LJUDSKO BICE - HRAM BOZIJI   Kako nam Sveto Pismo kaze, kada je sagradjena Mojsijeva skinija i ustanovljeno svestenstvo za bogosluzenja, Gospodu je bilo po volji da, radi proslavljanja Njegovog imena, posalje oganj sa neba na prvo zrtvoprinosenje. A kada je Kovceg Zaveta bio u njega unet, svetlosni oblak je okruzavao hram i slava Bozija je ispunila dom Gospodnji. Posle razaranja Solomonovog hrama Jevreji su, vrativsi se iz ropstva vavilonskog, podigli drugi hram u Jerusalimu. On nije bio onako velicanstven i bogato ukrasen kao prvi, ali prorok Agej je predskazao da ce biti veci od prvog, da ce ga posetiti Onaj koga su ocekivali svi narodi, Hristos Iskupitelj. Znamo da je Gospod uvazavao ovaj hram i da je zeleo da isti bude dom molitve, a ne izba lopova. Kada je jednom otisao u hram u Jerusalimu, On je, kako nam kaze sv. Jovan Bogoslov (2:14) video ljude sto prodavahu volove i ovce i golubove. "I nacinivsi bic od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i mjenjacima prosu novce i stolove ispremeta; I rece: ...ne cinite od doma Oca mojega doma trgovackoga" (Jn. 2:15-16). Kada su Jevreji videli kakvu je revnost za hram Boziji On pokazao, od Njega su trazili znak, ali im je Gospod rekao: "Razvalite ovu crkvu, i za tri dana cu je podignuti" (Jn. 2:19). Gospod je govorio o svom Telu kao o hramu, i imao je na umu predstojecu smrt i Vaskrsenje posle tri dana. A kada je Gospod ustao iz mrtvih, Njegovi ucenici su razumeli da je govorio o svome Telu kao hramu. Svevisnji ne zivi u rukotvorenim hramovima, iako mu je Solomon sagradio hram (Dap. 7:48); Hristos obitava u dusama vernika, kako pise Apostol: "Ne znate li da ste vi crkva Bozija, i Duh Boziji zivi u vama?" (1. Kor. 3:16), ili: "Ili ne znate da su tjelesa vasa crkva svetoga Duha koji zivi u vama, kojega imate od Boga, i nijeste svoji?" (1. Kor. 6:19). A sa kakvom je bozanskom slavom Gospod ukrasio Precistu Djevu Bogorodicu! U slavoslovima i proslavljanju Majke Bozije u stihirama Crkve, mi je nazivamo Hram Bozanstva, Palata slave. Posto je i ona sama bila najcistiji hram Duha Svetoga, kada joj je bilo tri godine roditelji su je odveli u jerusalimski hram. Tamo se bavila molitvom, sluzbom Bogu i rucnim radom. Tu je bila udostojena da se hrani nebeskom hranom koju joj je donosio andjeo. U hramu Gospodnjem arhandjeo Gavrilo joj je otkrio tajnu spasenja celokupnog sveta: "Raduj se, blagodatna!... Ne boj se jer si nasla milost u Boga!... I rodices Sina... i nazvace se Sin najvisega" (up. Jevandjelje po sv. Luki 1:28; 30; 32). Poslusna Providjenju Bozijem, ona mu je odgovorila: "Evo sluskinje Gospodnje; neka mi bude po rijeci tvojoj" (Lk. 1:38). U tom trenu je primila Duha Svetoga od Boga. Sila visnja ju je osenila i Ona je postala obitavaliste Boga Reci, uzvisenija od svetinje nad svetinjama. A kada je Precista Djeva posetila svoju rodjaku Jelisavetu, ova je, pozdravljajuci je, pocela da prorokuje, posto se ispunila Duhom Svetim. I beba Jovan, posto je bio prorok, buduci Preteca i Krstitelj Gospoda, osvecen jos dok je bio u utrobi, kao prorok Jeremija, osetivsi blagodat poskocio je (u utrobi, nap. prev.) i pozdravio Gospoda ustima svoje majke, rekavsi: "I otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mojega meni?" (Lk. 1:43). Blagodat Duha Svetoga je osvetila patrijarhe, proroke koji su revnovali za slavu Boziju i koji su prizivali narod na poboznost. Ali je jos veca blagodat pokazana u Novom Zavetu posle Spasiteljevog stradanja na krstu, Njegovog vaznesenja na nebo i darivanja Presvetog Duha na dan Pedesetnice. Ucenici i apostoli Hristovi su postali