sv. Nikodim Svetogorac i sv. Makarije Korintski

"DUSEKORISNA KNJIGA

O CESTOM PRICESCIVANJU SVETIM HRISTOVIM TAJNAMA"

 

Sadrzaj:

GLAVA 1 O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanje Bozanskim Telom i Krvlju nasega Gospoda

GLAVA 2 O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama

GLAVA 3 O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetu

 

ODGOVORI NA PRIGOVORE

protiv neprestanog Pricescivanja Svetim Hristovim Tajnama

PRIGOVOR 1 Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci Pismo, kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da ga ukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu to da rade. I ako ti hoces da se cesto pricescujes onda i ti postani svestenik.

PRIGOVOR 2 Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom u cetrdeset dana i ne cesce od toga

PRIGOVOR 3 Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Oci poucavaju neprestanom Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo od Prisajedinjenja Bozanskim Tajnama. Ako se neko sa velikim strahom i sa strahopostovanjem retko pricescuje i sa velikim strahopostovanjem pristupa Tajnama, onda se on dostojno pricescuje

PRIGOVOR 4 Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugi pustinjaci i podviznici pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i to im nije smetalo da postanu sveti

PRIGOVOR 5 Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar, i zato se od ljudi koji se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen i angelski

PRIGOVOR 6 Neki po pitanju Bozanskog Pricesca navode Pricu: “Kad nadjes med, jedi koliko ti je dosta da ne bi najedavsi ga se izbljuvao ga” (Price 25, 16).

PRIGOVOR 7 Neki strahujuci od ateizma nazivaju jeres to kada se neko neprekidno pricescuje. Oni kazu da su oni koji primaju Krstenje van crkvenog Predanja jeretici, kao i oni koji se neprekidno pricescuju

PRIGOVOR 8 Neki prigovaraju i govore: “Zar ti koji se cesto pricescuju nemaju strasti crevougadjanja, sujete, smeha, praznoslovlja i mnoga druga slicna? Kako se oni bez obzira na sve to cesto pricescuju?”

PRIGOVOR 9 U to vreme se pricescivala vecina naroda, a manjina nije. Zato su bozanski oci i ukoravali manjinu da ne bi sablaznjavala vecinu. Medjutim danas kada se ne pricescuje vecina, sem nekih malobrojnih, ne treba da se pricescuju ni ti malobrojni da se ne bi pravili izgredi u crkvi i da se mnogi ne bi sablaznili

PRIGOVOR 10 Neki kazu da postoji pravilo koje je zapisano u Casoslavu po kome hriscani treba da se pricescuju tri puta godisnje

PRIGOVOR 11 Mnogi prigovaraju govoreci da praksa Pricescivanja nije dogmat vere koji bi obavezno trebalo postovati

PRIGOVOR 12 Neki se sablaznjavaju od toga sto ne mogu da nas ubede svojim recima (imajuci u vidu da postoji zabrana na neprestano Pricescivanje), i u svoju odbranu navode tri zakljucka: prvo, govore, kanone i zapovesti drze arhijereji; drugo mi ne treba da ispitujemo to sto nam govore arhijereji, vec treba samo prostodusno da ih slusamo; i trece navode apostolsku izreku “povinujte se uciteljima vasim i budite pokorni” (Jevr. 13, 17).

PRIGOVOR 13 Neki kazu: “Evo, mi ispunjavamo zapovest Gospodnju – pricescujemo se dva ili tri puta godisnje, i to je dovoljno za nase opravdanje [na Strasnom Sudu]”

EPILOG

 

GLAVA 1

O tome da je pravoslavnim hriscanima neophodno cesto pricescivanje Bozanskim Telom i Krvlju nasega Gospoda

Svim hriscanima se zapoveda da se cesto pricescuju, i to kao prvo prema Vladcanskim zapovestima Gospoda nasega Isusa Hrista, a kao drugo u Delima i Pravilima svetih Apostola, svetih Sabora, a takodje i svedocanstvima boznaskih Otaca, a trece samim recima, cinom i svestenosluzenjem Svete Liturgije, i konacno cetvrto samim Svetim Pricescem.

1. Gospod nas Isus Hristos nam je pre svega ostavio Tajnu Pricesca, rekavsi: “Hljeb koji cu Ja dati Tijelo je Moje, koje cu dati za zivot svijeta” (Jn.6, 51). To jest hrana koju Ja zelim da vam dam, - to je Telo Moje, koje Ja zelim da dam za zivot celog sveta. To znaci da je Bozansko Pricesce za vernike neophodan sastavni deo duhovnog zivota po Hristu. i posto taj duhovni zivot u Hristu ne treba da se gasi i prekida (kako kaze Apostol, duha ne gasite (1Tes. 5, 19)), vec treba da bude odlucan i neprekidan, da zivi ne bi ziveli za sebe, vec za Onoga Koji je za njih Umro i Vaskrsao (po tom istom Apostolu [1]), to jest da zivi vernici vise ne bi ziveli sopstevnim i telesnim zivotom, vec zivotom Hrista, Koji je za nas umro i vaskrsao – uz neophodnost se zahteva da bude neprekidno i to sto njega cini, to jest Bozansko Pricesce.

I na drugom mestu Gospod zapoveda: “Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi” (Jn.6, 53). Iz ovih reci sledi da je Bozansko Pricesce neophodno za hriscane isto toliko koliko im je potrebno i sveto Krstenje, posto je tu istu dvostruku zapovest koju je rekao za Krstenje rekao i za Bozansko Pricesce. On je o svetom Krstenju rekao: “Zaista, zaista ti kazem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u Carstvo Bozije” (Jn. 3, 5). I o Bozanskom Pricescu govori slicno: “Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi”. Dakle, kako niko bez Krstenja ne moze ziveti duhovnim zivotom niti se spasti, tako niko ne moze da zivi ni bez Bozanskog Pricesca. Medjutim, posto se te dve Tajne razlikuju po tome sto se Krstenje vrsi samo jednom, a Bozansko Pricesce neprekidno i svakodnevno, odatle proizilazi da za Bozansko Pricesce postoje dve neophodne stvari: prvo, treba se pricescivati, a drugo, treba se neprekidno pricescivati.

Pored toga, kada je Gospod predavao tu Tajnu Svojim ucenicima, On im nije rekao u obliku saveta: “Ko hoce neka jede Moje Telo, i ko hoce neka pije Moju Krv”, vec je On rekao: “Ako neko hoce da ide za Mnom” (Mt. 16:24) i “ako hoces da budes savrsen” (Mt. 19, 21). Ali je zapovednicki uzviknuo: “Uzmite, jedite, ovo je Tijelo Moje”, i “pijte iz nje svi, ovo je Krv Moja” (pogl.Mt.26, 26-28). To jest vi neprekidno treba da jedete Moje Telo i obavezni ste da pijete Moju Krv. i ponovo govori: “Ovo cinite u Moj spomen” (Lk.22:19). To jest tu Tajnu. Ja vam je predajem i to ne da se ona vrsi samo jednom, dvaput, ili triput, vec svakodnevno (kako to objasnjava bozanstveni Zlatoust) u spomen na Moja Stradanja, Moju Smrt i ceo Moj domostroj spasenja. Te Gospodnje Reci jasno odredjuju dva neophodna [momenta] u Pricescivanju: jedan je sadrzan u obaveznoj zapovesti, a drugi – u postojanosti, na koju ukazuje rec “cinite”, sto razumljivo oznacava da nam se ne zapoveda da se prosto samo pricescujemo, vec i da to cinimo neprestano. Dakle svako sada vidi da pravoslavnom hriscaninu nije dozvoljeno da narusi tu zapovest, bez obzira koji cin poseduje, vec to predstavlja njegov dug i obavezu koju treba neprekidno da ispunjava kao Vladikine zapovesti i postavke.

2. Bozanstveni apostoli su se sledeci tu neprekidnu zapovest naseg Gospoda, u pocetku propovedi Jevandjelja, pri prvom pogodnom trenutku, skupljali sa svima vernima na tajnom mestu radi zastite od Judeja (Jn.20:19), poucavali hriscane, molili se, i vrseci Tajnu, i sami se pricescivali, kako o tome svedoci sv.Luka u “Delima apostolskim”, gde kaze da su se tri hiljade ljudi koji su poverovali u Hrista na dan Pedesetnice i krstili, bili sa apostolima, kako bi slusali njihovo ucenje i imali koristi moleci se sa njima i pricescujuci Precistim Tajnama, da bi se osvecivali i bolje utvrdili u Hristovoj veri.

“I ostase jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama” (Dela 2:42).

I da bi se sacuvalo to neophodno predanje Gospoda od strane buducih hriscana i da se vremenom ne bi zaboravilo to sto su apostoli tada radili, oni su i napisali u svojim 8-om i 9-om Pravilu zapovedajuci sa strogim proveravanjem i kaznom odlucenja da niko ne ostane bez pricesca Bozanskim Tajnama, kada se sluzi Sveta Liturgija.

“Ako se episkop, ili prezviter, ili djakon, ili neko od svestenstva pri vrsenju prinosenja ne pricesti onda je to trebalo da obrazlozi, i ako je taj razlog blagosloven, bivalo bi mu oprosteno. A ako ne obrazlozi uzrok neka bude odlucen od opstenja sa Crkvom, nanoseci tako svojom krivicom stetu narodu, koji bi sa podozrenjem gledao na onoga koji vrsi prinosenje, a pritom to cini nepravilno” [2]. To jest ako se neko ne pricescuje kada se sluzi Sveta Liturgija, neka kaze razlog zbog cega se ne pricescuje, i ako se on moze uvaziti, onda mu je oprosteno, a ako on ne kaze razlog onda treba da bude odlucen.

A u 9-om pravilu oni kazu: “Svi verni koji ulaze u Crkvu i slusaju Pismo, ali ne ostaju do kraja na molitvi i Svetom Pricescu, cine sablazan i treba ih odluciti od opstenja sa Crkvom” [3]. To jest ti verujuci koji dolaze u Crkvu i slusaju Pismo, ali ne ostaju na molitvi i Svetom Pricescu treba da budu odluceni od Crkve, jer cine sablazan.

Objasnjavajuci ovo pravilo, Valsamon kaze: “Naznacenje ovog pravila je veoma strogo, jer ono odlucuje one koji dolaze u Crkvu i ne ostaju do kraja i ne pricescuju se”. I drugi kanoni na slican nacin zapovedaju da svi ljudi budu spremni i dostojni Pricesca.

Antiohijski sabor je sledeci svetim apostolima, prvo potvrdio njihovo gorenavedeno pravilo, a zatim dodao: “Svi koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo, ali zbog nekog izbegavanja reda ne ucestvuju u molitvi s narodom ili se odvracaju od Pricesca Svetom Evharistijom, da budu odluceni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i zamole za oprostaj, i na taj nacin dobiju mogucnost ponovnog pricescivanja” [4]. To jest svi ti koji dolaze u Crkvu i slusaju Sveto Pismo, ali se ne mole sa ostalim narodom ili odbijaju Bozansko Pricesce, treba da se odluce dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i dok ne zamole za oprostaj, posle cega im moze biti oprosteno.

Dakle, vidite braco moja, da svi hriscani podlezu bezuslovnom odlucenju i treba da se cesto prucescuju i to na svakoj Liturgiji, da ne bi bili odluceni ni od strane apostola ni od strane Svetog Sabora.

3. Ako pazljivo razmotrimo Bozanstvenu i Svetu Liturgiju, uvidecemo da od pocetka do kraja ona ima cilj koji ukazuje na Pricesce okupljenih verujucih hriscana, jer na to ukazuju i molitve koje svestenik cita tajno, i vozglasi, i sve reci i svestenodejstva, i cin koji se desava na njoj. U molitvi koja se naziva molitva vernih je napisano: “Daj im (to jest vernim), koji Ti uvek sluze sa ljubavlju i strahom, da se neosudjeno pricescuju Svetim Tvojim Tajnama”. U molitvi koja zatim sledi posle vrsenja Tajni [5], je napisano: “Neka im Pricesce bude na trezvenost duse i ostavljenje grehova” to jest da ti Sveti Darovi budu onim vernima koji se pricescuju na ociscenje duse i oprostaj grehova. U molitvi koja se cita pred Pricesce se kaze: “I udostoj dati nam Tvojom rukom Precisto Telo Tvoje i casnu Krv, i nama svim ljudima” to jest udostoj nas Gospode dati nam Svojom krepkom Rukom Tvoje Sveto Telo i casnu Krv i preko nas predaj Ga i svom narodu Tvome.

To se vidi i iz vozglasa kada svestenik poziva narod kao od Samog Gospoda: “Primite, jedite ovo je Telo Moje” i “pijte iz nje svi ovo je Krv Moja”. I kada drzeci u svojim rukama svetu Casu sa zivotvornim Telom i Krvlju, izlazi iz oltara i pokazuje je narodu, tada ga poziva na Bozansko Pricesce i glasno izgovara: “Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju [6] pristupite”. To jest pridjite sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju da se pricestite Bozanskim Tajnama. Posle Pricesca svestenik i narod zahvaljuje Bogu za tu veliku blagodat, koje su se udostojili. Narod zahvaljuje: “Neka se nasa usta ispune hvalom Tvojom Gospode, jer si nas udostojio da se pricestimo Svetim, Tvojim, Boznaskim, besmrtnim i zivotvornim Tajnama”, sto znaci: “O Gospode, neka se nasa usta ispune slavoslovljem Tebe, jer si nas udostojio da se pricestimo Svetim i besmrtnim Tvojim Tajnama”. A svestenik govori: “Primivsi Bozanske, Svete, Preciste i zivotvorne Tajne dostojno zahvalimo Gospodu”, sto znaci: “Braco, ukoliko smo se sa cistom savescu pricestili Svetim i zivotvornim Tajnama, hajde da zajedno zahvalimo Gospodu”.

Ali i Heruvimska pesma, koju peva narod, ako se neko zamisli, je priprema za Pricesce, jer ona kaze: “Svi mi koji tajno predstavljamo mnogooke heruvime i pevamo Trisvetu pesmu Zivotvornoj Trojici, ocistimo nas um od svake brige i nevolja ovoga sveta, jer treba da primimo u nasu dusu i sjedinimo se sa Carem svega sto postoji, Koga nevidljivo okruzuju cinovi nebeskih Angela”. Isto oznacava i molitva Gospodnja, koja se izgovara posle predlozenih Tajni, jer u njoj hriscani mole Boga i Oca da im da nasusni hleb, koji je u stvari Sveto Pricesce.

Pa i sam naziv Liturgije – “Opstenje” i “Saborovanje” kako se ona prvenstveno naziva, pobudjuje u nekom smislu na neophodnost cestog Pricescivanja. Jer “Opstenje” i “Saborovanje” znaci da se posredstvom Pricesca Telom i Krvlju Hristovom svi verni okupljaju, opste i sjedinjuju sa Hristom, i cine sa Njim jedno telo i jedan duh.

Dakle, na osnovu svetog cina Bozanske Liturgije molim vas braco moja recite mi sa strahom Bozijim i osluskujuci savest vase duse, nije li ocigledno da oni hriscvani koji dolaze na Liturgiju treba cesto da se pricescuju? Nemaju li oni obavezu da to cine da bi Liturgija zaista bila sabor i trpeza, i da oni ne bi prestupili ono u sta veruju i sta ispovedaju? A ako se oni ne pricescuju, kako sami priznaju, bojim se da onda nisu prestupnici? I zato ne znam je li to njihov istinski cin i da li je umesno to sto ih poziva svestenik, i druge reci i svestenodejstva i ustav, koji se odvija na Liturgiji? Zato sto svi kao jedan odstupaju, i nema nijednog hriscanina, koji bi ih ispunjavao i poslusao poziv svestenika ili bolje receno Boga, ali [svako] odlazi od Svetinje bez icega, ne uzevsi je i ne prisavsi radi Pricesca.

Zato i bozanstveni Zlatoust sledeci sveta Pravila svetih Apostola i svetih Sabora, o kojima smo ranije govorili, posebno razmisljajuci o svim tim svestenodejstvima Bozanske Liturgije i uvidevsi da ona imaju za cilj Pricesce vernih, iznosi zakljucak da oni koji dolaze na Liturgiju i ne pricescuju se nisu dostojni ni samog ulaska u Crkvu. On kaze: “Vidim da se mnogi pricescuju Telom [i Krvlju] Hristovom pokrenuti pre obicajem i zakonskim odnosima, nego razumnim rasudjivanjem. Jer kada dodje vreme svete Cetrdesetnice, svako, bez obzira kakav on bio, to jest dostojan ili nedostojan, se pricescuje Tajnama. Takodje svako to radi i na praznik Bogojavljenja cak i ako mu nije vreme da se pricescuje.

Ali ni Bogojavljenje ni Cetrdesetnica ne cine ljude dostojnim Pricesca, vec ih takvim cine iskrenost i cistota duse. S tom cistom dusom ti mozes da se pricescujes svaki put [kada prisustvujes na Liturgiji], a bez nje se nikada ne pricescuj, jer, kaze Pavle, svaki put kada to cinite objavljujete smrt Gospoda, to jest secate se vaseg sopstvenog spasenja i dobrocinstva koje vam je ucinjeno.

Razmisli samo sa koliko brizljivosti su ljudi jeli od prinosenih zrtava u Starom Zavetu. Jer sta sve samo oni nisu radili! I sta sve nisu upotrebljavali! Oni su se neprekidno cistili. A ti, imajuci nameru da se pricestis tom Zrtvom, pred Kojom drhte Angeli, ogranicavas ociscenje vremenskim intervalima. I kako ces stati na Hristov Sud, ako se usudjujes da se pricescujes skvernim rukama i ustima?

Vidim da postoji velika neregularnost u tome: jer se u neko drugo vreme ne pricescujete cak iako ste se delimicno ocistili, a kada dodje Vaskrs vi se usudjujete da se pricescujete cak iako ste ucinili neko zlo. O loseg obicaja! O zlih predrasuda! Uzalud se svakodnevno sluzi Liturgija, uzalud mi stojimo u oltaru – niko ne prilazi da se pricesti. Ne govorim to da biste se vi tek tako pricescivali, vec da biste se ucinili dostojnim.

O covece! Ti si nedostojan Pricesca? Tada si nedostojan i da slusas molitve na Liturgiji. Ti cujes djakona koji stoji i poziva: “Vi koji ste u pokajanju svi molite Boga da vam oprosti”. Oni ljudi koji se ne pricescuju su jos uvek u stanju kajanja. Dakle zasto ti stojis? Ako si ti u stanju kajanja, ti ne mozes da se pricestis, jer oni koji se ne pricescuju se nalaze medju onima koji se kaju. Radi cega djakon poziva: “Neka izadju oni koji ne mogu da se mole Bogu”, a ti stojis bestidno? Ako ne pripadas onima koji se kaju, vec onima koji imaju mogucnost da se priceste, kako se onda ne brines o tome da se pricestis? Ili Pricesce ne smatras velikim darom pa Ga prenebregavas? Zamisli se, molim te! Ovde je Carska trpeza, Angeli sluze na toj trpezi, Sam Car je ovde prisutan a ti stojis kao besposlicar. Tebe ne brine to sto je odeca tvoje duse necista? Ali [mozda] je cista? Tada sedi i jedi od trpeze. Hristos na svakoj Liturgiji mora da gleda one koji sede za trpezom, sa svima razgovara i sada govori svakome po savesti: “Prijatelji, kako vi stojite ovde, [u Crkvi], nemajuci bracnu odecu?” Zar On nije pitao: “Zasto si ti seo za trpezu?” jer pre nego sto je i seo On mu kaze da je nedostojan da udje jer On nije rekao “zasto si ti pored?”, vec “kako si usao?” (pogl. Mt.22, 2-14).

Isto i danas Hristos porucuje svima nama, koji stojimo bestidno, jer svako ko se ne pricescuje Tajnama stoji bestidno. Iz tog razloga [djakoni] udaljuju prvo one koji prebivaju u gresima.

Jer kada Gospodin treba da sedne za trpezu, tamo ne treba da budu one sluge koje su krive za nesto, vec treba da pobegnu od njegovog lica. To se bezuslovno desava i ovde kada se sluzi Liturgija i kada se Agnec, Jagnje, prinosi na zrtvu. Kada cujes: “Pomolimo se svi zajedno”, i kada vidis da se otvaraju vrata oltara, tada smatraj da se otvara nebo i da silaze Angeli. I kao sto ovde ne treba da bude nijedan nekrsten, tako ne treba da bude nijedan [iako i krsten] necist i porocan.

Reci mi molim te, ako je neko pozvan na gozbu, i ode tamo, opere svoje ruke, sedne i spremi se za gozbu, a zatim ne jede – zar ne bi rastuzio onoga koji ga je pozvao? Ne bi li bilo bolje da uopste nije dolazio? Tako i ti: dosao si na gozbu, pevao pesme sa ostalima, ispovedao se da si dostojan (posto se nisi udaljio sa nedostojnima), kako mozes [posle svega toga] da ostajes [na Liturgiji] i da se ne pricestis sa te Trpeze?

Ali ti kazes: “Ja sam nedostojan”. Tada si nedostojan i da ucestvujes na molitvama, jer Sveti Duh ne silazi samo na Svete Darove vec i na te pesme. Zar nisi video kako sluge svoje gospode prvo ciste trpezariju i sredjuju kucu, a zatim vec predlazu jelo? To se kod nas radi posredstvom molitve, posredstvom djakonovog vozglasa: mi cistimo Crkvu kao sundjerom, da bi Tajne bile prinesene u cistoj Crkvi, i da se ne bi naslo nijedne mrlje, i nikakvog poroka. Neciste oci su nedostojne da vide taj prizor, oskvernjene usi su nedostojne da slusaju [te pesme]. Jer tako zapoveda zakon: ako je cak zivotinja zelela da se priblizi Sinajskoj gori, ona je trebalo da bude gadjanja kamenjem. Tako su oni bili nedostojni cak da se nalaze u podnozju gore, iako su se na kraju priblizili i videli mesto na kome se nalazio Bog. Trebalo je pribliziti se i videti posle. A kada je Bog prisustvovao, trebalo se udaljiti”.

Tako i ti hriscanine, ako si nedostojan na kraju Liturgije da se priblizis i vidis Boga, izadji zajedno sa oglasenima, jer [nastavlja Zlatoust] “nemas nista vise od njih. Jer to nije jedno te isto: nikada se ne pricescivati [buduci nekrsten] i [posle Krstenja] udostojivsi se Pricesca, sagresiti i biti nedostojan Pricesca.

