NEDELJNA
PROPOVED
NEDELJA SV. OTACA
Rodoslov Gospoda Isusa Hrista
Zacalo 1, Matej (1, 1-25)
Rodoslov Isusa Hrista sina Davida Avraamova sina. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i bracu njegovu. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja. A Jesej rodi Davida cara, A David rodi Solomuna s Urijnicom. A Somomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu. A Asa rodi Joasafata. A Joasafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Ezekiju. A Ezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju. A Josija rodi Jehoniju i bracu njegovu, u seobi Vavilonskoj. A po seobi Vavilonskoj, Jehonija rodi Salataiila. A Salataiilo rodi Zorovavela. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda. A Eliud rodi Josifa, muza Marije, koja rodi Isusa prozvanoga Hrista. Svega dakle koljena od Avraama do Davida, koljena cetrnaest, a od Davida do seobe Vavilonske, koljena cetrnaest, a od seobe Vavilonske do Hrista, koljena cetrnaest. A rodjenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati njegova, bila isprosena za Josifa, a jos dok se nijesu bili sastali, nadje se da je ona trudna od Duha Svetoga. A Josif muz njezin, buduci pobozan, i ne hoteci je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti. No kad on tako pomisli, a to mu se javi andjeo Gospodnji govoreci: Josife, sine Davidov! ne boj se uzeti Marije zene svoje; jer ono sto se u njoj zacelo od Duha je Svetoga. Pa ce roditi sina, i nadjeni mu ime Emanuilo, koje ce reci: s nama Bog. Kad se Josif probudi od sna, ucini kao sto mu je zapovedio andjeo Gospodnji, i uzme zenu svoju. I ne znadijase za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjene mu ime Isus.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
"Kako je dobar Bog Izrailjev onima koji su cista srca!", uzvikuje u molitvenom ushicenju psalmopojac David.
Vaistinu, braco i sestre, Bog je neizmerno dobar onima koji su cista srca, onima koji Ga ljube i ispunjavaju zapovesti Njegove, onima koji ljube bliznje svoje kao same sebe i hode uskim putem hriscanskih vrlina.
U svakoj propovedi slusate o zapovestima Bozjim, o nacinu zivota kojim se ugadja Bogu i zadobija mir u samome sebi i sa samim sobom, a onda i sa drugima.
Svrha i cilj propovedi je da svakome onome ko je slusa i izvrsuje donese mir i radost dusevnu, mir sa Bogom i savescu svojom, mir sa bliznjima svojim. Ako nema ovih blagodatnih plodova propovedi, onda nije bilo istinske zelje i namere za njima. Hram Bozji, ili crkva, jeste mesto gde se covek sastaje sa Bogom, gde covek u zajednistvu sa bliznjima svojim molitvom razgovara sa Bogom, Presvetom Bogorodicom, Andjelima i svim svetim ugodnicima i ugodnicama Bozjim, mesto koje ima svoje dostojanstvo i svoju silu preko blagodati Duha Svetoga koja obitava u Crkvi Bozjoj.
Svaka tvar na zemlji je stvorena rukom Bozjom, zato postojanje i sastav svake tvari treba traziti u njihovom Tvorcu, a ne u bogootudjujucim ovozemaljskim mudrovanjima.
I mi svi smo delo ruku Bozjih, svi smo deca Bozja, svi vodimo poreklo od Adama i Eve. Svako od nas moze sebe naci u prvom stvorenom ljudskom bicu Adamu.
Danasnje jevandjelje nam otkriva citavo porodicno stablo pravednika kome je pripadala Presveta Bogorodica i Njen suprug pravedni Josif, a preko njih i sam Spasitelj nas Gospod Isus Hristos.
Za svakog od nas se moze ispisati slicno porodicno stablo, svako od nas ce naci svoj pocetak u Adamu, odnosno u samome Bogu, koji nas je sve stvorio od dvojake tvari: od tela, koje je prah zemljani, i od duse zive, koja je duh zivotni udahnut u telo od samoga Boga.
