Iz manastirske prepiske

Mili u Hristu oce Gavrilo!

Prastajte, Boga radi, mojoj duhovnoj i svakojakoj drugoj sirotinji sto tek sad odgovaram na dugotrajne prekore svoje savesti i opomene bliznjih, te se osmeljujem da bar za kratko napustim svoju uobicajenu ulogu jednoga od devetorice neblagorodnih isceljenih gubavaca i da, shodno svojoj meri, uputim Vasem Visokoprepodobiju svoje maleno blagodarenje za molitve koje ste u svom hristoljublju izvoleli uzneti Svetoj Precistoj pred cudotvornom Njenom ikonom za nase - tada jos na svet nerodjeno - dete, a koje se sada, Vasim svetim molitvama, miloscu Bozjom i blagodacu Presvete Bogorodice, priblizava svom punom cetvrtom mesecu zivljenja u svetu. Nadam se da necete isuvise zameriti sto na Vas poziv za uspostavljanjem duhovne ljubavne veze u Hristu odgovaram ovako kasno i nesavrseno: seme evandjelske ljubavi zaguseno je trnjem zitejskih briga i samoljubivom nepaznjom, ali se eto ipak nekako probija gonjeno osecanjem sramote sto se na necije molitve i cestite darove tako dugo ne odgovara ni obicnim pismom. Nas je Vasa brizljivost veoma dirnula (narocito mene, koji za takve stvari ne znam), a narocito cinjenica sto jedan nepoznat covek nepoznatim ljudima (mada se ipak u Hristu prepoznajemo) salje svoju molitvenu pomoc i time nas dublje ukljucuje u duhovnu mrezu Bozijeg promisljanja i svebrizljivosti, da bi i gresnike koji spavaju mrtvackim snom napokon obasjao Hristos, a narocito onoga koji tek dolazi na svet. Ohladnela je ljubav mnogih, tako i ljubav pisca ovoga pisma, obicnog predstavnika ovog poslednjeg i lenjivog narastaja, u kojem je malo onih koji se spasavaju (kako su govorili stari), a mnogo onih koji jece i zvece kao kimval i suplje zvono. No, da ne grdim sebe isuvise, te da ne preteram (a Bog jedini zna da je sve to istina, i jos gore), pa da i u tome ne ispadnem laza, hitam da saopstim sledece: dana 16. oktobra, za vreme nedeljnog bdenija - a to je, po nasem, vec 4./17. oktobar - u navecerje praznika Svetog pravednog kneza srpskog Stefana i prepodobne Jelene (Jelisavete) ©tiljanovic, rodila se nasa devojcica, koja je tako sama sebi dala ime, i nazvala se Jelena. Ziva je i zdrava, i pomalo sitna (a to je zato da bolje stane na uski put koji vodi od zemaljskih do nebeskog Roditelja), i sada raste na nasu radost i - nadamo se - na spasenje. Njen zivot u majcinoj utrobi je, na zalost, poceo u doba velikih proslogodisnjih stradanja, tako da se i ona vec tada ukljucila u opsti krsni tok nase istorije i u njeno vaskrsno osvecenje, a molitveno zastupnistvo, koga i inace nikad nije dosta, tada nam je bilo narocito neophodno, tim pre sto je covekoubica od iskoni preko svojih glasnika u to doba sirio kojekakve mracne price zbog kojih su mnoge nesrecnice u ovom nasem ekoloski nastradalom Pancevu ubijale svoju nerodjenu decu. No ako i nisu mogla da ugledaju svetlost zemaljskog dana, ugledace svakako svetlost onog Bezvecernjeg Dana, a sada, u ovoj noci koja je zloslutno natkrilila nas mnogostradalni i mnogogresni rod, u korablji Crkve plovimo sa nasim detetom, kroz potop, od svetilnika do svetilnika, ka tom Danu. A raduje nas veoma sto je jedan od tih svetilnika narocito snazno zasijao u stradalnoj slavonskoj zemlji, te i oni sto sede u tami i u seni smrtnoj videse Svetlost veliku. Raduje nas sto se svetli svetlost vasa pred ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca naseg Koji je na nebesima. Raduje nas sto u vasem Bogorodicinom Vrtu sadite sve nove i nove mnogoplodne masline, i sto se svakoga dana, vidimo, dodaju oni koji se spasavaju. Raduje nas sto obilujete cudesima, te tako svetu opipljivo pokazujete realnost buduceg Carstva. Raduje nas sto se otvorio izvor spasenja tamo gde ga mnogi nisu ocekivali, sto je vaskrsao iz krvi taj mucenicki izvor vode zive sa kojom oticete u zivot vecni, i prolazeci doticete i do nas koji se gusimo u suvim bunarima. Raduje nas sto u svu zemlju izadjose vase reci i sto svedocite kako se u bezdanu stradanja, u preispodnjoj, objavljuje svetu svetlost Vaskrsenja. I raduje nas sto ste blagodacu Svete Preciste otvorili duhovnu Vitezdu, te niko vise ne mora da kaze: "Gospode, nemam coveka..." Vama, oce, zelimo da, kao sto Vam je ime angelsko, da Vam i zitije bude ravnoangelsko, a bratiji i svima koji se tu spasavaju da se svaka zalost prometne u radost, a zemaljski Bogorodicin Vrt u nadnebesni i neprolazni Vrt Sina Njenoga i Boga. Zelimo da se sa vama susretnemo dok smo u telu, ako Bog da i budemo zivi, i da se obostrano umnozimo. Oprostite i pomenite cestitu gospodju Svetlanu, dete Jelenu i gresnog slugu Bozjeg Zarka.

P. S. Jelena je prvi znak zivota pokazala na drugi dan Duhova, u beogradskoj Sabornoj crkvi, na hirotoniji preosvecenoga episkopa hvostanskog Atanasija. Setivsi se kako je Sv. Jovan Preteca zaigrao u majcinoj utrobi, pomislio sam da ce se roditi musko i da ce, ni manje ni vise, biti nekakav vladika. Kad ono - covek snuje, Bog odlucuje!