Manastirski med Kako je Makarije Veliki dosao kod nas na Sever i utvrdio se tamo Sveto-Makarijevski manastir je stanovnicima Siktivkara poznat po medu koji se prodaje u prodavnicama. Ko je jednom probao manastirski med, taj vec ne kupuje nijedan drugi. “Lekoviti cvetni med, isceljuje bolesti” – govore stalni kupci. Manastir je formiran nedavno, na samom jugu Republike Komi, u selu Arhipovka. Ja sam
Jos je bila noc kada smo napustali Siktivkar. Zora nas je zatekla na putu. Napolju je bio decembarski mraz i minus petnaest stepeni. Svice: na nebu su se videli crvenkasti plamicci od odsjaja izlazeceg sunca. I odjednom se ispred nas na nebu pojavila duga jarkih boja. “Pogledajte, duga!” – rekao sam svojim saputnicima. “Da, zaista, duga…- divio se o.Jovan, - i to usred zime”. “A nebo je tako crveno iako je mraz”, - primetio sam. “Kod nas u Arhipovki je jaci mraz nego u Siktivkaru i neprekidno je minus petnaest stepeni, - kaze o.Jovan, - jer je ravnica”. Najpre je u Arhipovki bio formiran zenski skit, koji je rukovodila monahinja Makarija (Parsukova). Skitu je dodeljena zemlja kao i zapustena skolska zgrada. Ali je sestrama bilo tesko da ovde uspostave monaski zivot. A kada je prosle godine vladika odlucio da umesto zenskog skita formira muski manastir, odredivsi oca Jovana (Bugajeva) za nastojatelja, posao je krenuo punom parom. Okupila se bratija. Poceli su da rasciscavaju prostor za manastir u centru sela. Izneseno je vise od cetrdeset kamiona starudije i djubreta. Obnovljena je zgrada konaka. Zamenili su istrulele donje delove stambene zgrade, premestili peci na drugo mesto, i ogradili manastir. Tog leta su na dopunskom domacinstvu vec sadili svoj krompir, uzgajali raznu stoku. Na jesen su poceli da grade dvospratnu manastirsku zgradu. Kada smo dosli u manastir, bratija je kao i uvek radila na njegovoj izgradnji – podizali su teska, 10m duga brvna na krov. Monasi i poslusnici zive u jednoj velikoj kuci u kojoj se nalaze cetiri sobe. Kuca se zagreva sa dve peci. U kuci zivi svega deset ljudi: tri monaha, tri poslusnika i cetiri radnika. U kuci se nalazi i soba za molitvu, bravarska radionica, i spavaonica. Skoro sva bratija su se, kao i sam otac Jovan, prethodno podvizavali u Uljanovskom Stefanovskom manastiru. Otac Epifanije – ekonom manastira – mi je pokazao projekat manastira, koji je uradio siktivkarski arhitekta Pavle Reznikov. Nad glavnim ulazom se nalazi lep tvrdjavski zid od brvana sa visokom zvonarom. Sam hram Makarija Velikog ce se nalaziti u centru manastira. On je istovremeno i velicanstven i jednostavan. Gradice se od okruglih brvana. Otac Jovan mi je u toku rucka iznosio svoje planove: “Sledece godine mislimo da pocnemo sa izgradnjom dopunskog domacinstva. Bez njega manastir nece oziveti. I hram, i dopunsko Rucamo. Corba od pecuraka mi se cini veoma ukusnom. • Pecurke sami skupljate? • Da, ove godine je bilo mnogo pecurki: belih, i drugih. Konzervirali smo sto dzakova, a jos tri sanduka smo osusili. Na stolu je pored caja stajao i med. Ljudi iz Siktivkare i Ezeve neprekidno kupuju nas med. • Da li ste mnogo meda nakupili ove godine? • Sertifikat smo stavili na 550 kilograma, ali smo naravno vise skupili. Sledece godine zelimo da stavimo setifikat na hiljadu kilograma. Uopsteno govoreci nas med je trazen. Nas covek prodaje med na pijaci. Pored njega stoje babe koje trguju medom. Ali se manastirski med vise trazi nego med tih baba. Imamo svoje kupce koji uzimaju samo nas med. Otac Jovan je – domacin. U Uljanovskom manastiru se bavio dopunskim domacinstvom. Istina tamo je radio samo kratko vreme. Zatim su ga uputili na parohiju u selo Nivsera Kortkeroskog regiona, posle toga je godinu dana sluzio na podvorju Kiltovskog