NEDELJNA

PROPOVED

NEDELJA 2. PO DUHOVIMA

Matej (4, 18-23)

Zacalo 9

U ono vreme Isus Iduci pokraj mora Galilejskog vidje dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegova gde mecu mreze u more, jer bijahu ribari. I rece im: hajdete za mnom, i ucinicu vas lovcima ljudskijem. A oni taj cas ostavise mreze i za njim otidose. I otisavsi odatle vidje druga dva brata, Jakova Zavedejeva, i Jovana brata njegova, u ladji sa Zavedejem ocem njihovijem gdje krpe mreze svoje, i pozva ih. A oni taj cas ostavise ladju i oca svojega i za njim otidose. I prohodjase po svoj Galileji Isus uceci po zbornicama njihovijem, i propovijedajuci jevandjelje o carstvu, i isceljujuci svaku nemoc i svaku bolest po ljudima.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Jureci za raznim obavezama, covek otupljuje svoja duhovna cula i polako ali sigurno postaje rob predmeta i stvari. Kada se potpuno unese u sticanje sto vise materijalnih dobara, covek postaje prazna masina koja poseduje razum, masina bez ikakvih duhovnih osecanja koja bi ga mogla vratiti Izvoru i napojiti ga svojim zivotnim picem. Dusa koja ne pristaje na takav odnos ozemljenog razuma prema Istini uznemiruje savest, pa covek u pojedinim trenucima biva uveden u neku njemu neshvatljivu stvarnost. To su vrlo retki trenuci osecanja prisustva neke njemu neshvatljive sile, koja ga cini radosnim. Ali, ubrzo ponovo prevlast preuzimaju svakodnevne vanjske obaveze, koje ga vracaju u prethodno stanje. I kada dodje smrt, takav covek umire gledajuci svoju proslost, gleda stecena materijalna dobra kao poznjevene i istrulele plodove sto sa njegovom smrcu propadaju. Ovo je, nazalost, stvarnost vecine ljudi, a i nove generacije takodje koracaju tim putem propasti, dobrovoljno saginjuci svoje vratove pod jaram materijalnih dobara. Na duhovni zivot sasvim zaboravljaju ili zbog forme vrse samo neke vanjske radnje. Tako postepeno raste teret zemaljskih briga na njihovoj dusi, zbog cega najpre oboli ona, a potom i njihovo telo.

Cesto Bog u jednom pokolenju seje, a u drugom zanje. Pokolenje u kome Bog seje smatra Ga sporim, a pokolenje u kome On zanje smatra Ga brzim. Nije li i u nasim ljudskim poslovima, braco i sestre, svaka zetva brza od oranja, setve, plevljenja i uzdisajnog cekanja dok plod ne sazre? Ali, Bog nije ni brz ni spor. On ima Svoju meru, i od te mere ne odstupa. Mrav gleda i vidi samo mravinjak; domacin gleda i vidi celu njivu. Na samim ljudima lezi njihova sreca ili nesreca. Svaka generacija prima plodove Bozje pravde, koja je uvek ista i nepromenjiva, a ciju milujucu ili karajucu ruku obrazuju dela ljudi. Ako jedna generacija cini dela suprotna Zakonu i volji Bozjoj, ona time sebi obrazuje karajucu ruku pravde Bozje, i obrnuto.

Tesko je, zapravo nemoguce, preobraziti sve ljude da cine dela po volji Bozjoj, ali svaki pojedini covek treba sam da se trudi u cinjenju dela ugodnih Gospodu a korisnih za bliznje svoje. Uvek ce biti onih koji ce raditi na pogubljenju svojih dusa i na propasti drugih ljudi. Medjutim, ne treba se povoditi za njima, vec se uporno truditi na delu Bozjem, na cinjenju dela koja su po volji i zapovestima Bozjim.

Vrsimo zapovesti Bozje i cinimo dela jevandjelskih vrlina, koja ce da obrazuju milujucu ruku Bozje pravde na nama samima i na generacijama koje dolaze posle nas. Stvarajmo u dusama svojim plodna mesta za sadnju semena ljubavi Bozje, koja ce nas zemaljski zivot ciniti srecnim, koja ce tezinu svake nedace u zivotu preuzeti na sebe, koja ce one hriscane sto ispunjavaju volju i zapovesti Bozje uciniti jos revnosnijim i radosnijim.