Zeleo bih da vam kazem jos nesto vise i strasnije, ali da ne bi preopterecivao vas um, dovoljno je i ovo. Jer oni koji se ovim ne urazume ne mogu se urazumiti ni vecim. Dakle, da nase reci ne bi bile jos veci razlog vase osude, molimo vas ne da ne dolazite, vec da ucinte sebe dostojnima prisustvujuci [na Liturgiji], i Pricesca.

Reci mi molim te, ako bi neki car naredio: “Ti koji cinis takvo zlo, ne priblizuj se mojoj trpezi”, zar radi te casti vi ne biste pozeleli da ulozite sve moguce napore da biste se sacuvali od tog zla? [Kada nas svestenik poziva da se pricestimo, tada nas] Gospod priziva da se uspnemo na nebesa, na trpezu velikog i cudnog Cara, a mi odbijamo i odugovlacimo, i ne zurimo, ne tezimo tome. I kakva nam tada ostaje nada na spasenje? Ne mozemo da kazemo da nas sprecava bolest ili priroda, vec nas nedostojnim cini samo nasa lenjost” [7].

Cujes, brate moj, sta kaze taj veliki ucitelj Crkve? Da su nedostojni da dodju na Liturgiju oni koji nemajuci razloga nisu spremni da se priceste? Ali sta ti odgovaras? Da ako tako i dalje bude vise uopste neces ici na Liturgiju.

Ne, brate moj, ne. Ni to ti nije dozvoljeno da radis, zato sto tada podlezes odlucenju, kako odredjuje sveti i Vaseljenski V-VI Sabor, govoreci: “Ako neki episkop, ili prezviter, ili djakon, ili bilo ko ko se ubraja u svestenstvo, ili mirjanin, nemajuci nikakve bezuslovne potrebe ili prepreke, zbog koje bi zadugo bio odstranjen iz svoje Crkve, vec ziveci u gradu ne dodje na Liturgiju tri nedelje (kao dana) u toku tri sedmice tada klirik da bude izbacen iz klira, a mirjanin da bude udaljen od opstenja” [8]. To jest, ko se nalazi u gradu i ne ode u Crkvu tri nedelje (kao dana) zaredom, ako je on svestenik treba da bude lisen svog cina, a ako je mirjanin da bude odlucen. To isto odredjuje i Sardikijski sveti Pomesni sabor u svom 11-om Pravilu [9].

Dakle, ti podlezes kazni odlucenja, ljubljeni, ako ne radis i jedno i drugo, to jest ako ne ides na Liturgiju i ako se ne spremas koliko mozes za Pricesce, ukoliko nemas nikakvih prepreka. Ne smes da narusis ni jedno ni drugo.

Jer ako ne narusavas sve to, onda u potpunosti cuvas sva svestenodejstva Bozanske Liturgije, kako smo ranije rekli, i ne prestupas cin koji je Crkva dobila od Samog Gospoda naseg, od apostola, od Sabora, a takodje i od Svetih. A cin je sledeci: Sveti Hleb treba da se razdeli na svakoj Liturgiji, i ti verni koji nemaju prepreka treba da pridju da se priceste.

Kako kaze Simeon Solunski, “Bozanska Liturgija je – sluzba, ciji je cilj svesteni cin osvecenja Samog Presvetog Tela i Krvi Hristove, kako bi ti Darovi bili dati svim vernima kao Pricesce. Dakle njen cilj je samo Pricesce”.

Sv. Nikolaj Kavasila, episkop Dirahijski pise: “Delo svete sluzbe Svetih Tajni – je pretvaranje Bozanskih Darova u Bozansko Telo i Krv. Njen cilj je da verni budu njima osveceni” [10].

Mudri Jov, o kome svedoci sv.Fotije u svojoj “Biblioteci”, u knjizi “O tajinstvima” ovako kaze: “Cela sveta sluzba se shvata kao Pricesce Svetinjama, jer je njen cilj, naznacenje i delo – Pricesce zivotvornim i strasnim Tajnama i Svetinjama”.

Gavrilo Filadelfijski u knizi “O Tajnama” govori da se Bozanska Liturgija sluzi iz tri razloga. Prvo, u slavu i pohvalu Boga i Spasitelja naseg i u secanje na Njegovu Smrt i Vaskrsenje, kako je Sam On rekao: “Ovo cinite u Moj spomen”. Drugo, radi upokojenja i osvecenja dusa umrlih blagocestivih pravoslavnih hriscana. I trece, radi zivih. Tako da kada se sluzi Bozanska Liturgija u slavu i pohvalu i secanje na Smrt i Vaskrsenje Gospoda naseg, nasa braca upokojena u veri dobijaju od Boga upokojenje i osvecenje, koliko je to moguce.

Ne znam kako mogu da se osvete zivi verni koji se ne pricescuju Bozanskim Tajnama na Liturgiji. Sveti Kavasila kaze da se oni ne osvecuju. I poslusaj ga opet sta kaze: “Ako su duse spremne da se priceste, a Gospod Koji sve osvecuje i sve cini, i Koji uvek zeli da osvecuje i voli da Sebe daje svakome, sta onda moze da predstavlja prepreku za Pricesce? Naravno, nista. Ali neko ce upitati: “Ako neko od zivih, imajuci u dusi vrline o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, hoce li on i pored svega dobiti osvecenje [od Liturgije koja se sluzi]?” [Na takvo pitanje odgovaramo da] to ne moze da dobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje telesno, kako to biva sa dusama umrlih. Ako neko moze, a ne pristupa Trpezi, da bi se udostojio osvecenja od nje, takav ne dobija osvecenje – ne samo zato sto nije pristupio, vec i zato sto nije pristupio buduci u stanju da to ucini” [11]. To jest, buduci u stanju da podje, prenebregao je to i zato nije posao.

Saglasno tome, ne samo to sto smo dosad govorili, i sto obavezuje svakog hriscanina koji nema nikakvih prepreka da se neprestano pricescuje, vec i to sto Bozansko Pricesce i Prisajedinjenje samo po sebi, ako razmislimo, privlaci svakoga da se njime neprekidno nasladjuje, jer to prosto-naprosto predstavlja sastavni deo dusevnog zivota. Pogledajmo sada sta to znaci.

Sholasticki bogoslovi sastavnim delom nazivaju taj predmet bez koga je nemoguce biti to sto biva. Tako je na primer disanje sastavni deo covekovog zivota, jer covek bez njega ne moze da prezivi. Takodje je i hrana neophodna za ogranizam. I kako je cesto disanje neophodno za zivot, a hrana za organizam, tako je i cesto Pricesce neophodno za zivot duse i za njenu sustinu. Ili, bolje receno, Pricesce je neophodno mnogo i neuporedivo vise.

Pozovimo sada kao svedoka Vasilija Velikog – osnove pravednih dogmata Crkve, da bi nam on rekao: “Za vecni zivot je neophodno Prisajedinjenje Telom i Krvlju Hristovom” [12]. I dalje: “Onaj ko se ponovo rodio Krstenjem treba da se hrani Pricescem Bozanskih Tajni, jer nam je neophodno da se i nadalje hranimo hranom vecnog zivota, koju nam je predao Sin Boga Zivoga” [13]. I buduci da je bio upitan od neke zene po imenu Kesarija Patricija, on odgovara u jednom od svojih pisama: “Prisajedinjavati se i pricescivati se svaki dan Svetim Telom i Krvlju Hristovom je dobro i korisno, tako kako Sam Gospod jasno kaze: “Onaj koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima zivot vecni”. Ko sumnja da neprekidno pricescivanje zivotom nije nista drugo nego kao ziveti raznoliko?” [14]. To jest ziveti svim dusevnim i telesnim snagama i osecanjima.

Monah Jov Ispovednik kaze: “Ako se govori o Svetom Pricescu, onda je pravednom i redovnom hriscaninu dobro i prirodno da se cesto osvecuje i da pribegava toj Svetinji, i da je zeli vise nego sto zelimo da disemo. I zato svako ima razresenje da se neprekidno pricescuje, tako da dostojni ako je to moguce, nemaju prepreka da se pricescuju cak i svaki dan”.

Genadije, patrijarh Konstantinopoljski, veoma mudro izlaze, koliko je za hriscanina neophodno Sveto Pricesce, govoreci: “I sada Tajna donosi svojim pricasnicima napredovanje zivota po Hristu. To sto cini telesno vidljivi deo Tajne [to jest hleb i vino za telo] isto to tajanstveno i nevidljivo deluje i u dusi. Jer Telo Hristovo hrani i ispunjava nasu dusu, slicno kao sto to cini hleb za telo. Kako se mi ponovo radjamo primajuci Krstenje i dobijamo blagodatno bice umesto bica grehovnog, tako i kada se hranimo Tajnom Pricesca, dobijamo prebivanje u blagodati i napredujemo u duhovnom zivotu. Slicno tome kako prirodna telesna toplota odstranjuje njemu svojstvenu vlaznost, ako telo ne dobija pomoc od hrane (i zato se hranom dobro cuva telesni sastav i nadoknadjuje vlaga, koju je telo uzgubilo zbog temperature, i ljudski zivot ne moze da se odrzi na drugi nacin ni na kratko vreme), tako i zar zlobe, koji izjeda dusu iznutra, isusuje strahopostovanje i istisnulo bi ga u potpunosti, kada dusa ne bi primala tu duhovnu hranu, koja se protivi otrovnoj sili zlobe i obnavlja i vraca u nas duhovne darove Bozije.

Telo Hristovo nas s jedne strane hrani saglasno svojoj telesnoj prirodi, a s druge strane, saglasno svojoj cistoti, ociscuje i osvecuje, budusi sjedinjeno sa Bozanskom prirodom, dajuci nam u izobilju duhovnu hranu, i mi na taj nacin hraneci se dobro tom hranom, ponovo zadobijamo duhovno zdravlje i cistotu, kojih smo liseni od trenutka kusanja sa zabranjenog drveta u raju.

Izgubisvi kusanjem telesne hrane tu prvobitnu cistotu i zdravlje, neophodno bi nam bilo zadobiti ih ponovo telesnom hranom. I logicno je slicno isceljivati slicnim, a suprotno – suprotnim. Jer su obe te hrane telesne – jedna koja nas je u pocetku upropastila, a druga koja nam sada cuva zdravlje i obezbedjuje duhovni zivot. Medjutim tu hranu koju nam je Bog zabranio sada nam dozvoljava i daje. Prvu nam je dao lukavi satana, a ovom drugu nam Sin Boziji ne samo preporucuje vec i daje. Prva je dobijena kradjom, a na drugu smo javno pozvani. U prvoj je bio skriven otrov prestupa, a druga skriva u sebi riznicu nebrojenih blaga” [15].

Dakle, braco moja, kao sto je za hriscane koji nemaju nikakvih prereka neophodno cesto Pricesce, kako je dokazano na osnovu cinjenica koje smo dosad naveli, tako je i za nas veoma vazno da se cesto pricescujemo kako bi imali zivot u sebi, koji je Isus Hristos, i da ne bi umrli dusevnom smrcu. Jer oni koji se cesto ne hrane tom duhovnom hranom, naravno umiru, iako zive telesno. Medjutim, oni su dusevno mrtvi jer su se udaljili od duhovnog i istinskog zivota, koji donosi Sveto Pricesce.

I kao sto novorodjence place i moli s velikom zeljom za hranu i mleko, a kada ne jede nema apetita, te je to znak da je bolesno i da se nalazi u opasnosti da umre, tako i mi treba da imamo zelju da jedemo Sveto Pricesce, duhovnu hranu koja ozivotvorava. A u suprotnom se nalazimo u opasnosti da dusevno umremo. Zato bozanstveni Zlatoust kaze: “Dakle, ne budimo lenji udostojivsi se takve ljubavi i casti. Ne vidite li vi s kakvom zeljom deca streme majcinskim grudima, i s kakvim kakvom zustrinom njihove usne hvataju grudi? S takvom zustrinom i mi da prilazimo toj Trpezi, tim duhovnim grudima, oprostite cak i sa vecom zeljom. Uhvatimo se za Blagodat Duha kao deca za majcinu kosulju. i neka imamo samo jedan problem – problem kada se iz nekog razloga ne pricescujemo tom Hranom” [16].

 

GLAVA 2

O tome da je korisno i spasonosno cesto Pricescivanje Svetim Tajnama

Hriscanin i pre nego sto se pricesti, i kada se pricescuje, i posle Pricesca dobija veliku korist od Boznaskih Tajni i za dusu i za telo. Onaj ko se pricescuje, pre Pricesca treba da se pripremi, to jest da se ispovedi duhovnom ocu, da se skrusi, ispravlja, omeksa, da obrati paznju na svoj duhovni zivot, da se cuva od strasnih pomisli, koliko je to moguce i od svakog drugog zla.

On se na taj nacin uzdrzava, moli, bdi, ima vise strahopostovanja i cini svako drugo dobro delo razmisljajuci kakvog strasnog Cara treba da primi u sebe, a posebno kada se zamisli na tim da u zavisnosti od toga kakvu pripremu ima pred Pricesce, takvu ce Blagodat i dobiti od njega. Ocigledno je da sto se cesce neko priprema za Pricesce, time ce imati vecu korist.

Ko moze da shvati kakvi se darovi daju hriscaninu Bozanskim Pricescem? Ili kako nas slabi jezik moze to da prenese? Zato cemo ponovo navesti bozanstvene i svete ucitelje Crkve, da bi nam oni rekli sve po redu svojim krasnorecivim i bogonadahnutim ustima.

Grigorije Bogoslov kaze: “Sveto Telo Hristovo, kada se dobro prima, predstavlja vojujuce oruzje za one koji se pricescuju sa cistom savescu, za one koji se udaljuju od Boga – povratak, slabe ukrepljuje, zdrave veseli, bolesne leci, cuva zdravlje, zahvaljujuci njemu mi se lakse ispravljamo, lakse podnosimo rad i nevolje, u ljubavi smo plameniji, u znanju precizniji, u poslusanju – spremniji, i bolje primamo blagodatno dejstvo. A za one koji se ne pricescuju dobro, posledice su sasvim suprotne, jer oni nisu zapecaceni casnom Krvlju naseg Gospoda. Kako kaze sam Grigorije Bogoslov: “Od tada se Agnec ucvrscuje, i zapecacuju se casnom Krvlju delo i rec, to jest navika i delo – stubovi nasih vrata (pod vratima podrazumevam kretanja i misli uma), koja se lako otvaraju i zatvaraju od sozercanja” [17]. Drugim recima, lako se otvaraju za sozercanje i ponovo zatvaraju od sozercanja viseg i nepostiznog smisla.

Prepodobni Jefrem Sirin pise: “Braco, budimo revnosniji u cutanju, postu, molitvi, suzama, crkvenom saborovanju, rukodelji, opstenju sa svetim Ocima, poslusanju istini, slusanju bozanskog Pisma, kako nas razum ne bi presusio, a najvise od svega se postarajmo da se ucinimo dostojnim Pricesca Bozanskih i Precistih Tajni, kako bi se nasa dusa ocistila od pomisli neverja i necistote i da bi nas Gospod Koji se uselio u nas izbavio od necastivog”.

Bozanstveni Kirilo Aleksandrijski kaze da zahvaljujuci Bozanskom Pricescu, misaoni lopovi – zli duhovi – nemaju mogucnost da posredstvom osecanja ulaze u nasu dusu: “Pod vratima savrsenog doma [duse] se podrazumevaju nasa osecanja, preko kojih ulaze u srca svih ljudi oblici svih stvari i izlivaju u njima bezmerno veliki broj zelja. A prorok Joil naziva osecanja prozorima: “Ulaze kroz prozor, kao kradljivci” (Joil.2, 9), jer oni nisu bili pomazani Krvlju Hristovom. I Pismo ponovo kaze, da posle zaklanja agneca “neka uzmu od krvi njegove i pomazu na oba dovratka i na poprecnu gredu na vratima u kuci” (Ish.12, 7), ukazujuci na to da casnom Krvlju Hristovom mi cuvamo taj nas zemaljski hram, to jest nase telo, i izgonimo staru neposlusanjem umrtvljenu prirodu nasladjujuci se pricescem zivota, udaljujuci time od nas i neprijatelja pomazanjem Krvi Hristove”.

Bozanstveni Kiril i na drugom mestu kaze da se zahvaljujuci Pricescu mi cistimo od svake dusevne necistote i dobijamo spremnost i revnost ka dobru: “Casna Krv Hristova ne samo da nas izbavlja od trulenja, vec i od svake necistote, skrivene unutra, i ne ostavlja nas lenje, nego nas cini plamenijim u Duhu”.

Sveti Teodor Studit cudesno opisuje korist koju svako dobija od casnog Pricesca: “Veliku snagu imaju suze, umiljenje, a pre svega i najvise od svega – Pricesce Svetinjama, i ja se cudim zbog cega se vi prema njima odnosite sa nemarnoscu. Ako je Nedelja vi cete i pristupiti Tajni, a ako se Liturgija sluzi nekog drugog dana – niko se ne pricescuje. Iako bi u manastiru onaj koji to zeli mogao da se pricescuje svaki dan. Sada se Liturgija sluzi redje, ali si vi i dalje ne pricescujete. Govoreci sve ovo, ja nemam u vidu da pozelite da se tek tako pricescujete, jer je napisano: “Ali covjek da ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od case da pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci Tijela Gospodnjega” (1Kor.11, 28-29). Ne govorim radi toga, nikako! Vec radi toga da bismo se sa zeljom za Prisajedinjenje koliko je god to moguce ocistili i ucinili sebe dostojnim toga dara, jer je prinesen Hleb koji je sisao sa Neba Pricesce zivota. Ako neko bude jeo od tog Hleba, zivece vavek: “Hleb koji vam Ja dajem je Tilejo Moje, koju ja dajem za zivot svijeta”. I opet: “Onaj koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja u njemu” (Jn.6, 56).

Vidis li kakav je to neshvatljivi dar? On nije samo umro za nas, vec je i Samog Sebe prineo nama za hranu. Sta moze biti veci znak prave ljubavi? Sta moze biti spasonosnije za dusu? Pored toga obicnu hranu i pice niko ne odbija da jede svaki dan, a ako i ne pojede – strasno se zalosti. Sto se tice ne obicnog hleba, vec Hleba zivota, i ne obicnog pica, vec Case besmrtnosti, mi se prema njima odnosimo kao prema nevaznoj stvari i ne apsolutno potrebnoj. Sta moze biti bezumnije od toga? Uostalom, bez obzira kako ste dosad radili, molim vas za ubuduce da se pazite znajuci silu dara, i koliko je moguce ocisceniji da se pricescujete Svetinjama. I ako se desi da se bavimo nekim drugim poslom, cim cujemo zvono da ostavimo taj posao i da idemo da se pricestimo Darovima sa velikom zeljom. I to (kako ja mislim ili tacnije kako je zaista u stvari) ce nam veoma mnogo pomagati, jer ce nas priprema za Pricesce cuvati u cistoti. Ako budemo ravnodusni prema Prisajedinjenju, to je kao da izbegavamo borbu sa strastima. Neka nam Pricesce bude provodnik u zivot vecni [18]” [19].

Dakle, braco moja, ako budemo radili tako kako nam zapovedaju bozanstveni Oci, i ako se budemo cesto pricescivali, ne samo da cemo imati Boziju blagodat za pomocnika i saradnika u ovom kratkom zivotu, vec ce nam pomagati i Angeli Boziji, i sam Vladika Angela, a pored toga odbacicemo daleko od sebe svoje protivnike – zle duhove, kako kaze bozanstveni Zlatoust: “Kao lavovi, koji disu ognjem, tako mi odlazimo od te [Svete Trpeze], postavsi strasni za djavola, imajuci u sebi nasu Glavu Hrista, i ljubav koju nam je On ukazao. Ta Krv cini da sija carski lik nase duse, radja neiskazanu lepotu, ne dozvoljava da blagorodnost uvene u dusi, neprestano je orosavajuci i hraneci. Ta Krv, dostojno primljena, odgoni od nas zle duhove, privlaci Angele, zajedno sa Vladikom svih Angela. Jer zli duhovi beze kada vide Vladikinu Krv, a Angeli se skupljaju. Ona je – spasenje nasih dusa, Njom se dusa raduje, Njom ukrasava, Njom zagrejava. Ona cini nas um svetlijim od ognja. Ona cini nasu dusu cistijom od zlata. Oni koji se pricescuju tom Krvlju stoje zajedno sa Angelima i visnjim silama, buduci odeveni kao i oni u tu istu carsku odecu, i imajuci duhovno oruzje. Ali nisam rekao ono najvece: oni koji se pricescuju su odeveni u Samog Cara” [20].

Vidis, ljubljeni moj brate, koliko cudesnih darova ti dobijas, ako se cesto pricescujes, vidis kako se pri cestom Pricescivanju prosvecuje um, osvetljava razum, ciste sve dusevne sile? A ako hoces da umrtvis i telesne strasti, pricescuj se cesto i nasladjuj se time. U to nas uverava Kirilo Aleksandrijski: “Onaj koji veruje u blagoslov od Pricesca ne samo da se izbavlja od smrti vec i od bolesti koje su u nama. Jer Hristos Koji ulazi u nas umiruje u nasim clancima neobuzdani zakon telesni i ozivljuje strahopostovanje prema Bogu, umrtvljujuci strasti”.

Na taj nacin, bez cestog Pricescivanja mi ne mozemo da se oslobodimo od strasti i uspnemo se na visinu bestrasca. Tako i Izrailjci: da nisu hteli da jedu pashu u Egiptu ne bi se mogli osloboditi iz njega.

Egipat oznacava zivot u strastima. I ako se mi ne pricescujemo neprestano Casnim Telom i Krvlju naseg Gospoda (cak i svaki dan ako je to moguce), mi nismo u stanju da se oslobodimo od misaonih faraona. Bozanstveni Kiril Aleksandrijski upravo tako i kaze: “To sto su Izrailjci, buduci robovi i radeci pod upravom Egipcana, ucinili [to jest zaklali agneca i pojeli pashu], to znaci da ljudska dusa ne moze naci slobodu i izbeci djavolsku tiraniju, sem Pricescem Hristovim Telom i Krvlju. Jer je On Sam rekao: “Ako vas dakle Sin izbavi, zaista cete biti izbavljeni” (Jn.8, 36). I ponovo taj Svetitelj kaze: “Prinevsi na zrtvu jagnje ucinili su to po prauzoru na Hrista, jer se drugacije nisu mogli osloboditi”, jer se sloboda dobija samo Hristovom silom.