manastira u gradu Siktivkari, dok ga nisu prebacili u Arhipovku. Otac Jovan je poreklom sa Kubana, iz Brjuhovecke stanice (veliko kozacko selo – prim.prev). U toj stanici je zivela i majka Siktivkarskog vladike Pitirima sa cerkom Tatjanom. Vladika ga je moze se reci “vrbovao” na Sever, u svoju eparhiju. Na Kubanu je bio staresina na parohiji. Otac Epifanije je najblizi nastojateljev pomocnik. On radi u manastiru zajedno sa svojim sinom ocem Evgenijem. Otac Epifanije je stupio u Uljanovski manastir uskoro posto je poceo da se obnavlja. Otac mi je sam ispricao svoju pricu: “Moja majka je bila komunistkinja, a pred smrt je prisla Bogu, pocela da odlazi u Crkvu, i krstila je moga sina. Mene je takodje primorala da se krstim, davala mi je novac, ali meni nije bilo do toga. Kada je umirala molila me je da joj u nekom manastiru zakazem opelo za vecan pokoj. Tada je Uljanovski manastir tek bio otvoren. Razmisljao sam ovako: “Oticicu u manastir, zakazacu opelo za mamu, ostacu tamo da radim nedelju – dve u slavu Boziju, a zatim cu se vratiti”. Ali sam zauvek ostao u manastiru. Kada mi je umrla zena, uzeo sam sina da zivi sa mnom. On je u manastiru od svoje cetrnaeste godine. Tamo je i skolu zavrsavao, i Duhovni institut. Ja sam istina na devet meseci odlazio u Arhangelsk. Tamo sam bio na Verkoljskom podvorju. Gradio sam hram Aleksandra Nevskog u stanici Gluboka, a zatim sam se ponovo vratio u Uljanovski manastir. Trenutno radim zajedno sa sinom u Arhipovki. On je takodje monah i sluzi kao djakon”. Otac Epifanije je poreklom iz Ukrajine. Dok je ziveo u svetu radio je kao pilot u gradskoj avijaciji. Potom je bio mehanicar. On je pravi majstor. 1975 godine je presao u Uhtu, tamo je radio kao strucnjak za poznavanje robe u trgovackoj bazi, a zatim je dospeo u zatvor. “Imam i taj greh u svojoj biografiji”, - kaze otac Epifanije. Kazu da monasi nemaju biografiju vec ona pocinje posle postriga: s novim imenom i – novi zivot. Ali otac Epifanije ne odbacuje svoju proslost. Smatra da je Gospod posebno dozvolio da prezivi takva iskusenja, kako bi sada mogao da pomaze tim ljudima prestupnicima. U Sveto-Makarijevski manastir stizu pisma iz cele Rusije. “Mnogo pisama stize iz zatvora, - kaze otac Epifanije, - i na svako pismo treba da se odgovori na odgovarajuci nacin. Zatvorenici potom citaju to pismo po pet-sest puta. Daju i drugima da citaju. I kada takav covek izadje na slobodu, treba negde da radi i da zivi… Koliko takvih ljudi posle zatvora traze hranu po pomijama. Skupe ponesto, uvuku se u neku veliku cev ili podrum, napiju se “utroje”, zaspu a zatim se smrznu posle pijanke”. Slika: Izgradnja crkvenog doma “Bratija i ja zelimo da u manastiru sagradimo dom staraca, - prica mi planove otac Epifanije. Naporima oca Epifanija je za godinu dana u manastiru izgradjena dobra radionica, nabavljeni su stolarski alati. Bratija prave krstice i Raspeca. Siktivkarski slikar rab Boziji Genadije je vec naslikao veliki broj ikona za ikonostas buduceg hrama. Kada je poceo da slika prvu ikonu Serafima Sarovskog, potpuno je ostavio pice. Sada ne pije, ne pusi, stalno se moli, i njegove ikone nisu nista losije od sofrinskih. U manastiru ima i dobrovoljnih pomocnika. Manastir mnogo pomaze predsednik sovhoza Vladimir Leosenija. On je nedavno postao predsednik, i nasledio propalo domacinstvo. Poceo je tako sto je obnovio razrusenu farmu, i dovezao nove krave iz Kirivo-cepecka. Poceo je da zasejava zapustenu zemlju. “Dobar domacin, - kaze otac Jovan. – Kada mu se obratimo za nesto nikad nas ne odbija. Ali on nema nijednog pomocnika i sam tesko da ce nesto moci da uradi”. U Zitiju Makarija Velikog postoji jedna epizoda koja me je potresla do dna duse. Zbog svojih podviga