IGUMAN MANASTIRA LEPAVINE, ARHIMANDRIT GAVRILO, BORAVIO U SREDNJOEVROPSKOJ EPARHIJI   SVESTENICKA ISPOVEST U BERLINU I LOZANU   Po pozivu Njegovog Preosvestenstva Episkopa srednjoevropskog G. Konstantina i po blagoslovu Njegovog Visokopreosvestenstva Mitropolita zagrebacko-ljubljanskog G. Jovana, iguman manastira Lepavine arhimandrit Gavrilo boravio je od ponedeljka, 25. marta, do petka, 5. aprila, u Eparhiji srednjoevropskoj. Glavni razlog boravka meu nasim vernim narodom u rasejanju bila je ispovest podrucnog svestenstva, kojem je kao duhovnik o. Gavrilo dosao tokom Velikog posta vec cetvrtu godinu zaredom. Za razliku od proteklih godina, kada je svestenicko okupljanje bilo organizovano odeljeno u Austriji, Nemackoj u Svajcarskoj, ovoga puta su se svestenici Eparhije srednjoevropske, izuzevsi svestenike iz Svajcarske, sabrali u jednom mestu - u Berlinu. Svetoj Tajni ispovesti su pristupali u utorak, 26. marta, i dan kasnije, u sredu, kada je Njegovo Preosvestenstvo G. Konstantin u berlinskoj crkvi odsluzio predjeosvecenu Liturgiju. Iz Berlina se o. Gavrilo vratio u svoju "pocetnu stanicu", Minhen, gde je kao gost boravio kod blagocestivog hriscanina hadzi Njegosa Vukovica. Tokom dvodnevnog boravka u Minhenu je dve veceri zaredom posle vecernje sluzbe u crkvi Sv. Jovana Vladimira citao molitve za zdravlje okupljenim vernicima i njihovim bliznjima, a posetio je i manastir sv. Jova Pocajevskog, u jurisdikciji Ruske zagranicne crkve, i tamo se susreo se sa Njegovim Visokopreosvestenstvom Arhiepiskopom berlinskim i germanskim G. Markom. U Lozan, radi ispovesti svestenstva u Svajcarskoj, o. Gavrilo je zajedno sa preosvecenim vladikom G. Konstantinom stigao u petak uvece, 29. marta. Docekali su ih, i vecerom ugostili, clanovi Upravnog odbora Crkvene opstine, na celu sa predsednikom gospodinom Dimitrijem Dimitrijevicem. Narednog dana, u subotu, o. Gavrilo je ispovedao svestenike i verni narod pre arhijerejske Svete Liturgije koju je sluzio preosveceni vladika G. Konstantin, a za nedelju je bila predvidjena Sveta Liturgija i ispovest vernika u Cirihu. Nazalost, clanovi Upravnog odbora ciriske Crkvene opstine su prema svom nadleznom arhijereju ostali u neposlusnosti, obavestavajuci ga da je za njega "i dalje na snazi" njihova odluka o "zabrani pristupa" crkvi u Cirihu. Tako je o. Gavrilo u nedelju, umesto u Cirihu, ispovedao vernike u St. Galenu, a posle bogosluzenja i ugoscenja kod protonamesnika o Ljubomira Kotarcica o. Gavrlio bio je gost i kod predsednika Crkvene optine gospodina Nike Sikmana. U svojoj besedi u Lozanu preosveceni G. Konstantin je rekao sledece: "Draga braco i sestre, na zdravlje i spasenje vam sveta sluzba Bozja! Onima koji se pricestise neka im Sveto Pricesce bude na spasenje duse i zdravlje tela. Nasa zahvalnost pripada i o. arhimandritu Gavrilu, igumanu manastiru Lepavine, koji je vec nekoliko dana kod nas u eparhiji, koji je i ove godine dosao da ispovedi svestenstvo i blagoverni narod, u granicama njegovih moci i obaveza. Danas smo ovde, s nama su svestenici nase eparhije koji pastirstvuju, sluzbuju u ovoj zemlji, o. Ljubomir, o. Milutin, koji su ovde vec vise godina, zatim o. Stanko, koji je student postdiplomac u Bernu i koji ima dozvolu da u odredjeno vreme ispomaze u pastirstvovanju, i o. Bogoljub, koga vi ovde vidjate povremeno, kad moze da dodje i kad mu obaveze to dozvoljavaju. Jos uvek pitanje dozvola za svestenike nije regulisano, nadamo se da ce Gospod to uciniti. Tu su i dvojica djakona, o. Miroslav i o. Mihajlo, oni se takodje spremaju da, ako Bog da, preuzmu pastirsku sluzbu. Culi ste u propovedi o. Miroslava da nas je pozvao da se molimo za one koji rade po svome nerazumiju, po svome zastranjenju, da se vrate u krilo Crkve. Za one koji ovde ne pastirstvuju, nego se kao najamnici i skitnice namecu srpskom narodu da su mu svestenici, da Gospod i njih urazumi, kako to ne bi cinili. Jer, ne samo da sebe vuku u propast, nego vuku i narod koji im se, cesto u neznanju, obraca. Neka Gospod uslisi molitve Crkve Svoje, onih koji postuju vlast Crkve i koji su u Crkvi, a neka one koji sami sebe iz Crkve iskljucise urazumi, da se ponovo vrate u Crkvu; ne da se pozivaju na Crkvu kao sluzbenici i cinovnici, namestenici, nego da se vrate u Crkvu i da u njoj nadju svoje mesto, da savladaju ta iskusenja u koja su pali. Hvala vam, braco i sestre, sto ste danas dosli u ovako lepom broju i sto je veliki broj pristupio Svetoj Tajni pokajanja i Svetom Pricescu. I mi smo, kao svestenici, podlozni