Ulozimo svu svoju brigu u nevidljivu tvorevinu Bozju - u dusu svoju. Ulozimo sve svoje snage u ociscenje duse, u krcenje ukorenjenog korova koji zagusuje nasu jedinu vrednost u ovome svetu, nas jedini ekran u kojem mozemo videti ono sto je Bozje u nama. Ulozimo, braco i sestre, trud svoj u vidu molitve, milosrdja i ljubavi prema Bogu i bliznjemu, jer ce iz riznica dusa nasih, kad nam se duse razdvoje od tela, taj trud zasijati kao neprolazna suncana svetlost. Dopustimo da se Gospod Isus Hristos, Koji se u telu rodio u "Vitlejemu Judejskome za vreme cara Iroda" (Mt. 2, 1), rodi i u dusi nasoj, ociscenoj molitvom i postom, da bismo se u duhovnoj radosti nasladjivali neprolaznom svetloscu sutrasnjeg praznika Rozdestva Hristova.
Danas je Badnji dan, kada se u kucu unosi badnjak, vidljivi simbol rodjenog Bogomladenca. Badnjak, kao mlad cer ili hrast, ili pak cerova ili hrastova grana, simbolicki predstavlja Spasitelja naseg Isusa Hrista, Koji je, silom Svog Bozanstva, raskinuo lance ropstva grehu, obnovio coveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, prema vrlini, prema Bogu, i tako mu omogucio spasenje od greha, zla i vecne smrti - smrti duhovne, kao sto mlad ceric ili hrastic silinom svojom razbuktava vatru na ognjistu, a jarkim plamenom svojim osvetljava sve kutove domova nasih.
Hriscanski Badnjak vodi poreklo od one cudesne bozanstvene vitlejemske noci, kada se u pastirskoj pecini rodio Spasitelj covecanstva, a pastiri, koji "cuvahu nocu strazu kod stada svojega" (Lk. 2, 8), lozili vatru i grejali se. Na glas Andjela Gospodnjeg, koji im se javi i rece: "Ne bojte se; jer, gle, javljam vam veliku radost... danas vam se rodio Spas, Koji je Hristos Gospod... Naci cete dijete povijeno gdje lezi u jaslama." - "Kada su, po dogovoru, posli do Vitlejema da vide sta se tamo dogodilo sto im kaza Gospod" (Lk. 2: 10, 11 i 15), nasekli su i poneli dosta grana da naloze vatru i pored Novorodjenceta i pored Majke Njegove, jer ona noc bese vrlo hladna.
Danas badnje drvo stoji pred kucom (ili hrastova grancica u predsoblju stana) do veceri, kada ga badnjacar unosi uz pozdrav: "Srecno vam Badnje vece". Domacica i ukucani, u praznicnom ruhu, mu odgovaraju: "Bog ti dobro dao i srece imao!" Ona tada badnjak posipa zitom, premazuje medom i preliva vinom, prekrsti se i celiva badnjak tamo gde je premazan medom i preliven vinom, a onda i badnjacara u obraz uz mirbozanje u kome badnjacar kaze: "Mir Bozji - Hristos se rodi!", a domacica odgovara: "Vaistinu se rodi!" To se ponavlja sa svim ukucanima, a simbolika je jasna: Gospod Isus Hristos, novorodjeni Spasitelj covecanstva, u vidu badnjaka ulazi u nas dom i svim clanovima domacinstva donosi zdravlje, izobilje plodova zemaljskih i duhovnu radost.
Kada se kuca okadi, po odajama se posipa slama (ili se zavezljaj slame stavlja pod stol sa badnjackom vecerom), da bi nas podsecala na onu slamu iz jasala na koju je Presveta Bogorodica polozila Bogomladenca. Kada su mudraci dosli, darivali su Ga zlatom, smirnom i tamjanom, otuda se u nasim kucama u slamu mecu darovi za decu. A orasi sto ih domacin pre badnjacke vecere (koja je obavezno posna, iako mnogovrsna i obilna) baci na sve cetiri strane sveta, simbolicki predstavljaju Svetu Trojicu. Ona vlada vasionom od istoka do zapada i od severa do juga. Ona se covecanstvu javila potpuno i jasno rodjenjem Gospoda Isusa Hrista, kao i Njegovim krstenjem na reci Jordanu, i Njegovom naukom, za koju apostolima ostavlja amanet: "Idite, dakle, i naucite ih da drze sve sto sam vam zapovedio" (Mt. 28, 19-20), u ime Svete Trojice. Sveta Trojica vlada svetom i sve sto god biva u njemu od Oca kroz Sina u Duhu Svetom biva Svetom Trojicom, koja je po sustini jedan i jedini Bog, ali Tri razlicite Licnosti nerazdeljive.
Neka nam Gospod podari da u miru i radosti proslavimo Bozic, jedan od najvecih hriscanskih praznika. Njemu Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je slava vavek. AMIN.
.
.