Dakle, ako i mi hocemo da napustimo Egipat, to jest mracni greh koji nas prati, i faraona, to jest misaonog tiranina, kako kaze Grigorije Bogoslov, i zelimo da nasledimo zemlju srca i obecanja, tada treba da slicno Izrailjcima, koji su imali za vodju Isusa Navina, imamo Gospoda nasega Isusa Hrista posredstvom cestog pricescivanja, kako bi pobedili Hananejce i druge narode (bezbrojne telesne strasti) i Gavaonicane (pomisli koje nas obmanjuju), da bismo dospeli u grad Jerusalim, koji znaci sveti mir (za razliku od svetskog mira). Po recima naseg Gospoda: “Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao sto svet daje” (Jn.14, 27). To jest: “Ucenici Moji, Ja vam dajem mir sveti, i ne takav kao mir svetski koji cesto za cilj ima zlo”. Prebivajuci u tom svetom miru, mi se udostojavamo da u nasem srcu zadobijemo Duha, kao i apostoli, ostajuci u Jerusalimu po zapovesti Gospodnjoj, kada su dobili savrsenstvo i blagodat Duha na dan Pedesetnice. Jer mir je – dar koji u sebe ukljucuje i sve ostale bozanske darove, u miru zivi Gospod, jer kako kaze prorok Ilija, Bog nije bio u velikom i snaznom vetru, niti u zemljotresu, niti u ognju, vec u strujanju tihog i mirnog vetra – tamo je bio Gospod (pogl.3Car. 19, 11-12).

Medjutim niko ne moze zadobiti taj mir nemajuci drugih vrlina, jer se vrlina ne zadobija bez ispunjenja zapovesti, a zapovest se u potpunosti ne moze ispunjavati bez ljubavi, a ljubav se ne obnavlja (jaca) bez Bozanskog Pricesca. Dakle, mi se bez Bozanskog Pricesca uzalud trudimo.

Jer mnogi cesto iziskuju sami od sebe razne vrline, nadajuci se da ce se spasti sami i bez cestog Pricesca. Ali to je skoro nemoguce, jer oni ne zele da se potcine Bozijoj Volji, koja se sastoji u tome da se cesto pricescuju, saglasno crkvenom cinu, to jest svakoj sluzenoj Liturgiji, kada se oni skupljaju u hramu. Takvim ljudima Bog govori preko proroka Jeremije: “Ostavise Mene izvor zive vode, i iskopase sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drze vode” (Jer.2, 13). Drugim recima, ostavili su izvor vrlina i darova Svetoga Duha i iskopali su u sebi studence, koji su probuseni na dnu i ne mogu da zadrzavaju vodu. I ponovo Bog govori preko proroka Isaije: “Premda Me svaki dan traze i radi su znati puteve Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svojega; istu od Mene sudove pravedne, zele pribliziti se k Bogu. Zasto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mucismo duse svoje, a Ti ne htje znati? Gle, kad postite, cinite svoju volju i izgonite sve sto vam je ko duzan. Eto postite da se prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbozno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se cuo gore glas vas. Taki li je post koji izabrah da covjek muci dusu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? Da li ces zvati post i dan ugodan Gospodu?” (Is. 58, 2-5). Drugim recima, oni Mene traze svaki dan i zele da spoznaju premudrost Mojeg Promisla, kao narod koji je toboze bio pravedan i sacuvao zapovesti Bozije, i govore: “Zasto Ti ne vidis Gospode da smo mi postili? Zasto Ti ne zelis da znas da smo mi toliko stradali?” I odgovara Bog: “Ne cujem vas, zato sto kada postite ponovo ostvarujete svoje zle zelje. Takav post i takvo stradanje Ja ne zelim. Ali cak i ako ti rasprostres umesto kreveta tkaninu za vrece i pepeo, ni takav post Ja ne primam”.

Trudovi se prihvataju i vrline donose korist samo onda kada se vrse po Volji Bozijoj. Volja Bozija se sastoji u tome da radimo onako kako nam zapoveda nas Gospod, Koji nam kaze: “Koji jede Moje Tijelo i pije Moju Krv ima zivot vecni” (Jn. 6, 54). To nije samo zapovest, vec zapovest nad svim zapovestima, jer ona predstavlja poptunu snagu i neodvojivi sastavni deo ostalih zapovesti.

Dakle, ljubljeni moj, ako zelis da u svom srcu razgoris bozanski plamen, i da zadobijes ljubav prema Hristu, a sa njom i sve ostale vrline (dobrodetelji), cesto pristupaj Svetom Pricescu – i tada se nasladjuj time cime zelis. Jer je nemoguce bilo kome da ne ljubi Hrista i da ne bude ljubljen od strane Njega, ako se on neprestano pricescuje Njegovim Svetim Telom i Krvlju. To se desava prirodno. I poslusaj kako se to desava.

Neki ne razumeju zasto roditelji vole svoju decu, kao i zasto deca takodje vole svoje roditelje. Odgovaramo: niko nikada nije omrznuo samog sebe i svoje telo. Posto deca dobijaju svoje telo od tela svojih roditelja i posebno zato sto se hrane majcinskom krvlju u majcinoj utrobi, tako i posle rodjenja (jer mleko, prirodno, nije nista drugo nego krv koja je postala bela), zato ja i kazem da je za njih (decu) prirodni zakon da ljube svoje roditelje, kao i za roditelje da vole svoju decu. Jer su deca i zaceta od tela svojih roditelja. Na taj nacin ti ljudi koji se cesto pricescuju Telom i Krvlju nasega Gospoda, ce prirodno razgoreti u sebi stremljenje i ljubav prema Njemu – s jedne strane, jer to zivonosno i zivotvorno Telo i Krv toliko zagrevaju ljubav kod onih koji se pricescuju (cak i kod onih najtvrdja srca), ukoliko se cesto pricescuju; a s druge strane, zato sto nasa ljubav prema Bogu nije nesto strano za nas, vec je prirodno posejana unutar naseg srca, cim se rodimo u telu i u duhu svetim Krstenjem.

Pri najmanjem pogodnom slucaju, te prirodne iskre se trenutno razgorevaju u plamen, kako govori premudri Bozanstveni Vasilije: “Istovremeno sa pojavom zivota (to jest coveka) ugradjuje se u nas i neki semeni logos, koji na prirodan nacin radja u nama sposobnost da ljubimo [Boga]. Tu silu (to jest logos) radja brizljivo ispunjavanje Bozijih zapovesti, hrani poznanje [Boga] i blagodat Bozija nas privodi savrsenstvu. Treba znati, da je podvig ljubavi jedan, ali on ispunjava i ukljucuje u sebe i sve ostale zapovesti” [21].

Dakle, tu prirodnu silu – da ljubimo Boga – ukrepljuje, i upotpunjuje cesto Pricescivanje Telom i Krvlju nasega Gospoda. Zato i sveti Kiprijan pise da su se mucenici kada su isli na stradanja pre svega pricescivali Precistim Tajnama i ukrepivsi se Svetim Prisajedinjenjem, tako razgorevali Bozijom ljubavlju, da su odlazili na popriste kao ovce na zaklanje, i umesto Tela i Krvi Hristove, kojima su se pricescivali, prolivali svoju sopstvenu krv i predavali svoje telo na razlicite muke.

Sta jos dobro bi ti hriscanine zeleo da dobijes a da nisi dobio Svetim Pricescem? Hoces da slavis svaki dan? Hoces da slavis Svetli Vaskrs kada pozelis i da se radujes neizrecenom radoscu u ovom teskom ziovtu? Tada neprestano pribegavaj Tajni i pricescuj se sa duznom pripremom, i tada ces se nasladiti time cime zelis da se nasladjujes. Jer je istinita Pasha i istiniti praznik duse – Hristos, Koji se prinosi na zrtvu u Tajni, kako kaze Apostol, a za njim i bozanstveni Zlatoust: “Cetrdesetnica je samo jednom godisnje, Pasha – triput nedeljno, a nekada i cetiri puta, tacnije toliko puta koliko mi pozelimo, jer Pasha – to nije post, vec Prinosenje (Prosfora) i Zrtva, koja se prinosi na svakom saboru [22]. A to da je to zaista tako cujemo od Pavla: “Pasha nasa je Hristos zaklan za nas” (1Kor.5, 7). Tako da svaki put kada sa cistom savescu pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Ne tada kada postis, vec kada se pricescujes tom Zrtvom. Jer oglaseni nikada ne vrse Pashu, iako poste svake godine, zato sto se ne sjedinjuju sa Prinosom (Prosfora), to jest ne pricescuju se”. I suprotno tome: “I onaj koji ne posti, kada se prisajedinjuje Pricescem, ako prilazi sa cistom savescu Tajni, izvrsice Pashu – bilo to danas, sutra, ili bilo koji dan. Jer se priprema ne ocenjuje brojem dana vec cistotom savesti” [23]. To jest najbolja priprema za Pricesce se ne sastoji u tome da odbrojis osam ili petnaest ili cetrdeset dana i da se tada pricestis, vec u tome da ocistis savest. Dakle, oni koji iako poste pred Pashu (Vaskrs), ali se ne pricescuju na Pashu, takvi ljudi ne slave kako kaze taj bozanstveni Otac. Ti koji nisu spremni da se na svaki praznik priceste Telom i Krvlju Gospodnjom, ne mogu da slave ni nedelju, ni druge praznike u godini, jer ti ljudi nemaju u sebi uzrok i povod za slavlje, koji je Najsladji Isus Hristos, i nemaju tu duhovnu radost koja se radja od Bozanskog Pricesca.

Prelesceni su ti koji smatraju da se Pasha i praznici sastoje u bogatim trpezama, u mnogobrojnim svecama, mirisnom tamjanu, srebrnim i zlatnim ukrasima, kojima ukrasavaju Crkvu. Jer to Bog od nas ne trazi, jer to nije prvorazredno i glavno, kako On to kaze i preko proroka Mojseja: “Sta iste od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojis Gospoda Boga svojega, da hodis po svijem putovima njegovijem i da ga ljubis i sluzis Gospodu Bogu svojemu iz sveg srca svojega i iz sve duse svoje, drzeci zapovijesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovijedam, da bi ti bilo dobro? (Peta Knjiga 10, 12-13). Naravno, nije rec o tome da mi sada sudimo da li su dobri ili ne ti darovi koje prinosimo u Crkvu iz strahopostovanja. Medjutim sa dobrim darovima smo duzni pre svega da prinosimo i poslusanje svetim zapovestima naseg Gospoda i da to poslusanje stavimo ispred svih drugih prinosa, kako kaze i prorok i car David: “Zrtva Bogu je duh skrusen; srce skruseno i smireno Bog nece prezreti” (Ps.50, 19).

Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima govori to isto samo na drugi nacin: “Zrtava i darova nijesi htio, ali si mi tijelo pripravio” (Jevr. 10, 5), sto znaci: “Gospode! Ti ne zelis da Ti prinosim sve druge zrtve i prinose, Ti samo hoces da ja pristupam Bozanskim Tajnama i da se pricescujem Svesvetim Telom Tvoga Sina, Koje si Ti ugotovio na Svetom Prestolu, jer je takva Tvoja Volja”. Zato zeleci da ti pokazes da si spreman na poslusanje, Apostol kaze: “Evo dodjoh da ucinim volju Tvoju, Boze moj, i zakon je Tvoj u mom srcu” (Jevr.10, 9; Ps.39, 8-9). To jest idem da cinim volju Tvoju potpuno spreman i da ispunjavam zakon Tvoj od sveg srca mojeg. Zato ako zelimo da se spasemo, onda treba sa radoscu i ljubavlju, kao sinovi Boziji, da ispunjavamo volju Boziju, i zapovesti Njegove, a ne sa strahom kao sluge. Jer strah cuva ispunjenje starih zapovesti, a ljubav – jevandjeljskih. Drugim recima, oni koji su bili pod zakonom su ispunjavali zapovesti i zakonske postavke iz straha, kako ne bi bili kaznjeni i podvrgnuti mukama. Mi hriscani posto se vise ne nalazimo pod zakonom treba da ispunjavamo zapovesti iz Jevandjelja ne iz straha, vec iz ljubavi, kao sinovi treba da vrsimo volju Boziju.

Volja Boga i Oca, po Njegovoj Blagoj Volji od samog pocetka se sastojala u tome da stvori Telo za Jedinorodnog Sina Svoga, Gospoda nasega Isusa Hrista, kako kaze Apostol, to jest da se Njegov Sin ovaploti i prolije Krv Svoju radi spasenja sveta. I da bi se mi svi hriscani pricescivali Njegovim Telom i Njegovom Krvlju, i da bi posredstvom cestog Pricesca i u ovom zivotu bili sacuvani od djavolovih zamki, i da kada dodje do izlaska nase duse ona uzleti kao golub, u slobodi i radosti na nebesa, i da je uospte ne muce duhovi podnebesja.

I to potvrdjuje i bozanstveni Zlatuost govoreci: “I neko drugi mi je pricao o nekom vidjenju, koga se on sam udostojio, a nije znao od koga. Ako ti, kojima predstoji da budu uzeti sa ovoga sveta, budu pricesceni Tajnama sa cistom savescu, tada njih kada umiru uznose na nebo sami Angeli, zahvaljujuci Pricescu” [24]. Zato i ti brate moj, posto ne znas kada ce smrt doci – ili danas, ili sutra, ili ovog casa, - treba uvek da budes pricescen Precistim Tajnama i da budes spreman. I ako je volja Bozija da jos ostanes u ovom zivotu, onda ces uz blagodat Svetog Pricesca provoditi zivot pun radosti, pun mira, pun ljubavi pracen svim ostalim vrlinama. A ako je volja Bozija da umres, onda ces zahvaljujuci Svetom Pricescu slobodno proci mitarstva zlih duhova, koja se nalaze u vazduhu, i naselices se u nebeskim obiteljima sa neizrecivom radoscu. Jer ako si uvek sjedinjen sa Najsladjim Isusom Hristom, svemogucim Carem, onda ces i ovde ziveti blazenim zivotom, i kada umres zli duhovi ce pobeci od tebe, kao munja, a Angeli ce ti otvoriti nebeska vrata i svecano ce te otpratiti do samog Prestola Blazene Trojice.

O velicanstva, kojim se nasladjuju hriscani od cestog pricesca u i u ovom, i u buducem zivotu!

Hoces li ti hriscanine da se ocistis i od tih najmanjih pregresenja koje ti kao covek dopustas ili ocima ili svojim usima? Tada pristupaj Tajni sa strahom i skrusenim srcem – i ocistices se i bice ti oprosteno. U to nas uverava i sveti Anastasije Aleksandrijski: “Ako cinimo neke male, ljudske, i oprostive grehe, buduci skriveni ili jezikom, ili sluhom, ili ocima, ili brigom, ili tugom, ili gnevom, ili necem slicnom, ukoravajuci se i ispovedajuci se Bogu, pricescujuci se Svetim Tajnama i verujuci da nas Pricesce cisti od svega toga” – medjutim ne i od teskih ili zlih i necistih greha, koje smo ucinili [25].

O tome svedoce i mnogi drugi Svetitelji. Sveti Kliment kaze: “Pricestivsi se Casnim Telom i Casnom Krvlju Hristovom, zablagodarimo Onome Koji nas je Udostojio da se pricestimo Njegovim Svetim Tajnama i zamolimo Ga da nam one ne budu na osudu, vec na spasenje i ostavljenje grehova” [26].

Vasilije Veliki kaze: “I udostoj nas da se neosudjeno pricestimo Precistim i Zivotvornim Tvojim Tajnama na ostavljenje grehova” [27].

A bozanstveni Zlatoust kaze: “Neka nam Pricesce bude na trezvenost duse i ostavljenje grehova” [28] to jest da te Tajne posluze onima koji se pricescuju na ociscenje duse i oprostaj grehova.

Iako i ispovest i ispunjenje epitimije mogu da donesu oprostaj grehova, medjutim za oslobodjenje od greha je potrebno Bozansko Pricesce. Pri lecenju smrdljive rane najpre odstranjuju srz, zatim odstranjuju trule delove i zatim stavljaju melem za isceljenje, jer ako ranu ostave bez njega ona moze da dodje u prethodno stanje. Tako biva i sa grehom: ispovest udaljuje srz, ispunjenje epitimije odseca trule delove, a zatim Bozansko Pricesce biva kao melem i isceljuje od greha. Jer ako ne primi Bozansko Pricesce nesrecni gresnik se vraca u prethodno stanje, i coveku posle toga biva gore nego ranije (Mt.12, 45).

Cujes li moj hriscanine koliko darova dobijas od cestog pricescivanja? I najmanji gresi ti se oprastaju, i tvoje rane se isceljuju, i ti ceo postajes zdrav. Sta drugo moze biti blazenije nego uvek se pripremati za Pricesce i pricescivati se, i zahvaljujuci pripremi i uz pomoc Bozanskog Pricesca, budes uvek slobodan od grehova, i nego da ti zemaljski, budes cist na zemlji kao sto su cisti Angeli na nebu? I kakva druga sreca moze biti veca od te?

I medjutim recicu ti jos nesto vise. Ako ti brate moj pristupas Tajnama cesto i dostojno pricescujuci se tim vecnim, preproslavljenim Telom i Krvlju Gospoda nasega Isusa Hrista, i postajes satelesnik i sakrvnik Hristu, zivotvorna sila i dejstvo tog Presvetog Tela i Krvi u vaskrsenje pravednih ozivotvorava i tvoje sopstveno telo proslavljeno Hristovim Telom i ono ce vaskrsnuti kao netrulezno, kako u Poslanici Filipljanima pise bozanstveni Apostol: “Koji ce preobraziti nase ponizeno tijelo da bude jednako tijelu slave Njegove, po sili da moze sve sebi pokoriti” (Flp.3, 21).

Svu tu slavu i darove, ta velika i natprirodna dobra, o kojima smo dosad govorili, dobija svaki hriscanin, kada se sa cistom savescu pricescuje Boznaskim Tajnama Najsladjeg naseg Isusa Hrista, - i druge, jos vece o kojima mi radi malog prostora necemo govoriti.

Konacno, kada se hriscanin pricescuje, tada razmisljajuci o tome kakvim se strasnim i nebeskim Tajnama prisajedinio, on pazi na sebe, da ne obescasti blagodat, boji se svojih pomisli, skuplja ih i cuva, postavlja pocetak strozijeg i vrlinskog zivota i udaljuje se koliko je to moguce od svakog zla. Kada se opet zamisli da mu predstoji da se kroz nekoliko dana pricesti, udvostrucava paznju, dodaje spremnost na spremnost, uzdrzanje na uzdrzanje, bdenije na bdenije, trud na trudove, i podvizava se koliko je to moguce. Jer je on bukvalno pritesnjen sa dve strane: prvo time sto se tek pricestio, a drugo time sto ce se uskoro opet pricestiti.

 

GLAVA 3

O tome da ako neko dugo ceka da se pricesti cini sebi veliku stetu

Sve suprotno onom prethodno recenom podrazumeva retko pricescivanje hriscana, jer onaj ko odlaze Pricesce nema nikakvu pripremu, nije pazljiv i nema brizljivo cuvanje od zlih pomisli. Uzrok odlaganja Pricesca je taj sto onda takav covek upada u lenjost, i hladi se toplina strahopostovanja i Bozanske ljubavi. Odlaganje mu omogucava da bezbrizno i nepazljivo provodi zivot, nemajuci straha u svojoj dusi, uzdrzanosti u osecanjima i predostrozosti u svojim pokretima, a takodje mu dozvoljava i potpunu samovolju u uzmanju hrane, izgovaranju pojedinih reci, gledanju nerpikladnih prizora i slusanju neprikladnih stvari, tako da on postaje slican konju, koji nemajuci uzde upada u provaliju greha. I to se zaista desava svima onima koji odlazu pricescivanje, sto spoznajemo u svakodnevnom iskustvu i praksi.

Cude me oni hriscani koji su koliko je to moguce dostojni, ali koji takodje ne zure da se priceste. Kako oni mogu da dobiju osvecenje i radost od Boznaksih Tajni, kako je rekao Kavasila, cije smo citate naveli u pocetku? Kako oni mogu da ugase oganj svojih strasti, ako se ne pricescuju Precistim Tajnama, koje izgone svaku slabost, umiruju i umrtvljuju telesne i druge strasti, saglasno svetom Kirilu?

Kako oni mogu da ociste svoj um, prosvete svoj razum, da osnaze dusu ne pricescujuci se Telom i Krvlju nasega Gospoda, Koji i jeste istinsko ociscenje, istinska lepota, istinsko prosvecenje i blagorodnost duse, kako nam je prethodno rekao boznastveni Zlatoust?

Ili kako mogu da pobegnu od tog mislenog faraona i iz Egipta gorkog i propratnog greha, kada nisu zapecaceni Casnom Krvlju Hristovom, kako je govorio Grigorije Bogoslov? Ili kako oni mogu u svom srcu da rasplamsaju Bozansku ljubav, duhovnu radost, Bozanski mir i ostale plodove i darove Svetog Duha, ne pricescujuci se Telom i Krvlju ljubljenog Sina Ocevog i Jedinosusnog Svetom Duhu, Koji i jeste nasa neprekidna radost i mir, prema recima Apostola (pogl. Ef. 2, 14) i izvor svih dobara?

Ja ne znam i cudim se kako hriscani danasnjih vremena mogu da praznuju nedelju, ili druge praznike u toku godine i da se duhovno raduju istinskom radoscu ako se neprestano ne pricescuju Bozanskim Pricescem, koje i jeste uzrok i povod za svako slavlje i svecanost.

Dakle, bezuslovno, ti koji se ne pricescuju neprekidno se lisavaju (o tuge!) svih tih nebeskih i Bozanskih blaga, a pri svemu tome su jos i prestupnici zapovesti nasega Gospoda, kako smo vec rekli, i Apostolskih Pravila, i sabornih Kanona, i pouka Svetih Otaca, cija smo svedocenja navodili. I oni potpadaju pod kaznu odlucenja, koju nalazu bozanstveni apostoli i Antiohijski sabor, kako smo ranije detaljno obrazlozili.

Takvi ljudi svojim odlaganjem pricescivanja daju prostora djavolu da ih uvlaci u razlicite grehe i mnoga druga iskusenja, kako kaze bozanstveni Kiril Aleksandrijski: “Udaljavajuci sebe od Crkve i Pricesca, oni postaju Boziji neprijatelji i prijatelji zlih duhova”.

I bozanstveni Zlatoust kaze: “Mnogo se udaljivsi od Pricesca, bice ulovljeni od misaonog vuka” [29]. To jest zato Gospode ja cesto pristupam Tajni i pricescujem se, jer se bojim da udaljavajuci se na dugo vreme od Svetog Pricesca necu biti pokriven blagodacu [30], i bicu ulovljen od misaonog vuka, koji ce me umrtviti.

