ZBOG CEGA LAZAREVA SMRT NIJE BILA SMRTONOSNA? Medju Bozjim ugodnicima Lazar zauzima posebno mesto. Svakom verujucem coveku poznato je Lazarevo cudesno vaskrsnuce iz mrtvih, koje je objavilo slavu Bozju. Od tada ljudski rod polaze nadu u slavu i milosrdje Bozje, ovekovecivsi Lazarevo ime u mnogim jezicima, vezujuci za njega naziv prvih bolnica, tzv. lazareta. Lazareti, koji vec dve hiljade godina okupljaju pod svojim krovom bolesne i napacene, predstavljaju pretece savremenih bolnica, pa i citavog socijalnog sistema zdravstvene zastite. Covek ne mora da bude lekar da bi znao da ponekad i najobicnija prehlada moze da se pretvori u smrtonosnu bolest. Sta onda znace reci Spasitelja, koji je, znajuci da Lazar boluje i da ce umreti, ipak govorio da njegova "bolest nije na smrt" (Jn. 11, 4)? Te Njegove reci znace, pre svega, da nema smrti za one koji veruju u Hrista: "Ja sam vaskrsenje i zivot; koji vjeruje u mene ako i umre, zivjece. I svaki koji zivi i vjeruje u mene nece umrijeti vavijek" (Jn. 11, 25-26). "Bolest koja nije na smrt" jeste bilo koja bolest coveka koji veruje u "vaskrsenje i zivot". Bolest na smrt pak jeste svaka bolest onih koji veruju u smrt. Paradoksalno je, ali u svoju smrt, kao i u besmrtnost, moze se samo verovati - jer nema niceg manje vidljivog i, u bukvalnom smislu reci, za coveka manje ociglednog od njegove sopstvene smrti. Dugo su ljudi na zemlji verovali u smrt. I Lazar je bio jedan od njih. Ali je njemu prvom bilo sudjeno da vidi sopstvenu smrt i "slavu Bozju" - oslobodjenje od smrti. Po predanju, posle svog vaskrsenja Lazar je proziveo jos 30 godina i postao episkop na Kipru. Kiparska pravoslavna crkva cuva jednu blagocestivu i poucnu legendu o svom episkopu. U mladosti su Lazara mnogi voleli zbog njegove dobre, vedre i vesele naravi. Narocito ga je voleo Hristos. Jevandjelje pripoveda da je Hristos zaplakao: "Isusu udarise suze" (Jn. 11, 35) i, tugujuci u dusi: "A Isus se opet potrese u sebi" (Jn. 11, 38), dosao na njegov grob. Lazareva prirodna bistrina bila je udruzena sa saosecajnoscu, nezlobivoscu, dobrodusnoscu. Ljudi su ga cesto pozivali u goste; bio je vrlo druzeljubiv i srdacan. Legenda kaze da se posle svog vaskrsenja Lazar veoma promenio. Kako? On se vise nikada nije smejao. Ono sto je video u vreme svoje smrti nije ga ni na trenutak napustalo tokom 30 godina - isto kao i vera u vaskrsenje mrtvih, ciji je prvi svedok postao on sam. Lazareva bolest nije bila smrtonosna: dostigao je svetost i zadobio vecni zivot. Neka nista ne pomuti nasu veru u to. Verujmo, i vera ce nas isceliti od smrtonosnih bolesti.   Clanak Irine Silujanove objavljen u knjizi "Kako pomoci bolesnima", Svetigora, Cetinje 2001, str. 180-181