava zivote dece? - Kada se porodica raspada, onda je naravno bolje otici. «Ukloni se od zla i tvori dobro». Ali ako su vencani, onda je to pitanje veoma slozeno. Na poslednjem saboru su dana odredjena uputstva u tom pogledu, ali Sveta Tajna braka i dalje ostaje. To je Krst. I po tom pitanju treba pokazati posebnu opreznost, trpljenje. I takva pitanja se ne resavaju bez duhovnika, istinskog arhijereja. Vec sam rekao da nije uvek samo muz kriv za svoje pijanstvo. Mozda si ga ti sama kao zena podstakla na to. Losim recima, gnevom, uvredama, a za to je tesko pokajati se. Prostije je: on je kriv za sve, a ja kao konj za vucu nosim na sebi teret cele porodice. A ti se malo ponizi, nauci njega da bude domacin, dobrotom i brigom udalji ga od tog greha. Pomoli se za njega usrdno, sa suzama. I nece Gospod ostaviti – urazumice ga, dace trpljenje i zivotnu mudrost. Zasto Apostol Petar kaze da zenu ne krase upletene kose, niti lepa odeca, vec cistota i smirenje srca? Kod mene ponekad dolaze namazane devojke i zene, a ja pitam muza: «Da li ti zelis da tvoja zena bude tako nasminkana?» - «Ne, oce, ona to sama radi. Mene ni ne pita». Vidis, ni muz cak ne zeli to da komentarise. Kakvi smo prirodno, takvi treba i da budemo. Takvima nas je stvorio Gospod. Svaki covek je – lik Boziji. Ukrasavajuci se, mi idemo protiv Boga. A mi zelimo da izgledamo bolje, a iznutra ostajemo isti – ogrehovljeni. I to je opet projava samovolje – protiv Boga i protiv muza. Gospod nam je zapovedio: «Istite najpre Carstva Bozija i Pravde Njegove i ovo ce vam se sve dodati». Ali da li mi trazimo Carstvo Bozije? Ne uvek. Mi trazimo sve zemaljsko: da imamo dobru hranu, mekan krevet, mirisan caj, dobrog muza a ne pijanicu, nepusaca, primerne i poslusne cerku i sina – zelimo sve dobro. A desava se kao u ruskoj poslovici: «Kakvi smo sami – takvi su nam i snovi». Gospod nam zbog nasih greha i salje te teskoce i muke. Mi to zasluzujemo. Nase srce nije gorelo ljubavlju prema Gospodu, nismo Mu zahvaljivali za Njegovu milost, koju nam je poslao, svoju decu nismo vodili u Crkvu, a i sami smo retko isli. I tek kada su nas snasle nevolje, zavapili smo Gospodu: «Gospode pomozi! Nemamo snage da izdrzimo!» A gde smo bili dok smo bili srecni, dok smo se radovali zivotu, da li smo se secali Gospoda – ne, nije nam bilo stalo do Boga, sve smo prihvatali kao normalno. I nase srce je otvrdlo i prestali smo da primecujemo svoje bliznje, njihove probleme i tuge. I Gospod je radi naseg spasenja dopustio sva ta iskusenja, koja mi sada cesto nosimo. Ali ih ne nosimo sa smirenjem, vec sa ropotom i gnevom. Pravimo idole od trica, novca, svoje dece. Eto kako coveka savladava strast. Dolaze nam pijanice i narkomani. Govorim im: «Sto pre otvaraj Bozanstveno Jevandjelje i iscitavaj dotle, dok se ne oslobodis te strasti». Padas u greh bluda i ne znas kako da ga se oslobodis? Opet otvaraj Jevandjelje i citaj! Naucimo se od Pretece Gospodnjeg Jovana potpunom smirenju i starajmo se da zaboravimo na sebe, na svoje ugodnosti, i budimo spremni da uvek ustupimo mesto drugome. I uvek treba imati u vidu taj cilj, kome tezimo. Ne zaustavljajmo se na detaljima, koje cesto ometaju rad. Kakvu bi snagu i moc imao zajednicki trud, kada mu ne bi smetala nasa mala licna osecanja i proracuni, zbog kojih propadaju mnoge dobre zamisli. Tesko je coveku boriti se s grehom. Greh se coveku cini sladak, ali su njegovi plodovi gorki. Zbog toga treba odbaciti sve lose, uvideti i uzasnuti se od smrada greha i poceti zivot po Volji Bozijoj. zapisao I.Vjazovski http://www.mrezha.ru/vera/389/4.htm
|