HILANDAR I RUSKA KELIJA SV. JOVANA ZLATOUSTA NA SVETOJ GORI (Istorijsko zrnce iz arhive prote Dimitrijevica) Novembra 13. godine 1894. izvrseno je svecano osvecenje hrama ruske opsteziteljne Kelije sv. Jovana Zlatoustog na sv. Atonskoj gori. Ovaj hram je sagradjen i posvecen sv. Jovanu Zlatoustom, s posebnim oltarom koji je posvecen blagovernom knezu Aleksandru Nevskom i sv. ravnoapostolnoj Mariji Magdaleni, a za uspomenu na cudesno spasenje cara Aleksandra Aleksandrovica i carice Marije Feodorovne pri izvrtanju voza blizu stanice Borki 17. oktobra 1888. Kelija sv. Jovana Zlatousta na sv. Atonskoj gori sagradjena je u granicama zemlje carske  patrijarsijske slovenske Hilandarske lavre nedaleko od ruskog Andrijevskog skita (Seraja), na putu od Kareje za Vatoped. Kelija je u vidu cetverougaonika koji se zatvara novim hramom i visokim zidom sa svetim vratima. Ima sve potrebne prostorije za raznovrsne radove monaha od kojih se oni izdrzavaju. U to vreme zivelo je u njemu i bratstvo od 47 clanova, iskljucivo ruskog porekla, od kojih je sest svestenosluzitelja. Nema tacnih podataka o vremenu osnivanja Kelije. Sacuvalo se pouzdano predanje da je Kelija sv. Jovana Zlatousta ponikla za vreme naseg Sv. Save, carevica srpskog, osnivaca Hilandarske Lavre, krajem 12. veka. Nas najbolji poznavalac Sv. Gore, poc. prota Steva Dimitrijevic, prvi dekan Teoloskog fakulteta, ostavio je svojerucni zapis o pomenutoj Keliji: "Kad su sadasnji obitavaoci celije sv. Jovana Zlatousta srusili staru celijsku crkvicu i podigli novi sabor, uklonjena je sa stare crkve mramorna ploca s natpisom koji je kazivao da je to stara crkva zidana ili popravljana 1702. g. trudom jeromonaha Mateja, Nektarija, Antima i monaha Nikifora i Rafaila. Ruski pisani izvori govore da je stara crkva podignuta 1702. godine." No mnogo interesantniji podatak o keliji sv. Jovana Zlatousta je dao prota Steva cuvenom ruskom bogoslovu-filozofu mitropolitu Antoniju (Hrapovickom) u prisustvu pisca ovih redova (jednom prilikom na caju u Karlovcima 1934. u Patrijarsijskom dvoru, gde je mitropolit stanovao kao stalni gost patrijarha Dimitrija i Varnave), kada je rekao da je on posetio Keliju sv. Zlatousta posle I. svetskog rata i da je bas u vreme njegovog ulaska u crkvu sluzen moleban nasem Sv. Savi. Prota je tada pricao da se u Keliji 1883. g. nalazilo 25 ruskih ljudi sa starcem jeroshimonahom Kirilom, koji je stigao na Sv. Goru uskoro posle zavrsetka Krimskog rata 1860. g. u cvetu svoje mladosti i stupio na poslusanje starcu ocu Mitrofanu, uceniku poznatog atonskog duhovnika jeroshimonaha Arsenija, koji je imao osobiti dar suza i rasudjivanja - sozercanja, sauceniku jeroshimonaha Jeronima, obnovitelja Rusika, manastira posvecenog sv. Pantelejmonu. Posle godinu dana o. Kiril je primio monaski postrig, a 1865. rukopolozen je u cin jerodjakona i jeromonaha, a 1894. g. je bilo 30 godina njegove monaske sluzbe. To je monah koji je raspirivao ljubav prema Sv. Savi, bas onakvu kakvu je monasima preporucavao sv. Jovan Zlatousti. Vladimir Majevski u svom radu "Sv. Gora" (1937) spominje starce jeromonaha Kalista i Simeona koji zive u Keliji sv. Jovana Zlatoustog pomenute godine. Posle ovih razgovora u karlovackoj Patrijarsiji koje je vodio mitropolit Antonije sa protom Stevom, iznenada je odjeknulo ridanje starog mitropolita. Zatim jedna duboka sveta, golgotska tisina. Iz te molitvene tisine cuo se tihi glas starca Antonija: "Kroz molitvu osecam buduce patnje Sv. Gore. Ne zaboravimo Svete oce, jer ni oni nas ne zaboravljaju. Molimo se sv. knezu nasem Vladimiru i Sv. Savi, i sv. Aleksandru Nevskom da