RAZGOVOR S BIVSIM NARKOMANOM   DA IZLECI - MOZE SAMO GOSPOD Covek s kojim razgovaramo je dugo upotrebwavao drogu, ali je smogao snage da taj porok odbaci. U tome mu je pomogla pravoslavna vera, pomogla mu je Crkva. Pomogao je Gospod... Mnogi ljudi se u danasnje vreme nalaze u stanju potistenosti. Narkotici se sire po skolama, obrazovnim ustanovama. Deca ih upotrebljavaju. Eto, sin od jednih mojih prijatelja lecen je nekoliko puta, vodili su ga u najbolje klinike, ali bez rezultata. U novinama citamo da u zemlji caruje narkomafija, odnosno, narko-sistem, pod cijom kontrolom se nalaze laboratorije za sinterovanje narkotika, plantaze konoplje i maka, tajni kanali za dostavu. Narko-imperija ima veliku mogucnost da utice na mas-medije, da formira javno mnjenje. Obracam ti se kao coveku, bivsem narkomanu, koji je uspeo da se oslobodi droge. Znaci li to da covek, ipak, nikad ne sme da se preda? Znaci li to da droga nije svemocna, da se od te pogubne strasti covek ipak moze osloboditi? - Potistenost odvlaci coveka od Boga i gura ga na nepromisljene korake. Svi ljudi, i narkomani i oni koji to nisu, shvataju da je droga nesto sto je lose. Svi koji su u drogu vec uvuceni zele da je ostave, ali najcesce im to ne uspeva. Zivot narkomana je apaticno, tuzno stanje duha, bez smisla za postojanje, vecita potreba za drogom - da bi se u grehu, nekako, na jedvite jade odrzavao. Narkomanija je izvor velikog broja drugih grehova i bolesti. Narkomanija - to je krug u koji ulazi covek i odlucuje: da li ce biti sa Dobrom ili, pak, sa zlom. Ispricaj nam kako se dogodi prvi korak prema drogi? Zasto covek odjednom pocinje da je upotrebljava? Da li ga je moguce unapred upozoriti? - Kako mi se cini, ljudi nikada ne probaju drogu zbog toga sto su jednostavno na televiziji videli neke emisije, filmove, ili pak posmatrajuci likove zestokih momaka. Mas-mediji, kinematografija - i u slucaju kad na nasu spoznaju ne bi lose i pogubno uticali, jedva da bas oni dovedu do prvog koraka. Na njega te obavezno navede neciji primer. To obavezno bude realan covek. U njegovim ocima ocitava se zainteresovan osmeh i izraz propasti. On ce uz pomoc demona biti zainteresovan da unisti, eto - bas njega, eto - bas tog coveka. Naravno, covek pocinje da upotrebljava drogu i zbog svog odredjenog dusevnog stanja, zbog utucenosti, koja navodi na radikalne korake. Na taj put ljudi ne polaze iz cistog obesenjastva. O narkomanima se govori kao o ljudima bez savesti, ljudima koji ne shvataju sta rade - to, u stvari, uopste nije tako. Konzumiranje droge je, mislim, veoma svesna stvar. Ako te neki realan covek gura na put droge, onda mora da postoji takodje drugi realan covek, koji ukazuje na izlaz iz ovog stanja? Ili to mozda i nije obavezno? - Osloboditi se veoma je tesko. Ako covek, znajuci pogubnost upotrebe droge, nastavlja da je koristi, to znaci da mu je na dusi ogromna, uzasna rana, koja je prakticno neizleciva. Ta rana nikada ne zaceljuje. Jedino Bog u tom slucaju moze da izleci. Veoma lako ljudi mogu da se izlece ako pridju sektama, sekti Hare Krisna ili u neke joga centre. Demon ce te ljude napustiti, jer oni vise nece imati potrebu za njegovom brigom oko njih. Cilj demona je da unisti dusu covekovu, a covek koji je otisao u sektu vec izgubio svoju dusu. Tog coveka vise nema. Jasno je da on u sektama Boga nece naci. Ako je covek pravoslavni hriscanin, koji veruje u Hrista, Sina Bozjeg, Raspetog, Koji je vaskrsao, on