Prepodobni Paladije prica kako je ava Makarije Egipatski iscelivsi zenu koja je pod uticajem djavola ljudima izgledala kao konj, dao joj sledeci savet i rekao:”Zeno, nikada ne odstupaj od Pricesca Svetim Hristovim Tajnama, vec se cesto pricescuj, jer je djavolski uticaj delovao na tebe posto se nisi pricestila pet nedelja, i zato je djavo nasao prostora i mucio te” [31].

Na slican nacin je i boznastveni Zlatoust toga dana kada je bio rukopolozen, iscelio jednog posednutog i poucavao ga da cesto ide u Crkvu i pristupa Boznaskim Tajnama sa postom i molitvama, da ga zli duh ne bi kusao ubuduce. Tako o tome pise u zitiju Svetog Simeona Metafrasta: “Neki bezumni muz, buduci posednut necistim duhom je utrcao u Crkvu izbacujuci penu iz usta sa isplazenim jezikom, tako da su svi videli taj odvratan prizor. I tada su svi poceli da mole tu svetu dusu – boznastvenog Zlatousta, da se on pomoli za isceljenje stradalnika. On je tom coveku rekao da se priblizi, pogledao ga s ljubavlju, i prekrstivsi ga svojom rukom prizvao Ime Svete Trojice, naredivsi zlom duhu da izadje. I tog trenutka dok je to govorio, rec je postala delo, i covek se istog momenta oslobodio strasne bolesti koju su prouzrokovali zli duhovi. Posle toga ga je Svetitelj podigao i posavetovao da bude revnosan u posecivanju Crkve i pricescivanju Bozanskim Tajnama, da posti i da se moli. “Jer ako tako budes postupao, - rekao je on, - neprijatelj te vise nikada nece muciti, i neces biti ulovljen u njegove mreze”.

Cujete li braco moja kakve nevolje trpe oni koji se ne pricescuju cesto, vec se udaljuju od Tajni? Cujete li da postaju i posednuti, i da se pretvaraju u nerazumne zivotinje, kao sto se u drevno vreme car Nabukodonosor preobrazio u bika? I oni to pravedno prezivljavaju jer mogu od ljudi da postanu bogovi po blagodati zahvaljujuci neprestanom Bozanskom Pricescu, ali to ne zele, vec udaljujuci se od Bozanskog Pricesca, gube i ljudski lik koji poseduju i postaju nerazumne zivotinje, predajuci se u vlast satani kako kaze Psalmopevac: “Poginuce oni koji udaljuju sebe od Tebe” (Ps.72, 27). To jest, Gospode eto kako potpuno ginu oni koji se udaljuju od Tvoje blagodati.

A da ne govorim o onima koji ne zure da se priceste i koje iznenadna smrt zatice nespremnima, jer ostaju bez Bozanskog Pricesca. Sta ce biti s njima nesrecnima? Da li ce oni moci slobodno da prodju vazdusna mitarstva zlih duhova? Kakav strah i uzas tada prolazi njihova dusa koja je toga mogla da se oslobodi zahvaljujuci cestom pricescivanju, kako je rekao bozanstveni Zlatoust. Boze budi milostiv njima!

Dakle, braco moja, posto nam retko pricescivanje donosi tako velike i neizrecive nevolje, a cesto Pricesce nam daruje toliko visoka, velika, nebeska i natprirodna dobra i u ovom i u buducem zivotu, zasto onda toliko odugovlacimo sa pricescivanjem? Zasto se uz potrebnu pripremu ne spremamo za pricesce Bozanskim Tajnama, ako ne svaki dan, a onda barem svake subote ili nedelje ili svakog praznika? Trebalo bi da sa velikom radoscu cesto pribegavamo Svetoj Trpezi i sjedinjujemo se sa Najsladjim Isusom Hristom, Koji i jeste sav nas zivot, disanje, bice i sva nada i spasenje nase, da bismo zauvek bili sjedinjeni i nerazdvojni s Njim i u ovom i u buducem zivotu. Mi se medjutim saglasavamo i radujemo tome da odlazemo pricescivanje i da udaljujemo sebe od Njega.

Ako nas neko i na jedan dan lisi svakodnevne trpeze, koja se sastoji od telesne hrane, mi smo tuzni i uznemireni, i to nam se cini vecim zlom, nego sto se na dan, i na dva, i cak i citave mesece lisavamo duhovne i nebeske Trpeze Bozanskih Tajni. O velikog bezumlja, koje cine danasnji hriscani ne videci razlike izmedju telesnog i duhovnog! Jer prvo prihvataju sa svom ljubavlju, a drugo uopste ne zele.

Mnogi bogoljubivi hriscani trose mnogo novca, ulazu velike napore, podnose mnoge opasnosti i na moru i na kopnu kako bi se u Jerusalimu poklonili Zivonosnom Grobu Gospodnjem i drugim svetim mestima. I zatim se raduju kada ih nazivaju poklonicima tih svetinja. Mnogi posto cuju da se u nekom dalekom mestu nalaze svete mosti nekog Svetitelja, odlaze s velikom pripremom kako bi mu se poklonili i dobili blagodat i osvecenje.

Ali da se priceste Precistim Tajnama i da se udostoje da dobiju ne Zivonosni Grob, ni sveta mesta, ni mosti svetih, vec Cara svih i Svetog svetih, oni ili imaju malu zelju ili ih to uopste ne zanima. Da bi otisli na sveta mesta, oni trose i novac, i prelaze dug put peske, i podnose mnoge opasnosti, dok za Pricsece nije potreban ni novac, ni duga pesacenja, ni podnosenje opasnosti. Dovoljno je samo otici skrusen na ispovest, ispuniti epitimiju i pripremu, i odmah postati Hristov satelesnik i sakrvnik. I bez obzira na svu jednostavnost, svi se opet nemarno odnose prema tome i dalje odstupaju od Pricesca.

Ah, braco moja, kada bi mi samo jednom mislenim ocima nase duse videli kakvih se visokih i velikih blaga lisavamo, ne samo da bi se neprestano pricescivali, vec bi ulozili sve svoje snage da se pripremamo i pricescujemo i svaki dan ako za to postoji mogucnost.

Dakle, ako smo dosad bili nemarni u odnosu na Sveto Pricesce, odsada i nadalje, molim vas iz dubine svog bratskog srca, da se probudite iz teskog sna lenjosti, i da se pripremite i potrudite. I ako neko od onih koji imaju duhovnu vlast pokusa da nas spreci u ovom bogougodnom delu, da odmah ne ohladnimo toplotu svoje resenosti i da ne ocajavamo, ne, vec da padnemo na kolena, i celivamo kao bludnica njegove noge, i uporno kucamo na vrata moleci za dozvolu. I naravno, ne verujem da bi neko bio toliko tvrda srca da nas spreci videci nasu plamenu spremnost da pristupimo Svetom Pricescu. I vise od toga, bez obzira koliko on bio surov, i nemao straha da narusi taj pogubni obicaj ustanovljen u takvoj odluci, njegovo srce bi popustilo i dao bi nam dozvolu da ucinimo ono sto zelimo.

 

PRIGOVOR 1

Postoje neki ljudi sa velikim strahopostovanjem, koji ne poznajuci Pismo, kada vide nekog hriscanina da se cesto pricescuje pocinju da ga ukoravaju, govoreci da samo svestenici mogu to da rade. I ako ti hoces da se cesto pricescujes onda i ti kazu postani svestenik.

Takvim ljudima ne odgovaramo nasim sopstvenim recima, vec recima Svetog Pisma, svetih Sabora, Svetih i ucitelja Crkve. Mi kazemo da se svestenicko sluzenje sastoji u tome da oni prinose Bozanstvene Darove i da se njihovim posredstvom, kao organima Svetog Duha, Njegovim silaskom vrsi osvecenje tih Darova. A oni takodje zastupaju narod pred Bogom i ispunjavaju druga svestenodejstva, koje ne moze da vrsi neko ko nije posvecen u svestenicki cin. Kada dodje vreme za Pricesce i oni sami se spremaju da se priceste, i tada se ni u cemu ne razlikuju od mirjana ili monaha, sem toga sto svestenici predaju [Tajne], a mirjani ih primaju, a razlika je i u tome sto se svestenici pricescuju u oltaru i to neposredno, bez svete kasicice, a mirajni i monasi - van oltara i to svetom kasicicom.

Da je to zaista tako i da se prilikom Pricesca svestenici nimalo ne razlikuju od mirjana, svedoci i bozanstveni Zlatoust govoreci: "Jedan Otac nas je rodio. Svi smo mi Njegova stradalna deca”. To jest svi smo rodjeni od jedne majke - svetog Krstenja. "Jedna te ista Hrana se svima daje". To jest Krv Gospodnja je data svima: i svestenicima, i mirjanima. "I cak ne samo da nam se daje jedna te ista [Hrana], vec nam se daje i iz iste Case. Jer Otac je, zeleci da nas privede neznoj ljubavi smislio to da mi svi pijemo iz jedne Case, koja predstavlja simbol bezgranicne ljubavi" [32]. I na drugom mestu Zlatoust kaze: "Svestenik se u nekim stvarima ni po cemu ne razlikuje od mirjanina. Kada naprimer sledi pricescivanje Svetim Tajnama, mi se svi udostojavamo jednog te istog, a ne kao u Starom Zavetu: jedno je jeo svestenik, a drugo - neposveceno lice. Zakon nije dozvoljavao narodu da jede to sto je jeo svestenik. Danas vec nije tako vec se jedno Telo i jedna Casa nudi svima". [33]. Drugim recima, danas se pod blagodacu Jevandjelja za sve nalazi spremno na Svetom Prestolu jedno te isto Telo i jedna te ista Casa. Simeon Solunski pise: "Svi verni treba da se pricescuju. To nije samo sluzenje arhijereja, vec je sluzenje u tome da se svestenodejstvuje to Svesveto Telo Hristovo i Krv i da se daje svima vernima na Pricesce, jer su jedino radi toga oni i predodredjeni" [34].

Jov Amartol pise u knjizi "O Tajnama": "Svo savrsenstvo i cilj i delo [Liturgije] se sastoji u pricescivanju zivotvornim i strasnim Tajnama I Svetinjama. Zato se oni najpre daju svestenicima u oltaru, a zatim narodu koji se pripremio i koji se nalazi van oltara".

Iz ovoga bezuslovno sledi da prinesenim Darovima prvi treba da se priceste svestenici, a zatim - sav narod, saglasno svestenomuceniku Klimentu koji kaze: "Da se pricesti episkop, a zatim - prezviteri i djakoni i ipodjakoni, i cteci i pojci, i podviznici, a od zena - djakonise, device, udovice, zatim - deca i tada vec sav ostali narod po cinu, sa strahopostovanjem i bez buke" [35].

Prethodno spomenuti Jov kaze jos da onaj covek koji je dostojan moze da se pricescuje svaki dan i to na isti nacin kako to rade svestenici, i to bez razlike – ono sto vazi za svestenike vazi i za mirjane, muskarce i zene, decu i starce - ili prostije receno za sve hriscane bez obzira na uzrast i cin.

Ti svestenici, koji ne pricescuju hriscane koji pristupaju Bozanaskom Pricescu sa strahopostovanjem i verom Bog osudjuje kao ubice, saglasno napisanom kod proroka Osije: " A druzina je svestenicka kao ceta koja docekuje ljude, ubijaju na putu u Sihem, cine grdilo" (?s.6,9). Drugim recima, svestenici koji su sakrili put i volju, i zapovest Boziju, i nisu je objavili su ubili Sihema i pocinili bezzakonje u narodu Mojem.

Ja se samo cudim i ne znam da li postoje takvi svestenici koji udaljuju one koji pristupaju Tajnama. Jer oni se cak nisu ni zamislili o tome da su reci koje oni sami govore - laz. Jer oni sami na kraju Liturgije glasno prizivaju sve verne, govoreci: "Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite". To jest pridjite Tajnama i pricescujte se; a zatim se opet sami odricu svojih reci i udaljuju one koji pristupaju. Ja ne znam kako bi se moglo nazvati ovako lose delo.

 

PRIGOVOR 2

Neki prigovaraju govoreci da se treba pricescivati jednom u cetrdeset dana i ne cesce od toga

Ti koji pokrecu ovaj prigovor, navode radi sopstvenog opravdanja svedocenje bozanstvenog Zlatousta, koji kaze: "Iz kog razloga mi postimo tih cetrdeset dana? U proslosti su mnogi pristupali Tajnama tek tako. I to je prvenstveno bilo u to vreme kada nam je Hristos predao tu Tajnu. Sveti Oci su se spoznavsi stetu koja nastaje od neredovnog pricescivanja okupili i odredili cetrdeset dana posta, molitve, slusanja Pisma i posete Crkvi, da bi se u tim danima i svi mi ocistili zahvaljujuci paznji i molitvama, i milostinji i postu, i svenocnim bdenjima, i suzama i ispovesti, i svim drugim vrlinama (dobrodeteljima), koliko je to u nasoj moci, i na taj nacin sa cistom savescu pristupili Tajni" [36].

Na ovaj prigovor mi odgovaramo da oni koji zele da dokazu svoje misljenje imaju obicaj da navode sebi u pomoc ili izreke iz Svetog Pisma, ili izreke nekog Svetitelja, da ne bi svi uvideli kukicu na mamcu. "Jer, - kaze bozanstveni Zlatoust, - laz, kada zeli da se u nju poveruje, ako ne stavi u svoju osnovu prikrivenu, ali ne i trajnu istinu, ne moze biti prihvacena i ne moze se u nju poverovati" [37]. Tako rade i ovi blagosloveni.

Medjutim ne treba isecati i izdvajati izreke Boznaskog Pisma odvojeno od ostalih njegovih delova i nasilno ih primenjivati radi sopstvenih ciljeva, zato sto ponovo isti Zlatoust kaze: "Mi ne treba samo da istrazujemo tu izreku samu po sebi, vec treba da razmotrimo i sve sto za njom sledi, i o cemu se govori, i ko govori, i kome, i zasto, i kada, i kako. Nedovoljno je reci da je tako napisano u Pismu, izdvajajuci izreke i rasecajuci delove tela bogonadahnutog Pisma, odvojeno i ogoljeno od njima svojstvenog okruzenja, uzimajuci na sebe pravo i dozvoljavajuci sebi da ih pogresno tumacite. Jer su tako mnogi izvrnuti dogmati usli u nas zivot pod dejstvom djavola, koji je ubedjivao nepazljive ljude da govore tekstove iz Svetog Pisma odvojeno jedne od drugih, dodajuci im ili oduzimajuci ponesto, i na taj nacin pomracujuci istinu" [38].

I zato oni ne treba da govore samo to sto je Zlatoust rekao da su boznastveni Oci odredili post od 40 dana, u koje mi postimo i pricescujemo se, vec treba razmotriti i to sto prethodi ovim recima, kao i to sto sledi za njima, i sta u toj istoj besedi navodi taj bozanstveni otac, i kojim povodom kao i kome je upucena beseda. Oni koji nam prigovaraju tvrde i dokazuju da je bozanstveni Zlatoust ogranicio upotrebu Bozanskog Pricesca samo na dane Pashe. Ako pristalice pricescivanja samo jedanput u toku cetrdeset dana to zaista zele i da dokazu onda su oni duzni ili da se saglasno svom misljenju pricescuju samo jednom godisnje na Pashu, i da postanu kao ti ljudi, kojima se tada obracao Zlatoust, ili treba da imaju deset Velikih postova godisnje odnosno toliko postova koliko puta oni smatraju da je moguce pricestiti se.

Ako im se prvo ne svidja, a drugo ne mogu da ispune, neka zacute, i neka ne krive druge i bozanstvenog Zlatousta i neka ga po tom pitanju ne predstavljaju kao protivnika ne samo apostola i Vaseljenskih i Pomesnih Sabora i mnogih drugih bogonosnih otaca koji govore o neprestanom pricescivanju, vec i protivnikom samih sebe jer on vise od drugih pise o neprekidnom Pricescivanju i u mnogim drugim besedama, kao i u ovoj, govoreci: “Ne predlazi mi to, vec mi dokazi da je Hristos naredio da se tako radi, jer ja ti ukazujem na to da je On naredio da se radi suprotno, jer nam On nije samo zapovedio da se proucavaju dani, vec nas je i oslobodio od te potrebe.

Poslusaj, sta kaze Pavle, - kada spominjem Pavla, onda govorim o Samom Hristu, jer je Hristos bio taj Ko je pokretao Pavlovu dusu. Dakle, sta on kaze? “Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine. Bojim se za vas da se ne budem uzalud trudio oko vas (Gal.4, 10-11) i propovedao vam Jevandjelje”.

I ponovo on kaze: “Jer kad god jedete ovaj hljeb i casu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje” (1Kor.11, 26). Rekavsi “kad god” ucinio je gospodinom onoga ko zeli da se pricesti, oslobodivsi ga svakog posmatranja dana. Jer Pasha i Cetrdesetnica nisu jedno te isto, vec je Pasha – jedno, a Cetrdesetnica – drugo. Jer Cetrdesetnica je samo jednom godisnje, a Pasha triput nedeljno, a ponekad i cetiri puta, tacnije toliko puta koliko mi zazelimo, jer Pasha – nije post, vec Prinosenje i Zrtva, koja se prinosi na svakom saboru” to jest Sveta Liturgija i Boznasko Pricesce, koje se vrsi na njoj. A da je to zaista tako, poslusaj Pavla koji kaze: “Pasha je nasa Hristos, zaklan za nas” (1Kor.5, 7). Tako da svaki put kada sa cistom savescu pristupas Tajni, ti vrsis Pashu. Ne tada kada postis, vec kada se pricescujes tom Zrtvom.

Jer oglaseni nikada ne vrse Pashu, jer se ne pricescuju, iako poste svake godine. A ona koji ne posti, kada prima Pricesce, ako sa cistom savescu pristupa Tajni, vrsi Pashu – bilo to danas, sutra ili bilo kog drugog dana. Jer se priprema ne ocenjuje vremenskim periodom, vec cistom savescu.

Mi postupamo suprotno: razum ne cistimo, a kada se okupimo da praznujemo Pashu pristupamo tog dana Tajni iako imamo hiljade grehova. Tako se ne sme raditi, ne! Jer ako ti i na Veliku Subotu pristupis Tajni sa neiskrenom savescu, ti otpadas od Prisajedinjenja, i odlazis ne izvrsivsi Pashu. A ako se danas ocistis od grehova, prisajedinjujes se kao da i samu Pashu vrsis.

Treba tu vasu brizljivost i priljeznost da primenite u odnosu na Tajnu, a ne u posmatranju vremena. I kako ste vi sada spremni da sve pretrpite samo da ne menjate obicaj, trebalo bi njega da prenebregnete i da ucinite sve kako bi Tajni pristupili bez grehova. Jer je sramno ne postajati bolji, vec prebivati u neumesnom izgovaranju reci. To je pogubilo i Judeje, koji su zeleci da ostanu pri starom obicaju, skrenuli u nepostenje” [39].

I ponovo on kaze: “Znam da mnogi od vas po navici, radi praznika, pristupaju toj Svetoj Trpezi. Trebalo bi medjutim, kako sam mnogo puta ranije govorio, ne pratiti praznike, kada se spremate da se pricestite, vec cistiti savest i posle toga pristupati Svetoj Trpezi. Jer porocan i necist covek, nece biti dostojan cak i ako se na praznik pricescuje tim Svetim i strasnim Telom. A onaj ko se ocistio zahvaljujuci briznom pokajanju i omivsi svoja pregresenja je dostojan da se pricesti Bozanskim Tajnama i na praznik i uvek i da se nasladjuje Bozanskim Darovima. Ali posto neki to ne znam zasto prenebregavaju, mnogi se, cak buduci puni hiljadama zala, kada vide da je praznik i bukvalno buduci pobudjeni samim danom, pricescuju Svetim Tajnama, koje po zakonu nisu dostojni cak ni da vide” [40].

Dakle, evo kako bozanstveni Zlatoust ne samo otvoreno uverava u svojim naerama i misljenjima one, koji vole da cuju istinu, vec i prorocki opovrgava taj obicaj cetrdesetodnevnog posta, koji su mnogi primetili.

Sto se tice cetrdeset dana, o kojima govori kao o danima koje su ustanovili sveti Oci, onda ce ovo objasnjenje biti jednostavno za onoga ko o tome zeli da razgovara. Mi cemo medjutim sada jos da navedemo neke stvari za one koji jos uvek sumnjaju.

Asijski hriscani su u to vreme praznovali Pashu zajedno sa Judejima pod predlogom da su oni to tako toboze primili od Jovana Bogoslova i apostola Filipa i nekih drugih. Iako su bozanstveni Oci, skupljajuci se na pomesnim saborima, pisali protiv toga mnogo puta, oni svoj obicaj nisu napustali sve dotle dok nije bio sazvan Prvi sveti i Vaseljenski Sbaor, koji je pored ostalog ustanovio da se Pasha ubuduce ne praznuje zajedno sa Judejima, vec da se praznuje u nedelju posle prolecne ravnodnevnice, kako ne bi padala u isti dan sa judejskom pashom. Medjutim bez obzira na to mnogi su i dalje nastavili da drze taj los obicaj. Bozanstveni Zlatoust njima i upucuje tu svoju besedu, razoblicavajuci ih da prenebregavaju odluke toliko velikog broja bozanstvenih Otaca samo radi jednog loseg obicaja.

Iz tog razloga on toliko hvali dostojanstvo bozanstvenih Otaca Prvog Sabora i pripisujuci im pravilo Cetrdesetnice govori da su je oni ustanovili zeleci da na taj nacin ubede te asijske hriscane i da ih privuku na poslusanje. Jer ko ne zna da je post svete Cetrdesetnice ustanovljen od strane svetih apostola, koji kazu u 69-om Pravilu: “Ako episkop, ili prezviter, ili djakon, ili ctec, ili pojac ne posti u svetu Cetrdesetnicu pred Pashu, ili u sredu ili petak, sem ako je telesno slab – neka bude izbacen iz svestenstva. A ako je mirjanin neka bude odlucen”.

Ili je moguce, kaze on, da su je ustanovili Oci Prvog Sabora, jer su joj dodali i Veliku Strasnu Sedmicu, kako on sam govori o tome na drugom mestu: “Zato su oci predlozili popriste posta, da bi imali vremena za pokjanje i da bi ocisceni i omiveni pristupili Tajnama” [41].

