NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja 17. po Duhovima
Jevandjelje o istrajnosti u veri i molitvi
Zacalo 62, Mt. 15, 21-28
I izasavsi odande Isus otide u krajeve Tirske i Sidonske. I gle, jedna zena Hananejka izadje iz onih krajeva, i povika k njemu govoreci: pomiluj me, Gospode sine Davidov! Moju kcer vrlo muci djavo.
A on joj ne odgovori ni reci. I pristupivsi ucenici njegovi moljahu ga govoreci: otpusti je, kako vice za nama. A on odgovarajuci rece: ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.
A ona pristupivsi pokloni mu se govoreci: Gospode, pomozi mi! A on odgovarajuci rece: nije dobro uzeti od dece hleb i dati psima. A ona rece: da, Gospode, ali i psi jedu od mrva sto padaju s trpeze njihovih gospodara.
Tada odgovori Isus i rece
joj: o, zeno! velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoces. I ozdravi kci
njezina onoga casa.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Sav nas svakidasnji zivot prepun je pouke o istrajnosti, koja predstavlja sliku one duhovne istrajnosti koju mi treba da imamo u glacanju i kultivisanju naseg srca, u ishrani i bogacenju nase duse, naseg unutrasnjeg nepropadljivog i besmrtnog bica.
Danasnje Jevandjelje takodje govori o prekrasnom primeru istrajnosti u veri i molitvi jedne obicne zene, i to jedne neznaboske. Neka taj primer padne kao zivi oganj na savest svih onih koji se zovu vernima a koji su u molitvi kao tvrdo i mrtvo kamenje.
Gospod i Spasitelj nas Isus Hristos otisavsi iz Galileje i dosavsi u krajeve Tirske i Sidonske odsede u jednoj kuci, zeleci da niko ne cuje za Njega. Medjutim, jedna zena Hananejka, silom svoje vere, ipak Ga pronadje i "povika k Njemu govoreci: smiluj se na mene, Gospode sine Davidov! Moju kcer muci djavo".
Pogledajmo, braco i sestre, kolika je vera ove zene neznaboske. Cuvsi istinita svedocanstva o cudima Hristovim koja su se raznela po okolnim narodima, ona je snagom vere doznala o dolasku Hrista u njen kraj, pronasla ga i molila u Njega milost oslovljavajuci Ga Gospodom i sinom Davidovim. Koliko ima nas nazovihriscana koji ne znamo za veru u njenom duhovnom znacenju, u njenoj svemoci koju Bog daje svima koji je razviju u dusi svojoj. Mnogi od nas imaju samo veru kao sredstvo za raspoznavanje, kao nesto po cemu se razlikuju od drugih. Medjutim, vera je nesto drugo, nesto o cemu se govori u danasnjem jevandjelju, nesto sto nam Gospod pojasnjava preko primera zene.
Gospod je zeleo da ova zena posluzi kao primer svim buducim generacijama hriscana kako treba da verujemo u Boga i svemoc Njegovu, kako treba da se nadamo u milost Njegovu, kako da smireno primamo ponizenja koja nam donose raznovrsne situacije i dogadjaji. Iz tog razloga Gospod ne odgovora na molbu zene Hananejke, sto kod Njegovih ucenika izaziva sazaljenje te mole Ucitelja "da je otpusti kako ne bi vikala za njima". Ali, Gospod je hteo da potpuno otkrije velicinu zenine vere i zabludu skucenih jevrejskih pojmova, pa odgovara Svojim ucenicima: "Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva". Ovim odgovorom ucenicima Gospod odgovara citavom jevrejskom narodu da Bog ne vodi brigu samo o Jevrejima, nego i o svakom stvorenju Svome u kome obitava "dusa ziva". Gospod zeli da ucenici uvide kako je shvatanje jevrejskog naroda utoliko pogresno ukoliko se taj narod izmetnuo i od Boga odmetnuo, te Hrista Gospoda odgurnuo i prezreo. Sa druge strane, odgovor Gospoda ucenicima daje povod zeni Hananejki da klekne pred Njim i zamoli Ga za pomoc. Ona cvrsto veruje da Gospod moze isceliti njenu bolesnu kcerku i cini sve da i telesnim pokretima pokaze svoje dusevno stanje. Ona je zasigurno obisla sve lekare i vracare u svome narodu, ali bez uspeha. Besomucna kcer je ostala besomucna.
