Sv. Maksim Ispovednik

 

STA U SVETOJ LITURGIJI SIMVOLIZUJU?...

 

Posto je presvetli i vaistinu bogoprosveceni Dionisije Areopagit u svom delu "O Crkvenoj Jerarhiji" shvatio i objasnio, dostojno velicanstvu svoga uma, simvole koji se koriste u Tajni svestenog Sabranja, to treba imati u vidu da se nasa rec sada nece baviti istim stvarima, niti ce ici istim pravcem kao kod njega. Jer bilo bi smelo, pa cak i drskost, i granicilo bi se sa bezumljem da se neko poduhvati istih tema kao i on, a nije u stanju niti da mu se priblizi, niti da ga shvati, i da kao svoje sopstvene tajne iznosi ono sto je bogonadahnuto otkriveno Duhom jedino njemu samom. Ovde ce biti izlozeno ono sto su drugi uzeli od njega, po covekoljublju i volji Bozjoj da bi upraznjavali i vezbali svoje sposobnosti u ispitivanju bozanskih stvari, kao i one tajne kojima, srazmerno razumevanju istih, poimaju svesvetli zrak onog tajnodelanja i, obuzeti ceznjom, prianjaju uz njega.

Ja ne obecavam da cu izloziti sve ono sto je na tajanstven nacin sagledao blazeni starac (Dionisije), niti iste njegove reci, kako ih je on sam pojmio i govorio. Jer on je bio mudroljubac (filosof) i ucitelj svake mudrosti, i pomocu napredovanja u vrlinama u dugovremenim telesnim trudoljubljem i upraznjavanjem u bozanskim stvarima oslobodio sebe od uza vestastvenosti i fantazija koje ova izaziva. Otuda je po zasluzi imao um obasjavan bozanskim zracima te je mogao neposredno da posmatra ono sto mnogi nisu mogli da vide. Rec mu je bila najtacniji tumac njegovih uzvisenih misli, kao ogledalo koje nije pomracavala mrlja nikakve strasti, i ona je imala moc da cesto i kazuje i predaje ono sto drugi nisu u stanju ni da pomisle... Ja, pak, mogu samo ono sto se zadrzalo u mome pamcenju, sto mogu samo maglovito da pojmim i jos maglovitije da izrazim. Ipak, izlagacu pobozno, blagodacu Boga koji prosvecuje ono sto je pomraceno... blagodacu koja je po promislu srazmerna mojim silama...

 

PRVI ULAZAK (VHOD) (ARHIJEREJA) U SVESTENO SABRANJE,

RADNJE KOJE SE POSLE TOGA VRSE

 

Posle kratkog izlozenja sozercanja koja je govorio blazeni Starac o Svetoj Crkvi, dosla je dakle nasa rec da sada jos krace izlozi (njegova razmisljanja) o svestenom sabranju (skupu) Crkve. Prvi, dakle, ulazak Arhijereja u Svetu Crkvu za vreme svestenog sabranja, ucio je (blazeni Starac), jeste slika i znak prvog dolaska u telu u ovaj svet Sina Bozjeg i Spasitelja nasega Hrista. Svojim dolaskom On je oslobodio i iskupio prirodu ljudsku, koja je sama sebe bila potcinila propadljivosti i smrti kroz greh, i kojom tiranski vlada djavo. Nevin i bezgresan, On je platio za ljude sav dug, kao da je Sam kriv, povrativsi ih opet u blagodat Carstva, i davsi sebe Samoga u otkup i iskupljenje za nas. Umesto nasih pogubnih strasti, on je prineo zivotvorno stradanje - celebni i spasonosni lek za ceo svet. Vaznesenje Njegovo na nebesa i povracanje na Njegov nadnebesni presto, koje je usledilo posle ovog dolaska, simbolizuje se ulaskom Arhijereja u sveti Oltar i ulaskom njegovim na svesteni tron (= Gornje Mesto).