A najistinitiji uzrok zbog koga, kaze Zlatoust je Prvi Sabor ustanovio Cetrdesetnicu je cini se sledeci. Posto su tadasnji hriscani bili nemarni i nisu postili celu tu svetu Cetrdesetnicu – tako sto su jedni postili samo tri nedelje, drugi –sest, a treci – jos nekako drugacije, svako saglasno svom lokalnom obicaju, kako o tome svedoci Sokrat u “Crkvenoj istoriji”, Oci Prvog Sabora su ponovo proglasili Pravilo svetih apostola i ustanovili da se cela Cetrdesetnica posti bezuslovno. I boznastveni Zlatoust kaze da su ti Oci ustanovili Cetrdesetnicu imajuci u vidu obnavljanje Pravila, koje su oni tada uradili.

Posto neki navode bozanstvenog Zlatousta u svojstvu zastitnika cetrdesetodnevlja, a on sam rasprusuje kao paucinu njihove zakljucke, mi ih ucutkujemo i prelazimo na druge prigovore.

 

PRIGOVOR 3

Neki ljudi prigovarajuci govore da je cilj s kojim Sveti Oci poucavaju neprestanom Pricescivanju taj da se potpuno ne udaljimo od Prisajedinjenja Bozanskim Tajnama. Ako se neko sa velikim strahom i sa strahopostovanjem retko pricescuje i sa velikim strahopostovanjem pristupa Tajnama, onda se on dostojno pricescuje

Mi bismo zeleli da upitamo one koji ovo govore da nam pokazu odakle i na osnovu kojih dokaza su oni znali nameru Hrista i Svetih? Mozda su se oni uzneli na nebo, kao Pavle, i tamo to culi? Ali Pavle je cuo neizrecive reci, koje covek ne moze da izgovori. A kako su oni to mogli da kazu? A ako je to nesto drugo, zasto to onda nije zapisano u knjigama nasih bozanstvenih Otaca? A ako je napisano, a mi nismo nasli, onda ih molimo da nam pokazu gde su nasli.

Samo strah, s kojim oni pristupaju Tajni nije po Bogu, kako kaze prorok: “Drhtace od straha, gde straha nema” (Ps.52, 6). Jer strah treba da postoji tamo gde se prestupaju zapovesti, ali ne i tamo gde postoji pokornost i poslusanje. I strahopostovanje takvih nije istinsko, vec izvestaceno i licemerno, jer istinito strahopostovanje postuje Gospodnje reci i zapovesti i ne prenebregava ih. To sto govore ljudi koji ovo prigovaraju nema za cilj da hriscane ucini pazljivijim i sa vise strahopostovanja u odnosu na Sveto Pricesce, vec da ih lisi odvaznosti i potpuno odvoji od njega, pa samim tim privede duhovnoj pogibiji.

Zato i bozanstveni Kiril Aleksandrijski odgovara tim toboze punim strahopostovanja: “Ako zelimo vecni zivot, molimo se da u nama obitava Davalac besmrtnosti, da se ne udaljujemo od blagoslova [to jest Pricesca], kako to rade neki nemarni. I da nam lukavi djavo ne smesta mamac i mreze u vidu stetnog strahopostovanja [u odnosu na Bozanske Tajne. Ali sta ti meni govoris: “Evo Pavle pise da] ko jede Hleb i pije Casu Gospodnju nedostojno, jede i pije sebi na osudu. Dakle, ja ispitujuci sebe, vidim se nedostojnim Pricesca”. Ali ja ti odgovaram: “Kada ces biti dostojan? Kada ces stati pred Hrista? Ako se uvek budes bojao svojih najsitnijih pregresenja, onda [znaj da buduci covek] nikada neces prestati da ih cinis (“Ko ce znati sve svoje pogreske?”(Ps.18, 13), prema svetom Psalmopevcu), i tako ces zauvek ostati potpuno nepricescen spasonosnim Svetinjama.

Zato je razumnije i blagocestivo – ziveti saglasno zakonu Bozijem, verujuci da se blagoslovenim Pricescem izbavljamo ne samo od smrti, vec i od bolesti” – dusevnih i telesnih, koje se nalaze u nama, “jer Hristos Koji ulazi u nas i umiruje u nasim clancima zakon ploti i ozivljuje strahopostovanje prema Bogu, umrtvljujuci strasti, ne opominjuci se nasih pregresenja u kojima smo, vec nas isceljuje kao bolesne, oslobadja od uza skrusenog, podize palog, kao Pastir dobri Koji i dusu svoju polaze za ovce”.

I on ponovo kaze: “Sveto Telo Hristovo ozivotvorava one u kojima se nalazi, i cini ih vecnim, sjedinivsi se sa nasim telima. Pod telom se ne podrazumeva neko drugo telo, vec ono koje odgovara prirodi Zivota”, to jest Boga. “Ono ima u sebi svu [Bozansku] silu s njim sjedinjene Reci i biva ispunjeno Njegovom [Bozanskom] energijom, posredstvom koje se sve ozivotvorava i odrzava u zivotu. I posto stvari stoje bas tako, to neka znaju ti krsteni [hrsicani], koji nemarno odlaze u Crkvu da se pricescuju i koji se na dugo vreme odlucuju od Pricesca time izrazavajuci izvestaceno i stetno strahopostovanje. Neka znaju da se nepricescivanjem lisavaju vecnog zivota, odbijajuci da budu ozivotvoreni. To postaje mamac i sablazan, iako se to udaljavanje od Pricesca prikriva plodom strahopostovanja. I zato oni treba da se trude svim svojim snagama da se ociste od greha, da pocnu da zive bogoljubivim zivotom, i da hrabro i s ljubavlju pristupaju Pricescu Zivota. Jer cemo tako pobediti djavolske obmane, i postacemo pricasnici Bozanske prirode (Pet. 1, 4) i ucicemo u zivot i u vecnost” [42].

A Jovan Zonara u objasnjenju 2-og Pravila Antiohijskog sabora [43] kaze: “Odvracanjem od Pricesca Oci ovde nisu nazvali to da se ne voli Bozansko Pricesce i da zato ne postoji zelja za pricescivanjem, vec udaljavanje od Njega radi strahopostovanja ili smirenja. Jer ako bi se neko udaljavao od Pricesca radi toga sto ne voli i gnusa ga se, onda bi on bio osudjen ne samo na odlucenje, vec na potpunu anatemu”.

Dovoljno bozanstveni Kiril i Jovan Zonara su razoblicili prikriveno strahopostovanje nemarnih, koje ne donosi plod koristi i spasenja, vec radja dusevnu smrt i potpuno lisavanje vecnog zivota, koji se zadobija cestim pricescivanjem Bozanskim Tajnama. Jer onaj ko zaista ima strahopostovanja ne samo da ne prenebregava Gospodnje reci i tolika sveta pravila – apostolska, saborna i svetootacka, vec to ne prihvata ni u svojim mislima bojeci se suda i osude radi nemarnosti. O tim ljudima koji imaju istinsko strahopostovanje govori Duh Sveti preko proroka Isaije: “Ali na koga cu pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skrusena duha i ko drhti od Moje reci” (Is. 66, 2).

 

PRIGOVOR 4

Neki kazu da su se prepodobna Marija i mnogi drugi pustinjaci i podviznici pricestili samo jednom u toku celog svog zivota i to im nije smetalo da postanu sveti

Mi im odgovaramo da pustinjaci ne upravljaju Crkvom i da Crkva nije odredila pravila za pustinjake [44]. Kako kaze Apostol: “Zakon nije postavljen za pravednika” (1Tim.1, 9). A bozanstveni Zlatoust dodaje: “Svi koji su revnovali za mudroscu Novog Zaveta, nisu to uradili iz straha od kazne niti zbog pretnje, vec po bozanskoj ljubavi i plamenim stremljenjem ka Bogu. Jer oni nisu imali potrebe ni za zapovestima niti za zakonima da bi zavoleli vrlinu i udaljili se od zla, vec su kao blagorodni i slobodni sinovi, spoznavsi sopstvenu vrednost [to jest blagorodstvo svoje prirode], oni su bez ikakvog straha od kazne stremili vrlini (dobrodetelji)” [45]. Ali i ti pustinjaci, da su imali mogucnost a nisu se pricescivali, bili bi osudjeni kao narusioci svetih pravila i oni koji preziru Bozanske Tajne. A ako nisu imali takvu mogucnost – oni nisu krivi. Tako sveti Kavasila kaze: “ Ako su duse spremne da se priceste, a Gospod koji sve osvecuje i sve cinii voli da daje Sebe svakome, sta onda moze biti prepreka za Pricesce? Naravno, nista. Ali neko ce upitati: “Ako neko od zivih, imajuci vrline duse, o kojima se govorilo, ne pristupi Tajnama, nece li on i pored svega dobiti osvecenje [od Liturgije koja se sluzi]?” [Na to pitanje mi odgovaramo, da] to ne moze da dobije svako, vec samo onaj ko ne moze da pridje telesno, kako to biva sa dusama upokojenih, i oni koji su po pustinjama i planinama, po pecinama i klisurama (pogl.Jevr.11, 38), koji nisu u mogucnosti da vide Zrtvenik i svestenika”, zato sto nisu u blizini Crkve. “Takve je Sam Hristos nevidljivo osvecivao Svojim osvecenjem. Ako neko ima mogucnost, a ne pristupa Trpezi kako bi se njome osvetio, takav uopste ne moze dobiti osvecenje – ne samo zato sto nije pristupio, vec i zato sto nije pristupio buduci u stanju da to uradi. I zato je ocigledno da je dusa takvog coveka prazna [vrlinama], koje su potrebne za Pricesce, jer kako moze neko imati ljubav i zelju za Pricescem ako ima mogucnost da se pricesti, ali to ne zeli? Ili kako moze imati veru u Boga onaj ko se ne boji pretnje sadrzane u recima Gospodnjim [46], prenebregavajuci tu Trpezu? I kako verovati takvom coveku da on voli to sto moze da dobije, ali [po sopstvenom nastrojenju] ne dobija?”

 

PRIGOVOR 5

Neki prigovaraju govoreci da je Sveto Pricesce strasna stvar, i zato se od ljudi koji se pricescuju zahteva sveti zivot, savrsen i angelski

U to da je Tajna Bozanskog Pricesca velika i strasna i da zahteva sveti i cisti zivot – ne sumnja niko. Sama rec “sveti” ima mnogo znacenja. Svet je samo Bog, jer poseduje prirodnu svetost, a ne zadobijenu. Ljudi, udostojivsi se svetog Krstenja, dobijaju svetost po pricesti Svetom Bogu. I nazivaju se svetima, jer su dobili osvecenje blagodacu Svetog Duha rodjenjem Odozgo. Pored svega toga oni uvek dobijaju osvecenje od Bozanskih Tajni, jer se pricescuju Svetim Telom i Krvlju naseg Gospoda. I sto se vise priblizavaju Bogu zahvaljujuci ispunjavanju Vladikinih zapovesti, toliko osveceniji idu ka savrsenstvu. Koliko se naprotiv oni udaljuju od Boga zbog ostavljanja zapovesti, toliko vise se lisavaju osvecenja, postajuci robovi strasti, i zlo u njima se povecava. Jer zlo nije nista drugo, nego lisavanje dobra.

Dakle, taj ko se udostojio rodjenja od Svetog Duha, nema nikakve prepreke da se nazove svetim, a saglasno tome – sveta ceda Svetog Boga po blagodati su udostojena cestog pricescivanja Bozanskim Darovima. Zato i bozanstveni Zlatoust kaze: “Sveti Darovi treba da se daju svetima, a ne porocnima i necistima” [47]. Zeleci da pokaze granicu svetosti, on kaze: “Da ne pristupi Pricescu niko od gresnih. Iako, oprostite necu reci “niko od gresnih”, jer cu prvo sebe udaljiti od Bozanske Trpeze, ali cu bolje reci ovako: “Niko ko i dalje produzava da cini grehe – neka ne pristupa”. Znam da smo svi mi dostojni kazne i da niko ne moze da se pohvali cistim srcem. Ali nije nevolja u tome sto mi nemamo cisto srce, vec u tome sto nemajuci cisto srce ne pristupamo Onome, Ko moze da ga ucini cistim” [48].

A Teodorit kaze: “Medju onima koji se pricescuju Bozanskim Tajnama, neki se pricescuju Hristom kao Agnecom – ti, koji su zadobili savrsenu vrlinu, a drugi kao ispastaoci tudjih grehova – ti, koji se pokajanjem ociscuju od poroka greha” [49]. Iako oni koji nam prigovaraju smatraju da samo savrseni mogu da se pricescuju, bozanstveni Oci ne zahtevaju savrsenstvo od pricasnika, vec ispravljanje zivota kroz pokajanje. Jer kao sto u ovom vidljivom svetu nema coveka jednog te istog uzrasta, tako i u duhovnom svetu Crkve postoje razlicita stanja ljudi, saglasno Prici o semenu (pogl.Mt.13, 8). I ako savresni prinose Bogu –stostruko, srednji –60, a pocetnici – 30, to jest svako po svojoj moci. I niko ne biva odbacen od Boga jer nije prineo stostruko.

Samo ako dobro porazmislimo, shvaticemo zasto je nekome nemoguce da postigne savrsenstvo bez neprestanog pricescivanja Svetim Tajnama, jer bez njega ne moze zadobiti ljubav, a bez ljubavi ne moze zadobiti poslusanje Vladikinim zapovestima, a bez poslusanja se ne moze postici savrsenstvo. Kako kaze premudri Solomon: “Pocetak premudrosti je najiskrenija zelja za ucenjem, a briga za ucenje je – ljubav, ljubav je – cuvanje njenih zakona, a postovanje zakona je – zalog besmrtnosti, a besmrtnost priblizava Bogu, jer zelja za premudroscu vodi ka Carstvu” (Prem.6, 17-20), Carstvu Nebeskom. Zato i sveti ava Apolos, znajuci da je Bozansko Pricesce sila koja proizvodi Bozansku ljubav, ubrajajuci ga u zapovest ljubavi, kaze: “Na te dve zapovesti, to je jest na cestom Pricescu i na ljubavi prema bliznjemu, vise Zakon i Proroci” (pogl.Mt.22, 40).

Ali da li postoji potreba da se mnogo govori? Da li oni koji nam prigovaraju smatraju da treba da se pricescujemo jednom u cetrdeset dana kao savresni ili kao gresnici ili nesavresni? Ako se pricescujemo kao savresni, onda treba da se pricescujemo cesce, prema njihovim recima, a ako se pricescujemo kao nesavresni – treba da se cesce pricescujemo kako bi postali savresni, kako smo prethodno rekli.

Jer ako dete ne moze da izraste u odraslog coveka bez telesne hrane, tim pre dusa ne moze da postigne savrsenstvo bez duhovne hrane. Mudraci kazu da se na detetu vide tri stvari: prvo, samo dete koje se hrani, drugo, cime se hrani, i trece, sta ga hrani. I to cime se on hrani je – hranljiva srz;to sto ga hrani je – dusevno telo; a cime se ono hrani je – hrana. Tako kaze Gavrilo Filadelfijski, biva i u duhovnom radjanju: “Onaj koji se hrani je- krsteni, ponovo rodjen covek; to cime se on hrani su –Preciste Tajne; a onaj koji hrani je – Bozanska Blagodat, koja te Tajne pretvara u Telo i Krv naseg Spasitelja”. Zato Vasilije Veliki kaze, da taj ko se ponovo rodio Krstenjem, treba ubuduce da se hrani Pricescem Bozanskim Tajnama [50]. Ako se oni pricescuju kao gresnici, onda ne treba nijednom da se pricescuju u toku cetrdeset dana, pa nijednom u godini, kako kaze zlatoglagoljivi Jovan: “Kako onaj koji ima cistu savest treba da se pricescuje svaki dan, tako i onome koji prebiva u gresima i pritom se ne kaje nije bezopasno da se pricescuje ni na praznik. Ali ako se pricescujemo i jednom godisnje, to nas ne izbavlja od nasih grehova ako nedostojno pristupamo. Naprotiv, to nas jos i vise osudjuje, jer iako pristupamo samo jednom, mi i tada pristupamo necisto. Zato vas sve molim: ne pristupajte Bozanskim tajnama samo zbog praznika” [51].

I na drugom mestu on pise: “Posto svestenici ne mogu da znaju sve gresnike i te koji se nedostojno pricescuju Tajnama, Bog ih cesto razoblicuje i predaje satani. Zbog toga su oni nekad bolesni, izlozeni spletkama, nevoljama i nesrecama, i tome slicnom. I zato Pavle ukazuje, govoreci: “Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni i dosta ih umiru” (1Kor.11, 30).

“Kako, - kazete vi meni, - biva to ako se mi pricescujemo samo jednom godisnje?” Nevolja je u tome sto mi odredjujemo udostojensot za Pricesce ne prema cistim pomislima, vec vremenskim periodom, i po tome sto ti smatras blagocescem retko pristupanje Tajnama, ne znajuci da cak iako jednom pristupis Svetinjama cinis sebi stetu, a ako se dostojno pricescujes pa cak i cesto – zadobijas spasenje.

Smelost se ne sastoji u tome da se pristupa cesto, niti u tome da se pristupa nedostojno, - cak i ako se neko pricescuje samo jednom godisnje. Mi smo toliko bezumni i prokleti, da cineci hiljade grehova u toku godine, ne brinemo o tome da ih ispovedimo. I pritom mi smatramo, da nam je dovoljno da se ne osmelimo da se cesto pricescujemo i da se samim tim ne odnosimo ponizavajuce prema Telu Hristovom.

Tako rasudjujuci, mi ne shvatamo da su i oni koji su razapeli Hrista – razapeli Ga samo jednom. Ali da li je greh zbog samo jednog puta manji? I Juda je jednom izdao Gospoda. Zar ga je to spaslo? Zbog cega mi to delo merimo vremenom? Merilo vremena za Pricesce treba da nam bude cista savest” [52].

I opet: “Koga da pohvalimo? One koji se samo jednom pricescuju? Ili one koji se cesto pricescuju? Ili one koji se retko pricescuju? Ni jedne od pomenutih. Vec one koji pristupaju sa cistom savescu, i cista srca, i koji vode besprekoran zivot. Takvi neka uvek pristupaju a oni koji nisu takvi – nikad. Jer pristupaju sebi na sud i osudu, i muku i kaznu” [53].

Ali ti blagosloveni ne znaju zasto se od onih koji se pricescuju zahteva angelski zivot. To da svako ko se krstio i ponovo rodio svetim Krstenjem, daje obecanje da ce ziveti Angelskim zivotom – to je jasno, jer on prinudjava sebe koliko moze, ispunjavajuci Vladikine zapovesti, na sta je i prizvan. To i jeste osobina Angelskih cinova – da uvek ispunjavaju Bozanske zapovesti. Jer krsteni i oni koji ispunjavaju Bozanske zapovesti nisu daleko od Angelskog zivota. I jos i zbog toga sto se oni trude da sacuvaju tu telesnu cistotu besplotnih Angela, po recima Apostola koji kaze: “Jer je nase zivljenje na nebesima” (Fil.3, 20). To jest nas hriscanski zivot je – nebeski i angelski. Ali i bozanstveni Zlatoust kaze: “Privucimo k sebi nepobedivu pomoc Svetog Duha postujuci zapovesti. I tada ni u cemu necemo biti manji od Angela” [54]. I jos jednom: “Onaj koji se spasava zadobija dvostruku blagodat: on i ozivotvorava svoju dusu i postaje kao ptica, koja leti nebeskim svodom” [55].

 

PRIGOVOR 6

Neki po pitanju Bozanskog Pricesca navode Pricu: “Kad nadjes med, jedi koliko ti je dosta da ne bi najedavsi ga se izbljuvao ga” (Price 25, 16).

Na ovaj sofizam nas je sramota i da odgovorimo. Jer se Bozanske Tajne ne mogu porediti sa uzimanjem meda, jer se pod tim prema Grigoriju Sinaitu podrazumeva umno sozercanje. Ako oni smatraju da se ova izreka odnosi na Bozanske Darove, onda ja dajem prvenstvo samom Pripovedacu Koji mi kaze: “Sine moj, jedi med, jer je dobar i sat, jer je sladak grlu tvojemu. Tako ce biti poznanje mudrosti tvojoj, kad je nadjes; i bice plata i nadanje tvoje nece se zatrti” (Price 24, 13-14). Medjutim ti ljudi bi trebalo da nam kazu kako oni shvataju reci “koliko ti je potrebno”. Jer mi nemamo nijednu drugu meru sem svetih apostolskih Pravila i cele Crkve Hristove, koji govore da bi se mi pricescivali ako je moguce i svakodnevno ili cetiri puta nedeljno, kako misli sveti Vasilije i bozanstveni Zlatoust, ili u krajnjoj meri svake subote ili nedelje i u ostale praznicne dane. Tako Apostol zapoveda muzu i zeni da se uzdrzavaju jedno od drugog u te dane, kako bi se pricescivali Bozanskim Tajnama, govoreci: “Ne zabranjujte se jedno od drugoga, vec ako u dogovoru za vrijeme, da se postite i molite Bogu” (1Kor.7, 5). A bozanstveni Timotej Aleksandrijski kaze: “Neophodno se treba uzdrzavati u dan subotni i nedeljni, jer se u te dane prinosi duhovna zrtva Bogu” (Odgovor 13).

Drugim recima, neka se muz i zena cuvaju od supruznickih odnosa u subotu i nedelju, jer se u te dane uznosi duhovna Zrtva, to jest sluzi se Bozanstvena Liturgija, i oni treba da se priceste.

I bozanstveni Grigorije Solunski govori o praznicima: “Prvi dan nedelje, je takozvani dan Gospodnji [56], jer je on posvecen Gospodu, Koji je u taj dan vaskrsao iz mrtvih, i predskazao Opste Vaskrsenje, uverivsi nas u Vaskrsenje, kada ce nestati svako zemaljsko delo – nedeljni dan postuj i ne radi nijedan ovozemaljski posao, sem onog najophodnijeg. I neka se tebi potcinjeni kao i tvoja porodica odmore u taj dan, da bi svi zajedno proslavljali Onoga Koji nas je iskupio od smrti i Svojim Vaskrsenjem vaskrsao i nasu prirodu; da bi se setio zivota buduceg veka i izucavao sve zapovesti Gospodnje. I da bi se ti ispitivao da li si prekrsio ili propustio neku od njih, [i ako jesi] da bi se ispravljao u svemu. I da bi toga dana bio u hramu Bozijem, ucestvovao u bogosluzbenom skupu i Pricescu Svetim Telom i Krvlju Hristovom sa iskrenom verom i neosudjenom savescu. I da bi zapoceo stroziji zivot, i izmenio se, pripremajuci se za primanje buducih vecnih dobara. I na taj nacin ces postovati subotu ne cineci zlo. A nedelji dodaj i ustanovljene velike praznike, cineci tih dana isto sto i nedeljom i uzdrzavajuci se od istih stvari” [57].

