Protojerej Aleksej Glusakov

O MOLITVI ZA BLIZNJE

Molite se jedni za druge (Jak. 5,16)

Svi mi, draga braco i sestre, zavisimo od molitve. Svaki covek oseca potrebu da svoju tugu ili radost podeli sa srodnicima i bliskima, da bi od njih dobio saosecanje i podrsku. Tako i dusa hriscanina zeli u molitvi izraziti svoje potrebe pred Nebeskim Ocem i dobiti od Njega utehu, razumevanje i pomoc.

U molitvi se ustanovljuje ziva veza duse covecije sa Bogom, od Kojega je ona dobila temelj i postojanje, i Koji je jedini moze spasiti. Kroz molitvu hriscanin dobiva od Gospoda blagoslov i blagodatnu pomoc za gradjenje svog spasenja. Bez Bozje pomoci nisu moguci bogougodni zivot, dela i podvizi. Usrdna molitva, vrsena sa verom i smirenjem, odgoni od nas duhove zlobe, tesi u nevoljama, spasava od camotinje i ocajanja, nizvodi u dusu blagodatni unutrasnji mir, podstice na borbu sa grehom u sebi i svetu koji nas okruzuje.

No, osim licne molitve za svoje spasenje, dragocena nam je i molitva nasih bliznjih za nas. Sveto Pismo nas uci da se molimo i za sebe i za druge - za zdravlje i spasenje svih ljudi (Mk. 14, 38; Lk. 21, 36; Jak. 5, 16; 1. Tim. 2, 1-4). Sam Gospod Isus Hristos stalno se molio, provodio cele noci u molitvi (Lk. 6, 12; 5, 16). Molio se On i za apostola Petra, da njegova vera ne prestane (Lk. 22, 32), i za spasenje svih Svojih ucenika i sledbenika, da bi bili jedinstveni medju sobom u zajednici sa Bogom (Jn. 17).

Sveta Crkva svakodnevno uznosi usrdne molitve Gospodu za svoja ziva i upokojena ceda, po primeru Spasitelja, i poziva nas da se molimo jedni za druge.

Molitva jednih za druge, prozeta ljubavlju, treba da se odnosi ne samo na nase srodnike i bliznje, nego na sve hriscane (Lk. 10, 27-37). Svi mi, braco i sestre u Hristu, svi smo deca Oca Nebeskoga, clanovi Njegove jedne porodice, i "ako zivimo, ako umiremo, Gospodnji smo" (Rim. 14, 8). Sve ljude Gospod priziva veri i ljubavi. Po Njegovoj zapovesti, duzni smo ljubiti Boga i bliznje (1. Jn. 4, 7-21; Mt. 19, 19; 22, 37-39; Mk. 12, 33; Jak. 2, 8; Rim. 13, 9; Gal. 5, 14), potvrdjujuci svoju ljubav dobrim delima i - obavezno - molitvom za zdravlje zivih i pokoj usnulih.

Buduci da je ispunjenje zapovesti Bozje, molitva za bliznje mnogo moze pred Bogom (Jak, 5, 16); kada se molimo jedni za druge, Gospod nam prasta i nase grehe.

Molitva za bliznje, osobito za bolne, stradalne, ozaloscene, nevoljne, za one koji nas vredjaju - to je podvig uzvisene, iskrene, milosrdne i zrtvene ljubavi. Tu zrtvu mozemo prinositi svaki cas, na svakom mestu. Ako je nemoguce delima pomoci siromasnima, moliti se za njih moguce je stalno i svuda; usrdna molitva biva boljom pomoci stradajucima, ona ih izbavlja kao Sam Gospod, uz pomoc vase molitve za njih (2. Kor. 1, 11). Za takvu molitvu Gospod obecava veliku nagradu (Mt. 5, 44-45). Milosrdni Gospod prima nase molitve za druge ako se vrse u duhu hriscanske ljubavi, sveprastanja i dobronamernosti. Kada se molimo, neophodno je da srce nase zaboravi zvaku zlobu, gnev i zavist, po zapovesti Hrista Spasitelja (Mk. 11, 25-26; Lk. 6, 27-28, 37).

