Nasavsi sebe

Predsednikova letnja poklonicka putovanja u Svetinje na severu

U poslednjih nekoliko meseci Predesednik Rusije je posetio glavne Svetinje Ruskog Severa.

Da bismo shvatili sta za Predsednika predstavlja svako iskreno ispoljavanje vere i Pravoslavlja, treba poznavati taj hladno-cinicni odnos prema postupcima takve vrste glave drzave u njegovom okruzenju, medju moskovskom elitom. Njih ovde smatraju u najboljem slucaju Predsednikovom slaboscu koja mu se moze oprostiti. «Ne smatrajuci za shodno da se odazove na desetogodisnjicu pobede nad komunizmom u Rusiji, Vladimir Vladimirovic se udaljio od sveta», - sa zlobom je izvestavala moskovska stampa.

Poseta Kirilova je za mnoge moskovske politicke analiticare bila veoma neocekivana. Tada su pisali, da Predsednikova pojava u malom gradu na Vologodcini moze postati «kontra punkt» njegove politike, trenutak dolaska «u maksimalno neposredni kontakt s  gradjanima» preko birokratskih glava – i tome slicno. Uopsteno govoreci, skepticni umovi moskovske «elite» su u tome videli vestu politiku, «piarovska» namera, i na kraju krajeva zakljucili su da je to – «ekskurzijsko-zabavno putovanje». Sve sto je dobro predstavlja prirodnu zelju ruskog coveka da boravi u drevnim svetinjama, da se u njima duhovno nahrani, sto je prosto i razumljivo za svakog pravoslavnog coveka.

Tako je upoznavanje Vladimira Putina sa manastirima na severu pocelo jos u prolece, kada je boravio u Kirilo-Belozerskom manastiru. Nije li se posle te posete Kirilovu kod predsednika pojavila zelja da poseti i druge Svetinje na severu? O poseti Vladimira Putina Solovci, Valaamu nije bilo poznato do poslednjeg trenutka. Jos 7. avgusta je arhangelski gubernator, odrzavajuci na Solovci jedno od zasedanja, posmatrao avionsku pistu na Solovci, govoreci o predstojecoj poseti Svjatijejseg Patrijarha.

Tesko je zamisliti Predsednika, koji posecuje manastire slicno obicnim pravoslavnim poklonicima. Cak iako je to «licno vreme» - predsednikov odmor – svuda okolo je obezbedjenje, svita, gubernatori koji mu izlaze u susret… I pored svega, na ovom putovanju su maksimalno bile skracene sve formalne procedure susreta (u Iverskom manastiru na Valdae su cak otkazani uobicajeni hleb-so i sarafani – ruska zenska seljacka haljina bez rukava) – razmatranje poslovnih pitanja je bilo svedeno na minimum.

* * *

Raspored poklonickih putovanjaVladimira Putina je sledeci:

16. avgusta je dosao iz San-Peterburga na Valaam. Motorni brod «Rusija» je stigao u 17 casova  - izjavio je nasem dopisniku namesnik manastira o.Pankratije. – O tome da ce na njemu boraviti Predsednik, obavestili su me bukvalno pre nekoliko sati, pa zbog toga nije bilo nekih posebnih priprema. Zajedno s Predsednikom je stigao i predsednik vlade Karelij Katanandov. Poseta nije bila duga, ali je Vladimir Vladimirovic uspeo da boravi u Nikoljskom skitu i skitu Svih Svetih. U skit Svih Svetih ili Beli manastir, kako ga mi zovemo, predsednik je isao peske. On se nalazi tri kilometara od manastira. Tamo se do danasnjeg dana vodi strog monaski zivot, odnosno zenama nije dozvoljeno da stupe na njegovu teritoriju. Samo jednom godisnje, na praznik Svih Svetih dozvoljena je poseta svima koji to zele – ucesnicima krsnog hoda. Obisavsi Beli skit, Predsednik je pio vodu iz granitnog bunara, koga je izgradio jos iguman Damaskin, graditelj skita. U bunaru se nalazi kristalno cista kljucala voda, i Svjatijejsi Patrijarh uvek kada dolazi na Valaam prvo pije vodu iz tog bunara. To je radio i Jeljcin, boraveci ovde, i evo sadasnji Predsednik takodje produzava tradiciju. Zatim je Vladimir Vladimirovic boravio u Spaso-Preobrazenjskom hramu, pogledavsi gornji hram gde u najskorije vreme treba da se pocne sa restauracionim radovima. Na kraju je obleteo ostrvo helikopterom i uputio se u Sortavalu. Tamo je sudeci po zvanicnim saopstenjima, V.V. Putin obisao zgradu od 60 stanova, koja se gradi u okviru programa «Preporod Severa». U tu zgradu ce se useliti valaamski zitelji, koji se trenutno nalaze u manastirskim prostorijama.