 

PRIGOVOR 7

Neki strahujuci od ateizma nazivaju jeres to kada se neko neprekidno pricescuje. Oni kazu da su oni koji primaju Krstenje van crkvenog Predanja jeretici, kao i oni koji se neprekidno pricescuju

Mi iskreno govoreci ne znamo ni sta da odgovorimo na ove drske reci. Zar su prema njihovom misljenju jeretici ne samo svi Sveti koji su podsticali vernike da pristupe Bozanskom Pricescu, vec i oni koji prihvataju njihove reci. A takodje – o hule! – i svi svestenici koji svakodnevno sluze Liturgiju i pricescuju se. A najvise od svega sveti Apolos, koji je nasiroko bio poznat po svojoj svetosti i imao pet hiljada ucenika u poslusanju. O njemu pise bozanstveni Jeronim, koji je sam dosao i video ga: “Posle zavrsene molitve, oni su opravsi nam noge i postavivsi trpezu, celivali dusevno i telesno – to jest mi smo se zajedno sa njima pricestili Bozanskim Tajnama, sto oni inace rade svaki dan.

Zatim smo se posle trpeze odmarali, a oni su udaljivsi se u pustinju, molili kolenopreklono do jutra, dok nije doslo vreme za Liturgiju. I posle devetog casa i vecernje oni su se pricescivali, a posle Pricesca neki su sedali za trpezu da nesto pojedu, a neki revnosniji su se udaljavali na tihovanje, ziveci samo silom Svetog Pricesca. Starac, koga uvek spominjemo, nam je dao mnogo dusekorisnih pouka, a narocito za to da se svaki dan pricescujemo Bozanskim Tajnama i primamo strance kao Angele Bozije, slicno Avraamu, Lotu i drugima, jer na te dve zapovesti visi sav Zakon i Proroci [58].

Dakle, posto ceo lik bozanstvenih Otaca, po sveopstem priznanju, predstavljaju Sveti i sluge Hristove koje mu neprestano sluze, onda odatle sledi da oni koji prigovaraju na ovakav nacin, suprotan gorenavedenom, protivurece i apostolima, i Vaseljenskim i Pomesnim Svetim Saborima, a takodje i Svetim Ocima. I ne samo njima, vec i Samom Gospodu, Koji kaze: “Onaj koji jede Moje Telo i pije Moju Krv ima zivot vecni”, a takodje i: “Ovo cinite u moj spomen” (Jn.6, 54; Lk. 22, 19); to jest svaki dan i uvek, kako to tumaci bozanstveni Zlatoust, o cemu smo ranije govorili.

Sveti Timotej Aleksandrijski cak dozvoljava posednutima da se pricescuju svake nedelje, ako oni ne hule Bozanstevene Darove. On kaze: “Verni posednuti ako ne narusava Tajne, niti huli na Njih na bilo koji drugi nacin, neka se pricescuje ali ne svaki dan: njemu je dovoljno da to cini u nedeljni dan” [59].

I tada kada bozanstveni Oci pozivaju ne samo zdrave nego i posednute na neprestano pricescivanje Bozanskim Tajnama, ti blagosloveni pri zdravoj pameti to ne prihvataju vec zahtevaju da oni budu iznad zakona.

 

PRIGOVOR 8

Neki prigovaraju i govore: “Zar ti koji se cesto pricescuju nemaju strasti crevougadjanja, sujete, smeha, praznoslovlja i mnoga druga slicna? Kako se oni bez obzira na sve to cesto pricescuju?”

Tim ljudima odgovara sveti Aleksandar Antiohijski: “Desava se da se neki predaju grehu cak iako se retko pricescuju. Drugi pak pricescujuci se cesce, cuvaju sebe po pravilu od mnogih zla bojeci se suda Pricesca. Dakle ako mi upadamo kao svi ljudi u neke ljudske i oprostive grehe, ili jezikom, ili sluhom, ili vidom, ili sujetom, ili tugom, ili gnevom ili bilo cime slicnim, ukoravajuci sebe i ispovedajuci se Bogu, pricescujemo se Svetim Tajnama, verujuci da ce nam Pricesce Boznaskim Tajnama biti na ociscenje od tih grehova. Ako mi cinimo neke teske, lukave i telesne, i neciste grehe i zlopamtila smo u odnosu na bliznjeg, onda ne treba uopste da pristupamo Bozanskim Tajnama dok se ne pokajemo na dostojan nacin.

Posto mi kao ljudi telesni i slabi, upadamo u mnoge grehe, Bog nam je dao razlicite zrtve za ostavljanje grehova, koje nas kada ih prinosimo ociscuju kako bismo pristupili Svetom Pricescu. Tako je i milostinja zrtva koja ociscuje grehe. Postoje i druge spasonosne zrtve za otpustanje grehova, kako kaze prorok David: “Zrtva Bogu je duh skrusen, srce skruseno i smireno Bog nece prezreti” [60].

Ako mi prinosimo Bogu te zrtve, onda cak iako imamo neke ljudske mane mozemo pristupiti Svetim Tajnama sa strahom i trepetom, i umiljenjem, i ispovescu, kao sto je to uradila krvotociva zena, placuci i drhteci. Jer postoji greh na smrt, i greh na pokajanje, i postoji greh koji zahteva dodavanje plastera. Neprekidno pokajanje moze sve da isceli. Onaj koji pristupa Svetim Tajnama sa strahom i trepetom, i ispovescu, i umiljenjem dobija oprostaj, a onaj koji pristupa bez straha i s prenebregavanjem – dobija kaznu. Takvi ne samo da ne dobijaju oprostaj grehova, vec djavo prema njima ima jos veci pristup. A oni koji sa strahom prilaze Bozanskim Tajnama, ne samo da se osvecuju i dobijaju otpustanje grehova, vec odgone i djavola od sebe”.

Medjutim bez obzira na sva ta neosporna svedocenja svetih ucitelja Crkve, neki se i dalje ne smiruju i predlazu sledeci prigovor, govoreci:

 

PRIGOVOR 9

U to vreme se pricescivala vecina naroda, a manjina nije. Zato su bozanski oci i ukoravali manjinu da ne bi sablaznjavala vecinu. Medjutim danas kada se ne pricescuje vecina, sem nekih malobrojnih, ne treba da se pricescuju ni ti malobrojni da se ne bi pravili izgredi u crkvi i da se mnogi ne bi sablaznili

Oni koji ovo govore bi trebalo da znaju sta znaci “sablazan” i “izgred”, i tada da prigovaraju. Jer sablazan je ono sto coveka udaljuje od Boga i priblizava ga djavolu. Tako Vasilije Veliki kaze: “Cinjenje greha otudjuje [coveka] od Boga, i prisvaja [ga] djavolu” [61]. On takodje kaze: “Sablazan je sve ono sto je suprotno volji Bozijoj” [62]. I da bismo rekli jasnije – sablazan je svaka prepreka postavljena na putu radi spoticanja putnika. Tako Prorok moli Boga da ga izbavi od toga, govoreci: “Sacuvaj me Boze od ruku bezboznickih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje. Oholi mi namjestise zamke i prugla, metnuse mi mrezu na put, predju razapese mi” [63]. To jest, sacuvaj me Gospode od ruku gresnika, izbavi me od nepravednih ljudi, koji su smislili da stave pod moje noge nesto, kako bi me oborili; gordi ljudi ili zlodusi su mi postavili zamku, kako bi me uhvatili, i konopcima i mrezama svezali moje noge, postavisvsi na mom putu sablazni i prepreke kako bi se spotakao.

Dakle, tada su malobrojni sablaznjavali mnoge na taj nacin, uvlaceci ih u nemar i prestupanje zapovesti Bozije, a sada mnogi sablaznjavaju malobrojne, uvlaceci ih na odstupanje od zapovesti – kako postupiti? Kako su tada malobrojni odsekli svoju volju i sledili mnoge u ispunjavanju Bozije volje, tako su i danas mnogi treba da odesku svoju volju sledeci malobrojne u ispunjavanju volje Bozije. Ali ne tako da bi malobrojni prestali da ispunjavaju Bozije zapovesti samo zato sto su manjina, i radi vecine poceli da prestupaju zapovesti. Jer da su stvari tako stajale, tada su i prorok Ilija, i apostoli, i toliki drugi Oci, koji su se podvizavali za istinu trebalo da sakriju istinu i krenu za vecinom posto je njih samih bilo malo.

Zato Vasilije Veliki kaze: “Ti koji ispujavaju volju Gospodnju, treba da projavljuju neprestanu odvaznost, cak iako se neki sablaznjavaju” [64]. Iako neki i govore da ti se ti koji nemaju snage pricescuju, sablaznjavajuci ih, neka oni sami shvate da to biva [kod tih ljudi] posledica ili zavisti ili mrznje prema bratu.

Dakle, mi ne treba da prenebregavamo Bozije zapovesti radi toga da ne bi sablaznili ljude, kako kaze Zlatoust: “Mi treba toliko da se brinemo o tome da ne sablaznimo ljude koliko je to potrebno, kako im ne bi davali povod da nas okrivljuju. Ako im ne dajemo povoda a oni nas i dalje osudjuju – prosto ni zbog cega, - onda nama ostaje da se smejemo i placemo zbog njihove nerazumnosti. Ti se trudi da se ponasas lepo pred Bogom i ljudima. Ako ti postupas dobro, a neko te osudjuje, ne brini se nimalo zbog toga. Tako je i Hristos govorio o onima koji se sablaznjavaju: “Ostavite ih: oni su slepi koji vode slepe” (Mt.15, 14). Jer ako smo mi sami uzrok sablazni onda tesko nama. A ako nismo, onda greha nemamo. Takodje je napisano: “Jer se ime Bozije zbog vas huli u neznaboscima” (Rim.2, 24). Kako postupiti? Ako ti radis to sto treba da radis, a neko zbog toga huli, onda ti ne cinis greh, vec je greh na njima, jer oni hule Ime Bozije.

Mi ne treba da obracamo paznju kada nekom bogougodnom delu prethodi to da ono za nekoga postaje sablazan. Mi treba da se uznemirimo kada nas drugi ne primoravaju da se protivimo Bozijoj volji. Jer reci mi molim te ako sad dok mi razgovaramo, ja zelim da razoblicim pijanice i neko od njih se sablazni, zar ja treba da prestanem da govorim o njima? Ne, u svemu treba znati meru. Kada jedna lepa devojka nije htela da se uda, vec je zavolela devstvenost i postala monahinja, mnogi su bogohulili i branili one koji su je tome priveli. Zar su ti ljudi onda trebalo da odbiju da je postrizu? Naravno da ne. Jer oni nisu uradili nista protivno Bogu. Naprotiv, oni su ucinili bogougodno delo.

Dakle, mi smo u svakom delu duzni da sledujuci Bozijim zakonima ne damo nikakav povod za sablazan, kako ne bismo bili okrivljeni i kako bismo od Boga dobili dar covekoljublja” [65].

Evo sta mozemo da kazemo o sablazni. Sto se tice izgreda, to je delo koje se vrsi van svakog cina. Ako se cin i zakon Crkve sastoji u tome da se hriscani koji se nalaze na Bozanstvenoj Liturgiji a koji nisu pod epitimijom - pricescuju, onda kako smo ranije rekli, ocigledno je da izgrede cine oni koji se ne pricescuju, prestupajuci samim tim zakone Crkve. Zato i prorok Avakum kaze: “Sunce i mjesec stadose u stanu svom” (Pesma 4) [66]. Drugim recima, Sunce pravde – Hristos Bog nas – se uzneo u visinu na Krstu, a mesec – Crkva – se utvrdila u svom cinu, to jest u volji i zapovestima Bozijim, od kojih je prethodno otpala.

Dakle oni koji ne postuju zapovesti Bozije, cine sablazni i izgrede, a ne oni koji se podvizavaju po meri svojih snaga radi cuvanja Vladikinih zapovesti.

 

PRIGOVOR 10

Neki kazu da postoji pravilo koje je zapisano u Casoslavu po kome hriscani treba da se pricescuju tri puta godisnje

Recite mi molim vas, ako su ti blagosloveni postavili pravilo koje je neprekidno (iako je u stvari izopaceno), da li bi bilo pravedno da ono bude snaznije od tolikih mnogobrojnih truba Svetog Duha, svedocanstava koje smo mi navodili? Carski zakoni pisu, da ako je neko od njih takodje Car, tako i ako se zakon pokazuje protivurecan svetim kanonima bozanstvenih Otaca, nije dejstvujuci.

Bozanstveni Zlatoust kaze da obicaj koji se protivi bozanstvenim zakonima treba iskoreniti. Tako on kaze: “Obicaj je stvar, koju je neugodno zaobici i od koje je tesko sacuvati se. Dakle, koliko je snazan obicaj, toliko i snage ulazi da bi se izbavio od tog besmislenog obicaja i da bi stekao dobri obicaj” [67].

Zasto onda ti ljudi zele da ustanove ovaj po dusu stetan obicaj? Ali posto oni zele da sakriju istinu pomocu tog pravila, pokazacemo ukratko o cemu u stvari govori to pravilo, kako bi bila projavljena sama istina i kako niko vise ne bi bio obmanjen.

To pravilo je prihvaceno iz sledeceg razloga. Lav Mudri [68] je bio odlucen od Crkve od strane patrijarha Nikolaja posto je sklopio cetvrti brak, a car je zbog toga skinuo Nikolaja sa patrijarsijskog prestola, posto ovaj nije zeleo da mu oprosti cetiri braka. Umesto Nikolaja je doveo patrijarha Jeftimija, koji je i razresio cara od odlucenja. Dakle, iz tog razloga su se podelili na dva tabora kako arhijereji tako i sav ostali narod: jedni su bili za patrijarha Nikolaja, a drugi za – Jeftimija. Kada je car Lav umro, posle njega se zacario njegov brat Aleksandar, koji je skinuo Jeftimija sa prestola i doveo ponovo Nikolaja. A kada je umro i Aleksandar, i zacario se njegov rodjak, to jest Lavov sin, Konstantin Bagrjanorodni, njegov tast Roman je imao titulu “Otac-Car”. Ti koji su organizovali Sabor 992 godine od Hristovog Rodjenja, ne samo da su zabranili cetvrti brak, vec su i protiv treceg braka ustanovili sledece pravilo koje kaze: “Ako je neko napunio cetrdeset godina i pritom se ne stidi svog uzrasta, niti brine o hriscanskom blagocestivom zivotu, vec samo radi strasne zelje ulazi u treci brak, taj neka se brizljivo promatra u toku pet godina da se ne pricesti Svetim Tajnama, i taj vremenski period ne moze nikako biti skracen [69]. Ali i posle toga kada se udostoji Precistog Pricesca, da mu ne bude dozvoljeno pricescivanje u neko drugo vreme sem na spasonosni Vaskrs Hrista Boga naseg, radi ociscenja, koliko je to moguce, zahvaljujuci prethodnom uzdrzanju u toku Velikog Posta [70]. Ako je neko tridesetogodisnjak i ima decu iz prethodnih brakova, a sastaje se sa trecom zenom, taj da se bezuslovno ne pricescuje Svetinjama u toku cetiri godine. I posle toga kada se udostoji pricescivanja da se nasladjuje samo tri puta godisnje: prvi put – na spasonosno Vaskrsenje Hrista Boga nasega, drugi – na Uspenije Preciste Vladicice nase Bogorodice i treci put – na dan Rodjenja Hrista Boga nasega, radi posta koji prethodi ovim praznicima i koristi koja se njime zadobija”.

To Delo Sabora je bilo nazvano Tomosom Jedinstva, jer su se na njemu ponovo objedinili arhijereji i sav narod, koji je pre toga bio razjedinjen radi Lavova cetiri braka.

Medjutim ja ne znam koji blagosloveni je – ili zbog neobrazovanosti ili s namerom da hriscanima napravi prepreku ka vecnom zivotu – skratio to pravilo i stavio ga u Casoslov u tako skracenom obliku. A nasi blagosloveni duhovnici, shvativsi ga, rastrubili su to pravilo po celoj vaseljeni, polazuci epitimiju i pravilo o tri braka za sve hriscane: one u drugom braku, prvom braku, devstvenike i uopste na svaki uzrast.

Ali ja se ne cudim toliko duhovnicima, koliko se cudim sto dobri arhijereji i pastiri nisu odmah razglasili bogonadahnutim trubama istine, da bi osramotili zlog sejaca te pleve i iskrcili te trule biljke iz Crkve. Jer oni imaju vlast od blagodati Svetog Duha da podrzavaju svako dobro i ispravljaju to sto treba da se ispravi.

Istina, arhejereji navode to opravdanje, da ukoliko se oni nalaze u ropstvu pod Turcima i svezani mnogim brigama, poveravaju resavanje tih pitanja uciteljima i propovednika. Ali samim tim ti blagosloveni – jedan ne zeleci da izgubi svoj mir, drugi navodeci druga opravdanja – se svi zajedno sklanjaju i prebacuju teret s jednog na drugog, skrivajuci kao u grobu rec Boziju, i istinu, i precutno pokazuju da su oni saglasni sa tim sto se desava, kako govori bozanstveni Meletije Ispovednik:

Kada je neko dostigao znanja

I verno istinu spoznao

Pokusava da je sakrije,

Izopacujuci neke odnose

I smelo ne oglasava

Otvoreno, glasno govoreci;

Ko ne brine o casti

Ni o Bozanstvenim Kanonima

Ne stiti pravila data

Svetim slavnim Ocima,

Taj ne podleze manjoj kazni

Nego onaj ko ih je narusio.

“Taj ko cuti o istini

Vaskrslog Hrista u grobu skriva”,-

Tako kaze jedan otac,

I s njim je saglasna rec drugog:

“Zaista je veoma opasno

cutati o blagocestivosti

I ravno pogibelji, i muka

U vekove vekova”.

Nepravedno, nedozvoljeno,

Nije dobro blagocestivim

Da cute tada kada se Gospodnji

Zakoni drsko narusavaju,

Kada se trude da prevarama

Ostvare prelest zlu.

Kako je jedan velikan rekao:

“Kada blagocestivi vidi

opasnost razdvajanja s Bogom

zar ce on tada cutati?”

hoce li biti potpuno miran?

Jer precutati to je isto

Sto i saglasiti se i odobriti [71].

Primer nam daje

Sveti Preteca Spasiteljev Jovan

A zajedno s njim-

Sveta braca Makaveji.

Jer i za male ustave

Zakona Bozijeg oni su

Prezrevsi smrtnu opasnost,

Stajali cvrsto, do kraja,

Ne izdavsi ni najmanju jotu

Svetog Zakona.

Cesto se pohvalnim priznaje

I pravedni rat,

I bitka – nesravnjeno bolja,

Nego dusepogubni, mutni svet.

Zar nije bolje stupiti u boj s takvima

Koji su zli

Nego ih slediti i voljno

Se saglasiti s njima u nepravdi,

Vecno se razdvojivsi od Boga,

A s njima sjedniti [72].

A bozanstveni Zlatoust kaze: “Ako coveku nije bezopasno da cuti kada ga vredjaju, zar nece biti dostojan kazne taj koji cuti i ne obazire se na to kada se nanosi steta Bozanskim zakonima?” [73].

 

PRIGOVOR 11

Mnogi prigovaraju govoreci da praksa Pricescivanja nije dogmat vere koji bi obavezno trebalo postovati

Iako cesto pricescivanje nije dogmat vere, vec Vladikina zapovest, koja se nalazi u mnogim porukama naseg Gospoda, narocito u sledecem: “Ovo cinite u moj spomen” (Lk.22, 19), to jest neprestano i svaki dan, dok postoji ovaj svet. I zato se ona kao Vladikina zapovest mora postovati neprekidno, o cemu smo govorili u prvom delu knjige.

Medjutim, ti koji prigovaraju na ovaj nacin, samim tim pokazuju da zele da ogole dogmate i ostave ih opustosenome od svakog crkvenog opredeljenja i ustanovljenja. Ali mi ih pitamo: na cemu ti dogmati mogu da budu zasnovani? Zar nam bozanstveni Zlatoust nije rekao, da ljudski zivot zahteva pravilne dogmate, a dogmati zahtevaju cist zivot; a cist zivot se radja i dostize zahvaljujuci boznaskim zapovestima, svetim zakonima Crkve i cestim predanjima i opredeljenjima Bozanskih Otaca? Dakle ako napustimo sveta pravila, Vladikine zapovesti i ostalo, nestace i cistog zivota. A kada nestane cistog zivota, tada cemo izgubiti i pravilne dogmate, i ostacemo opustoseni i u mraku.

Nemam vremena da nabrajam hiljade primera svetih, koji su pretrpeli muke i umrli za crkvene postavke i pravila. I medjutim postoje neki toliko bestidni ljudi, koji ne samo da ne stradaju za istinu vec joj se i protive i drsko odbacuju Vladikine zapovesti, stavljajuci prepreke pred one koji se pricescuju, bez ikakve krivice ili povoda. To je veoma drsko ponasanje, ako se samo setimo da Gospod cak ni samog Judu nije odbio od Pricesca, iako je znao da je porocni sasud zla.

Svaki dan Hristos prima sve one koji se pricescuju i one koji su dostojni ociscuje, prosvecuje i osvecuje, a nedostojne odmah na pocetku predaje grizi savesti a zatim ih milosrdno prima ukoliko se isprave. A ako se ne isprave, onda ih predaje razlicitim bolestima, po recima Apostola: “Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umire” (1Kor.11, 30).

Ti blagosloveni, i ne znajuci stanje onih koji se pricescuju, vec samo radi toga da bi ocuvali besmislen obicaj, koji je ustanovljen na stetu dusi, prave prepreke pravoslavnim hriscanima za Bozansko Pricesce.

Medjutim upitajmo Velikog Vasilija da nam on kaze istinu: “Sledi li o bozanstvena i sveta glavo ili nije li opasno napustiti bilo koju Boziju zapovest? Da li je dozvoljeno sprecavati onoga kome je data ta zapovest da je ispunjava ili treba poslusati one koji to sprecavaju, posebno ukoliko je taj neko ko zabranjuje dugogodisnje Bozije cedo? Ili se ta pomisao cini samo prijemcivom, a u stvari je protivna Bozijoj zapovesti?” Na to sveti odgovara: “Gospod je rekao: “Naucite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren srcem” (Mt.11, 29), ocigledno je da se i u svemu drugom treba uciti od Njega. Tako se i u datom slucaju setimo Samog Gospoda naseg Isusa Hrista Jedinorodnog Sina Boga Zivog. Kada Mu je Jovan Krstitelj rekao: “Ti treba mene da krstis, a Ti li dolazis k meni?” – On je odgovorio: “Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu” (Mt.3, 14-15). [To jest neophodno je da Ja ispunim svako delo koje opravdava coveka]. I kako je On s negodovanjem odgovorio Petru, kada je ovaj pokusao da odgovori Gospoda od stradanja, koje je On prorocki predskazao svojim ucenicima na putu u Jerusalim: “Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne mislis sto je Bozije nego ljudsko” (Mt.16, 23). I opet kada je Petar odajuci cast Vladici Hristu, odbio da mu On opere noge, Gospod mu je opet rekao: “Ako te ne operem nemas dijela sa Mnom” (Jn.13, 8).

