NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja cetrnaesta po Duhovima
Jevandjelje o braku carevog sina
Zacalo: 89,
Matej (22, 1 - 14)
Rece Gospod pricu ovu: Carstvo
je nebesko kao covek car koji nacini svadbu sinu svojemu. I posla sluge
svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htjese doci. Opet posla druge sluge
govoreci: kazite zvanicama: evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici
moji poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu. A oni ne marivsi otidose
ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. A ostali uhvatise sluge njegove,
izruzise ih, i pobise ih. I kad to cu car onaj, razgnjevi se i poslavsi
vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Tada rece slugama
svojima: svadba je dakle gotova, a zvanice ne bise dostojne. Idite dakle
na raskrsca i koga god nadjete, dozovite na svadbu. I izisavsi sluge one
na raskrsca sabrase sve koje nadjose, zle i dobre; i stolovi napunise se
gostiju. Izisavsi pak car da vidi goste ugleda ondje covjeka neobucena u
svadbeno ruho. I rece mu: prijatelju! kakao si dosao amo bez svadbenoga
ruha? a on ocutje. Tada rece car slugama: svezite mu ruke i noge, pa ga
uzmite te bacite u tamu najkranju; ondje ce biti plac i skrgut zuba. Jer
su mnogi zvani, ali je malo izabranijeh.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Jednom prilikom Spasitelj nas, Gospod Isus Hristos je rekao: "Ako ne jedete Tela Sina Covecjega i ne pijete Krvi Njegove zivota necete imati u sebi. Ko jede Moje Telo i pije Moju Krv u Meni boravi i Ja u njemu i Ja cu ga vaskrsnuti u posledlji dan"(Jn.6,53-54).
Vaistinu, braco i sestre, niko nece imati zivot vecni ako ne bude pristupao ovoj najvecoj Tajni vere nase. Niko ko ne bude imao zajednicu sa Hristom u ovome zivotu nece, vaistinu, ni u onome - vecnom zivotu, imati zajednicu sa Njim. Spasitelj nas nam je otvorio sirom vrata kroz koja se ulazi u carstvo Bozje, a na nama je samima hocemo li ili necemo proci kroz njih. S druge strane, sveti apostol Pavle nas opominje da ispituje covek sebe i tako pristupa Telu i Krvi Gospodnjoj: "Jer ko samo jede i pije sud sebi jede i pije, ne razlikujuci Tela i Krvi Gospodnje. Zato su mnogi medju vama bolesni, i mnogo ih je i umrlo. Kad bismo ispitivali sebe nebi nam se sudilo". (1. Kor. 11. 29-31).
Dakle, s jedne strane ako se ne pricescujemo svetim Tajnama Gospodnjim, zivota necemo imati. S druge opet strane, ako pristupamo nedostojni, odnosno nepripremljeni pravilnim postom, molitvom i ostalim jevandjelskim vrlinama, zivota necemo imati. Svi sveti ugodnici Bozji koji Boga proslavise za svoga ovozemaljskog zivota, ziveci svetim Bogocovecanskim vrlinama, smatrali su sebe nedostojnima ove najvece Tajne vere nase, radi svoje duboke i neizrazive spoznaje Bozanske cistote ove svete Tajne. Oni strogo pazeci na svoje zivljenje po Bozjim zapovestima osecali su teret svojih dela koja su cinili protiv Boga i zakona Njegovog do te mere da su za svaku i najmanju pomisao uma svoga koja nije imala svoj pocetak i kraj u Bogu prinosili usrdno i duboko pokajanje. I samo kroz takvo pokajanje usudjivali su se pristupati ovoj svetoj Tajni i sjedinjavati se sa Bogom nadajuci se u milost Bozju i Njegovo neizmerno covekoljublje.
Takodje, kada pristupamo svetoj Tajni Ispovesti trebamo da kazujemo sva svoja dela koja cinimo protiv Boga i zakona Njegovog, a ne da opravdavamo sebe optuzujuci druge za svoje grehe. Greh koji pocinimo za njega i odgovaramo i niko drugi na Strasnom Sudu nece biti pitan za njega osim onoga koji je pocinio greh. Zato ispovedajmo grehe koje pocinimo ili u kojima ucestvujemo i kajmo se za iste da bi mogli stati pred Hrista ne kao pravedenoga Sudiju vec kao pred Darodavca zivota vecnog u Carstvu nebeskome.
