NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja prva po Duhovima - Svih Svetih

Jevandjelje o sledovanju Hristu

Zacalo: 38 i 79

Matej (10, 32-33; 37-38; 19, 27-30)

Rece Gospod svojim ucenicima: koji god prizna mene pred ljudima, priznacu i ja njega pred ocem svojijem koji je na nebesima. A ko se odrece mene pred ljudima, odreci cu se i ja njega pred ocem svojijem koji je na nebesima. Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kcer vecma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne podje za mnom, nije mene dostojan. Tada odgovori Petar i rece mu: eto mi smo ostavili sve i za tobom idemo: sta ce dakle biti nama? A Isus rece im: zaista vam kazem da cete vi koji idete za mnom, u drugom rodjenju, kad sjede sin covjeciji na prijestolu slave svoje, sjescete i vi na dvanaest prijestola i suditi nad dvanaest koljena Izrailjevih. I svaki koji ostavi kuce, ili bracu ili sestre, ili oca ili mater, ili zenu, ili djecu, ili zemlju, imena mojega radi, primice sto puta onoliko, i dobice zivot vjecni. Ali ce mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Primer sv. apostola najociglednije nam svedoci kako Bog obilato snabdeva Svojom blagodacu one koji se trude da vrse Njegovu svetu volju u ovome svetu. Dvanaest ljudi prostoga porekla i zanimanja, bez vojske i bogatstva, bez zemaljskog sjaja i sile, uzbunise sav svet necuvenom propovedju o Vaskrslom Hristu, o Bogu koji se javio ljudima u telu i ponovo se digao u Svoje nebesko carstvo. Posejavsi seme nove vere, novoga zivota, novoga stvorenja, oni otidjose iz ovoga sveta. No tek tada pocinje zemlja da gori od njih: od njihova semena, od njihovih reci, od njihovih stopa. Narodi koji su ih gonili rasuli su se po svetu; carevine koje su im se protivile zavalile su se nemocno u prasinu; domovi koji ih nisu primili survali su se u rusevine; velikasi i mudraci koji su ih mucili doziveli su sram i ocaj i skoncali su uzasnom smrcu. A seme njihovo iznice i procveta; Crkva se podize iz njihove krvi a na rusevinama nasilnih i laznih tvorevina ljudskih; oni koji ih primise proslavise se; oni koji im poverovase i podjose za njima spasose se. O, kako obilato hrani Gospod Svoje poslenike! Kako raskosno snabdeva Svoje verne sinove! Kako vojvodski oruza sve Svoje vojnike! Prvo Gospod snabdeva i oruza Svoje verne, pa onda ih salje na posao i u borbu. Spasitelj nas Gospod Isus Hristos je to potvrdio za Svoga zemaljskog zivota, a potvrdila je i istorija Crkve posle silaska Svetog Duha. U Jevandjelju se kaze da Hristos dozva sve Svoje ucenike "i dade im vlast nad duhovima necistim da ih izgone, i da isceljuju (ljude) od svake bolesti i svake nemoci". I rece im onda da idu i propovedaju priblizenje Carstva nebeskog, i jos: "Bolesne isceljujte, gubave cistite, mrtve dizite, djavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite". Pa posto im je dao potrebnu moc, i posto im je objasnio dovoljnost te moci za sve potrebe i sve muke u zivotu, tek tada im je neskriveno izredjao sve muke i sva stradanja koja ih cekaju. "Ja vas saljem kao ovce medju vukove", ali: "Ne bojte se! Vama je i kosa na glavi izbrojana". Bozja sila pomaze i vrapcima, a kamoli nece vama! I najzad zavrsava Gospod recima koje smo culi u danasnjem Jevandjelju a koje jasno izrazavaju sta ceka one koji datu im Bozju moc na dobro upotrebe, a sta one koji datu im moc ili ne upotrebe ili pokusaju da je na zlo upotrebe: "Koji god prizna mene pred ljudima, priznacu i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima. A koji se odrece mene pred ljudima, odrecicu se i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima".

Zar moze biti vece nagrade za jednoga coveka nego da ga sam Gospod Hristos u Carstvu nebeskom, pred Ocem nebeskim i pred bezbrojnim vojinstvom angela, prizna za Svoga? Da ga upise u vecnu knjigu zivih, da ga venca slavom neiskazanom i da ga stavi Sebi s desne strane na besmrtnom zboru nebeskom? Isto tako, zar moze biti vece kazne za jednog coveka nego da ga se sam Gospod Hristos odrece, da mu kaze pred zborom svih angela i svih naroda a u prisustvu Oca nebeskog: Ja te ne poznajem; ti nisi Moj; ti ne postojis u knjizi zivih; idi od Mene!

