MANASTIRSKA HRONIKA Svedocanstvo U nasoj pravoslavnoj crkvi u Trstu sam upoznala jednu vernicu, gospodju Nadu iz Sezane, i u razgovoru joj rekla da imam unuka Marka kojem su skoro cetiri godine, a jos ne govori. Ona mi je kazala za manastir Lepavinu i cudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, i ja sam se prvom prilikom uputila tamo sa celom familijom. Dovela sam snahu, sina i njihovu decu. Marko je na putu bio veoma nervozan. Doktor kojem smo ga vodili je smatrao da s vremenom kod deteta moze doci do poboljsanja, ali ja sam vise verovala u pomoc s Bozje strane. I tako, mi smo dosli 15. avgusta; u Italiji je bio praznik, pa smo posli za manastir. Kada smo dosli, o. Makarije je procitao molitvu pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske. Uvece smo stigli kuci, u Trst; neke promene su se kod Marka primetile odmah posle molitve, a sasvim je progovorio sutradan. Njegova mama, veoma iznenadjena, nazvala me je telefonom i rekla: "Marko je poceo da govori." Dala mi ga je na telefon, a on mi kaze: "Nina, kupi mi bicikl." Da mu ja, baka, kupim bicikl. Odmah sam otisla da mu kupim... Tako je Marko progovorio. Poceo je da bracu zove po imenu. Reci jos ne izgovara cisto, ali se dobro razume sta prica; sada komunicira, kaze sta hoce, a ranije su to bili potpuno neartikusani glasovi. Mnogo sam se plasila da ce ostati tako... Hvala Gospodu i Majci Bogorodici, poceo je da govori. To je neverovatno, i u obdanistu zna sva imena, govori sa decom, sa bracom... Snaha mi je Italijanka, katolkinja; kad je dosla pred cudotvornu ikonu, njoj su posle suze i osetila je kao da od nogu sva pocinje da trni. Nije mogla da zaustavi suze sve dok nije izasla iz crkve. I verovala je u pomoc Bogorodicinu...   Ljubimka Milosevic, Trst