grehu. Niko nije bez greha, samo jedini Bog. Dok je ovde na zemlji, covek gresi u ma kojem polozaju bio, ali nas Gospod poziva na pokajanje. Ne da gresimo i govorimo kako cemo se jednom pokajati, nego da nastojimo da se borimo sa grehom. Pa kada posrnemo i kada padnemo u greh, cvrsto obecajmo da cemo se truditi da drugi put ne padnemo u greh. A Gospod je milostiv, pa ce nam oprostiti ako se iskreno pokajemo; oprostice i ako smo vise puta pali u blato greha, ako se pokajemo i ako budemo spremni da priznamo da smo pogresili. Ne da se hvalimo grehom, nego da greh osudjujemo. Za coveka gresnika da se molimo, a da greh nikada ne postane deo nas, da ostane suprotno od nas. Zato i jeste ovo vreme Casnoga posta vreme pokajanja, vreme molitve. U toku Casnoga posta se svakodnevno govori: Gospode i Gospodaru zivota mog, duh lenjosti, ocajanja, vlastoljublja i praznih reci ne daj mi! Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj mi, slugi Tvome! Da, Gospode, Care, daruj mi da vidim svoja sagresenja i da ne osudjujem brata svojega, jer si blagosloven u sve vekove. Amin." Ustrajavanje Upravnog odbora Crkvene opstine Cirih na zabrani ulaska preosvecenog vladike G. Konstantina u cirisku crkvu naislo je i na medijsku paznju. O tom slucaju je pisao dnevni list za dijasporu "Vesti" 2. aprila 2002., objavivsi tekst pod naslovom "Vladika i duhovnik nepozeljni!" "Vas arhijerej ponovo apeluje na vas da prestanete sa praksom nametanja nekanonskih svestenih lica i saglasno sa polozenom zakletvom vratite se u okrilje svoje Crkve, odakle ste sami sebe svesno iskljucili. U protivnom, bicemo prinudjeni da postupimo saglasno recima Spasiteljevim". Ovo u poslednjih nekoliko meseci novo upozorenje, episkop srednjoevropski vladika Konstantin uputio je u minuli petak Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opstini u Cirihu. Povod ostrom saopstenju iz kancelarije Srednjoevropske eparhije je odbijanje Upravnog odbora Crkvene opstine u Cirihu da nadleznom eparhijskom arhijereju (vladiki Konstantinu) i arhimandritu Gavrilu dozvole da 31. marta sluze svetu Liturgiju u Cirihu. Naime, vladika Konstantin je pismom od 18. marta obavestio crkvenu opstinu u Cirihu da ce sa arhimandritom Gavrilom, igumanom manastira Lepavina i jednim od vidjenijih duhovnika SPC, poslednjeg dana marta, u nedelju, sluziti Liturgiju u pravoslavnim hramovima u Svajcarskoj. Na taj akt iz Ciriha je Njegovom preosvestenstvu na adresu kancelarije u Minhenu stiglo pismo u kojem se kaze: "U vezi sa vasim aktom od 18. marta, obavestavamo Vas da su i dalje na snazi odluke Upravnog odbora Crkvene opstine Cirih i Stiftung zur Förderung der serbisch-orthodoxen Kirche in der Schweiz od 29. novembra 2001. godine o zabrani pristupa nasim nekretninama u Zollikerstr. 74/76 i Elisabethenstr. 20/22. I pored opomena i upozorenja iz Berna i Beograda i dalje se uporno nastoji na izvrsenju odluka koje nisu u skladu ni sa Okvirnim statutom za crkvene opstine u Svajcarskoj, niti sa svajcarskim zakonima. Zalosno je da se nas episkop s jedne strane poziva na zakone zemlje u kojoj zivimo i potvrdjuje Okvirni statut za srpske pravoslavne opstine u Svajcarskoj, a s druge strane pokusava na svaki nacin da nam uskrati Statutom jasno utvrdjena prava i obaveze". Pismo je potpisao dipl. inz. Petar Vukumirica, potpredsednik Upravnog odbora Crkvene opstine Sv. Trojice u Cirihu. Ovakvim, kaze vladika Konstantin, postupkom tipicnim za sekte, Crkvena opstina u Cirihu, odnosno oni koji nastupaju u ime crkvene opstine "uporno nastoji na izvrsenju odluka koje nisu u skladu ni sa Okvirnim statutom za crkvene opstine u Svajcarskoj, niti sa svajcarskim zakonima". Svojstveno samo neprijateljima Crkve da se "s jedne strane poziva na zakon zemlje u kojoj zivimo", a sa druge strane uskracuju verujucem narodu "Statutom jasno utvrdjena prava i obaveze", zakleti clanovi (Clan 39 Ustava SPC) uskracuju nadleznom eparhijskom arhijereju i duhovniku arhimandritu Gavrilu da bogosluze i priceste narod. Vladika otuda, kao nadlezni arhijerej, ponovo apeluje da se vrate pod okrilje svoje crkve. Trodnevni boravak u Cirihu, pre povratka u Minhen i potom svoj manastir, arhimandrit Gavrilo je ispunio duhovnim i molitvenim susretima sa tamosnjim vernicima. Medju tim brojnim susretima, iskoristio je priliku da osveti molitvenu sobu blagocestive porodice Bozidara i Dusanke Pesikan, a bio je gost i porodice Radomira Gligorijevica. Tokom sva tri dana domacin mu je bio brat Dimitrije Vidakovic sa svojom porodicom.