Danasnje jevandjelje nam opisuje kako je Spasitelj nas Gospod Isus Hristos pozvao apostole Petra, Andreja, Jakova i Jovana na sluzbu spasenja ljudskih dusa. Imajuci u srcima svojim istinsku veru u Boga i pokornost zapovestima Bozjim, ovi prosti ribari su na poziv Hristov: "Hajdete za mnom!" bez razmisljanja ostavili svoje poslove i svoje porodice i krenuli za Njim. Oni kao deca naivno polazu sve brige na Boga, ostavljaju sve i sleduju pozivu Hristovom.

Isti poziv Hristos upucuje svim ljudima. On poziva sve ljude da ostave jurnjavu za materijalnim dobrima, koja ih udaljava od Boga, i da uzmu Njegov blagi jaram. Time ce preporoditi svoje duse i postati ispunjeni neizmernom ljubavi Bozjom.

Hristos kao da nam zeli reci: svi vi koji gladujete i zednite za pravdom Bozjom i ljubavlju Njegovom i koji tu pravdu i ljubav uzalud lovite svojim dusama kao mrezama po moru ovoga sveta, oslusnite glas Moj. Pozivam vas, kao sto sam pozvao nekad ribare pokraj mora Galilejskog: "Hajdete za mnom!" Ostavite sve svoje stare napore i svu svoju staru ljubav i podjite za mnom. Ja sam vas jedini Spasitelj; svi drugi koji van Mene stoje ili su neznalice ili varalice. Ne pozivam vas ni kao careve, ni kao pastire, ni kao bogatase, ni kao siromahe, ni kao ucene, ni kao proste, nego kao ljude, ispunjene bolestima i nemocima. Bolesti i nemoci vase dolaze od greha. Zato pripadnite k Meni i zavapite, kao negda mnogi bolesni i nemocni: Gospode Isuse, Sine Bozji, smiluj se meni gresnome! Oprosti, oprosti, Gospode, bezbrojne grehe moje. Ocisti me silom Tvojom, nahrani me zivotvornim hlebom Tvojim, udji duboko u mene kao svez i cist vazduh u zagusljivu odaju, i bicu zdrav!

Iskoristimo ovo vreme Petrovskog posta i ocistimo duse i tela svoja od grehovnih necistoca. Pripremimo u dusama plodna mesta u koja ce neizmerna milost Bozja posejati seme neprolazne Bozanske ljubavi sto ce da nice, raste i razvija se u onoj meri u kojoj mi zivimo po volji i zapovestima Bozjim. Kao sto seme posejano u zemlju i ostavljeno da raste bez nege ne donosi zeljeni urod, isto tako plodno mesto koje nam je u dusi stvoreno sedmodnevnim postom i zasadjeno semenom ljubavi Bozje preko Svete Tajne Pricesca, ne donosi izbavljenje od bolesti i nevolja ako se opet vratimo starom nacinu zivota u kojem nam je sve prece od Boga. A ako nastavimo da ispunjavamo zapovesti Bozje, one ce negovati posejano seme Bozanske ljubavi u dusi i omoguciti mu da nice, raste i razvija se.

Nemojmo se opet oglusivati o zapovesti Bozje i tako rasipati ono sto smo sa mukom sakupili, vec kada smo jednom stali na stazu spasenja, koracajmo po njoj sigurno i nepokolebljivo. Vracanje na stari put donosi ne samo povratak starih problema, nego i zadobijanje novih.

Budimo mudri, braco i sestre, i proslavljajmo Boga u jacini dusa nasih osnazenih molitvom i u cistoti tela ociscenog postom, izvrsavajuci tako volju Bozju.

Neka nam trojedini Bog, Otac i Sin i Duh Sveti, budu uvek na pomoci da proslavljamo Njegovo sveto ime vavek.

AMIN.

.