bozanski nadahnuti sudovi blagodati, hramovi Gospodnji, i Bozijom silom su bili u stanju da cine velika cuda i znake: da vaskrsavaju mrtve, isceljuju bolesne, izgone demone, govore raznim jezicima i da znaju tajne Carstva Bozijega. Kao mnostvo zvezda, veliki broj sudova bozanske blagodati su zasijali u Crkvi Hristovoj; ovi ljudi su postali hramovi Hrista: mucenici, monasi, svetitelji, jerarsi, pravednici. Kao hram Boziji, ljudska dusa je bozanska i besmrtna; ona je dah Svemoguceg Boga spojen sa telom za ispitivanje i uzdizanje do slicnosti bozanstvu. Dusa je u telu. Um deluje na dusu. Priroda deluje na telo. Culo fizickog vida je oko; culo vida duse je um; bogoljubivi um je svetlost duse i ona postaje bogopodobna. Po recima svetog Grigorija Bogoslova, dusa se sastoji iz tri dela, slicno liku Svete Trojice. Um ljudski je kao Prvi, Prevecni Um; on poseduje sustinu i dejstva ili energije i tezi ka poznavanju dobrote Svete Trojice, a to su Um, Rec i Duh. Dusa je u svetu, kao rodjena, ali um je iznad sveta, kao nerodjen. Priroda ljudske duse se razlikuje od prirode andjela time sto ona ima zivotvorni duh koji svojim dejstvom daje zivot zemaljskom telu sa kojim je spojena. Dusa je sveprisutna u telu kao sto je Bog u svetu. Bas kao sto telo ima mnoge udove i svi oni zajedno cine coveka, tako i dusa ima mnogo clanova: um, savest, volju, razmisljanje koje osudjuje i pravda; dusa sama po sebi jeste unutrasnji covek. Ja sam ovaj um i dusa koja obitava u dubinama srca kao mlada u bracnoj sobi. Dusa ne sme da se preda uticaju nerazumnih slugu: culima sluha, vida, ukusa, mirisa, dodira - da se ne bi iskvarila. Dusa je slobodna, samostalna i poseduje razum, volju i osecanja. Na ovaj nacin - trisastavna dusa, unutrasnji covek, posto je umna sustina, jeste najbozanskija i predivna slicnost Zivotvornoj Trojici i, po recima svetoga Simeona Novog Bogoslova, bolja je i uzvisenija nego ceo svet; a svet je, svemir, uciliste za mislenu dusu. Ljubav duse za nebeskog Cara oslobadja je od svake zemaljske ljubavi. Cista dusa se naziva hram, kci Careva, kraljica, najlepsa mlada. A Rec Bozija kaze da su dusa i telo dom Gospodnji, jer sva lepota kceri Careve je unutrasnja (Ps. 44:14). Isus Hristos caruje u svetim dusama. Ali, ogroman je napor izgraditi dom duse, palatu, obitavaliste za Hrista. Neka to bude jedini predmet zelje - posedovanje u dusi riznice i svetlosti i zivota, tj. imati Gospoda na umu. Jer smrt duse dolazi od razdvajanja od Boga, dok je zivot duse sluzenje Bogu u vrlinama. Sto je hrana za telo, molitva je za dusu. Konj nije obdaren razumom, otuda mu stavljaju uzde i rukovode ga. Tako je i sa telom; mislena dusa koja sluzi Bogu mora zauzdavati njegove prirodne zelje. Ako zelite da Hristos obitava u vama, ne unosite zle misli u vasu dusu. Sveti Oci kazu da je mislena dusa skupocenija od svemira. Um je jahac; on upravlja kolima duse, drzeci dizgine na mislima, i upravlja ih protivu kola Sataninih. Bog i andjeli su svedoci ove bitke. "Trpljenjem svojim spasavajte duse svoje" (Lk. 21:19), "I tako pripremajte dusu svoju za iskusenja, upravljajte srce svoje i izdrzite" (Knjiga Siraha 2:1). Covek zna koliko jedan konj ili magarac ili kamila mogu nositi, ili koliko dugo treba da drzi lonac na vatri. Kako li tek bolje zna Premudri Bog koliko dugo jedna dusa moze biti izlozena iskusenjima da bi bila spremna i korisna za Carstvo Nebesko. Umno i duhovno stanje je kada su dusa i telo u svemu podlozni duhu, a um podlozan Bogu i Njegovoj volji. To je zdravlje duse. Zapovesti Gospodnje su izdate protivu strasti, da ociste dusu i dovedu