PROPOVED
RODJENJE SVETOG JOVANA PRETECE I KRSTITELJA GOSPODNJEG
- IVANJDAN
(7. jul / 24. jun)
Na sest meseci pre svoga javljanja
u Nazaretu Presvetoj Djevi Mariji, veliki Gavril, andjeo Bozji, javio se
prvosvesteniku Zahariju u hramu jerusalimskom. Pre nego sto je objavio cudesno
zacece bezmuzne device, andjeo je objavio cudesno zacece bezdetne starice,
Zaharijine zene Jelisavete. Zaharija nije odmah poverovao recima koje je
cuo i ostao je nem sve do osmoga dana po rodjenju deteta. Kada su se sakupili
rodjaci zbog obrezanja i davanja imena mladencu, otac Zaharija, buduci nem,
napisao je na dascici ime Jovan i istoga je trenutka progovorio. Iz Zaharijinog
doma, koji se nalazio izmedju Vitlejema i Hevrona, rasculo se o ovim cudnim
dogadjajima po celom Izrailju, te je glas stigao i do Iroda, koji je naredio
da se pokolju deca po Vitlejemu. Naredio je da pronadju i Jovana, ali je
Jelisaveta uspela da sakrije dete. Razjareni Irod je poslao dzelate u hram
po Zaharija, i oni su ga uz put ubili. Jelisaveta je, sa svojim sinom Jovanom,
uspela da pobegne i da se sakrije u nekoj pesteri. Tu je uskoro preminula
i decak je ostao sam u pustinji, na staranju Bogu i andjela Bozjih.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Danas se, braco i sestre, prisecamo jednog velikog dogadjaja iz nase hriscanske i crkvene istorije, dogadjaja koji uporedo sa jos dva slicna dogadjaja, a to su rodjenje Gospoda nasega Isusa Hrista i Njegove Majke, Presvete Bogorodice, cini sam pocetak ostvarenja Bozjeg plana domostroja spasenja dusa ljudskih.
Danas molitveno proslavljamo praznik Rodjenja Svetog Jovana Krstitelja - Ivanjdan deleci duhovnu radost zajedno sa njegovim pravednim roditeljima - Zaharijom, koji bese svestenik Bozji, i Jelisavetom, za koje se u Svetom Pismu kaze: "Oboje behu pravedni pred Bogom, ziveci bez mane po svim zapovestima i naredbama Gospodnjim. Dece nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zadjose u godine" (Lk. 1, 6-7). Ni starost niti bilo sta drugo nije moglo ugasiti njihovu ceznju da budu roditelji. Nikada nisu gubili nadu i stalno su se molili Bogu, i jednoga dana desilo se cudo. Kada je Zaharija po svome redu sluzio u hramu Gospodnjem "...po obicaju svestenstva pade mu u deo da udje u hram Gospodnji i kadi. A sve mnostvo naroda moljase se napolju za vreme kadjenja. Javi mu se andjeo Gospodnji stavsi s desne strane kadionog zrtvenika. I zbuni se Zaharija videvsi ga i spopade ga strah. A andjeo mu rece: Ne boj se, Zaharija, jer je uslisena molitva Tvoja; i zena tvoja Jelisaveta rodice ti sina, i nadenuces mu ime Jovan. I bice ti radost i veselje, i mnogi ce se obradovati rodjenju njegovu. Jer ce biti velik pred Gospodom, i nece piti vina i sikera; i ispunice se Duha Svetoga jos u utrobi matere svoje" (1, 9-15).
Dalje stoji u Svetom Jevandjelju: "A Jelisaveti dodje vreme da rodi, i rodi sina. I cuse njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj i radovahu se s njom" (Lk.1, 57-58). Eto zbog cega se vec 2000 godina slavi ovaj veliki i radosni praznik Rodjenja Svetog Jovan Krstitelja, eto zbog cega tolika unutrasnja radost i milina u nama svake godine kada proslavljamo ovaj svetli i veliki praznik.
Jovanovo rodjenje je mnoge zacudilo: "Sta ce to biti od ovog deteta" (Lk. 1, 66), pitali su mnogi i cudili se, jer su osecali da "Ruka Gospodnja bese s njim" (Lk.1, 66). U tome je upravo i bila tajna Jovanove licnosti, sto "Ruka Gospodnja bese s njim". Jovanovu licnost vajala je ruka Gospodnja kao sto vajar oblikuje svoje delo, a Jovan se stalno i cvrsto drzao ruke Gospodnje. Tome su najvise doprineli njegovi roditelji. Kako je Jovan rastao i stasao, oslobadjao se postepeno roditeljske podrske i sve vise prihvatao Bozju pomoc, cemu su ga neprestano roditelji ucili. Njegov otac je bio bogonadahnuti svestenik. Jelisaveta, tetka Presvete Bogorodice, bila je veoma produhovljena licnost. Svojom poboznoscu i svetoscu nadahnjivali su Jovana, vaspitavali ga u strahu Gospodnjem i molitvi. Roditeljski dom bio je Jovanova najvisa skola i najpresudniji vaspitni cinilac.