ne moze i ne treba da se trudi da se izbavi od droge samo sopstvenom snagom. Samo pomocu Boga. Covek ne moze, ali Bog moze sve. Zar nema sanse da ovisnik sam ostavi drogu? - Narkomanija je, kao i alkoholizam, veoma velika slabost covekova. To je gotovo potpuna apatija. Demon primorava coveka da luta u krug. Covek se vrti, vrti u istom krugu i sve vise se udaljava od Boga, jedinog izvora svog isceljenja. Svaki narkoman mora da zna, da kada udise lepak, pusi dzoint, ubrizgava u venu heroin - on na taj nacin u sebe unosi duh zla. Demon obavija njegovo telo kao lutku, kao sto rukavicu navlacis na svoju ruku. Coveka moze da izleci samo Gospod. Covek moze da bira: ili Bog ili droga. Ako se takav izbor uopste pojavi, covek tada ima sansu. To znaci da takav covek ima zelju da se susretne sa Bogom. Uopste, moram da kazem, droga uvecava fizicku nemoc, osecanje kraja, smrti. Narkoman je obicno veoma osetljiv, jer ga dusa boli. A kako si ti licno ostavio drogu? - Svaki narkoman je svestan da radi nesto lose. Najstrasniji greh je samoubistvo: covek dize ruku na stvorenje koje nije stvorio, a to je potpuno odricanje od Boga, smrt i vecno mucenje - ocaj koji postaje vecnost. On stupa u otvorenu borbu sa Bogom i kida svaku nit ljubavi sa Bogom. Ako je narkoman religiozan, a njegov odnos sa Crkvom ozbiljan, na njega mogu da uticu samo radikalni potezi; do njegove svesti ce odjednom doci strasna stvar: da se nad njim nece vrsiti opelo u Pravoslavnoj crkvi ako se desi da umre u drogiranom stanju, jer se to izjednacava sa samoubistvom. Narkoman obicno dobija zabranu od Crkve, epitimiju. On mora da shvati da, ako ne bude epitimiju postovao, Bog moze da ga napusti. Narkoman se smrti odavno vec ne boji. Ali njegova izranavljena dusa mu govori da ako bas sada ne nacini realan korak u pravcu Boga, on je mrtav. I Gospod mu daje snagu. Mnogi roditelji su u strahu. Oni ne zele da njihova deca izrastu u narkomane. Sta oni mogu, sta treba da urade, kolika snaga im je potrebna, da njihova deca ne postanu narkomani? - Roditelji cesto ne vide, ne primecuju, da su njihova deca pocela da uzimaju drogu. Dete kuci dolazi sasvim mirno, a vec je opijeno marihuanom ili necim drugim. Roditelji nemaju predstave o narkoticima, niti u kakvom se stanju dete nalazi. Mladic sedi, nesto mirno jede pored televizora, a u stvari, opijen je do iznemoglosti. Mislim da su danas mladi mnogo vise verujuci nego starija pokolenja, koja su zivela za vreme sovjetske vlasti. Socijalisticko drustvo je stvorilo cinizam, odsustvo ljubavi prema domovini, prema porodici, stvorilo je neverovanje u Boga. I kao iskusenje data im je takva uzasna stvar - droga. Roditelji, saznavsi da njihovo dete uzima drogu, moraju za njega da se mole. Dete je narkoman - to je pitanje Boga za celu porodicu! U Jevandjelju se govori o besomucnom decaku, koga nisu mogli da iscele cak ni apostoli. Gospod pita oca decaka: "Verujes li da ja mogu da ga izlecim?" A otac, iako nema jaku veru u Hrista, ocajno zeli da se dogodi cudo isceljenja. Njegova vera nastaje od prevelike ljubavi prema svom detetu: "Verujem, Gospode, pomozi mom neverju!" To je ta formula pomocu koje savremni roditelji mogu da pomognu svojoj deci: "Gospode, mozda ja nisam pravi vernik, ali Ti mi, Gospode, molim Ti se, pomozi! Spasi moje dete!" Potrebno je da naucimo kako da se molimo. Potrebno je da se uloze titanski napori u molitvi. Nece ga spasiti ni skupe klinike, ni