 

ULAZAK NARODA U SVETU CRKVU BOZJU

 

Ulazak naroda sa Jerarhom u Crkvu, govorio je blazeni Starac, oznacava povracanje nevernika od neznanja i zablude u poznanje Boga, kao i prelaz vernika od poroka i neznanja ka vrlini i znanju. Jer ulazak u Crkvu pokazuje ne samo povratak nevernika istinitom Bogu, nego ukazuje i svakome od nas verujucih koji odbacujemo zapovesti Gospodnje svojim raspusnim vladanjem i neurednim zivotom, ispravljanje putem pokajanja. Jer, svakog coveka, bilo ubicu, bilo preljubocinca, bilo lopova, bilo gordeljivca, bilo razmetljivca ili psovaca, ili gramzivca, ili srebroljubca, ili klevetnika, ili zlopamtisu, ili onoga ko lako pada u gnev i srxbu, ili opadaca, ili zavidljivca, ili pijanicu, i prosto receno, da ne bih nabrajajuci sve vrste zala oduzio svoj govor, svakog onog ko je obuzet bilo kojim porokom, cim prestane da se dobrovoljno i svesno predaje njemu, i promeni svoj zivot na bolje, pretpostavljajuci vrlinu poroku, treba uistinu i stvarno nazvati i smatrati onim koji sa Hristom kao Bogom i Arhijerejem ulazi u vrlinu, pod kojom se simvolicki podrazumeva Crkva.

 

BOZANSKA CITANJA

 

Taj Ucitelj je govorio da bozanska citanja svesvetih Knjiga otkrivaju bozanske i blazene volje i odluke Presvetoga Boga. Preko njih svaki od nas, srazmerno svojim mocima, prima uputstva za prakticno delanje, upoznaje zakone bozanstvenih i blazenih podviga. Podvizavajuci se saglasno tim zakonima, mi se udostojavamo pobednih venaca Carstva Hristovoga.

 

BOZANSTVENE PESME

 

Duhovna sladost bozanstvenih pesama, govorio je Starac, izrazavaju nasladu bozanstvenih blaga, koja uznosi dusu k cistoj i blazenoj ljubavi Boga, koji sugerise jos vecu mrznju prema grehu.

 

VOZGLASI MIRA "MIR SVIMA"

 

Onaj Mudrac je odredio da se vozglasima mira koji bivaju u oltaru od strane svestenstva, a po zapovesti Arhijereja, pri svakom citanju, otkrivaju bozanstvene pohvale, koje prenose sveti Andjeli, a kojima Bog odredjuje trud onih koji se po pravilima bore za istinu protiv neprijateljskih sila, i kida nevidljive zamke, i daruje mir "unutrasnjem tijelu grijeha" (upor. Rim. 6, 6), i uzvraca Svetima za njihove vrlinske trudove blagodacu bestrasca. Da bi oni, oslobodivsi se od borbe, usmerili sile duse na duhovno obdelavanje, to jest na izgradjivanje vrlina pomocu kojih su razjurili legione zlih duhova, imajuci za zapovednika Boga Logosa, Koji unistava ljute i opasne spletke djavola.

 

CITANJE SVETOG EVANDJELJA

I MOLITAVA POSLE NJEGA KOJE SE TAJNO CITAJU

 

1) Otuda posle tih vozglasa (Mir svima!) svesteni ustav Svete Crkve odredio je da bude odmah bozanstveno citanje svetog Evandjelja. Ovo osobito ukazuje na ona stradanja koja treba da podnesu trudoljubivi za rec Bozju, posle cega Logos umnoga sozercanja, kao Arhijerej, sisavsi sa nebesa u njih, ogranicava njihovo telesno umovanje.

2) Odbacujuci pomisli koje jos teze zemlji, uzvodi ih odavde ka sagledanju umnih logosa i stvari, posto su vec zatvorili vrata svojih cula, kroz zatvaranje dveri i ulazak svetih Tajni. I kada ih (Logos Bozji) udalji od tela i od sveta, uci ih neizrecivim tajnama, posto su se celivom vec sjedinili medjusobno i sa Njim, i oni mu blagodarno uznose kao uzdarje blagodarstveno ispovedanje za premnoga Njegova dobrocinstva za njihovo spasenje, cega simbol jeste bozansko Ispovedanje vjere.