Zastanimo malo, braco i sestre, na ovom delu price i pogledajmo svoj zivot: da nismo i mi kao ta nesrecna zena? Da ne trazimo i mi, kao i ona, pomoc tamo gde je necemo naci, nego cemo jos vece zlo navuci na sebe i svoje porodice? Da i mi ne obilazimo razne samozvane lekare, gatare i vracare i kod njih trazimo pomoc? Setimo se i ako toga ima, pokajmo se za to i pridjimo Hristu, kod koga je izobilje svega sto nama treba kako u ovom zemaljskom zivotu, tako i u onom vecnom, koji i jeste zivot u svoj punoti. Na taj vecni zivot uvek treba da mislimo i mnogo zrtve i truda ulazemo da bismo ga svojim ovozemaljskim delima zasluzili, nadajuci se na milost i pomoc Bozju.
Vratimo se jevandjelskoj prici i poslusajmo sta Gospod Isus Hristos odgovara zeni Hananejki: "A On odgovori i rece: nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima". Ovim odgovorom Gospod obelodanjuje mane naroda kojima su pripadali Njegovi ucenici i zena Hananejka. Naime, Jevreji su samo sebe smatrali decom Bozjom i sve ostale narode psima, a neznabosci su sluzili demonima kroz kipove i ostale mrtve predmete, kroz razne gatarije i neciste zrtve. Gospod je odgovorom hteo da revoltira Svoje ucenike protiv jevrejske zlobne iskljucivosti, a zenu Hananejku da odvrati od sluzbe djavolima, od kojih je i dosla bolest njezinoj kceri.
Tada je ova izuzetna zena - veca po veri i od izabranih Jevreja i od prezrenih neznabozaca - odgovorila Gospodu: "Da, Gospode! Ali i psi jedu od mrva sto padaju s trpeze njihovih gospodara".
Vidimo, braco i sestre, kolika je krotost ove smirene zene pred Gospodom i kolika je ljubav njena prema svojoj bolnoj kceri. Nju ne vredja ni nazvanje psetom, niti se ona - mada bolja od Jevreja - libi da nazove Jevreje gospodarima. Njena vera joj omogucava da brzo shvati slikovite i prenesene reci Spasiteljeve. Vera je umudruje i omogucava joj da izgovori najpogodnije reci. Da je ova zena bila rodjena kcer Avramova ne bi mogla jasnije pokazati svoju veru nego sto je pokazala. To potvrdjuju reci Spasiteljeve u nastavku price: "O, zeno! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako zelis. I ozdravi kci njezina onoga casa".
Vera sastavljena sa krotoscu i smirenjem ucini da ozdravi kcerka zene Hananejke. Vera koja vidi ispred sebe Gospoda koji cini cuda moze sve i ne poznaje nikakve prepreke. Naucimo se i mi da probudimo veru u dusama svojim kao zena Hananejka. Ne cekajmo da nas zadese nevolje pa da pocnemo verovati, nego pohitajmo da cistimo duse svoje od prljavstine greha molitvom i postom, te hriscanskim delima ljubavi prema Bogu i bliznjima svojim. Prilazimo Bogu delima ucenjenim iz ljubavi i negujmo istinsku veru, smirenje i krotost, ispovedajmo grehove svoje i kajmo se zbog njih, oprastajmo drugima sagresenja njihova prema nama da bi Bog oprostio nasa sagresenja koja smo ucinili prema Njemu i zakonu Njegovom.
Negujmo veru u dusama svojim i uznosimo hvalu Bogu, Trojici jednobitnoj i nerazdeljnoj, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, za sve i za sva vavek. Amin.
.
.