* * *

17. avgusta Predsednik je bio na ostrvu Kizi na Onezskom jezeru, gde je obisao spomenike seoskog neimarstva i izrazio svoje odusevljenje. 70 spomenika stare seoske seoske arhitekture, koji se ovde nalaze su jedinstveni. Nije mogao a da ne primeti i stanje hramova, kojima je potrebna hitna restauracija. A Preobrazenjska Crkva sa 22 kupole, koja je posebno zadivila Vladimira Putina, je odlukom UNESKA unesena u spisak spomenika Svetskog kulturnog nasledja. Cak stavise, te godine se navrsilo 287 godina njenog postojanja. Predsednik je parohiji te Crkve poklonio ikonu Gospoda Svedrzitelja sa srebrnim ramom, naslikanu 1895. godine. Vec sledeceg dana, na prestoni praznik tog hrama, odrzana je litija sa tom ikonom koju je podario Predsednik. Nastojatelj Preobrazenskog hrama o.Nikolaj Ozolin je izneo svoje utiske o Putinu – kao o coveku, koji ume da slusa i postavlja konkretna pitanja.

U Kizama je prvi covek drzave porazgovarao s decom koja su se nalazila u organizovanom crkvenom logoru, okupao se u parnom kupatilu i otisao, ukrcavsi se na «kometu» uz zvuk zvona za svenocnu sluzbu.

Bez obzira na uveravanja Karelija da nije imao nameru, koristeci se boravkom Predsednika u republici, da ga opterecuje njegovim proizvodnim problemima («smatram, da covek koji je na odmoru treba da se odmara, pa tako i Predsednik»), vec sledeceg dana u Petrozavodu S.Katanandov mu je izlagao svoje misljenje o reformi obrazovanja, a zatim ga odvezao u Kondopogu gde se nalazi celulozno-papirni kombinat.

* * *

Predsednikovo poklonicko putovanje se s prekidima nastavilo 20. avgusta – na Solovci, gde je dosao helikopterom. U 11 casova ujutru na aerodromu Velikog Soloveckog ostrva Vladimira Putina su sacekali Svatijejsi Patrijarh, gubernator Arhangelske oblasti Anatolij Jefremov, clanovi starateljskog saveta Soloveckog stavropigialnog muskog manastira i obicni solovcani, kojih u ovom arhipelagu ima nesto vise od hiljadu. Odmah posle susreta svi su otisli u solovecku gradsku tvrdjavu. Gosti su posetili glavni Spaso-Preobrazenjski hram, koji se trenutno obnavlja, i Blagovestansku nadvratnu Crkvu, gde se nalaze Mosti osnivaca manastira – Prepodobnih Zosime, Savatija i Germana. Patrijarh i Predsednik su celivali Svete Mosti, koje su 1992. godine bile vracene u manastir iz San-Peterburga. V.Putin je u pratnji Patrijarha i arhangelskog gubernatora Anatolija Jefremova posetio i izlozbu u pomen Soloveckog logora posebnog naznacenja (SLON), gde su u zatvorima poginule hiljade mucenika. Odrzana je takodje i vazdusna ekskurzija po ostrvima Soloveckog arhipelaga. Helkopter je preleteo nad Golgotsko- Raspenskim skitom, Sekirnom gorom, sletevsi na ostrvo Anzer. Posle posete Sveti-Trojickom skitu Predsednik je izjavio, da ce cela teritorija ostrva biti predana Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi pod pokroviteljstvom Spaso-Preobrazenjskog manastira.