najsavremeniji lekovi. Doktor bolesnog deteta je Hristos, nas Bog Spasitelj. Kako ce ovisnik koji sa nalazi u kriticnom stanju, koji fakticki umire, kida se, nema snage ni volje za bilo cim - da se oslobodi od droge? Nema snage cak ni molitvu da procita. Nista drugo ne misli, sem o sledecoj dozi droge. Kako da se izvuce iz tog zacaranog kruga? - Ako se on u dusi uzda u cudo, u Boga, i kada je u fazi iscekivanja, mucenja, dok trazi jos droge, dok se jos nije ukocio, dok ga jos lomi - on bi mogao da se pomoli i da kaze: "Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, pomiluj me gresnog! Ti vidis da sam sav ogrezao u grehu. U meni nema ni jednog mesta na kome nema rane. Ja sam izmozden. Ja sam se smrtno umorio od droge i ne mogu bez nje. Gospode, Ti me vidis. Pomozi mi, Gospode, spasi me!" Svakog momenta, kada god covek moze da stane pred Boga, on mora to da uradi. Mora da se pomoli od sveg srca. Pomoliti se moze svojim recima... Tvoje iskustvo te je dovelo do saznanja da su narkomanija i Crkva potpuno nespojive kategorije. Ali za mnoge ljude, mozda cak i krstene, to verovatno nije tako ocigledno. Reci ce: ja svake nedelje dolazim u crkvu da palim svecu, dolazim da bi se "upisao" kod Boga. Ali, ponekad, ne bas cesto, da se ne "uvucem" sasvim, u drustvu mogu da upotrebim drogu... Zasto narkomanija, ipak, udaljuje coveka od Boga? - Narkomanija je izvor svih stradanja uopste. Covek je u drogiranom stanju, stanju transa, odvojen od svih ostalih ljudi, od celog sveta. On se odvaja od svih rodjaka, od zene, od dece. A covek je bice vezano s drugim ljudima uzajamnom porukom ljubavi. Droga odvaja coveka od samog zivota. Narkoman je smrtno usamljen covek, on niti ima, niti moze imati ljude koje voli, drugove... Ali, iako su sve veze pokidane i izgubljene, covek iz te samrtne samoce moze da izadje, pocevsi od obracanja Bogu, sa svojim Andjelom Cuvarom. Ako covek koji uzima drogu dolazi u crkvu, on cesto dobija epitimiju. U cemu je isceliteljska moc te mere? - Epitimija kao skalpel otvara gnojni cir. Epitimija odredjuje vreme u okviru koga covek ne moze da pristupi Svetom Pricescu. On ima zabranu. Ako u tom periodu covek umre, on direktno ide u pakao. Ako u tom periodu on odluci da ponovo upotrebljava drogu, epitimija ce mu biti produzena. Covek shvata da se sve vise i vise udaljava od Boga. Gospod ustima svestenika govori narkomanu: "Evo ti vreme da se ispravis." Epitimija nije samo skalpel, vec i melem na rani. To je velika sreca za coveka. Nje se ne treba plasiti, naprotiv, narkoman treba da je trazi od svestenika. Ako covek za vreme epitimije pokusava da se oslobodi greha, da odbaci zlo, Gospod mu jos vise pomaze. Za vreme epitimije potrebno je da covek cita kanone. Oni su zapanjujuci lek za dusu. Covek ih cita, place, prezivljava. Ako covek pridje Crkvi, iskreno se pokaje, Gospod videci to, uvek pomaze. U nasem drustvu tradicionalna je pojava poroka pijanstva. U cemu je razlika izmedju tog poroka i narkomanije? Zasto je narkomanija teza i opasnija za ljude nego alkoholizam? - Ovakav porast narkomanije, koji se dogadja u ovom trenutku kod nas, ocigledno nije svojstven ni jednom narodu. Ruski narod nema gene, koji cak i alkohol normalno podnosi (mi genetski nismo nacija koja pije, i zato imamo takve predispozicije za alkoholizam). Ali, od narkomanije uopste ne postoji imunitet, nikakva zastita. Za ruski narod narkomanija ce postati katastrofa strasnija od Drugog svetskog