Ako treba vise pomoci dusi primerima nama bliskih ljudi, setimo se Apostola koji kaze: “Sta cinite te placete i cijepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hocu, nego i umrijeti u Jerusalimu gotov sam za Ime Gospoda Isusa” (Dela 21, 13). Ko moze biti slavniji od Jovana? Ili ko moze biti iskreniji od Petra? Ili ko drugi moze da ima pomisli sa strahopostovanjem vise od njih? [Jer su oni obojica bili pokrenuti osecanjem starhopostovanja, tako sto jedan nije hteo da krsti Gospoda, a drugi nije hteo da mu Gospod opere noge. Medjutim bez obzira na to oni nisu mogli da nagovore Hrista].

Znam da ni sveti Mojsej ni prorok Jona nisu izbegli Boziju kaznu jer su Mu odbili poslusanja, sledujuci svojim rasudjivanjima. Neka nam svi ti sveti budu primer da ne treba ni protivureciti volji Bozijoj, niti sprecavati druge da ispunjavaju Boziju zapovest, niti slusati one koji sprecavaju njeno ispunjenje. Ako nas je Bozija Rec iz ovih primera naucila sta ne treba da dopustimo, onda tim pre treba u svemu ostalom da podrazavamo svete, koji su jednom rekli: “Treba se vise povinovati Bogu nego ljudima” (Dela 5, 29), I na drugom mestu: “Sudite je li pravo pred Bogom da vas vecma slusamo negoli Boga? Jer mi ne mozemo ne govoriti sto vidjesmo i cusmo” (Dela 4, 19-20).

I ponovo kaze Vasilije: “Ne treba sprecavati onoga koji ispunjava volju Boziju, ukoliko on to radi po Bozijoj zapovesti ili sa ciljem, saglasno zapovesti Bozijoj. Takodje onaj koji ispunjava zapovest ne treba da slusa one koji ga sprecavaju, cak i ako su oni pravi Boziji prijatelji, vec treba da ostane pri svojoj odluci” [74].

Takodje: “Ako neko ispunjava zapovest Boziju, ali ne po zdravom nastrojenju [to jest ne s pravilnim ciljem i bez istinskog rasudjivanja] medjutim po svemu vidljivom sleduje u potpunosti ucenju Gospodnjem, takvoga coveka ne treba sprecavati. Jer taj covek tako postupajuci nece naneti sebi stetu. Ponekad se desava da ljudi od toga imaju koristi. Medjutim dobro je takvog coveka pouciti, kako bi i njegovo rasudjivanje odgovaralo dostojnosti podviga” [75], kako bi on ispunjavao zapovest sa bogougodnim ciljem. I jos: “Ne treba slediti ljudska predanja, kada se narusava Bozija zapovest” [76]. I jos: “Ne treba dati prvenstvo svojoj volji u odnosu na volju Gospodnju, vec u svakoj stvari treba traziti i tvoriti volju Boziju” [77].

A bozanstveni Zlatoust kaze: “Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene nije mene dostojan” (Mt.10, 37). Dakle, kada cinimo neko bogougodno delo, svaki koji nas u njemu sprecava neka nam bude neprijatelj i protivnik, cak iako je to otac ili majka ili bilo ko drugi” [78]. Ignjatije Bogonosac kaze: “Svako ko ti govori nesto suprotno onome sto ti je Bog zapovedio, cak iako mozes da mu verujes, cak i ako posti, i cini cuda, cak i ako prorokuje, neka bude u tvojim ocima kao vuk u ovcijoj kozi, koji ubija ovce” [79]. A bozanstveni Meletije Ispovednik kaze:

Ne treba slusati monahe

Kao ni prezvitere

Kada su njihove reci - bezakone

Kada su njihovi saveti - na zlo.

I ne samo “pezviterima”, “monasima”!

Ne ustupajte ni pred samim episkopima,

Ako rade nesto nekorisno za dusu

I govore, i misle

Jer ce odjednom poceti podmuklo da vas ubedjuju [80].

 

PRIGOVOR 12

Neki se sablaznjavaju od toga sto ne mogu da nas ubede svojim recima (imajuci u vidu da postoji zabrana na neprestano Pricescivanje), i u svoju odbranu navode tri zakljucka: prvo, govore, kanone i zapovesti drze arhijereji; drugo mi ne treba da ispitujemo to sto nam govore arhijereji, vec treba samo prostodusno da ih slusamo; i trece navode apostolsku izreku “povinujte se uciteljima vasim i budite pokorni” (Jevr. 13, 17).

Na ova tri dela prigovora mi necemo nista sami komentarisati, kako ne bismo izazvali neku zabunu i smutnju. Ali smatramo da je po dusu stetno i ako potpuno precutimo. Da se niko ne zali hajde da razmotrimo sta [u vezi sa tim] kazu sveti.

Na prvu primedbu odgovara Vasilije Veliki govoreci: “Ako Sam Gospod, Koga Otac ljubi, i u Kome su sve riznice premudrosti i tajne, Koji ima svaku vlast, i Koji je dobio svaki sud od Oca, - ako On Sam kaze: “On mi dade zapovijest sta cu kazati i sta cu govoriti” (Jn.12, 49), kao i: “Sto Ja dakle govorim onako govorim kao sto mi rece Otac” (Jn.12, 50), i ako ni Sveti Duh ne govori od Sebe, vec govori samo ono sto cuje od Njega [81], - koliko vise je za nas blagocestivo i bezopasno tako misliti i postupati!” [82]. Drugim recima, mi ne treba da prestupamo Bozije zapovesti, vec da ih pokorno slusamo.

A bozanstveni Zlatoust na primeru same arhijerejske hirotonije pokazuje da su arhijereji potcinjeni Bozanskim kanonima i zapovestima. On kaze: “Tako kako je arhijerej – [prvosvestenik u Starom Zavetu] – bio vodja naroda, bilo je neophodno da on na svojoj glavi ima znak vlasti, kojoj se potcinjavao (jer ako vlast nije nicim ogranicena onda je ona nepodnosljiva, a kada ima simbol neke druge vlasti nad sobom, to pokazuje svojim potcinjavanjem zakonu); zato Zakon naredjuje da glava arhijereja ne bude otkrivena, vec da bi bila pokrivena i da bi vodja naroda znao da ima drugu Glavu. Zato se i u Crkvi na hirotoniji jereja – [ovde svetitelj ima u vidu arhijereje, govoreci o svestenstvu uopste, jer samo arhijereji nose na glavi bogopredane simbole, prema Dionisiju Areopagitu] – na njegovu glavu stavlja Hristovo Jevandjelje, da bi spoznao onaj koji se rukopolaze da dobija istinsku jevandjeljsku tiaru, i da bi spoznao da iako je on vodja svih, duzan je da deluje po jevandjeljskim zakonima, sve drzeci u svojoj vlasti, ali i sam pod vlascu zakona, bivajuci za sve zakonodavac, ali imajuci i zakonodavca nad sobom – jevandjeljski zakon.

Zato jedan odvazan drevni muz (njegovo ime je Ignjatije), prosijavsi u svestenstvu i mucenistvu, u poslanici nekom arhijereju kaze: “Nista da se ne radi bez tvoje volje, ali ni ti nista ne radi bez volje Bozije. Zato arhijerej ima na glavi Jevandjelje – kao znak da se nalazi pod njegovom vlascu” [83].

Sto se tice drugog, to jest toga da mi ne treba da ispitujemo arhijereje, ucitelje i duhovnike, vec da ih u svemu slusamo, na to odgovara Vasilije Veliki: “Rukovodeci u reci – [bio to ucitelj ili arhijerej] – treba uvek uz mnogo razmisljanja i ispitivanja, a sa ciljem da ugodi Bogu, i da radi, i da govori, jer on treba da bude ispitan i posvedocen i od strane onih kojima je poveren [84]” [85].

Takodje: “Oni koji slusaju poznajuci Bozansko Pismo, treba da ispituju to sto govore ucitelji. I to sto je u skladu sa Pismom treba da prihvataju a to sto im je strano – da odbace. A tih ucitelja koji insistiraju na takvom ucenju se treba odvracati” [86]. Takodje: “Oni koji ne poznaju mnogo Pismo, treba da spoznaju karakteristicne osobine svetih po plodovima Duha [Svetog] [87]. I treba prihvatati te koji ih imaju [u svojstvu svetih], a odvracati se onih koji ih nemaju” [88]. Takodje: “Ne treba se tek tako i bez ispitivanja baviti onima koji se samo pretvaraju da govore istinu. Treba na osnovu svedocenja Pisma prepoznavati svakoga, [predaje li taj ucitelj istinu ili laz]” [89]. I takodje: “Neophodno je svaku rec ili delo proveriti na osnovu svedocanstva Bogonadahnutog Pisma, kako bi dobri ucitelji bili priznati, a lukavi – posramljeni” [90].

Na treci deo prigovora odgovara bozanstveni Zlatoust: “Anarhija je uvek zlo, ona je – koren mnogih nevolja i uzrok nereda i pometnje. A nista manje zlo nije ni nepotcinjavanje rukovodiocima. Ali mozda ce neko reci da postoji i trece zlo – kada je sam rukovodilac zao. To i ja znam. To zlo nije malo, vec je mnogo gore od anarhije. Jer je bolje ne biti ni pod kakvom vlascu nego se potciniti zlu. Jer se u prvom slucaju covek cesto spasava i cesto se nalazi u opasnosti, a u drugom je uvek u opasnosti jer ga vode u propast.

Ali kako je Pavle rekao: “Povinujte se uciteljima vasim i budite im pokorni”? prethodno rekavsi: “Gledajte na svrsetak njihova zivljenja, i ugledajte se na vjeru njihovu” (Jevr.13, 7), a zatim je rekao i: “Povinujte se uciteljima vasim i budite im pokorni”. [To jest Pavle se u pocetku osvedocio da su ti ucitelji verni u svemu, i vec posle toga kaze: “Gledajte dobar plod njihovog dobrodeteljnog (vrlinskog) zivota i propovedi, i ugledajte se na njihovu veru”].

A sta recicete mi ako je rukovodilac zao (ovde i nadalje – lukav), da li se njemu treba potcinjavati? U kom smislu ti kazes “zao”? Ako se to odnosi na veru – ostavi ga i bezi – ne samo od coveka, nego i od angela koji je sisao s neba. A ako se to odnosi na njegov zivot onda ne budi radoznao. Poslusaj sta kaze Hristos: “Na Mojsijevu stolicu – [na uciteljsku katedru Zakona] – sedose knjizevnici i fariseji”. Rekavsi prethodno mnogo toga strasnog o njima, On nam zatim govori: “Na Mojsijevu stolicu sedose…Dakle, sto vam oni zapovedaju da postujete, postujte i radite; ali sto oni cine ne cinite” (Mt.23, 2-3). Drugim recima, oni se koriste pocascu, [imaju pravo da uce], kaze On, ali im je zivot necist; ali vi ne obracajte paznju na njhov zivot vec na njihove reci.

Jer niko nece imati stete od njihove naravi. Zasto? Zato sto je ona svima ocigledna i zato sto sam ucitelj, cak i ako je hiljadu puta zao, nikada nece uciti zlu. Sto se tice vere, tu zlo nije svima uocljivo da i ucitelj ne odbija da tako i uci. Zato “ne sudite, da ne budete osudjeni” (Mt.7, 1) se odnosi na nacin zivota, a ne na veru.

Zato je i Pavle u pocetku predstavio [pastire kao istinske u svemu], a zatim rekao: “Povinujte se uciteljima vasim” [91].

I na drugom mestu: “Ti kazes da je taj covek krotak i imajuci svestenicki cin veoma blagorazuman, a radi to i to. Ne govori mi o tome da je on krotak, razuman, blagocestiv, svestenik. Ako hoces neka to bude cak i Petar ili Pavle, ili angeo koji je sisao s nebesa, - cak ni tada necu obratiti paznju na znacaj osobe. Jer ja ne citam zakon sluga, vec Carski zakon. Kada se citaju Carske reci, sva znacajnost sluga treba da nestane.

Zasto mi navodis primere ovog ili onog? Bog ti nece suditi za nemarnost takvih slugu, vec za neispunjenje Njegovih zakona. Ja sam ti zapovedio, recice [On tebi u sudnji dan], i ti si trebalo da se potcinis, a ne da navodis primer drugoga ili da budes radoznao u pogledu zlih dela drugog.

Jer je i veliki David sagresio strasnim grehom, ali da li to znaci reci mi da nama vec sada nije opasno da gresimo? Zato mi treba da budemo oprezni i da revnujemo samo za podvige svetih, a nemarnost i narusavanje zakona – [koji i njima kao ljudima mogu da se dese] – treba s trudom izbegavati. Jer nam nece suditi iste takve sluge kao i mi sami, vec Sam Vladika, - Njemu cemo dati odgovor za sve sto smo u zivotu uradili” [92].

Eto kako kazu sveti. Mi braco moja, ukoliko nas je Gospod pozvao na mir treba da se pokoravamo arhijerejima, i duhovnicima, i uciteljima radi njihovog cina koji oni imaju od Boga. Ako neko od njih radi nesto nerazumno ili nas sprecava u bogougodnom delu, onda ne prestajmo da ga molimo za to da se ispuni volja Bozija, da bi mir, jednomislije i saglasnost carovali medju nama, da bi postojala ljubav izmedju pastira i ovaca, izmedju arhijereja i hriscana, izmedju svestenika i mirjana, izmedju rukovodioca i potcinjenih kako ne bi bilo sablazni, postresa, raskola, podela. Jer sve to razara nase duse, i nase kuce,i nase Crkve, i svako drustvo i naciju. Krace receno: da bi svi mi bili jedno telo i jedan Duh, svi – s jednom nadom, na sta smo i prizvani, i da bi Bog mira bio s nama.

 

PRIGOVOR 13

Neki kazu: “Evo, mi ispunjavamo zapovest Gospodnju – pricescujemo se dva ili tri puta godisnje, i to je dovoljno za nase opravdanje [na Strasnom Sudu]”

 Takvim ljudima odgovaramo da je i to dobro i korisno, ali da je mnogo bolje pricescivati se cesce. Jer sto se neko vise priblizava svetlosti, tim se vise i prosvecuje, i sto se vise priblizava ognju, tim se vise zagreva, i sto je blizi svetinji, tim se vise osvecuje. Tako da ako neko cesce pritupa Bogu u Pricescu, tim se vise i prosvecuje, i zagreva, i osvecuje. Brate moj ako si dostojan da se pricestis dva ili tri puta godisnje, onda si dostojan da se pricescujes i cesce, kako kaze bozanstveni Zlatoust, samo se pazljivo pripremaj i ne gubi tu dostojnost. Dakle sta nas sprecava da se pricescujemo? Nasa nemarnost i lenjost, koji nas savladavaju. I zato se ne pripremo koliko je u nasoj moci da se pricestimo.

Odgovarajuci na drugi nacin, mi smo duzni da kazemo, da ti ljudi ne ispunjavaju zapovest Boziju, uprkos tome sto oni smatraju da je ispunjavaju. Jer gde je Bog ili bilo ko od svetih zapovedio da se pricescujemo dva ili tri puta godisnje? Tako nesto se nigde ne moze naci. I zato treba da znamo da kada ispunjavamo neku zapovest treba da je i ispunjavamo saglasno zapovesti. To jest treba postovati i mesto, i vreme, i cilj, i nacin delovanja, i sve okolnosti pod kojim ona treba da se ispunjava, kako bi to dobro koje cinimo na taj nacin bilo savrseno u svemu i Bogu ugodno.

Sve to se odnosi i na Bozansko Pricesce. Neprestano pricescivanje je i – neophodno, i dusekorisno, i saglasno Bozijoj zapovesti, i savrseno i dobro-ugodno. A pricescivati se samo tri puta godisnje - nije saglasno ni sa zapovescu, i nije savresno dobro, jer nije dobro to sto se ne cini na dobar nacin.

Zato, kao i sve druge zapovesti Bozije zahtevaju za sebe neophodno vreme, prema Eklesijasu: “Vreme za svaku stvar” (Ekl.3, 17), tako se i za ispunjavanje zapovesti o Pricescu treba odvojiti odredjeno vreme. Drugim recima, odgovarajuce vreme za Pricesce je – taj trenutak, kada svestenik vozglasava: “Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite”.

Ali zar se to moze cuti samo tri puta godisnje? O nesrece i nevolje! Da bi materijalno telo zivelo ono mora svakodnevno da jede dva ili tri puta dnevno. A nesrecna dusa, da bi zivela duhovnim zivotom, jede tu svoju zivotvornu hranu samo tri puta ili cak jednom godisnje? Nije li to velika nerazumnost?

U protivnom slucaju, bojim se, bojim se da nam nije beskorisno ispunjavanje zapovesti – jer ih mi kvarimo i izopacujemo i zato ne da nismo izvrsioci zakona, vec njegovi protivnici. Mi cesto posteci smatramo da ispunjavamo zapovest Boziju, a u stvari gresimo kako kaze bozanstveni Zlatoust: “Ne govori mi da oni poste, vec mi dokazi da oni to rade u saglasnosti sa voljom Bozijom. A takav post ukoliko nije u saglasnosti sa voljom Bozijom je vece bezzakonje nego pijanstvo. Jer mi ne treba da gledamo samo to sta oni rade, vec i da trazimo uzrok zbog cega oni to rade. Jer ono sto se radi po Bozijoj volji, cak iako se cini besmislenim, je zaista najbolje. A ono sto se radi protiv Bozije volje, iako se cini najboljim, je u stvari najgore i najprotivzakonitije. Jer dela nisu dobra ili zla sama po sebi, vec ih Bozija volja cini dobrim ili zlim” [93].

 

EPILOG

Evo, ljubljena moja braco, uz Boziju pomoc je zavrsena ova knjiga, i sasvim ocigledno je dokazano na osnovu svedocenja i Svetog Pisma, i svetih Otaca, da je neprestano pricescivanje Precistim Tajnama – neophodno i dusekorisno, jer se bez toga ne moze uzrastati u ljubavi naseg Gospoda, Koji nas je stvorio iz ne-bica, a kada smo poginuli ponovo obnovio.

Dakle, sada se ne zahteva nista drugo sem toga da sa duznom pripremom – skrusenoscu, ispovescu i ispunjavanjem epitimija – pristupimo Tajni, sa strahom i trepetom i da se pricestimo. Svako od nas ko zeli zivot i voli da vidi dobre dane [94], prema Psalmopevcu, neka pristupa nasem Gospodu, najsladjem Isusu Hristu, Koji nas svaki dan poziva sa Svetog Prestola i govori: “Pridite, jedite Moj Hleb i pijte Vino koje sam Ja rastvorio u svetoj Casi, da biste se prosvetili dusevno i telesno, da biste bili nahranjeni besmrtnom hranom i napojeni netruleznim picem, da se u potrebni cas ne postide lica vasa” [95].

Dotle dokle imamo vremena cinimo dobro, kako kaze Apostol [96]. “Evo sad je vrijeme najbolje, evo sad je dan spasenija” (2Kor.6, 2). Da tezimo i sledimo za Gospodom – i tada cemo Ga pronaci kao zoru, koja ce nas prosvetiti, kako kaze Osija, i On ce nam prici kao sto rana i pozna kisa pada na zemlju” [97]. Poslusajmo Jeremiju koji kaze: “Stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i naci cete mir dusi svojoj” (Jer.6, 16). Da se pokajemo od sve duse i sveg srca za nas predjasnji nemar i da se ispravimo, kako ne bismo culi reci kojima bi nas krivio prorok Jeremija: “Gospode! Ne gledaju li oci Tvoje na istinu? Bijes ih, ali ih ne boli; satires ih ali nece da prime nauke, tvrdje im je lice od kamena, nece da se obrate…Proroci prorokuju lazno, i svestenici gospoduju preko njih, i narodu je Mojemu to milo.

Kome cu govoriti i svjedociti da cuju? Gle, uho im je neobrezano, te ne mogu cuti, …Jer od maloga do velikoga svi se dadose na lakomstvo, i prorok i svestenik, svi su varalice” (Jer.5, 3, 31; 6, 10-13).

Dajte da slusamo reci koje donose korist dusi, i da ne istrazujemo ko ih izgovara – mudri ili nemudri, ugledan ili smireni. Jer kakvu ce nam korist doneti sto je takav i takav – vazan i veliki covek? Ili kakvu cemo stetu imati ako je taj covek neznacajan i neprimetan? Mi ne kupujemo ni jednog ni drugog. Nama trebaju samo reci Pisma, a ne tice nas se da li ih izgovara mudri ili nemudri. I to sto nam govori mi treba da poredimo sa onim sto je napisano u Svetom Pismu, i ako je to saglasno sa Pismom, da prihvatimo, a ako nije saglasno – nama to nije potrebno ni od jednog ni od drugog. Jer taj koji ide na pijacu da kupi psenicu ili nesto drugo, ne razmislja o tome ko je prodaje – dobar ili los covek, vec samo gleda da li je roba dobra.

Tako i mi treba pazljivo da razmatramo reci i da ne prestupamo to sto su nam predali bozanstveni Oci, ukoliko ne zelimo da izgubimo pravi put.

Kada bi savremeni sektasi izucavali Bozansko Pismo, oni ne bi sledili te prvobitne jeretike da bi s njima zajedno poginuli. I tada je lukavi djavo medju njima sejao razne jeresi, lisivsi ih pored svega ostalog i svetog Krstenja. A nas pravoslavne se stara da pogubi, udaljujuci nas od neprestanog pricescivanja. Posto nije uspeo da pokoleba nas odnos prema svetom Krstenju, on pokusava da nas umrtvi na neki drugi nacin.

I ne mislite da jedno u odnosu na drugo ima neke razlike, jer je odluka naseg Gospoda bila podjednaka u odnosu na oba cina, kako smo prethodno rekli. Jer ne roditi se potpuno, i rodivsi se umreti od gladi – izmedju ta dva slucaja nema nikakve razlike.

Tako se i mi naravno obnavljamo svetim Krstenjem. Medjutim ako se zatim ne hranimo Pricescem, kako bi ziveli duhovnim zivotom, tada ponovo umiremo od gladi – nedostatka blagodati – i upadamo u jos gore strasti nego nekrsteni.