Za rucak su predsednika ugostili domacim specijalitetima. Bilo je to u vreme manastirskih praznicnih dana, ali je manastirska trpeza za 200 ljudi bila posna, cime su bili zacudjeni mnogi svetski ljudi, pitajuci namesnika arhimadrita Josifa:»Kako vi bez mesa docekujete takve goste?», na sta je usledio odgovor: «Slonovi nikada ne jedu meso, kao ni konji, a rade veoma mnogo». I rucak koji je bio u gubernatorovom selu 22. avgusta je takodje bio posan. Posto, kako je objasnio namesnik, nije dozvoljeno na Solovci, gde se nalazi manastir jesti mrsnu hranu u posne dane.

U utorak se u manastiru proslavljen praznik Prepodobnih, a uoci praznika Patrijarh Aleksej je u Spaso-Preobrazenskom hramu sluzio svenocno bdenije. Predsednik koji je prisustvovao na njemu, i stajao odvojeno od ostalih ljudi koji su dosli na Bogosluzenje, ne ponasajuci se kao pocasni gost, vec se krstio i klanjao kao i svaki verujuci covek. Pre pocetka sluzbe poklonio je manastiru Spasiteljev Lik iz druge polovine XIX veka i darohranilicu, a namesnik manastira je predsedniku drzave predao drveni Krst s cesticama Svetinja Solovecke zemlje: od Sekirne gore, Golgotsko-Raspenjskog i Sveto-Trojickog skita. Patrijarh Aleksej koji je tome prisustvovao je primetio, da se svako odgovorno sluzenje Otadzbini predstavlja nosenje Krsta, s teskim podvigom: «Neka vas ovaj Krst podseca na Krst koji ste vi dobili voljom celog naroda».

Obracajuci se Vladimiru Putinu, Patrijarh mu je zahvalio za posetu manastiru, rekavsi da je to posebna radost za verujuce ljude, koji sa osecanjem zahvalnosti shvataju njegovo upoznavanje sa Svetinjama Severa. Patrijarh je napomenuo, da su Solovku tri puta posetili predsednici drzave. Ovde je boravio Peatr Prvi, imperator Aleksandar II i sada – Vladimir Putin. Patrijarh je dodao, da u zemlji ima mnogo problema, «ali mi znamo kako saosecajno vi prihvatate nevolje i iskusenja, koja su nas snasle, koliko napora ulazete da biste Rusiji vratili predjasnju slavu i velicinu i smatrate, da je mnogo toga povezano sa duhovnim i moralnim stanjem naseg naroda. Ruska Crkva ce sve uciniti da se pomogne nasem narodu da se vrati duhovnim i moralnim nacelima i pronadje moralni stozer, koji ce narodu pomagati u izgradnji drzavnosti».

Predsednik je zajedno sa ostalim vernicima prisao na pomazanje osvecenim jelejem, koje je vrsila Njegova Svetost u hramu.

Posle predsednikovog odlaska Svjatijejsi je zavrsio svenocno bdenije. Sledeceg dana je odsluzio Bozanstvenu Liturgiju, posetio Vaznesenjski skit na Sekirnoj gori. 22. takodje je bila osvecena Crkva Svetog Filipa, mitropolita Moskovskog. Pored Poklonog Krsta, koji je ustanovljen pre devet godina uz prisustvo Patriajrha, kada je odrzana i zaupokojena litija za novomucenike. Tada je Svajtijejsi sam sisao stepenicama odozgo nadole.

* * *

21. avgusta Predsednik Putin je posetio jos jedan manastir na severu Svete Rusije – Iverski manastir. Sveto-Ozerski Bogorodicin vajdajski Iverski manastir je sredinom XVII veka osnovao Patrijarh Nikon, kome je car Aleksej Mihajlovic poklonio manastir u licno posedovanje. Glavna Svetinja manastira je bila Iverska ikona Bogomajke, koja je ovde donesena sa Novog Atona na zahtev Nikona. Svetinja je nestala iz manastira pri njegovom pljackanju 1918. godine. 10. avgusta 1991. godine je u valdajskom Iverskom manastiru je odrzano Bogosluzenje, prvi put posle njegovog povratka pod okrilje Ruske Pravoslavne Crkve.