rata. Drugi svetski rat je, u stvari, ipak kako-tako ruski narod okrenuo ka Crkvi. Narkomanija ce nasem narodu postaviti uslov da bira: Bog ili droga. Savremena drzava je nemocna protiv alkoholizma i droge. Ona ne shvata sustinu tih pojava i ne zna kako s njima da se bori. Nece pomoci ni predavanja, ni klinike, ni novi preparati. Drzava bi morala svim silama da pomaze Crkvi, jer pravi vernik nece postati ni alkoholicar, ni narkoman. U Crkvi su trezveni, pametni ljudi, koji vole domovinu. Za vreme Velikog posta u staroj Rusiji, koja je, naravno, bila u mnogo vecoj meri verujuca od danasnje Rusije, za 70-80% bilo je manje prestupa u zemlji. Drzava, ometajuci Crkvu, stavljajuci joj klinove u tockove, samim tim je demoralisala narod. Eto, mi govorimo o slavi ruskog oruzja. A slava ruskog oruzja nije nista drugo do slava pravoslavnog vojnika. Covek vernik ce braniti domovinu. Covek koji je dosao u vojsku da duva lepak i pusi dzoint, naravno, domovinu nece moci da brani. Drzava ne shvata ko jedino moze da pomogne u ozdravljenju nacije, da je izbavi od pogubnih navika. Kada bi drzavni organi to shvatali, drzava bi svim silama pomagala Crkvi. Medjutim, u drzavi neprekidno ide koncentrisana propaganda droge pomocu sredstava javnog informisanja. Drzava se u sustini nalazi u okupaciji. Mi smo se silno zaduzivali i sada, kao duznici, obavezni smo da se potcinimo drugim drzavama. Drzava nam je, po najvecem proracunu, i sama narkoman, posto neprekidno trci po dozu u strane banke. Na taj nacin s nama upravljaju tudje vlade, po sistemu: mi cemo vam ovog puta dati delic, a vi nama uradite to i to. Nasa vlada, kao poslednji narkoman, luta i radi ono sto mu kaze onaj koji ga je naveo na te narkotike. Taj metod je odavno poznat - uvesti coveka u drogu, a zatim ga iskoristiti kao roba za svoje ciljeve. Problem nakomanije je i problem slobode. Droga porobljava coveka. Gospod mu daje slobodu, ali tu se pojavljuje neka sila i trazi da joj se da pamet, vreme, posao, zivot... Upravo tako. Covek, imajuci potpunu slobodu, duzan je da za nju odgovara. I covek bira ropstvo. On postaje rob droge. Ovde vise nije rec niti o slobodnom coveku, niti o licnosti. Covek, umesto da zivi, predaje sebe robovanju demonima. Tako se i drzava u ovom momentu predala u ropstvo zlim silama, koje zele da je rasparcaju i uniste. Sta mislis, da li ce nasa deca ziveti u narkomanskom drustvu, u kojem ce se droga svuda prodavati, kao danas votka, ili ce Gospod projaviti cudo i osloboditi nas od te napasti? - Cudo moze da se dogodi ako bude onoga ko je dostojan tog cuda. Ako se u Rusiji jave molitvenici, ako se u Rusiji jave ljudi pravoslavni, ako se neko za nekoga bude molio. Ako se roditelji budu molili za svoju decu, a deca za roditelje. Ako se probudi rusko monastvo. Ali, kakvi se to monasi mogu pojaviti u narkomanskoj sredini? Narkomanija je gore, narkomanija je na sredini, narkomanija je dole. Isceljenje je moguce ako bude nekoga ko se moli za narkomane i ako se budu molili sami narkomani. A ako sada postoji pravoslavni covek, koji ne upotrebljava drogu - to je, u stvari, cudo, zato sto on, ziveci u nasoj zemlji, nije narkoman. On za to mora da bude zahvalan Bogu i mora da se moli za sve narkomane, pocevsi od vlade, koja neprekidno trazi novac iz inostranstva, sve do komsijske dece, koja puse dzoint po podrumima. razgovarao V. G. Bogomjakov prevela Tankosava Damjanovic uzeto sa veb-stranice: www.ihtus.ru