u pustinji, prepodobni je dobio od Gospoda takvu silu, da je cak mogao da vaskrsava ljude iz mrtvih. S umrlima je razgovarao isto kao i sa zivima. Jednom je prepodobni Makarije isao po pustinji i nasao suvu ljudsku lobanju. Okrenuvsi lobanju svojim zezlom, prepodobni je zapitao: “Ko si ti?” – “Ja sam, - odgovorio je taj, - bio nacelnik paganskih zreceva, koji sada obitavaju sa mnom. Kada se ti avo Makarije, ispunjen Duhom Bozijim, smilujes na one koji se nalaze u mukama u adu, i molis se za njih, mi tada dobijamo neko olaksanje”. – “Kakvo olaksanje dobijate?” – upitao je Makarije. “Kao sto je nebo daleko od zemlje, - odgovarala je lobanja sa jaukom, - tako je veliki oganj u kojem se mi nalazimo od glave do pete. Pritom mi ne mozemo da vidimo lica jedni drugih. Kada se ti molis za nas mi malo vidimo jedni druge i to nam je ipak neka uteha”. – “Postoje li neke druge muke koje su gore od vasih?” – pitao je Makarije. “Dole, mnogo dublje ispod nas se nalaze mnogi drugi… Mi, koji nismo znali za Boga, ipak malo osecamo Bozije milosrdje. Oni koji su spoznali Bozije Ime ali su Ga odbacili i nisu postovali Njegove zapovesti, su sada u mnogo tezim i gorim mukama od nasih”. Oduvek sam se cudio sledecem: zasto na ikonama Strasnog Suda arhijereji, svestenici i monasi prvi idu u ognjenu geenu? Kada sam procitao Zitije Makarija Velikog, shvatio sam zasto. U Zitiju blazene Matrone se govori da ce u poslednja vremena satani biti data takva sila, da ce se svo svestenstvo nalaziti u prelesti i otici u ad. Eto zasto ti blazeni, koji su ziveli u nase vreme, nisu svojim duhovnim cedima davali blagoslov da postanu svestenici. Previse je tezak krst svestenickog sluzenja, i nema svako snage da ga nosi. Medjutim, izvan Crkve i crkvenih Tajni nema spasenja. Ocigledno je radi toga istaknuti asketa i ucitelj Crkve, prepodobni Makarije Veliki dosao kod nas na Sever, kako bi svojim primerom i molitvenim zastupnistvom privodio ljude Bogu i spasavao ih od vecne pogibelji. Odlazeci iz manastira, zamolio sam bratiju da me obavezno pozovu na osvecenje hrama Makarija Velikog, koji planiraju da izgrade vec 2005 godine. Otac Epifanije bi zeleo da taj hram bude predivan kao i onaj u Kizama, sa dvadeset dva luka, pokrivena lemesom i izgradjenim bez ijednog eksera. • Dobro bi bilo da ove zime pripremimo drva, jer bismo tada uspeli da sagradimo hram za godinu dana, - kaze on. • Daj Boze da sve tako i bude! – pozeleo sam bratiji na odlasku. Znam da im je sada veoma potrebna Bozija pomoc. E.SUVOROV |
|---|
pozeleo da odem u Arhipovku jos kada se 1998 godine tamo pojavio Sveto-Makarijevski skit. Kako je poznato, Makarije Veliki je ziveo u III-IV veku u Africi, u vrelom Egiptu. Zbog cega su taj manastir odjednom odlucili da nazovu u cast tog svetitelja -Sveto-Makarijevski? U toku Bozicnog posta sam zajedno sa nastojateljem manastira ocem Jovanom (Bugajevim) putovao u Sveto-Makarijevski manastir. 
domacinstvo cemo poceti da gradimo istovremeno. Imamo 18 hektara zemlje, i potrudicemo se da sledece godine obradimo polovinu… A gostoprimnica za poklonike ce se nalaziti sa druge strane. Pored nje zelimo da izgradimo dom staraca, takodje dvospratni. Na prolece ce mozda doci i novi ljudi. Ljudi su nam potrebni. Trenutno nam dolazi mnogo ljudi i treba negde da ih smestimo”. 
Mi smo na njega stavili i sertifikat i medicinsku potvrdu u SES. Imamo sezdeset kosnica. Istina pcelinjak se ne nalazi ovde vec u Sabalinskom regionu Kirovske oblasti. Tamo radi deda Sasa. 
– Danas mnoga deca napustaju svoje roditelje. Zalosno je gledati stare ljude tako napustene. Naravno, s njima je tesko i ima mnogo problema, ali tek kada izgubimo svoje roditelje pocinjemo da shvatamo koliko su nam znacili.