U Nedelju mironosica, 29. aprila 2001. godine, u nasem manastiru smo uz vernike koji redovno dolaze na bogosluzenja docekali i dve grupe poklonika: u jednoj su bili vernici iz parohije Velike Brsljanice, koje je doveo njihov paroh o. Stanko Desancic, a u drugoj clanovi Svetosavske omladinske zajednice iz Banjaluke, koje je predvodio student Bogoslovskog instituta Dusan Pavlovic. Svetu liturgiju su sluzili arhimandrit o. Gavrilo i o. Stanko, koji su potom i pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske zajednicki uznosili molitve za tristotinjak prisutnih vernika i njihove bliznje. Za trpezom ljubavi, o. Stanko se recima punim ljubavi zahvalio na gostoprimstvu, pozvavsi pritom verni narod da pribegne svojim svetinjama i sacuva otacku veru: "Mi smo zahvalni Vama, oce Gavrilo, i Vasoj bratiji sto ste nas primili u nasu svetinju, manastir Lepavinu, koji je od doseljenja Srba na ove prostore bio nas duhovni centar. Vi u ova cudna i nemirna vremena dejstvujete, sto bismo modernim jezikom rekli, kao "nuklearka" puna energije, gde mi dolazimo da osetimo duh Pravoslavlja, izvor nase svetosavske vere, jer samo tako mozemo da opstanemo i da ostavimo nesto za nasa mladja pokolenja. Danas su neki pravoslavni Srbi iz Moslavine prvi put u ovoj svetinji, ali sta da radimo, vremena su bila takva; ja se nadam da ce odsad nasi putevi da vode u ovu svetinju. I da ucimo i nasu decu, jer ako ih naucimo i na njih prenesemo svoju duhovnost, onda nema sanse niko ni da nas preveri ni da nas razuveri. Srbi su na ovim prostorima opstajali zahvaljujuci nasem monastvu, nasoj Crkvi. Mi svestenici na parohijama mozemo manje da ucinimo, ali monastvo je uvek bilo glavni oslonac u cuvanju vere, u cuvanju svetinje, u cuvanju cistote pravoslavnog zivota. Nasi manastiri treba nama da budu kao sto su mornarima svetionici, da znaju svoj put; i da i mi znamo, kao pravoslavni hriscani, gde cemo doci kad posustanemo duhovno, gde cemo naci dovoljno snage da brodimo dalje kroz ovaj zivot pun iskusenja i problema. Djake ceka skola, radnike firma, seljake njiva, ali kad dodje nedelja ili zapovedni praznik, posao se odlaze i onda se dolazi u svetinju da se covek pomoli Bogu, ispovedi, rastereti od sagresenja, da bi mogao dalje da nastavi. Tako nam je Bog odredio, da tokom sedmice radimo, a da nedelju posvetimo molitvi, za zdravlje duhovno i telesno. Vama puno hvala, nadam se da cemo se uskoro ponovo videti, jer sad su nastale nove prilike. Ne mozemo cesto da idemo u maticnu zemlju, ali ovde je nama Sveta Gora, ovde su Svetogorci. Imamo sve nadohvat ruke i nije nam puno potrebno da zasluzimo - kako je brat iskusenik citao ovde u Zitiju Svetih - onu vizu za Carstvo Bozje. Verom cemo sve da prevazidjemo i savladamo, sve je lako kad covek ima vere. Hvala Vam puno, i pozivamo Vas u nasu parohiju, da nas tamo osnazite". U ime poklonika iz Banjaluke zahvalnost je izrazio Dusan Pavlovic: "Hvala Gospodu sto je molitvama Svoje Preciste Majke blagoslovio da dodjemo u ovu svetinju. Pre nekog vremena culo se kod nas za manastir Lepavinu i ovu svetu obitelj. VeÊ su dolazili vernici iz Banjaluke iz okoline, a nadam se da ce i ubuduce dolaziti. Drago nam je i da smo sreli nasu bracu iz ovih krajeva. ...Hvala jos jednom, prvo Gospodu, pa ocu Gavrilu i svetoj obitelji na dobrodoslici i prijemu. Oca ispred Svetosavske omladinske zajednice u Banjaluci pozivamo da nam dodje, 19. maja je prenos mostiju Svetog Save, to je nasa slava. I svako od vas je dobrodosao, bilo koji dan a ne samo na praznik ili slavu, da se zajedno pomolimo Gospodu..." Tacno pre 16 godina, o. Gavrilo je na koricama Mineja ostavio zapis: "Na dan 28/15. aprila 1985. g. u Nedelju mironosica odsluzena Sveta Liturgija u manastiru Lepavini. U crkvi su bili samo namesnik manastira jeromonah Gavrilo Hilandarac i svestenik Milan Babic, koji je odsluzio Sv. Liturgiju. Od vernika niko u crkvi: briga za ovozemaljskim i prolaznim, slicno jevandjelskoj prici o bogatasu koji je napunio svoje zitnice. Posle podne oko 15 sati poceo je najpre da duva jak vetar, posle je padala kisa, a iza nje gusti sneg. A u polju sve procvetalo". Zato je sada u pozdravnom govoru rekao: "Na danasnji dan sam bio sam u manastiru, niko od vernika u Nedelju mironosica nije bio prisutan. Eto, cudo Bozje i Presvete Bogorodice, koliko nas se okupilo danas!"