je u prvobitno stanje. Ako dusa voli Boga, ona nalazi odmor u Bogu, samo u Njemu; ne plasi se smrti; ispunjena je radoscu, srecom i nadom u Boga. Poverava sebe Bogu u svemu, tako da se u svemu, velikom i malom, obraca Njemu, svome Tvorcu, u molitvi. Neprekidno secanje na Boga, sa ljubavlju, osvecuje um, sve nase misli i cula, ne dopusta da se ista necisto useli u nasu dusu. Ovo je vaskrsenje nase duse pre Opsteg Vaskrsenja. Prema sv. Grigoriju Bogoslovu, kada u trisastavnoj dusi u njenoj funkciji razmisljanja obitavaju dobra volja, znanje i mudrost; u namerama - smelost i strpljenje; u zeljama - ljubav, cednost i istrajnost, onda ce dusa, neprestano razmisljajuci o reci Gospodnjoj, i na spavanju biti obuzeta razmisljanjem. Kada dusa ode iz tame i kada se duhovnom coveku priblizi vreme da ustane, onda dolazi mir od misli, radost, budnost, poznavanje borbe. Srce plamti i zapaljeno je dan i noc; svet postaje kao prah i pepeo; tok suza je darovan u svako vreme i pri svakom poslu. Ovo je znak da smo preplovili more. Onda se dusa odrazava u plemenitosti, lepoti i pravednosti prvorodjenog bica i onda se, po recima svetog Antonija Velikog, sva sastoji od vrlina, um postaje prozorljiv, odnosno, onda dusa obasjana Bozijom svetloscu posmatra druge duse i sagleda njihovu prirodu prirodnim okom. Ali, nema mnogo hriscana koji postizu ovo znanje. Tada se lik Boziji ocrtava u dusi, dok je slicnost sa Njim u vrlinama i svetosti. Objavljujuci to bozanski mudro ucenje o bogolikosti duse, ljubitelji mudrosti Oci su pozvali ljubitelje Hrista na naporno upraznjavanje molitve. Kada se gradi hram, jedan andjeo se salje od Boga da bude andjeo cuvar toga hrama, da ga cuva do poslednjeg dana. Svi vernici, pri njihovom rodjenju, blagodacu vodom i Duhom u tajni krstenja, primaju osvecenje i svaka osoba dobija andjela cuvara. A da bismo sprecili andjela cuvara da nas ne napusti, svaka osoba mora biti hram Boziji. Obozenje (teozis) coveka je cilj hriscanskog zivota. U svojoj Prvoj poslanici Korincanima, sveti Pavle pise: "Ako pokvari ko crkvu Boziju, pokvarice njega Bog: jer je crkva Bozija sveta, a to ste vi" (3:17). Kada jedna osoba postaje crkva Bozija? Onda kada Duh Boziji osveti njen duh. Da uzmemo jedan primer iz knjige "Put hodocasnika". Kako je bio sagradjen hram njegove duse? On je trazio i mnogo se mucio dok mu Gospod nije otkrio - pomocu njegovog vodje i svetih Otaca - najpouzdaniji put u unutrasnju svetost. Shvatio je da je uzdrzavanje od grubih grehova zbog straha od mucenja ili ocekivanje nagrade - put najamnika, da je ova vrsta uzdrzavanja beskorisna. Bog zeli da mu dolazimo putem ljubavi kao sto je decja, sa nezasitom zeljom da se sjedinimo sa Njim u svome srcu i dusi. Pocetak ovoga je da uredimo svoj spoljni zivot tako da je pobozan; diskretno cutanje nasih usana, umereno uzdrzavanje od jela, pica i spavanja. U isto vreme, moramo se neprekidno starati za Isusovu molitvu. Da bismo se molili svuda - na putu, na radu, na svakom mestu i u svako vreme - potrebno je samo ispravno raspolozenje duse. Jeremija se molio u blatnjavoj jami, Danilo u lavovskoj pecini, tri mladica u vavilonskoj peci, Jov na djubristu, Mojsije na jezeru, Jona u utrobi kita, razbojnik na krstu, a prvi mucenik Stefan prilikom izdisaja dok je bio kamenovan. Blagodat Duha nas je sve pretvorila u Bozije hramove. Ime naseg Gospoda Isusa Hrista, kada ga prizivamo, silazi u dubinu nasega srca i smiruje nase strasti. Vi ste i sami hram; ne trazite mesto, vec uzvikujte: Gospode Isuse Hriste, smiluj se na mene. I ostanite u ovoj umnoj molitvi i secanju na Boga. Kada se um sjedini sa samim Bogom, onda postajemo hramovi Boziji kroz neprestanu molitvu.   + + +   Neprestana molitva, secanje na Boga, ovo su najplodnije aktivnosti, najskupocenija tradicija Crkve, bozanska ustanova, duhovna riznica, nasledstvo apostola i svetih Otaca, koji su to primili i nama ostavili po naredbi Duha Svetog. Kao sto andjeli gledaju u Boga i ne okrecu svoje oci od Njega, tako i mi, dok smo u svojim telima, moramo umno gledati Boga - od momenta kada se probudimo dok ne zaspimo. Nase disanje moze poprimiti oblik brojanica, secanje na Isusa moze se spojiti sa nasim disanjem Isusove molitve. Molitva vodi duh u oblast Boziju, i od duha i telo saucestvuje u zivotu. Molitva je iznad svih drugih zanimanja. Moramo sluziti Bogu u svetosti i pravednosti u hramu oltara unutrasnjeg coveka. Ovo je umno dejstvo unutrasnjeg coveka, pri cemu se stice istinska skromnost i poznavanje Boga. To je sustina hriscanskog zivota. Svi sveti Oci u Dobrotoljubiju nazivaju Isusovu molitvu najplodnijom, jer se srce prociscava unutrasnjim naporom kajanja. Cin kajanja je: 1) prociscavanje misli, 2) neprestana molitva; 3) trpljenje nevolja koje susrecemo. U Isusovoj molitvi je na prvom mestu borba duse, a ne borba tela. Pokajnik mora podnositi svoju borbu i moliti Hrista naseg Boga za osvecenje snage da bi se ispunile zapovesti. Molite se, tako da u vasem umu moze Hristos obitavati, jer "radi toga se javi Sin Boziji da razori djela djavolja" (1. Jn. 3:8). Pri molitvi ne treba da razmisljamo o pomislima, vec da ih odgonimo. Ne treba se boriti sa njima, vec se pokloniti pred Bogom, jer to je znak mudrosti i znanja. Za vreme bogosluzenja ne dozvoli umu da luta, vec se zanimaj Isusovom molitvom, sa namerom da se pokajes, prizivajuci Boga da ti pomogne, obracajuci paznju na svoje srce, svoje misli i reci molitve, sa smirenoscu duha. Onda ce biti lakse obratiti paznju na citanja i pojanje u crkvi. Izgovaraj molitvu bez zurbe, slog po slog, tako da se tvoj um moze oslanjati na reci i primiti svoj oblik od njih. Uvek se moli za oprostaj grehova. U samoci je molitva cistija, ali ocajanje napada. Ucitelj dobre molitve je sam Gospod. On daruje molitvu onome koji se moli i blagosilja doba pravednoga. Andjeo Gospodnji je otkrio Ocima da je najbolja vrsta molitve ako se najpre zahvalimo Bogu, pa onda nastavimo sa svojim molbama. Prizivajuci ime Gospodnje dobicete cistocu duha i tela, i Sveti Duh, skroviste svih dobara, nastanice se u vama, kako kaze sveti Serafim Sarovski, i On ce vas usmeriti ka svetosti, punoj poboznosti i cistote. Kada radis ili putujes, govori tiho: Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, smiluj se na mene gresnog. Ako su oko tebe drugi ljudi, reci u sebi: Gospode, pomiluj. Isusova molitva, kada se izgovara usnama, jezikom, naziva se radom, to je fizicka aktivnost. Tesko je moliti se ako je srce otvrdlo, hladno, neosecajno ili kada se uzbude strasti. Nemoj izgovarati molitvu glasno, vec samo toliko da je ti cujes, sa strahopostovanjem, bez zurbe, tako da ne izgubis sabranost; ovo ce privuci tvoju paznju: usmeri svoj um na svet molitve. Onda i glasna molitva prelazi u umnu molitvu. Mesto potpune paznje je srce. Ili, kako je episkop Ignjatije Brjancaninov pisao, duh, ili logicna sila uma, koja je u gornjem delu srca - tamo treba da je tvoja paznja. Prvi plodovi molitve su paznja, kajanje, ili suze. Suze uz molitve su znak Bozije milosti. Onda su nase oci otvorene da sagledaju nase grehove, onda nastaje osecanje Bozijeg prisustva, jasno secanje na smrt, strah od suda i osude. Svi ovi plodovi molitve