3) Zatim, pribrojavsi ih Angelima Trisvetom pesmom, i darovavsi im isto znanje koje i oni imaju o osvecujucem bogoslovlju, privodi ih Bogu i Ocu, usinivsi ih Duhom kroz molitvu, kojom su se udostojili da Ocem Boga nazivaju. I odavde opet, posto su sa razumom vec prosli sve logose tvarnih bica, preko pesme "Jedan je Svet" uvodi ih (Logos) nepoznatim nacinom u nesaznajnu Jedinicu, sa Kojom su sjedinjeni blagodacu, i zajednicenjem postali slicni Njoj, po sili nerazdeljive istovetnosti.

 

BOZANSKO CITANJE SVETOG EVANDJELJA

 

Uopste uzev, ono nagovestava svrsetak ovoga sveta. Jer posle bozanskog citanja Evandjelja, kada Arhijerej silazi sa prestola, biva od strane svestenosluzitelja otpustanje i udaljavanje oglasenih i ostalih koji nisu dostojni za bozansko vidjenje svetih Tajni koje ce biti pokazane. Oznacava i praslikuje sobom istinu, cija je slika i znak, kao da time dovikuje ovima (tj. oglasenim i nedostojnim) da ce posto se "uspropovijeda ovo Evandjelje Carstva", kao sto je pisano, "po cijeloj vaseljeni, za svjedocanstvo svima narodima; tada ce doci kraj" (Mt. 24, 14) koji ce se desiti za vrijeme drugog dolaska s neba "s velikom slavom velikoga Boga i Spasa nasega Isusa Hrista" (Tit. 2,13). Jer, kao sto govori bozanski Apostol,"Sam Gospod sa glasom arhangelovim, trubom Bozjom, sici ce sa neba" i izvrsice osvetu nad svojim protivnicima, razlucivsi pomocu svetih Angela verne od nevernih, i nepravednike od pravednika, i proklete od Svetih. Ili, prosto receno, razlucivsi one koji su isli za telom od onih koji su sledovali Duhu Bozjem, dace pravednu platu na beskonacne i beskrajne vekove svakome prema dostojanstvu prozivljenog zivota, kao sto nas uverava istina bozanskih obecanja.

 

ZATVARANJE VRATA SVETE CRKVE POSLE CITANJA SVETOG EVANDJELJA

 

Zatvaranje vrata Crkve Bozje, koje biva posle citanja svetoga Evandjelja i udaljavanja oglasenih, pokazuje prolaznost svega vestastvenog (materijalnog) i stupanje dostojnih u duhovni svet, to jest u Bracnu Odaju Hrista, koje ce se desiti posle onog strasnog razlucenja i jos strasnijeg Suda. Oznacava jos i odlucno odbacivanje zablude koju svojim dejstvom proizvode cula.

 

VHOD SVETIH DAROVA

 

Vhod opet Svetih i Casnih Darova, kao sto je govorio ovaj veliki Starac, jeste pocetak i uvod novog ucenja koje ce se desiti na nebu po Bozjem domostroju za nas, i otkrivenje tajne nasega spasenja, koje je skriveno u najdubljim bozanskim riznicama. "Jer od sada necu piti", govori svojim ucenicima Bog i Logos, "od ovoga roda vinogradskog do onoga dana kad cu piti s vama novoga u Carstvu Oca svoga" (Mt. 26, 29).

 

BOZANSKI CELIV

 

Duhovni celiv, koji je upucen svima, jeste preobraz i prednacrt nastupajuce sloge, jednomislija i jednodusnosti po veri i ljubavi svih izmedju sebe, koje ce se ostvariti u vreme otkrivenja buducih neizrecivih blaga, pomocu kojih dostojni primaju usvojenje od Slova i Boga. Jer usta su simbol slova, zbog cega svi koji zajednice u slovu, kao slovesna bica, srastaju sa pravim i jedinstvenim Slovom, Koji je Uzrok svakog slova (rijeci).

