ISCELJENJE LJUBICE PRODANOV   Moja mama, Ljubica Prodanov, rodjena je u Blatu na otoku Korculi 1925. godine i krstena iste godine u rimokatolickoj crkvi u Blatu, a udala se u Beceju (Vojvodina) za moga oca Branka, pravoslavne veroispovesti. Pocela je da ima psihicke smetnje (tegobe) pre otprilike desetak godina. Smetnje su u pocetku bile slabijeg intenziteta, da bi s vremenom postale sve jace. Posebno su postale jake i vidljive posle smrti oca (u decembru 1989. godine). Od oceve smrti kod nje se pojavio neki veliki nemir. Psihicke smetnje su se ispoljavale na sledeci nacin: - u sebi je nosila neki unutarnji strah, osecala je iza sebe prisustvo "neke sile" u vidu osobe koja joj nesto govori. Kada bi se okrenula, nikoga nije videla iza sebe, pa bi se jos vise uplasila. Taj "neko" ju je stalno proganjao i bio iza nje. Pod uticajem, tj. dejstvom "toga" ona je vidjala "to" po sobi i svuda gde bi se u tom trenutku zatekla. Tada bi obicno gubila kontakt sa okolinom, tj. sa svim ovozemaljskim, i za nju je postojao samo taj svet iza nje i oko nje. Padala bi u neki trans, branila se od "toga", ali bezuspesno. Vristala bi, pocela se kociti i padati u nesvest. Sa njome se nije mogao uspostaviti nikakav kontakt. Ovakve najdramaticnije situacije su se desavale otprilike jednom godisnje ili redje, a kad bi se dogodile zivot joj je visio o koncu. Nikakve injekcije ili lekovi nisu pomogli u tim trenucima. Samo bi vikala: "Vidi ga!" i pokazivala negde gde nije bilo nikoga. Napadi su se retko desavali, ali je stalno i kad je bila "zdrava" u njoj postojao strah, a onaj "neko" joj je bio iza ledja i nesto joj govorio. Ako taj "neko" i nije govorio, osecala je njegovo prisustvo i bio je tu. Bez "toga iza ledja" nije bila ni trenutka. Zeleci majci sve najbolje, nas tri brata, njezini sinovi, i tri snahe pokusavali smo sve da joj pomognemo. Od pojave tih smetnji mi smo je vodili kod najboljih lekara u Beceju, Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Splitu. Doktori su je lecili svim najnovijim i najpoznatijim metodama i lekovima. Dva puta je lezala u bolnici po cetrdeset dana, no sve je bilo bezuspesno i bez nekog vidljivog rezultata. Lekove za smirenje je redovito pila, svaki dan, no rezultati su bili skoro nikakvi. Doze lekova su postajale sve jace, ali i smetnje su se pojacavale. Postala je ovisnik o lekovima, no rezultati su bili zanemarivi. Prisutnost "onoga iza nje" je bila sve ocitija i intenzivnija. Stanje je svakim danom postajalo sve gore. Moram napomenuti da je mama vernica. U crkvu redovno ide i svakodnevno se moli Bogu. Redovno ide u pravoslavnu crkvu, dok u katolicku ide za Bozic, Uskrs, Veliku Gospu i Svetu Vicencu i Svetoga Antu. Nas je odgojila u duhu ljubavi prema Bogu, porodici i svim dobrim ljudima. U drugom mesecu 1996. godine ona je dosla kod nas u Zagreb. Psihicke tegobe su postale intenzivne i stalne. Stalno se zalila na prisutnost "onoga" iza ledja. Apaurine nije prestajala da pije. U zelji da joj pomognemo vodili smo je u nekoliko bolnica u Zagrebu, ali sve bez rezultata. Pocela je i mene da hvata panika, jer zeleo sam joj pomoci a nisam znao kako. Jednog trenutka mi je Bog pomogao i ja sam joj ispricao da u manastiru Lepavini postoji cudotvorna ikona Bogorodice koja leci ljude od mnogih bolesti, pomaze ljudima i usrecuje ih. Ispricao sam joj da sam cuo kako su mnogi ljudi izleceni, odnosno da je mnogima pomogla. Potrebno je samo da ode tamo i da joj o. Gavrilo izmoli molitvu ispred cudotvorne ikone Bogorodice. Mama je odmah prihvatila moj predlog posto je u dusi vernik. Telefonom sam sa o. Gavrilom razgovarao i objasnio situaciju sa mamom, a on je rekao da mamu odmah