Zato vas molim da se uplasimo Gospodnjih reci sada, dok smo jos zivi, da bi se spasli i da ne bi drhtali tada na predstojecem Sudu, ne dobivsi nikakve utehe. Da ne postanemo kao oni kojima je Gospod govorio: “Jer ostaviste zapovijesti Bozije, a drzite obicaje ljudske” (Mk.7, 8).

Da se ne obanjujemo sujeverjem i predrasudama, kojih sada ima previse, vec da pazimo na napisano. Jer Vasilije Veliki kaze: “Tacno je da nas je los obicaj obmanuo, tacno je da je uzrok velikih zala postalo izopaceno ljudsko predanje” [98]. Kao i: “Ako neko od onih koji su na svetom Krstenju obecali Bogu da vise nece ziveti za sebe, vec za Onog Koji je Umro i Vaskrsao za njega trazi pravednost od [ispunjenja] Zakona, on za to treba da bude osudjen kao za preljubu. [Dakle, ako se hriscaninu tako sudi za takav odnos prema Zakonu], sta se onda moze reci o ljudskim predanjima?

Sto se tice ljudskih predanja, sledovanje njima povlaci za sobom kaznu sto se vidi iz Gospodnjih reci. A sto se tice nasih sopstvenih pomisli, koje su plod ljudske premudrosti, Apostol nas je naucio da ih podviznicki odbacujemo: “Jer oruzije nasega vojevanja nije tjelesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova da kvarimo pomisli i svaju visinu koja se podize na poznanje Bozije” (2Kor.10, 4). [To sto je Apostol rekao se odnosi kako na ljudske pomisli], tako i na svaku ociglednu [ljudsku] pravednost, cak iako se trudimo da je dostignemo Boga radi. Iz svega toga postaje ocigledno, kakva osuda sledi onima, koji svojim mudrovanjima izopacuju Bozije zapovesti. Jer je napisano: “Tesko onima koji misle da su mudri, I sami su sebi razumni!” (Is.5, 21). I zato je neophodno odbaciti sve to zajedno: i djavolske pohote, i svetske brige, i ljudska predanja, i sopstvene zelje cak iako nam se one cine dobronamerne" [99].

 

Ne prestupajmo Bozije zapovesti da ne budemo gori od beslovesnih zivotinja i nerazumniji od riba koji ne protivurece Bozijem zakonu, kako kaze Vasilije Veliki: "Riba ne protivureci zakonu Bozijem, a mi ljudi odbijamo da prihvatimo spasonosno ucenje" [100].

Dajte da ostavimo one koji zele da zive nemarno, ili bolje zamolimo Boga da im da revnost. Probudimo se od sna lenjosti i primimo toplinu i ljubav u srce, da bi culi duhovni priziv svestenika [101], i da bi skrusena srca pristupili Tajni. Veliko prenebregavanje Bozije zapovesti je i to sto veliki broj hriscana dolazi na Liturgiju, na kraju koje nas Gospod preko svestenika poziva da pridjemo i pricestimo se, i nema nikoga od tog velikog broja pozvanih ko bi ispunio Bozanski priziv - i to ne zbog nekog greha ili predloga, vec zbog besmislenog obicaja.

Ah, braco moja, bojim se da Gospod nije rekao za nas:"Jer vam kazem da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi nece okusiti moje vecere" (Lk.14,24)? A sem toga - nece li nas On kazniti na najstroziji nacin ako se ne pokajemo i ne ispravimo?

Zelim nesto da vas pitam: da je za vreme Tajne Vecere neko od apostola rekao: "Ja se danas ne pricescujem", interesantno je sta bi tada rekao Gospod? Bezuslovno, cini mi se da bi rekao to sto je rekao i Petru u vreme svetog pranja nogu: "Ako te ne operem, nemas dijela sa Mnom" (Jn.13, 8). On bi i na Tajnoj Veceri rekao onima koji se ne pricescuju: "Ako ne budes jeo Moje Telo i ne budes pio Moju Krv, nemas dijela sa Mnom".

To isto nam Gospod i sada govori ljubljeni, na svakoj Liturgiji: "Ako ne budete jeli Tijelo Sina Covjecijeg i pili Njegovu Krv, nemate zivota u sebi" (Jn.6, 53), ukoliko neko lisava sebe takve nebesne blagodati ne zato sto ima prepreku zbog svojih greha i sto je odlucen od Pricesca od strane svog duhovnika, vec samo zbog jednog besmislenog obicaja.

O lukavog obicaja! Taj zao obicaj se tako ukorenio, da ne samo da se mi sami ne pricescujemo, vec ako vidimo neke druge ljude da oni cesto pristupaju Bozanskom Pricescu, mi ih osudjujemo kao da toboze nemaju strahopostovanja i da ne postuju Bozanske Tajne, tako kako bi mi trebalo da sledimo njihov primer.

Dakle, zaista se na nama ispunilo Isaijino prorocanstvo: "Slusajte ali necete razumijeti, gledajte ali necete poznati. Ucini da odeblja srce tome narodu i usi da im otezaju, i oci im zatvori" (Is.6,9-10). Jer zaista kao da smo svi postali bezosecajni i ne shvatamo ni to sto govorimo, ni to sto cujemo, ni to sto vidimo.

I znam da ce samo mali broj ovo cuti zbog naseg takvog zalosnog stanja, bez obzira koliko ja govorio na ovu temu. Jer je mnogima otezao sluh tako da ne mogu da cuju, kako je rekao Isaija.

A za te malobrojne cu navesti jos jedan primer i time cu zavrsiti. Zamislite da neki car sedi na visokom tronu, koji se nalazi van dvorca, na nekoj ravnici, a pred njim stoje svi knezovi, oficiri, i svi vojni odredi sa velikim strahom i trepetom. I ako bi taj car zapovedio nekome od njih da istupi i podje ka njemu, kako bi mu dao neko naredjenje , a neki drugi pozavidevsi mu zbog njegove blizine caru, pokusali da ga odgovore od ispunjenja carske naredbe, recite mi da li bi ih on poslusao i izrazio prenebregavanje u odnosu na cara? Mislim, da on ne bi obratio ni najmanju paznju na te ljude, vec bi sa velikom spremnoscu potrcao ka caru, smatrajuci za veliku cast i slavu da ispuni njegovu naredbu.

Dakle, ako u odnosu na smrtnog cara zelimo da pokazemo da smo toliko poslusni, zasto se ne bi potrudili da budemo jos poslusniji u odnosu na Cara Nebeskog i naseg Vladiku? Zemaljski car moze da nas lisi casti, slave i imanja - svega toga, sto danas ili sutra unistava smrt. A ko tada moze da umoli Boga Koji moze da nas osudi na vecnu smrt?

Sta cemo mi nesrecni tada da radimo - mi koji prestupamo Vladikine zapovesti, - kada pocne Veliki Sud? Zar tada mozemo da nadjemo opravdanje pred Bogom, u odnosu na Koga sada izrazavamo prenebregavanje, opravdavajuci se da "nas je tamo neki covek sprecavao, i mi zato nismo ispunili Tvoju zapovest"? Istina, mnogi od njih ce to reci tada, ali nam to nece doneti nikakvu korist.

I zato smo sada duzni da se pokajemo, pre nego sto nastupi taj cas. Duzni smo da odbacimo djavolske zelje i ljudske obicaje. Duzni smo da ispunjavamno zapovesti Bozije, i pripremajuci se neophodnom pripremom, cesto pricescujemo Telom i Krvlju Gospoda nasega Isusa Hrista, kako bi se ukrepili u Bozijoj blagodati, zahvaljujuci Bozanskom Pricescu. I tako ukrepljeni da svaki dan tvorimo na zemlji volju Boziju, blagu, i dobrougodnu, i savresnu, kako je tvore Angeli na Nebu. A ako nas neko bude sprecavao u tome, tada treba da ga kao i u odnosu sa duhovnim ocem, dugo uveravamo sa suzama u ocima, dotle dok ga na bilo koji nacin ne ubedimo da nam dozvoli da se udostojimo da zadobijemo Duha u nasim srcima sa savresnim osecajem i svescu o tome. I ovde i tamo neka se udostojimo da zajedno sa Angelima i Svetima slavimo Oca, i Sina i Svetoga Duha - Jedinicu u Trojici, i Trojicu u Jedinici, bezgranicno savresnog Boga, u vekove vekova. Amin.

 

Primedbe

1. Pogl. "Hristios za sve umrije da oni koji zive ne zive vise sebi, nego Onome Koji za njih umrije i vaskrse" (2???.5:15). - Prim.prev.
2. 8-o Pravilo svetih apostola
3. 9-o Pravilo svetih apostola
4. 2-o pravilo.
5. To jest posle prinosenja Svetih Darova. - Prim. prev.
6. Tako je u grkcom cinu Liturgije. - Prim. prev.
7. Besede na Poslanicu Efescima. Beseda 3. Pogl: Dela svetog oca naseg Jovana Zlatousta, arhiepiskopa Konstantinopoljskog, u ruskom prevodu. T.11.Knj.1.SPb. 1905, s.29-32. - Ovde i nadalje svi svetootacki citati su dati u nasem prevodu. Prep. Nikodim u pocetku navodi te citate u originalu, a zatim daje svoj prevod- tumacenje. Mi se u nasem prevodu rukovodimo time kako prepodobni Nikodim shvata test svetog Oca.

8. Pravilo 80.

9. Pri ovome se setite, da su u proslo vreme nasi oci odredili da ako je neko mirajnin i u toku tri sedmice ne dodje na sabor da bude udaljen od crkvenog opstenja.
10. Tumacenje Liturgije, gl.1.
11. U svom tumacenju Nikodim dodaje: "Ali buducu u stanju da podje, prenebregao je i zanemario, i nije posao".
12. Moralna pravila, 21, 1. Pogl.: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijsko-Kapadokijskog C.3. ? ., 1993, s.391.
13. Beseda o Krstenju 3. PG 31, 1573.
14. Poslanica 93, 1. Pogl: Pravila pravoslavne Crkve sa tumacenjima Nikodima, episkopa Dalmatinsko-Istranakskog. T.2. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra, 1996, s.612.

15. Beseda o Tajanstvenom Telu Hristovom.

16. Beseda 82 na Jevandjelje od Mateja. Pogl: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Jevandjelje od Mateja. M.1993, s.827.
17. Beseda 45, na Svetu Pashu. Pogl: Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop Konstantinopoljski. Sabrana dela u 2 toma. T.1. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra 1994, s.671.

18. Pogl. slav. "na putu ka vecnom zivotu" iz molitvi pred Sveto Pricesce.
19. Objavljena pouka 107. U ruskom “Dobrotoljublju” - pouka 309. Dobrotoljublje. ?.4, s.581-582.
20. Beseda 43 na Jevandjelje od Jovana. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Izabrana dela. Knjiga 1. ?., 1993, s.304-305.
21. Pravila, podrobno objasnjena u pitanjima i odgovorima, 2. Pogl.: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske. Deo 5. ?., b.g., s.82.
22. To jest na Evharistijskom saboru, na Liturgiji. - Prim. prev.
23. Protiv judeja. Beseda 3, Pogl.; Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.1. Knj.2. ?., 1991, s.673-675.
24. O svestenstvu. Beseda 6. Pogl.: Kompletna dela Sv.Jovana Zlatoustog. ? .1. Knj.2. ? ., 1991, s.471.
25. Ima se u vidu ukoliko se ti gresi ne ispovedaju. - Prim. prev.
26. ? nj.8, gl.14.
27. Liturgija sv.Vasilija Velikog, molitva svestenika na "Glave vase Gospodu priklonite".
28. Liturgija sv.Jovana Zlatoustog, molitva svestenika posle prinosenja Svetih Darova.
29. 2-a molitva pred Sveto Pricesce.
30. Bukvalno - "ogoljeni od blagodati". - Prim. prev.
31. Pogl. Lavsaik Paladija, episkopa Elenopoljskog. ?., 1992, s.37-38. Gl.18. O Makariju Egipatskom
32. Beseda 32 na Jevandjelje od Mateja. Pogl.: Dela svetog oca naseg Jovana Zlatoustog, arhiepiskopa Konstantinopoljskog. ? .7. Knj.1. SPb., 1901, s.359-360.
33. Tumacenje na Drugu Poslanicu apostola Pavla Koricanima. Beseda 18. Pogl.: Ukaz. izdanje. ? .10. ? nj.1. SPb., 1904, s.632.
34. Pogl.: Dela blazenog Simeona, arhiepiskopa Tesalonijskog. ? ., 1994, s.93.
35. Gl. 13.
36. Protiv judeja. Beseda 3. Pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatousta. ? .1. ? nj.2. ? ., 1991, s.674.
37. Beseda 2. Na tvorenje mira.
38. Beseda 28.
39. Protiv judeja. Beseda 3. Pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatousta. ?.1. ? nj .2. ?., 1991, s .673-676.
40. Beseda o Krstenju Gospoda i o Bogojavljenju . ?? ; ????. ???. ?.2. ? nj .1. ?., 1993, s .406.
41. Beseda o serafimima. Pogl.: Dela svetog oca naseg Jovana Zlatoustog, arhiepiskopa Konstantinopoljskog. ?.6. ? nj .1. ???., 1900, s .427.
42. ? nj .4, gl .2. Na Jevandjelje od Jovana .
43. " Svi koji dolaze u Crkvu I slusaju Sveto Pismo , ali , zbog nekog izbegavanja reda , ne ucestvuju u molitvi sa narodom ili s odvracaju od Pricesca Svetom Evharistijom , da budu odluceni od Crkve dotle dok se ne ispovede i ne pokazu plodove pokajanja i zamole za oprostaj , i na taj nacin se udostoje Pricesca ".
44. Sr .: " To su bili izuzetni slucajevi a ne uopsteni ; ali ono sto vazi iskljucivo za neke malobrojne , to sveta Crkva ne priznaje kao zakon za sve ". Prep. Simeon Novi Bogoslov. Dela. ?.1. Sveto-Trojicina Sergejeva Lavra, 1993, s.204. Beseda 22. - Prim. prev.

45. Beseda 56.
46. "A Isus im rece: zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete Tijela Sina Covjecijega i ne pijete Krvi Njegove, necete imati zivota u sebi" (Jn.6,53).
47. Sr. "Svetinje - svetima" u Liturgiji Jovana Zlatoustog.
48. Beseda 26.
49 ??.: "Sta govori Bog kroz proroka? "I neka jede jare prineseno u dan posta za sve grehe” – primetite pazljivo- "i neka samo zreci jedu iznutrice neoprane sa sircetom". Zasto? - "Zato sto cete Mene, rekao je Gospod, kada Ja prinesem na zrtvu Telo Moje za grehe novog naroda, pojiti sa zuci i sircetom: to i jedite vi sami, tada kada narod bude postio i tugovao, pokrivsi se pepelom", A da bi pokazao da On treba da postrada za njih, poslusajte kakvu je dao zapovest. "Uzmite dva jareta, dobra I istovetna, I prinesite ih na zrtvu: neka jednog od njih zrec uzme na spaljivanje". A s s drugim sta treba da urade? "Drugo", receno je, "da bude prokleto". Primetite kako se ovde otkriva preobrazenje o Isusu. "Pljunite na njega svi, i vredajte ga, i stavite venac od crva na njegovu glavu, I neka ono tako bude proterano u pustinju". Po izvrsenju tog cina onaj koji je nosio jare u pustinju, skida s njega venac od crva i stavlja na njega bokor, takozvani sipak, ciji se plodovi obicno jedu, kada se nadju u polju, I koji jedini od bokora ima sladak plod. A zasto primetite se jedno jare stavlja na zrtvenik, a drugo se cini prokletim, I zasto se na tog prokletog stavlja venac? Zato sto ce Ga Jevreji videti toga dana u odeci od crva oko tela i govorice: "Nije li to taj koga smo mi nekada unistavali, ponizili, podvrgli ismejavanju i raspeli? Zaista to je Taj, Koji je tada nazvao Sebe Sinom Bozijim”. Na slican nacin zbog cega su i jarici morali da budu dobri i istovetni? Radi toga da bi Judeji se uvidevsi Njega Koji je tada dolazio zadivili slicnoscu sa jaretom. To je praobraz Isusa Koji je imao da postrada.". Poslanic apostola Varnave. Gl. VII. - Prim. prev.
50. Beseda 8. O Krstenju.
51. Beseda 71. Na sv. Filologa.
52. Tumacenje na Prvu Poslanicu Timoteju. Beseda 5. Pogl.: Dela svetog oca naseg Jovana Zlatousta, arhiepiskopa Konstantinopoljskog. ? .11. ? nj.1. SPb., 1905, s.656-657.
53. Besede na Poslanice Jevrejima. Pogl.: Ukaz. izd. ? .12. SPb., 1905, s.153-154.
54. Beseda 75 na Jevandjelje od Jovana. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Jevandjelje od Jovana. ? nj.2. ? ., 1993, s.504.
55. Beseda 4. Na tvorenje mira.
56. Na grckom se Nedelja naziva ????a?? – dan Gospodnji. – Prim. prev.
57. Dekalog Hristovih zapovesti. Zapovest 4.
58. Pogl.: "na ove dve zapovesti visi sav zakon i proroci" ( ? t.22,40).
59. Pravilo 3. tako je u grckoj Knjizi Pravila - "Kormilar" (" ??d????? ", ?essa?????? , 1991). Takvu redakciju pravila potvrdjuju Aristin I Armeiopulos, tada kao varijantu slavjanski “po vremenima” – Valsamon i Zonara.. U grkoj “Kormilar” je navedena sledeca primedba: "Pogl. I 1046 stranicu “Evergetinosa”, gde avva Kasijan kaze da se Sveto Pricesce davalo posednutima I nikada im nije bilo zabranjeno od strane drevnih staraca, I da se Sveti Darovi ne daju kao hrana zloduhu, vec pre svega za ociscenje duse I tela, I prognanje zloduha, koji boravi u ljudksom telu,I da ako mi zabranjujemo Pricesce posednutima time zloduhu dajemo mogucnost da cesce I teze deluje u njima kako bi ih lisio Bozije pomoci koju dobijaju od Bozanskog Pricesca". Navedeno izdanje, s. 668. - Prim. prev.
60. Pogl.: "Zrtva je Bogu – duh skrusen, srce skruseno i smireno Ti neces presreti Boze" (Ps.50,19).
61. Moralna pravila, 22, 1. Pogl.: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske. C.3. ?.,1993, s.393.
62. Moralna pravila, 33, 2. Pogl.: Tamo, s.402.
63. Pogl.: "Sacuvaj me Boze od ruku bezboznickih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje. Oholi mi namjestise zamke I prugla, metnuse mi mrezu na put, predju razapese mi" (Ps.139,4-6).
64. Moralna pravila, 33, 5. Pogl.: Tamo, s.404.
65. Beseda 46 na Dela. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Besede na Dela apostolska. ? ., 1994, s.405-406. Mi dajemo prevod po tekstu prep.Nikodima.
66. "Sunce i mesec su stali na mestu svojem" ( ? v.3,11).
67. Objavljene besede. Beseda 2. Pogl.: Kompletna dela Sv.Jovana Zlatoustog. ? .2. ? nj.1. ? ., 1993, s.258.
68. Lav VI Mudri, vizantijski imperator u 886-912 g. - Prim. prev.
69. Pored tog slucaja razume se kad se covek nalazi na samrti. U takvom stanju mu se uvek dozvoljava da se pricesti bez obzira da li se nalazi pod nekom epitimijom.ukoliko covek ozdravi epitimija se nastavlja. - Prim. prev.
70. To jest razresava se pricescivanje samo na Pashu. - Prim. prev.
71. Prep.Nikodim tumaci to mesto: "Cutanje je – izdaja i odricanje od istine”.
72. Dodati stihovi Sergeja Djacenko.
73. Beseda o blazenom Vavilu i protiv Julijana. Pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.2. ? nj .2. ?., 1994, s .589.
74. Pravila o moralu , 19, 1. Pogl .: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog , arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske C . 3. ? ., 1993. s.387.
75. Moralna pravila, 19, 2. Pogl.: Tamo, s.388.
76. Moralna pravila, 12, 2. Pogl.: Tamo, s.378.
77.Moralna pravila, 12, 4. pogl.: tamo, s.379.
78. O devstvenosti. Pogl.: Kompletna sabrana dela. ?.1. ? nj .2. ?., 1991, s .367.
79. Poslanica 10, Ironu djakonu antiohijskom . Gl . 2, 1.
80. Dodati stihovi Sergeja Djacenka .
81. Pogl.: "A kada dodje On Duh istine, uputice vas na svaku istinu: jer nece od sebe govoriti, nego ce govoriti sto cuje..." (Jn.16,13).
82. O veri. Pogl.:Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije KapadokijskeC.5. ? ., s.21-22.
83. Beseda 62.
84. To jest on od potcinjenih treba da dobijr potvrdu o tome da su njegova dela i reci istinita. - Prim. Prev.
85. Moralna pravila, 70, 37. Pogl.: Tamo, s.476.
86. Moralna pravila, 72, 1. Pogl.: Tamo, s.478.
87. Pogl: "A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera, krotost, uzdrzanje" (Gal.5,22-23).
88. Moralna pravila, 72, 2. Pogl: Tamo, s.478.
89. Moralna pravila, 28, 1. Pogl.: Tamo, s.398.
90. Moralna pravila, 26, 1. Pogl.: Tamo, s.396.
91. Beseda 34.
92. Objavljena beseda 1. pogl.: Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.2. ? nj .1. ?., 1993, s .257.
93. Protiv Judeja . Beseda 4. pogl .: Kompletna sabrana dela Sv . Jovana Zlatoustog . ?.1. ? nj .2. ?., 1991, s .680.
94. pogl .: " Koji covejk zeli zivota ljubi dane da bi vidio dobro " ( Ps .33,13). Ovaj psalm se peva na kraju Liturgije posle Pricesca . – Prim . prev .
95. Pogl .: " Koji u Njega gledaju prosvetljuju se , i lica se njihova nece postidjeti ” (??.33,6).
96. Pogl .: " Zato dakle dok imamo vremena da cinimo dobro " ( Gal .6,10).
97. Pogl .: " Tada cemo poznati Gospoda i sve cemo Ga vise poznavati ; jer Mu je izlazak uredjen kao zora I doci ce nam kao dazd , kao pozni dazd koji natapa zemlju " ( Os .6,3).
98. O sudu Bozijem. Pogl: Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske. C.5. ? ., s.16.
99. Beseda 2. ? Krstenju. PG 31, 1557.
100. Beseda 7 na Sestodnev. Dela svetog oca naseg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske C.1. ? ., b.g., s.114.
101. "Sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite!"