 

BOZANSKI SIMVOL VERE

 

Ispovedanje bozanskog Simvola Vere, koje biva od svih, prednajavljuje tajanstveno (misticko) blagodarenje, koje cemo mi prinositi (Bogu) u buducem veku za pravoslavne puteve i nacine premudrog promisla Bozjeg o nama. Ovim ispovedanjem dostojni projavljuju svoju zahvalnost za bozanska dobrocinstva, nemajuci osim nje (ove zahvalnosti) nista cime bi uzvratili za svako od beskrajnih bozanskih blaga koja su primili.

 

DOKSOLOGIJA (SLAVOSLOVLJE) TRISVETE PESME

 

Trikratno ponavljanje uzvika "Svet" kojeg sadrzi bozanska himna, a koje biva od celog vernog naroda, prednajavljuje nase sjedinjenje i ravnocasnost sa bestelesnim umnim silama, koje ce se projaviti u buducem veku, kada ce priroda covekova, zbog istovetnosti neizmenivog i postojanog kretanja oko Boga, nauciti da u punom saglasju sa Gornjim Silama peva i sveti Jedno Triipostasno Bozanstvo trikratnim pevanjem "Svet, Svet, Svet".

 

SVETA MOLITVA "OCE NAS"

 

Sveto i casno prizivanje velikoga i blazenoga Boga i Oca jeste simvol uipostazovanog i realnog usinovljenja predatog (ljudima) po daru i blagodati Svetog Duha. Saglasno s tim, kada sa dolaskom blagodati bude pobedjena i pokrivena svaka ljudska osobenost, izmenice se i postati sinovima Bozjim svi Sveti, koji su jos u ovdasnjem zivotu svetlo i preslavno vrlinama ukrasili sebe bozanskom lepotom blagosti.

 

KRAJ TAJANSTVENOG SVESTENODEJSTVA,

KOJE SE ZAVRSAVA PESMOM "JEDAN JE SVET, JEDAN JE GOSPOD" I OSTALO

 

I ispovedanje, koje biva od svog verujuceg naroda na kraju tajanstvenog svestenodejstva proiznosenjem "Jedan je Svet" i ostalog, pokazuje skriveno, nadumno i nadrazumno sabiranje i sjedinjenje sa jedinstvom bozanske prostote, u neprolaznoj vecnosti umnih sila, onih koji su se tajanstveno i premudro usavrsili silom Bozijom. Tamo, posmatrajuci svetlost nevidljive i sveneizrecive slave, primaju i oni zajedno sa gornjim silama blazenu cistotu. I najzad, kao kraj svega, biva razdavanje (svete) Tajne, koja preobrazava prema sebi one koji se dostojno pricescuju, i pokazuje ih po blagodati i zajednicenju slicnima prvouzrocnome Dobru, ni u cemu lisenih onoga sto pripada Njemu, koliko je to moguce i dostupno za ljude. Tako da i oni mogu biti i nazvati se po blagodati bogovima, ukoliko ih sveceli Bog svecelo ispuni, ne ostavivsi nicega praznog u njima bez Njegovog prisustva.

Napred, dakle, prohodeci tim istim putem i po redu, razmotrimo to isto, samo sada u odnosu na dusu razumnu. Ako um strasno cezne i zeli, kada njime rukovodi Bog, da se pobozno podigne koliko je to njemu moguce, zajedno sa razumom na visi stepen sagledanja, da bi ispitao i shvatio kako bozanske uredbe Svete Crkve vode dusu ka savrsenstvu preko istinskog i prakticnog znanja, mi ga u tome necemo ometati.