nam daruju silu pobede Hristove da snagom duhovnog oruzja pobedimo, kao sto su pobedili sv. knez Nevski i Sv. Sava." Prota Steva je izlozio mitropolitu staro predanje koje se sacuvalo, da su Sv. Sava i njegovi naslednici i materijalno pomagali rusku keliju sv. Jovana, sto je i pismeno posvedoceno: "Posle prosirivanja hrama, s blagoslovom Hilandarske Lavre 1886. g. bila je sagradjena nova prostrana zgrada sa dva sprata i sa udobnim suterenskim prostorijama, koje su stajale 10.000 rubalja." Po svemu se vidi da je tadasnja uprava naseg Hilandara sledovala svestenu tradiciju svojih velikih ktitora, a posebno Sv. Save, sto se dokazuje iz istorijskog dokumenta koji doslovce citiramo: "Za gradnju veceg prostranijeg hrama, Hilendarska Lavra s ljubavlju je dala blagoslov za podizanje takvog hrama koji se retko srece na Atonu. Zato ovo bratstvo Kelije sv. Jovana Zlatousta smatra svojom velikom obavezom da posvedoci duboku blagodarnost ocima koji upravljaju slovenskom Hilandarskom Lavrom za tu u istini bratsku ljubav i naklonost, s kojom su se oni cvrsto odnosili prema starcu i bratiji nase Kelije, kao i za usrdno pomaganje i podrsku u svima dobrim poduhvatima - koji su oni nama uvek pruzali i pokazivali neizvestacenom ocinskom prostosrdacnoscu apostolskih vremena. Zahvalna bratija Kelije nece zaboraviti njihova dobra dela do vjeka." Na taj nacin je podignuta velika crkva sv. Jovana Zlatousta. Bratstvo manastira je umnozeno i stara crkva je bila mala za bratstvo. Za podizanje hrama sv. Jovana bilo je potrebno 32.000 rubalja. U Moskvi je porucen ikonostas gracioznog (prefinjenog) ruskog rada sa zlatnim ramovima. U bogatim prilozima za hram ucestvovao je i ceo ruski blagocestivi i blagotvoriteljni narod "za koji cemo se moliti do kraja zivota". Hram je sagradjen u vizantijskom stilu. U njemu se cuvaju tri cudotvorne ikone: Spanska Bozja Majka, "Ublazi moju tugu" i ikona sv. Jovana na tronu. Nije se slucajno desilo da je Kelija sv. Jovana podignuta bas u vreme Save Nemanjica na Sv. Gori i nije slucajno to sto su Hilandarci posle Sv. Save ponovo bili u duhovnoj vezi sa ruskom kelijom. To je njegovo jevandjeljsko seme koje cveta i daje duhovne plodove kroz vekove. Ruski vladari su dobro znali za takve svete odnose sa Hilandarom i zato su mnogostruko uzvracali ljubav Srpskoj crkvi. Nema ni jednog manastira u Fruskoj Gori niti koje crkve po celoj nasoj zemlji koja nije primila bogate darove od ruskih careva i patrijaraha. Sv. Sava je i stvorio Hilandar da bi preko njega ostvario svoj ideal: potpuno izjednacavanje s Istokom. Hilandar je, dakle, kopca izmedju Istoka i Srbije, sprovodnik hriscanske istocno-vizantijske kulture i nas Srba, duhovna kosnica odakle su se rojili i dolazili u Srbiju pastiri Crkve i duhovne vodje. 12 novoosnovanih episkopija Sv. Sava je popunio sa Srbima iz Hilandara. Danas kao da "svetilnici nasi  Danasnji izgled unutrasnjosti Kelije ugasaju". No ipak treba znati da jevandjelsko seme koje je posejao Sv. Sava ne moze istruliti. Nice jevandjelsko seme i zaklanja kamenje na njivi Hristovoj. Uticaj Sv. Save je neugasan, kao suncani zraci koji se cesto probijaju kroz tamne oblake. Delo Sv. Save ce ostati da se proucava do veka, jer cesto i nase duhovne oci ne vide uvek sve i na vreme. Kada bi se sve ono sto je ucinio Sv. Sava proucavalo vredno i pomno kao sto se cini sa freskama nasim, onda bi jos u vecem sjaju zablistala istorija nasa u krvi okupana i osvestana, kao sto u kremaljskoj crkvi u Moskvi blistaju dve nase freske, oca i sina sv. Simeona i Sv. Save Nemanjica, kao i sv. Jovana Zlatousta. Zar je to slucajno? Lazar Babic