Pitali su jednog slavnog naucnika, koji je zavrsio nekoliko visokih skola, stekao mnogo naucnih stepena i nagrada, napisao mnogo znacajnih knjiga, koja mu je od zavrsenih skola najvise pomogla? "Najvise mi je pomogla skola moje nepismene majke", odgovorio je taj veliki naucnik. Odakle takva snaga, takav uticaj, takva moc jednoj nepismenoj zeni?
Roditelji na decu prenose ne samo svoju krv i svoje telesne osobine, vec i svoja srca, svoje duse, svoje naravi i celo svoje bice. Kako se to desava, to je tajna i to niko ne moze objasniti. To nije neki slepi zakon prirode, kao sto to misle mnogi. To je zakon "nasledstva od Gospoda". U sustini toga zakona su i radosti u radjanju dece; radjajuci decu i roditelji se ponovo radjaju. Pitali su jednu majku koja je rodila osamnaestero dece, kako je podnela tolike napore oko njihovog rodjenja i podizanja. "Prilikom rodjenja svakog mog deteta osecala sam se kao da sam se i sama rodila", rekla je ova plemenita majka. "I danas osecam da zivim u zivotu svakog mog deteta". Jedna druga majka koja je imala dvanaestero dece na isto je pitanje odgovorila: "Drzala sam se neprestano za Bozju ruku. Tako sam osecala da sam uvek jaka. Nisam mnogo drzala lekcije deci i malo sam govorila. U sporazumu sa svojim muzem ponasala sam se onako kako sam zelela da se ponasaju nasa deca kad odrastu. Ja sam pokazivala ljubav prema deci i ucila ih da se medjusobno vole. Deca su delila ne samo ljubav medju sobom, vec skoro i svaki zalogaj. Starija deca su bili nasi pomocnici u vaspitanju i podizanju mladje dece".
Hristova Crkva uci od pocetka da je dete zaceto u utrobi svoje majke, zivo ljudsko bice i da su roditelji vec toga trenutka odgovorni za njega! Stoga su se oduvek hotimicni pobacaji smatrali za deteubistva. Jos u prvom hriscanskom veku, pisac knjige koja nosi naslov "Ucenje svetih apostola" kaze: "Ne ubijaj zametka putem pobacaja. Ne cini deteubistvo!" Na ovom ucenju su zasnovani svi sveti kanoni hriscanske Crkve i svi moralni principi koji se odnose na ovo pitanje. Drugi kanon svetog Vasilija Velikog glasi: "Ona koja unisti plod podleze osudi za ubistvo!"
A sta se danas u nasem narodu desava? Nase brakove i porodice je zahvatila teska zaraza bolesti koja se zove bela kuga! U mnogim krajevima umire veci broj ljudi nego sto se radja! To se ranije nikada nije desavalo u nasoj proslosti, pa cak i u najtragicnijim i najtezim vremenima nase istorije.
Nebeski blagovesnik je prorekao za Svetog Jovana Krstitelja da ce "...biti veliki pred Gospodom" (Lk. 1, 15), jer ce uciniti velika dela. Medju ovim velikim delima bice i to sto ce on da "obrati srca otaca ka deci i nepokorne ka mudrosti pravednika" (Lk. 1, 17). Vaistinu, braco i sestre, Sveti Jovan Krstitelj i posle toliko vekova, vrsi svoju veliku misiju upucujuci ljudima nebeske, velike poruke. Medju ovima su izuzetno vazne poruke koje upucuje svima nama u pogledu radjanja i vaspitanja dece i mladih pokolenja. On cini sve sto moze svojim molitvama "da obrati srca otaca ka deci" i da zagreje roditeljska srca koja su ohladnela prema svom porodu, koja su zamrznuta pod ledom ove nase savremene i bezdusne civilizacije.
Medju mnogim sudbonosnim pitanjima sveti Jovan Krstitelj bi nam danas postavio jedno znacajno pitanje: Sta ce biti sa vama ako se i dalje nastavi opadanje radjanja dece u nasem rodu? Sta ce biti sa vama ako se ne popravite i ako vasi gresi budu padali na glave vase dece, a osobito na decu u utrobama majki, koja se nece nikada ni roditi?
Slusajuci ove poruke danasnjega praznika Rodjenja Svetog Jovana Krstitelja i primenjujuci ih u svojim zivotima, bogateci svoje duse roditeljskom radoscu pravednih roditelja Zaharije i Jelisavete najbolje cemo proslaviti danasnji praznik i uzneti blagodarnost Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu vavek. Amin.
.