Danasnja jevancelska prica slikovito nam potvrdjuje sve receno. Spasitelj nam u likovima cara, sina careva, slugu i zvanica u prenesenom znacenju otkriva tajnu spasenja dusa ljudskih. No poslusajmo jevandjelsku pricu:
"Carstvo je nebesko kao covek car koji nacini svadbu sinu svojemu. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu i ne htjese doci. Opet posla druge sluge govoreci: kazite zvanicama: evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu. A oni ne marivsi otidose ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. A ostali uhvatise sluge njegove, izruzise ih, i pobise ih. I kad to cu car onaj, razgnjevi se i poslavsi vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali".
Covek car u ovoj prici predstavlja samoga Boga, vecera - svetu Tajnu Pricesca, sluge - svestenike a zvanice nas hriscane.
Bog po neizmernoj milosti i covekoljublju Svome stalno poziva preko slugu svojih svoje zvanice na "svadbu" Sina Svoga odnosno na zajednicke molitve u dom Svoj - Crkvu. Tu Bog - u Crkvi preko slugu svojih - svestenika ugotavlja "svadbenu veceru" za zvanice svoje. Ali sta se dogadja? Zvanice ne zele da dodju na "svadbu" nego se pocese izgovarati svojim svetovnim obavezama i ne marivsi otidose ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. A ostali uhvatise sluge Njegove, izruzise ih, i pobise ih.
Cesto se ovakva slika vidja u nase vreme, braco i sestre. Cesto puta ne zelimo slusati sto nam sluge Bozje porucuju i na sto nam ukazuju. Preokupirani svojim svetovnim obavezama zaboravljamo na savete i ne marimo na opomene, te odlazimo radije za obavezama a Boga i molitvu stavljamo na stranu.
Kada nam saveti i opomene pocnu dirati nase uspavane savesti, tada ne misleci mnogo pocinjemo ruziti sluge Bozje i tjerati ih iz svoje blizine, jer ne mozemo podnositi istinu koju oni u ime Boga nama prenose. Ne zelimo se odreci svojih poroka i svojih dela protiv Boga i zakona Bozjeg, na koje su usmerene opomene i saveti slugu Bozjih te ih tjeramo i progonimo na sve nacine najpre iz sebe samih a zatim i iz svoje okoline.
No sta se dogadja kada Bog pogleda na nasa dela? To nam slikovito opisuje nastavak jevandjelske price: "A kad to cu car onaj, razgnjevi se i poslavsi vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Tada rece slugama svojima: svadba je dakle gotova, a zvanice ne bise dostojne. Idite dakle na raskrsca i koga god nadjete, dozovite na svadbu. I izisavsi sluge one na raskrsca sabrase sve one koje nadjose, zle i dobre; i stolovi napunise se gostiju."
Grad u uzem smislu predstavlja telo nase koje radi greha nagomilanih u dusi gubi zivotnu snagu i razboljeva se. Telo po recima apostola Pavla jeste "crkva Bozja, i Duh Bozji zivi u njemu. I ako pokvari ko crkvu Bozju, pokvarice njega Bog: jer je crkva Bozja sveta, a to ste vi" (1. Kor. 3, 16-17). Nasa dela protiv Boga i zakona Bozjeg kvare najpre duse nase stvarajuci u njima tamu u kojoj se Bog ni nazreti ne moze. Kada dusa potamni ona svoje zatamnjenje vidljivo projavljuje na telu preko raznih oboljenja.
Ova tajna je tesko shvatljiva za um koji je vezan za tajne ljudske mudrosti i nauke jer se ne moze nikakvim metodama ispitati i dokazati. Bolest se karakterise kao posledica preterane upotrebe neke tvari ili materije koja opterecuje nas organizam preko njegovih mogucnosti. U hriscanstvu ta preterana upotreba se naziva grehom, a jedini lek za iscelenje od greha jeste ispovest i pokajanje.
Kao krunu svega Bog je preko Crkve dao hriscanima Tajnu Pricesca koja je ujedno najsilnije sredstvo za iscelenje od svake bolesti i neduga bilo dusevnog bilo telesnog.
Stoga, braco i sestre, zivimo hriscanskim jevandjelskim zivotom i dopustimo Bogu da nam On bude zastita i pomagac u svim nasim stradanjima ali i u nasim radostima koje se daju svima koji ispunjavaju zapovesti Gospodnje.
Neka nas Bog cuva i vodi, neka nam danasnja molitva bude na svako dobro da dostojno proslavljamo i usnosimo hvalu Ocu i Sinu i Svetome Duhu vavek
AMIN.
.
.