su praceni suzama. Onda nastupa osecanje mira, smirenosti, ljubavi za Boga i bliznje, za sve ljude bez razlike, za dobre i zle, podnosenje nevolja. Kada je dar suzne molive pojacan u nama Bozijom miloscu, onda je unutrasnja borba oslabljena u nama, misli se ucute, i obilna umna molitva i molitva duha pocinju da dejstvuju. Onda se suze od gorkih pretvaraju u slatke i nastupa osecanje duhovne sladosti, utehe, koja se ne moze uporediti sa zemaljskim radostima. Smirenost uma i osecanje skromnosti pocinju da se projavljuju. U molitvi srca, osoba koja trezveno umom istrazuje srce ne sme slusati nikoga sem Boga, jer blagodat Bozija vodi rat sa strastima. Kada postoji paznja srca i uma u srcu, um se ne odvaja od srca, a srce pokazuje naklonost i postovanje prema recima molitve. Onda dusa peva i moli se samo u srcu. Svi Oci su se trudili da cuvaju srce, i ovo delovanje se naziva mirnoca, ili paznja, ili razumnost, i protivno je pomislima. Ovo je siromastvo duha. Jer u njihovim srcima nije bilo vezanosti za svet niti svetsko umovanje. Na ovaj nacin, Isusova molitva najpre deluje samo na um, dovodeci ga u stanje mira i paznje; onda na srce, otkrivajuci osecanje kajanja i tuge; onda na telo, dovodeci ga do odsustva strasti. Kada sva dusa tezi k Bogu, i um se ne odvaja od Boga, od hvaljenja Boga, onda blagodat i samokontrola onoga koji cini napor odvodi osobu u oblast ciste molitve. Pre ciste molitve nema druge molitve recima ili umne, vec zaprepascenje kada svetlost Presvete Trojice zasija, kako je rekao sveti Grigorije Sinajski, sam um dobije izgled svetla, zaboravi i sebe i svoja osecanja. Onda je dusa kao andjeo. Oni koji postignu takvo duhovno vidjenje, kao oslonac vaskrsenja, jesu kao umovi jednaki andjelima i svetiteljima na nebu, jer su naucili da vole Boga i tajne doba koje nastaje i postali su hramovi Boziji.   + + +   Ovo je put kojim putuje onaj koji voli Boga, dovodeci svoj unutrasnji, duhovni hram u red - od kvantiteta do kvaliteta, od glasne molitve do umne, od umne molitve do molitve srca, od molitve srca do vizije. Tako, pomocu neprestane molitve on pruza u svom umu oltar Bogu gde, nasamo sa Bogom, u privatnosti, svojom sluzbom dostize tajanstvene vizije sagledanja Nevidljivog. Sv. Sergej, sv. Serafim Sarovski, svetitelji Antonije i Teodosije Kijevo-Pecerske lavre, sveti Joasaf Belgorodski, i drugi svetitelji dobili su blagodat Svetoga Duha kroz neprekidnu Isusovu molitvu i postali su hramovi Boziji, trpeci mnoge nevolje i bure. Na isti nacin mi mozemo da ih podrazavamo u nasem zivotu, da pokorimo telo duhu, da budemo trezveni, molimo se, pravimo metanije, postimo, uzdrzavamo se od svega, kajemo se, budemo zalosni i placemo zbog svojih grehova. Ceo nas zivot je borba za smirenje i zadobijanje blagodati Duha Svetoga, tako da se ovde na zemlji udostojimo posinjenja postajuci kao nas Otac na nebesima. A za ovo, dok smo jos na zemlji, covek mora stupiti u zajednicu sa Bogom. U crkvi mi smo zajednicari sa svetima, sa celom nebeskom Crkvom. Tu se molimo, tu se osvecujemo svetim tajnama. Gospod je sve pripremio za nas. Ceo svemir je kao neka carska palata, i mi mozemo da se molimo na svakom mestu. Samo moramo imati cistu savest pred Bogom i ljudima i stvarima, tako da Gospod primi nasu molitvu i tako da nasa dusa moze postati hram Duha Svetoga, tako da mozemo biti stanovnici nebeskog Jerusalima, koji blista slavom Bozijom, gde nece biti hramova, jer Svemoguci Gospod je njegov hram i Jagnje.   napisao: svetogorski monah preveo: dr Mateja Matejic, protojerej-stavrofor   Orthodox America, br. 8-9, april-maj 1990.