Ugodna je Gospodu i nasa molitva za onoga koji se po svojoj nemoci ne moze uvek moliti kod kuce i u hramu, nego sa verom i nadom na prastanje i pomoc Bozju iste od drugih da se pomole za njega. Nije jedanput Gospod Isus Hristos iscelio bolne i nemocne po veri njihovih srodnika i bliznjih (Mt. 9, 2; Lk. 8, 41-55; Mt. 9, 32-33; 15, 21-28). Nesumnjivo, On i sada pomaze onima koji sa verom traze nase molitve.

Znajuci silu uzajamne molitve, sveti ugodnici Bozji su uvek pribegavali molitvenoj pomoci brace po veri. Apostol Pavle je molio hriscane: "Braco! molite se Bogu za nas" (1. Sol. 5, 25; Rim. 15, 30; Jev. 13, 18), i sam svagda u svakoj molitvi sa radoscu molio se za sve (Fil. 1, 4; Kol 4, 2). Pa kako onda, draga braco i sestre, oni koji su gresima stalno kaljani, nemocni i dusom i telom, obremenjeni nevoljama i zaloscu, ne traze molitve od drugih?

Od koga, naime, trebamo iskati da se moli za nas? U prvom redu od onih koji su zadobili molitveni opit i priblizili se Bogu ispunjavanjem zapovesti Bozjih, jer Gospod molitve pravednika slusa, oni su Mu ugodni (Pr. 15, 29, 8; Otk. 8, 3-4). Mi smo duzni moliti od onih koje je Sam Gospod - jer su odeveni blagodacu i predstoje pred Prestolom Bozjim - postavio da se mole za sve hriscane. "Zato svestenici i predstoje (Prestolu)", govori sv. Jovan Zlatousti, "da bi se molitve naroda, buduci slabe, sjedinile sa njihovim snaznijim molitvama i zajedno sa njima dosle do Neba".

Sami veliki podviznici molili su Gospoda da ih pomiluje ne zbog njihovih molitava i podviga, nego po molitvama njihovih duhovnih otaca, i sa tvrdom verom prizivali su njihovu molitvenu pomoc u svim prilikama: "Molitvama svetih otaca nasih, Gospode Isuse Hriste, Boze nas, pomiluj nas. Amin".

Narocitu pomoc vernima pruzaju molitve koje svestenik uznosi tokom Bozanstvene liturgije, kada se prinosi Beskrvna Zrtva za otpustanje grehova i spasenje zivih i upokojenih (Mt. 26, 28; Jn. 6, 54). Spasiteljno i zivotvorno biva pominjanje na Bozanstvenoj liturgiji; ono daje vernima osobitu blagodat Bozju, koja ih, po recima sv. Simeona Solunskog, sjedinjuje sa Bogom i daje im mogucnost da budu pricasnici Njegovih svetinja i ostvare zajednicenje sa Njim. Kada se cestice izvadjene iz prosfore potapaju u Svetu »asu i napajaju Bozanstvenom Krvlju, svestenik se moli za oprostenje grehova svih spomenutih hriscana: "Otpusti, Boze, grehe ovde spomenutih Krvlju Tvojom casnom, molitvama svetih Tvojih".

Budemo li, braco i sestre, uvek uznosili Gospodu Bogu usrdne molitve jedni za druge i kod kuce i, narocito, u hramu Bozjem, koji je dom Bozji i dom molitve (Lk. 19, 46); budemo li se molili za svestenosluzitelje i trazili od njih da se mole za nas pred Prestolom Bozjim; ne budemo li oslabili duhom u molitvi i roptali ako nam Gospod brzo ne ispuni ono sto smo molili; budemo li sa dubokom verom, nesumnjivom nadom i smirenjem neodstupno molili od Gospoda to sto je nama neophodno a Njemu ugodno - onda ce nam On Sam dati ono sto je korisno, sto je za spasenje duse. Za ono sto ne budemo molili i za ono sto ne budemo ni trazili od Boga, ne zaboravimo u potpunom predanju sebe Njegovoj sveblagoj i spasiteljnoj volji: "Gospode, Tebi je znano sto je meni korisno, tako ucini sa mnom po Tvojoj volji".

Da nam pomogne Bog usavrsavati se u usrdnoj, postojanoj, trpeljivoj molitvi za bliznje, da nas ispuni verom, ljubavlju i nadom na Njegovo milosrdje. Amin.

preveo sa ruskog: sindjel Makarije (Mandic)

Zurnal Moskovske patrijarsije, br. 10, Moskva 1979., str. 39-40