NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja 18. po Duhovima

Jevandjelje o bogatom ribolovu

Zacalo: 17

(Luka 5, 1-11)

Jedanput pak kad narod naleze k njemu da slusaju rijec Boziju on stajase kod jezera Genisaretskoga. I vidje dvije ladje gdje stoje u kraju, a ribaribijahu izasli iz njih i ispirahu mreze; I uljeze u jednu od ladji koja bjese Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sjedavsi ucase narod iz ladje. A kad presta govoriti, rece Simonu: hajde na dubinu i bacite mreze svoje te lovite. I odgovarajuci Simon rece mu: ucitelju! svu noc smo se trudili, i nista ne uhvatismo, ali po tvojoj rijeci bacicu mrezu. I ucinivsi to uhvatise veliko mnostvo riba, i mreze im se prodrijese. I namagose na drustvo koje bjese na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjose, i napunise obje ladje tako da se gotovo potope. A kad vidje Simon Petar, pripade ka koljenima Isusovim govoreci: izidji od mene, Gospode! ja sam covjek grijesan. Jer bijase usao strah u njega i u sve koji bijahu sa njim od mnostva riba koje uhvatise. A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zavedejeve, koji bijahu drugovi Simonovi. I rece Isus Simonu: ne boj se, odsad ce ljude loviti. I izvukavsi obje ladje na zemlju ostavise sve i otidose za njim.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Ne postoji istinsko dobro u ovome svetu mimo Boga, niti bilo sta moze da se odrzi bez Boga i Bozje milosti. Mnogi od nas, zaneseni navikama ovoga sveta, pomisle da mogu nesto valjano uciniti mimo Boga, pa cak i nasuprot Njemu i Njegovom zakonu. Mnogima se ucini da mogu sami od sebe postati dobri, mudri, uspesni... no brzo ostaju razocarani, brzo svi njihovi trudovi propadaju, pa oni postaju bezvoljni i uranjaju u mutnu bujicu sveta, u kojoj nezaustavljivo gube delic po delic svoje bogolikosti, sve dok se kao senke ne predaju u ruke nevidljivih duhova zlobe i postanu njihovo orudje. Na taj nacin zle sile postepeno unistavaju takve ljude, a preko njih i one koji sa njima dolaze u dodir.

Oni pak retki koji ovaj svet posmatraju kao treperece cudo Bozje, i same sebe kao cudo usred cuda, nastoje da svoj zivot potpuno usmere prema Bogu i zakonu Njegovom; svoje misli, svoje osecaje, zelje i htenja oni najpre upucuju na Boga, pa tek onda na tvar ili tvorevinu Bozju.

Takvi uistinu mogu da govore zajedno sa bozenstvenim apostolom Pavlom: "Ja posadih, Apolos zali, a Bog dade te uzraste. Tako niti je onaj sto koji sadi, niti onaj koji zaleva, nego Bog koji dade te raste" (1. Kor. 3, 6-7).

Neka nas svemilostivi i svemocni Bog sacuva i od same pomisli da mi mozemo neko dobro postici bez Njegove pomoci i Njegovog blagoslova! Danasnje jevandjelje neka posluzi kao opomena da se takva sujetna pomisao nikad niti ne zacne u nasim dusama. Neka svedobri Bog usadi u srca nasa poruku danas procitane jevandjelske price o beskorisnosti nasih trudova bez Bozje pomoci.

Dok su apostoli Hristovi kao ljudi sami lovili ribu, nisu nista ulovili; a kad je Hristos naredio da jos jednom bace mrezu u more, toliko se ribe uhvatilo da su se mreze pocepale.

Poslusajmo jevandjelsku pricu:

"U vreme ono stajase Isus kod jezera Genisaretskog, i vide dve ladje gde stoje u kraju, a ribari behu izasli iz njih i ispirahu mreze. I udje u jednu koja bese Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; sedavsi ucase narod iz ladje. A kad presta govoriti, rece Simonu: hajde na dubinu i bacite mreze svoje te lovite. I odgovarajuci Simon rece mu: Ucitelju, svu noc smo se trudili i nista ne uhvatismo; ali po tvojoj reci bacicu mrezu. I ucinivsi to uhvatise veliko mnostvo riba, i mreze im se prodrese. I dadose znak drugovima koji behu na drugoj ladji da im pomognu; i dodjose, i napunise obe ladje tako da se gotovo potope".

Eto nam, braco i sestre, potvrde svega recenog na pocetku besede; eto nam potvrde u recima koje izadjose iz precistih usta Spasitelja naseg Gospoda Isusa Hrista; eto nam nepromenjive istine koja prati i pratice sve generacije ljudi sve do svrsetka sveta.

Nema nista silnijeg na ovoj nasoj ogrehovljenoj planeti od reci Hristovih; nema nista sladjeg i ugodnijeg od ljubavi koja puni svaku dusu kroz te reci; zaista, nema nista vrednijeg za nas ljude od Hrista i nauke Njegove.

Budimo mudri pa primimo svim svojim srcem, svom dusom i svim bicem blagodatnu silu koja isijava iz Hristovih reci, odrzavajmo je svojim zivotom u jevandjelskim vrlinama. Primajmo samoga Hrista u sebe preko Svete Tajne Pricesca.

Otvorimo se za Gospoda Hrista i dopustimo Mu da u nama stvara blagodatne darove Duha Svetoga, kao sto je stvorio mnostvo ribe u mrezama ribara. Ne budimo nemarni, da nam zivot protivan Bozjim zapovestima ne bi oduzeo mogucnost da zadobijemo ono "sto nam sav svet ne moze dati", a to je "pravda, mir i radost u Duhu Svetome".

Podrazavajmo i mi apostolu Petru, koji "kad vide" sta ucini Gospod Hristos "pripade ka koljenima Isusovim govoreci: izidji od mene, Gospode! ja sam covek gresan; jer ga bese spopao strah, i sve koji bijahu sa njim od mnostva riba koje uhvatise".

Tako i mi, braco i sestre, otvorimo svoja srca Bogu da se On useli u nas i spoznajmo isto ono sto je spoznao apostol Petar - svoju gresnost, koja nas udaljava od Boga a priblizava duhovima zlobe.

Uzmimo vrlinski jevandjelski zivot kao svoj i zivimo njime kao svojim jedinim zivotom. Iznad svega volimo Boga, a bliznje nase kao same sebe, te tako gradimo svoju vecnu i neprolaznu kucu na nebesima. Tada ce i nama, kao i Svojim apostolima, Gospod podariti blagodat Duha Svetoga, kojom ce nam ovozemaljski zivot proticati po volji Bozjoj i pod zastitom svetih Andjela i svih ugodnika Bozjih koji na zemlji proslavise Boga i udostojise se neprolaznih venaca na nebu.

Neka nas svemoguci Bog umudri i ukrepi da revnosno vrsimo Njegove zapovesti. Za svako dobro delo ucinjeno po Zakonu Svome Gospod uzvraca neprolaznim darovima. Neka sa njima i nas obdari da bismo svi jednodusno uznosili blagodarnost i proslavljali Njega, Boga nasega, Trojicu jednobitnu i nerazdeljnu, Oca i Sina i Svetoga Duha u sve vekove.

Amin.

.

.