NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja deseta po Duhovima

Jevandjelje o

nemoci

neverovanja

i moci vere

Zacalo: 72,

Matej (17, 14 - 23)

U vreme ono pristupi k Isusu covjek neki klanjajuci mu se i govoreci: Gospode! pomiluj sina mojega; jer o mjeni bjesni i muci se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. I dovedoh ga ucenicima Tvojim, i ne mogose ga iscijeliti. A Isus odgovarajuci rece: o rode nevjerni i pokvareni? dokle cu biti s vama? dokle cu vas trpjeti? Dovedite mi ga amo. I zaprijeti mu Isus; i djavo izidje iz njega; i ozdravi momce od onoga casa. Tada pristupise ucenici k Isusu i nasamo rekose mu: zasto ga mi ne mogosmo izgnati? A Isus rece im: za nevjerstvo vase. Jer vam kazem zaista: ako imate vjere koliko zrno goruscino, reci cete gori ovoj: prijedji odavde tamo, i prijeci ce, i nista nece vam biti nemoguce. A ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom. A kad su hodili po Galileji, rece im Isus: predace se sin covjecji u ruke ljudske. I ubice ga, i treci dan ustace. I neveseli bijahu vrlo.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Mnogo je toga, braco i sestre, sto cinimo a sto nam ne donosi koristi, vec samo jade i zalosti i muke, koje svakodnevno pritiskaju nase duse stvarajuci pometnju u svim vidovima naseg zivljenja na ovoj zemlji.

Cesto cinimo razna nedela protiv Boga i zakona Bozjeg a da toga ponekad nismo svesni; mnogi niti ne znaju za Bozje zapovesti te rade suprotno njima misleci da ne grese. Medjutim, greh moze biti samo greh i nista drugo, i uvek kao svoju posledicu ima najpre nemir u dusi, zatim vidljivu svoju projavu - bolest, bilo duhovnu bilo telesnu; a bolest, ako se na vreme ne spreci, stvara muku i kroz ovu smrt.

Svako od nas stvoren je od dvojake materije. Jedna materija je vidljiva, sklona promjenama i namenjena raspadanju, a zove se telo, a druga materija je nevidljiva, stvorena za vecnost i neraspadljiva, a zove se dusa. Dusa je ta koja treba da je preteznija, kojoj bi trebalo da posvetimo najveci deo nasih briga, za koju bi trebalo vise da se staramo, da je hranimo, da je pojimo, da je cistimo i oblacimo u neprolazno i neraspadljivo ruho.

Kada zanemarimo brigu o dusi, tada se ona skuplja u nama i postaje slabasan plamicak koji tinja i gusi se pod naslagama telesnih briga, koje dok se namnoze potpuno porobljuju sve duhovne vrednosti, ugrozavajuci tako psihicko zdravlje. Cim covek oboli psihicki, odnosno cim zanemari brigu i staranje o dusi, on postaje lak plen za svako zlo, koje se najpre neprimetno lepi na njega, pa on postupa po zapovestima zla smatrajuci ga za istinito i ispravno. To zlo uzrokuju zli i necisti duhovi koji su svi pod komandom njihovog vrhovnog poglavara djavola, te covek umesto da bude sluga Bozji postaje sluga djavolji, sluga svoga tela koje besni i ropce u strastima i nasladama koje raspaljuju zli i necisti dusi.

O jednom takvom slucaju, slucaju sluzbe tela demonima, govori danasnje jevandjelje. Posle Svog slavnog Preobrazenja Gospod se spusti medju narod i tu mu "pristupi jedan covek klanjajuci mu se govoreci: Gospode, pomiluj sina mojega; jer je mjesecar i muci se ljuto: jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu."

Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera u Svetome Pismu kako deluju zli i necisti dusi. Ovo je primer opsednuca preko kojeg djavo ruzi, unistava i posramljuje coveka i obelodanjuje gresan zivot njegov. Medjutim postoje i mnogo blazi nacini preko kojih djavo obznanjuje svoje prisustvo u coveku; to su razni nemiri, sklonosti ka gnevu, svadji, zavisti, srebroljublju, samoljublju, kindjurenju i pretjeranom dotjerivanju, nedolicnom oblacenju koje navodi druge na greh i sl. Sve su to stepenice kojima nas djavo polako porobljava sebi, udaljavajuci Boga i milost Bozju od nas i cineci nas slugama svojim a protivnicima Bozjim. Mi se trebamo truditi svim svojim snagama da sto manje robujemo telesnim prohtevima preko kojih nas djavo porobljava, da sto vise hodimo putem Hristovih zapovesti, putem pravog, istinskog i jedinospasavajuceg zivota u jevandjelskim vrlinama, zivota po Bogu i za Boga.

Da bismo ovo uistinu mogli ispuniti moramo svoj zivot obogatiti trima vrlinama koje nam Gospod Isus otkriva u danasnjem jevandjelju. To su: cvrsta i nepokolebljiva vera, ustrajna i srdacna molitva te post. Ovo je bozanska trijada sto vodi spasenju, ovo troje sacinjavaju bogocovecanski, jevandjelski svelek za svaku bolest duha i tela.

Lek od svakog satanizma, demonizma i necistote jesu: vera koja se moli i posti; molitva koja veruje i posti; post koji veruje i moli se. Slabi li jedna vrlina u ovoj trovrlini, slabe i ostale dve, i obrnuto, jaca li jedna, s njome jacaju i ostale dve.

Potrebno je istaknuti post i njegovu pravilnu upotrebu. Istinski hriscanski post ima dve strane na koje treba biti usmeren. Jedna strana je telesna, odnosno uzdrzavanje od Crkvom propisane mrsne i zivotinjske hrane i silovitog pica u odredjene dane; a druga strana jeste duhovna, odnosno uzdrzavanje od rdjavih pomisli, pagubnih ideja, greholjubivih misli, gresnih osecaja, dusegubnih strasti, zlih zelja, necistih pogleda, slusanja ruznih reci i nedolicnih razgovora, mnogoslovlja i praznoslovlja, rdjavih dela i sl. Post koji ne obuhvaca obe strane, i telesnu i duhovnu, nije spasonosan i ne donosi plodove. Nije dovoljno da se samo uzdrzavamo od mrsne hrane i jakog pica da bi post pokazao svoju silu, vec je potrebno da upraznjavamo i uzdrzanje sa duhovne strane, koje je mnogo vaznije i donosi mnogo vise koristi. Ali, treba napomenuti da bez telesnog uzdrzanja ne moze biti ni duhovnog, jer prvo je uvet da se moze izvrsiti drugo.

U utorak, 14. avgusta, po novom, a 6. avgusta po starom kalendaru pocinje Velikogospojinski post, koji traje do 28./14. avgusta - do praznika Uspenija Presvete Bogorodice. Njime nam Sveta Crkva otvora jos jednu stranicu u knjizi Bozjeg domostroja spasenja, na koju mi hriscani treba da sami svojim zivotom po Bozjim zapovestima upisemo svoja imena mastilom proisteklim iz praktikovanja svetih jevandjelskih vrlina ljubavi prema Bogu i bliznjima. Neka nas primer bolesnog momceta iz danasnje jevandjelske price opomene na to sta donosi zivot suprotan Bogu i Bozjim zapovestima, i neka se u nasu dusu i um urezu Hristove poruke o cvrstoj i nepokolebljivoj veri, ustrajnoj i srdacnoj molitvi i postu, kako nas ne bi snasle slicne nevolje.

Treba da preduhitrimo nevolju i zlo koje napada na svakoga od nas bez razlike. Zato, braco i sestre, uzmimo cvrstu i nepokolebljivu veru, ustrajnu i srdacnu molitvu i post kao sastavni deo svog zivota i tako proslavljajmo Boga trojedinog, Oca i Sina i Svetoga Duha vavek. AMIN.

.

.