 

O TOME DA JE PRVI VHOD SVESTENOG SOBRANJA SIMVOL DUSEVNIH VRLINA

 

1) Ti koji si postao istinski revnitelj blazene mudrosti Hristove, sagledavaj, dakle, duhovnim ocima za vreme prvog vhoda (ulaska) svestenog Sabranja udaljavanje od spoljasnjih zabluda i nemira, izazvanih materijalnim (stvarima), kao sto je napisano: "Zene koje dolazite sa gledalista, pridjite" (Is. 27, 11). Ja podrazumevam ovde udaljavanje od zabluda koje nastaju od posmatranja culnih stvari u njihovoj datosti i obliku, jer ne odgovara istini da to nazivamo sagledanjem, kao sto to cine nemudri od onih koje Jelini nazivaju mudrima (mi, svakako, necemo nazivati mudrima one koji nisu hteli da upoznaju Boga preko NJegovih stvorenja). Ja imam u vidu pojavnost culnih stvari, medju kojima se vodi neprekidni rat, svaka unistavajuci drugu i sve unistavajuci se medjusobno. Kod njih je samo jedno izvesno, to je njihova nepostojanost i propadljivost, i nesposobnost da dostignu nerazrusivu i cvrstu medjusobnu postojanost. Dusa, prilazeci k njima (tj. ovim culnim stvarima), brzo se udaljava (od njih) i, kao u Crkvu i neprestupnu tvrdjavu mira, predvodjena Logosom velikim istinitim Bogom nasim i Arhijerejom, stupa pomocu razuma u duhovno prirodno sagledanje koje je slobodno od svake borbe i nespokoja. Tamo ona, kao preko simvola bozanskih citanja, saznaje logos (znacenja, smisao) tvarnih bica, kao i cudesnu i veliku tajnu bozanskog Promisla projavljenog u Zakonu i Prorocima. Dusa, pored uspesnog onog ucenja, prima od Boga za svakoga od njih (tih logosa), preko Svetih Sila, koje misleno razgovaraju sa njom, mirotvorna uputstva zajedno sa ocaranoscu koja okrepljuje i ocuvava bozanska i vatrena stremljenja k Bogu, koja na nju viju na tajanstven i duhovni nacin od sladosti bozanskih pesama.

2) Posle ovih razlicitih ctenija, dusa prelazi i koncentrise se na jednoj i jedinstvenoj uzvisenoj tacki, koja obuhvata u sebi sve ove logose. Ja govorim o svetom Evandjelju u kome svi logosi, i Promisla i bica, postoje od pocetka u jedinstvu blagodareci jednoj sveobuhvatnoj sili. Iza toga, po nekom bozanskom osecaju, biva dopusteno bogoljupcima da vide neustrasivim umnim ocima kako sa nebesa dolazi na dusu sam Logos i Bog, kao sto to oznacava silazak arhijereja sa svestenog prestola, da bi on od duse potpuno odlucio, kao neke oglasene, njene pomisli koje jos okupiraju cula, i unose u dusu podvojenost.

3) I odavde, opet, kao sto nam zatvaranje vrata svete Crkve Bozje dozvoljava da mislimo, kada dusa izadje iz oblasti culnoga, posredstvom vhoda (ulaska) neizrecivih Tajni, uzvodi se u nematerijalno, i prosto, i neizmenljivo, i bogopodobno i apsolutno slobodno od svakog oblika i forme znanje (stvari) duhovnih. Shodno tom znanju, dusa sabravsi u samu sebe sile svoje, prilazi k slovu Bozjem, i sjedinjuje duhovnim celivom sve neizrecive puteve i nacine svoga spasenja, a Slovo je uci preko Simvola Vere blagodarnom ispovedanju.