sutra dovedem da joj izmoli molitvu za njeno ozdravljenje pred cudotvornom ikonom Majke Bozje. Mami sam objasnio da sutra idemo u manastir Lepavinu i ona se odmah slozila sa time. No, tada se u njoj javlja "onaj iza ledja" govoreci joj nesto nerazumljivo i pojacava joj strah. Te noci nije oka sklopila. Kako se priblizavao cas polaska, ona je bila sve uplasenija. Jednog trenutka se u njoj javila dilema da li da krenemo u manastir ili ne. Ipak je u njoj vera pobedila i mi smo krenuli. Celim putem je bila prestrasena. Cutala je, a samo je povremeno prosaptala: "Sine, mene je strah". U manastir smo dosli pred samu noc. Primili su nas u manastiru najljubaznije sto se moze. Mama je sa puno muke i uz moju pomoc objasnila sta joj se dogadja zadnjih desetak godina. Pogled joj je bio zamucen, reci nepovezane, ruke su joj drhtale, lomila je prste... Otac Gavrilo je samo rekao: "Idemo pred cudotvornu ikonu. Mi je necemo pomladiti, ali duhovnih (psihickih) smetnji vise nece biti, one ce nestati". Usli smo u crkvu i otac Gavrilo poceo je da cita molitvu. Mama je ispred ikone sa spustenom glavom. Ja sam tri metra iza nje i gledam u nju i u cudotvornu ikonu. Jednog trenutka, oko polovine trajanja molitve, iz mamine glave (kose) pocinje da izlazi neka maglica u obliku dima, svetle boje, i dize se. Poslije kraceg vremena to se ponovilo. Pred kraj molitve to se i treci put ponovilo, ali sada je ta izmaglica koja je izlazila iz glave bila jedva primetna. Mama tad dize glavu i pocinje da gleda oko sebe, kao da se probudila iz nekog sna. Molitva je zavrsena. Mamin pogled je bistar i ruke smirene. Jednog casa je samo pitala: "Gdje je ikona svetoga Djordja (nasa krsna slava) da mu se pomolim?" Izlazimo iz crkve i odlazimo na izvor da se umijemo i napijemo vode. Hvatam mamu ispod ruke da joj pomognem, a ona me zacudjeno pogleda i kaze: "Sine, mogu i ja sama". Ulazimo u blagovaonicu gde su svi ostali, ali za razliku od pre pola sata - kada sam izasao sa jednom uplasenom staricom - sada sam sa jednom starijom zenom bistrog pogleda i raspolozenja i veselog razgovora. Svi primecuju drasticnu razliku kod nje. Mama se raspricala kao da tu dolazi godinama ili da je medju najboljim prijateljima. Put do kuce je prosao u slicnom raspolozenju. Ujutro se mama probudila u ranu zoru. Napila se svete vodice i njome prekrstila stan. Popodne smo izisli u setnju i ja je pitam kako je. Ona odgovara: "Sine, odlicno sam. Juce me je bilo jako strah, no nema vise onoga iza ledja". Tada sam joj ja rekao: "Mama, nije tebe bilo strah, nego "onoga iza ledja" jer je znao kuda idemo i sta ce mu se tamo desiti". Mama se nasmijala onako od srca i rekla: "Hvala Bogu dragom i Presvetoj Bogorodici, koji su me izlecili od onog velikog zla". Od tada je proslo godinu dana. Mama se vratila redovnom i normalnom zivotu. Godine cine svoje, 72 su joj. Teret godina je prisutan, ali duhovnih (psihickih) problema vise nema. Od nase posete manastiru Lepavini ona nije popila niti jedan lek za zivce, bez kojih se do tada niti jedan dan nije mogao zamisliti. Sada ona u Beceju, gde zivi, svima objasnjava i govori o svome cudesnom izlecenju. To isto ja govorim u Zagrebu. Moj osnovni motiv i argument je sto sam se ja na vlastite oci uverio u izlecenje za vreme citanja molitve pred cudotvrnom ikonom. Svima govorim o tome. Vecina mi ljudi veruje. Nasim stopama dolaska u manastir po pomoc je poslo desetak ljudi i zena i svi se su se uverili u to, no neka sami oni pisu o svojim iskustvima, jer oni su to doziveli. Meni ostaje samo to da se celi zivot zahvaljujem svemogucem Bogu i Bogorodici koji su mi izlecili mamu.   U Zagrebu 17. 4. 1997. godine. Zoran Prodanov