Da je neophodno potrebno javno priznavati i ispovedati ime Gospoda Isusa isto onako kao i srcem verovati u njega, o tome govori apostol Pavle: "Ako priznas ustima svojim da je Isus Gospod, i verujes u srcu svome - bices spasen" (Rim. 10, 9-10). To znaci da smo mi duzni i dusom i telom ispovedati Gospoda Isusa. Jer se covek sastoji iz duse i tela, te je potrebno da ceo covek ispovedi Onoga koji je dosao da spase celog coveka. Spasitelj nas ulazeci u srz recenog nastavlja: "Koji ljubi oca ili mater vecma nego mene, nije mene dostojan; i koji sina ili kcer ljubi vecma nego mene, nije mene dostojan". Ovim recima Spasitelj nas jos dublje upucuje u tajnu koja prati sledovanje Bogu i volji Bozjoj. I roditelji i deca cesto se uplicu u odluke izabranika Hristovih, koje se u njima, tim izabranicima, radjaju po promislu Bozjem. Priziv Hristov je razumljiv samo onome kome je upucen i samo u njegovoj dusi se radjaju plodovi tajanstvene ljubavi Bozje. Cesto izabranici Hristovi slusaju od svojih roditelja i srodnika: "Zivi kao i ostali ljudi, okani se vere! Ona te moze rastaviti od nas i dovesti do raznih muka. Sta da radimo mi? Zar smo te zato rodili da pod starost svoju trpimo gorcinu i muku?" U takvim odlucujucim trenucima izabranici imaju da rese ko je preci i koga vise vole - Hrista ili svoje roditelje i srodnike!

Od toga resenja zavisi sva njihova vecnost, a i vecnost njihove rodbine. Nikad u zivotu covek nece biti stavljen na strasnije raskrsce; a ne moze jednom nogom ici jednim putem a drugom drugim. Ne moze covek u takvom trenutku podeliti srce, nego ga mora dati jednoj ili drugoj strani. Pokloni li svoje srce ocu ili majci i sinu ili kceri, pogubice i sebe i njih. Jer se odrekao Hrista pred svetom, te ce se Hristos odreci njega na Strasnom Sudu pred Ocem nebeskim i pred vojinstvom angelskim i svetiteljskim. Da ce ovaj odlucni trenutak biti tezak nagovestio je Gospod recima: "I neprijatelji coveku postace njegovi domaci", tj. njegova rodbina, koja ce ga zadrzavati vise nego iko na svetu da ne podje za Hristom, i koji ce ga najvise osudjivati u slucaju da podje. Jer zaista, ne vezuju nas za ovaj svet neprijatelji nego prijatelji, ne tudjinci nego srodnici. Da bi olaksao to razdvojenje od familije i da bi umirio savest onih koji bi hteli radi njega da sve svoje ostave, Gospod im unapred rece da ne brinu ko ce im u njihovom odsustvu hraniti i odevati rodbinu. Hranice ih i odevace Onaj koji hrani i odeva vrapce, odnosno citav zivotinjski i biljni svet. Bez volje i znanja Oca nebeskog ne moze pasti na zemlju ni jedan vrabac. Kao da hoce Gospod da kaze: ni vasoj rodbini, kao ni vama, ne moze se nista dogoditi bez volje i znanja Oca nebeskog. I rodbini vasoj, kao i vama, "i kosa na glavi je izbrojana".

Od sutra, braco i sestre, pocinje Petrovski post koji vremenski traje do Petrovdana (12. jula). Za vreme Petrovskog posta Sveta Crkva je ustanovila sledeci nacin uzdrzanja: svaku sredu i petak se uzima hrana biljnog porekla spremljena na vodi, ako se u te dane desi neki veliki svetiteljski praznik onda se uzima hrana biljnog porekla spremljena na ulju. U sve ostale dane sedmice se uzima biljna hrana spremljena na ulju. Subotom i nedeljom se uzima i riba. Ako se zeli ici na pricest u nedelju, onda se kroz citavu sedmicu uzima biljna hrana spremljena na vodi.

Sveti oci kazu da je post jedno od orudja datih nama ljudima za ciscenje tela od raznih strasti i poroka, koji onemogucuju da signali Bozji upuceni ljudima dopru do duse. Iskoristimo mogucnost i ocistimo svoje telo, da dusa dodje u dodir sa ljubavlju Bozjom, koja se svakodnevno izliva na sve nas. Dozvolimo da Bozja iskra zapali u dusi nasoj bozanski oganj ljubavi Bozje, da bismo osecali i dozivljavali Boga radujuci se neizmernom duhovnom radoscu koja je predukus vecne nebeske radosti u Carstvu nebeskom. Svakome od nas data je mogucnost, iskoristimo je i ispunimo tako volju Bozju radi koje smo i dosli u ovaj svet.

Neka nam Bog bude na pomoci u sve dane zivota naseg; neka nas Njegova milost i ljubav prate da bismo radosno od sveg srca mogli proslavljati i uznositi slavu Ocu i Sinu i Svetome Duhu vavek.

A m i n.

.