Iz svoje rezidencije, koja se nalazi na suprotnoj strani jezera, Predsednik Rusije je dosao malim brodom, koji je oko 12 sati uplovio u pristaniste pored centralnih manastirskih vrata. Vladimir Putin se iz pristanista zaputio u manastir. U manastiru je bila postavljena trpeza sa jelima ruske nacionalne kuhinje.

Arhiepiskop Novgorodski i Staroruski Lav je sluzio Liturgiju u Uspenjskom manastirskom hramu. Vladimir Putin, koji je prisustvovao na njoj je upalio svecu pored ikone Majke Bozije. Za vreme Bogosluzenja je izvrsen pomen poginulih u teroristickoj akciji u Astrahanji. Posle Sluzbe Vladimir Putin je arhiepiskopu Novgorodskom i Staroruskom Lavu urucio kopiju Iverske ikone Majke Bozije iz XIX veka.

U saglasnosti s tradicijama Uspenjskog posta, Predsednik je za manastirskom trpezom skromno rucao ribu na valdajski nacin, ustipke od krompira i ovseni kiselj (vocni sirup ukuvan sa krpmpirovim brasnom). Nije odbio ni jabuku iz manastirskog vrta. Sledeceg dana ga je ocekivao let za Kijev.

* * *

Na Solovci, kada su novinari okruzili Predsednika u ocekivanju komentara, on je rekao da izbor njegove letnje marsrute «nije slucajan». Senzacije koju su reporteri mozda ocekivali ceo dan, nije bilo. «Bez hriscanstva i bez pravoslavne vere, bez kulture zasnovane na njima tesko da bi postojala Rusija…- rekao je Predsednik. Izdavnina su Rusiju nazivali Sveta Rusija. To je podvlacilo posebnu ulogu koju je ona preuzela na sebe dobrovoljno, kao hraniteljka istinskog hriscanstva… Danas kada mi ponovo pronalazimo sebe, trazimo moralne osnove naseg zivota, veome je vazno vratiti se tim prvobitnim izvorima.

Te reci iz usta drugog poredsednika Rusije ne predstavljaju nista cudno. Ali pokusajte da zamislite kakva bi se galama podigla kada bi recimo u Francuskoj predsednik drzave izjavio nesto slicno: a sta je tek sa muslimanima, judejima i ateistima! I uopste je tesko predstaviti sebi zapadnoevropskog lidera, koji bi odlucio tako kao Vladimir Putin da krene na poklonicko putovanje po manastirima. Ideja politicke besprekornosti je dospevsi u Evropu preko okeana pustila jake korene i u starom svetu.

Ona podrazumeva, da u osnovi drzavnosti nema i ne moze biti nista sem demokratije i zakona. Lideri vole da razgovaraju o moralu, zaboravljajuci da napomenu, da bez naznacenja «hriscanska» moguce je bombardovati gradove  u zastitu demokratije, a za bezboznog humanistu je moralno ubiti coveka koji je jos u utrobi, u ime zastite «prava materije».

Odgovarajuci na jedno od pitanja, Predsednik je pomenuo «Rec mitropolita Ilariona». Tamo «cemo naci veoma proste stvari» - «Bog ce spasti sve narode». Po recima Vladimira Putina, objasnjenje te izreke je veoma jednostavno: «Ako je Bog Spasitelj svih naroda, to znaci da su svi narodi jednaki pred Bogom».

«Upravo ti moralni principi treba da budu osnova unutrasnje i spoljasnje politike Rusije» - rekao je Vladimir Putin.

Prijatno je saznanje da nova Rusija posle desetina godina neopredeljenosti i kolebanja pokusava da pocne svoju izgradnju na osnovama hriscanskog morala i pravoslavne tradicije.

http://www.mrezha.ru/vera/394/4.htm

Prema materijalu sluzbe za informisanje i nasih dopisnika

pripremio I.Ivanov