 

KOJE TAJNE OSTVARUJE I IZVRSAVA PREKO SVESTENORADNJI

USTANOVLJENIH ZA SVESTENO SABRANJE,

U VERNICIMA I ONIMA KOJI SE SA VEROM SABIRAJU (U HRAMU),

BLAGODAT SVETOGA DUHA, KOJA UVEK (U CRKVI) PREBIVA

 

1) Tako, dakle, blazeni (onaj) Starac smatrao je, i nije prestajao da podstice svakog hriscanina da treba da provodi svoje vreme u Svetoj Crkvi Bozjoj, i da nikada ne izostane sa svestenog sabranja, koje se u njoj obavlja. Jer njemu prisustvuju sveti Angeli, i beleze uvek sve koji ulaze, pokazuju ih Bogu, i mole se za njih. Jer u Crkvi je uvek prisutna nevidljiva blagodat Svetoga Duha, osobito pak za vreme svestenog sabranja, koja svakoga od prisutnih menja i preobrazava, i istinski presazdaje za puniju bogopodobnost saobrazno njemu samome, a pomocu svetih Tajni vodi ga u ono sto one sobom i objavljuju. I to se dogadja cak iako verujuci, pripadajuci jos mladencima u Hristu, nista slicno ne oseca, i nije u stanju da vidi dubinu onoga sto se dogadja, ipak blagodat, koja se projavljuje kroz svaki bozanski simvol spasenja, deluje na njega, ushodeci postepeno i po redu od najblizih (stvari) do konacnog cilja svega.

2) Prvim ulaskom (vhodom) projavljuje se odbacivanje neverja, uzrastanje vere, umanjivanje pokvarenosti, napredovanje vrlina, iscezavanje neznanja, umnozavanje znanja. Slusanjem pak bozanskih reci pokazuju se stalne i nepokolebive ceznje i raspolozenja prema (svemu) navedenom, to jest prema veri, vrlini i znanju; dok se bozanskim pesmama koje slede otkriva dobrovoljno saglasavanje duse sa vrlinama i duhovna naslada i radost koja od toga nastaje. Svestenim citanjem Svetog Evandjelja oznacava se kraj zemljanog (telesnog) mudrovanja, slicno kraju culnog sveta. Zatvaranjem, zatim, (carskih) dveri ukazuje na prelazak i premestanje duse, po raspolozenju, iz ovog propadljivog sveta u svet duhovni. Time ona zatvarajuci cula, kao da su vrata, cini ih cistim od idola greha. Ulaskom (vhodom) Svetih Tajni oznacava se savrsenije i tajanstvenije novo ucenje i znanje o Bozjem domostroju (spasenja) za nas. Bozanskim (liturgijskim) celivom izrazava se istovetnost misli, jednodusnosti i ljubavi svih sa svima, a najpre sa samim sobom i sa Bogom. Ispovedanjem Simvola vere iskazuje se odgovarajuca blagodarnost za preslavne nacine nasega spasenja. Trisvetom pesmom pokazuje se nase jedinstvo i ravnocasnost sa svetim Angelima, kao i neprestana i melodicna snaznost slavoslovlja Boga. Molitvom, pak, kojom se udostojavamo da Boga nazivamo Ocem, ukazuje se na najistinskije usinovljenje (nase) blagodacu Duha Svetoga. Pesmom "Jedan je Svet" i ostalim, oznacava se blagodat, koja nas sjedinjuje sa samim Bogom, i nase srodstvo s Njim. Svetim Pricescem Precistih i Zivotvornih Tajni pokazuje se zajednistvo i istovetnost sa Bogom kroz ucestvovanje nase ocekivane podobnosti (Njemu). Preko pricesca covek se udostojava da postane od coveka - Bog.

3) Jer one iste darove Svetoga Duha, koje smo primili blagodacu kroz veru za vreme ovog zivota, mi verujemo da cemo primiti i buducem veku istinski i sustinski uipostasizovane, po nepromenjivom nadanju vere nase i po nesumnjivom i nelaznom obecanju Onoga koji je obecao. Verujemo da, cuvajuci zapovest prema nasoj moci, mi prelazimo iz blagodati vere u blagodat gledanja (2. Kor. 5, 7), jer nas preobrazava prema Samome Sebi Bog i Spas nas Isus Hristos, oduzimanjem znakova propadljivosti u nama, i darivanjem nam prvonacelnih Tajni, koje se pokazuju ovde preko culnih simvola.

 

Svetigora, br. 78-79-80, god. 1998, str. 13-17