NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja dvadeset druga po Duhovima

Jevandjelje o Lazaru i bogatasu

Zacalo: 83, Luka(16, 19-31)

"Rece Gospod: covek neki bjese bogat, koji se oblacase i u skerlet i svilu, i zivljase svaki dan gospodski i veseljase se. A bijase jedan siromah, po imenu Lazar, koji lezase pred njegovijem vratima gnojav. I zeljase se nasititi mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; jos i psi dolazahu i lizahu gnoj njegov. A kad umrije siromah, odnesose ga andjeli u narucje Avraamovo; a umrije bogati i zakopase ga. I u paklu kad bjese u mukama podize oci svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u narucju njegovu, i povikavsi rece: oce Avraame! smiluj se na me i poslji mi Lazara neka umoci u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se mucim u ovome plamenu. A Avraam rece: sinko! opomeni se da si ti primio dobra svoja u zivotu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tjesi, a ti se mucis. I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da oni koji bi htjeli odvud k vama prijeci, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. Tada rece: Molim te dakle, oce, da ga posaljes kuci oca mojega, jer imam pet brace: neka im posvjedoci da nebi i oni dosli na ovo mjesto mucenja. Rece mu Avraam: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slusaju. A on rece: ne, oce Avraame! nego ako im dodje ko iz mrtvijeh pokajace se. A Avraam rece mu: ako ne slusaju Mojsija i proroka, da ko iz mrtvijeh ustane nece vjerovati"

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Ljudi dele ovu crnu zemlju, i nikad da je podele! I zivotom placaju granice njene, a granice ipak ostaju pomicne. Nesravnjeno skupljim se placa nesravnjeno jevtinije; i ljudi se mnogo i ne bune protiv toga, no tu strasnu cenu nazivaju ili pravom, ili patriotizmom ili nekim drugim utesnim imenom.

Mnoge stvari covek pamti, a jednu nikako da zapamti - ma koliko mu se ona ponavljala - da on bez svojine ulazi u ovaj svet i bez svojine izlazi iz ovoga sveta. Da je svaki covek Bozja svojina i sve ono sto on poseduje je pozajmica Bozja coveku. Tu pozajmicu Bog je razdelio ljudima nejednako. Zasto nejednako? Zato sto su ljudi slobodna i razumna bica. Mrtvim stvarima Bog je dodelio sve podjednako. I poluzivim stvorenjima, tj. neslobodnim i nerazumnim, Bog je dodelio sve podjednako. A svojim slobodnim i razumnim stvorenjima Bog je dodelio sve nejednako, da bi se pokazao njihov razum i njihova sloboda; da bi ljudi uvideli bratsku zavisnost jedan od drugoga; i da bi mudrim rukovanjem pozajmice Bozje omogucili spasenje kako svoje tako i svoje brace. I tako pozajmica Bozja - ili ono sto ljudi pogresno nazivaju svojom svojinom - jeste samo sredstvo spasenja ljudskog. Svojim bogatstvom ili svojom nemastinom covek treba da spasava dusu svoju i svojih bliznjih - mudro rukujuci svojim bogatstvom ili trpeci s blagodarnoscu svoju nemastinu.

Danasnje jevanelje nam opisuje jedan primer loseg rukovanja bogatstvom s jedne strane i primer dusespasavajuceg trpljenja svoga siromastva s druge strane.

No, poslusajmo sveto Jevandjelje:

"Rece Gospod: covek neki bjese bogat, koji se oblacase i u skerlet i svilu, i zivljase svaki dan gospodski i veseljase se. A bijase jedan siromah, po imenu Lazar, koji lezase pred njegovijem vratima gnojav. I zeljase se nasititi mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; jos i psi dolazahu i lizahu gnoj njegov".

Stavimo svako sebe pod lupu recenog i vidimo na kome mestu bi se zeleli nalaziti - da li na mestu bogatasa ili na mestu siromasnog Lazara?

Verovatno bi vecina nas izabrala prvu mogucnost kad bi nam bilo dato da biramo i seli na mesto bogatasevo. Tako razmisljaju svi oni koji ne razumeju tajnu zivota i smrti - tajnu ovoga i onoga sveta. Oni pak koji naziru svojim duhovnim okom tajne Bozje sa radoscu bi odabrali zivot ubogog Lazara. No da ne ispadne da bogatstvo onemogucava spasenje duse treba reci da se i bogati pravilnim rukovanjem svojim bogatstvom spasavaju. Isto tako i siromasni koji svoje siromastvo i bedu smatraju kao nesto nepravedno i nezasluzeno te ropcu i osudjuju Boga za to ne mogu uci na vrata Carstva nebeskoga. Vratimo se ponovo na danasnju jevandjelsku pricu i pogledajmo kako duse bogatasa i siromasnog Lazara nastavljaju svoj zivot u vecnosti.

"A kad umrije siromah, odnesose ga andjeli u narucje Avraamovo; a umrije bogati i zakopase ga. I u paklu kad bjese u mukama podize oci svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u narucju njegovu, i povikavsi rece: oce Avraame! smiluj se na me i poslji mi Lazara neka umoci u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se mucim u ovome plamenu".

Vidite, braco i sestre, kako se promenise mesta bogatasa Lazara u zagrobnom zivotu. Kako Lazar iz bede zemaljske udje u nasladu nebesku a bogatas iz naslade zemaljske u muku vecnu. Sada trebamo dobro preispitati svoje unutrasnje zelje za telesnim ugodnostima i nasladama i poceti ih odstranjivati iz svojih dusa. Ako nadjemo da zelimo nesto bez cega moze covek normalno da zivi uskratimo to sebi. Nemojmo postupati kao bogatas jer ce nas zasigurno stici njegova "nagrada", vec podrazavajmo zivotu Siromasnog Lazara upraznjavajuci hriscanske vrline molitve, posta, cinjenja dobrih dela bliznjima svojima proizaslih iz milosti telesne i milosti dusevne, odlazimo u hramove Bozje nedeljama i praznicima, ispovedajmo se i pricescujmo. Nemojmo dopustiti da i nas sustignu reci iz nastavka jevandjelske price:

"Sinko! opomeni se da si ti primio dobra svoja u zivotu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tesi, a ti se mucis".

Takodje treba da ovde navedemo da nam izgovori o nepoznavanju zapovesti Bozjih nece koristiti, jer svako ima mogucnost da upozna zapovesti Bozje i da zivi po njima. Tu roditelji i krsni kumovi uzimaju veliku odgovornost na sebe, jer oni kada deca odrastaju trebaju da ih upoznaju sa Bogom i Bozjim zapovestima. Kasnije opet kada dete odraste treba samo da nastavi da prenosi to na svoje potomstvo i na bliznje svoje. O ovome govori zavrsetak danasnje jevandjelske price gde se bogatas obraca Avraamu recima:

"Molim te dakle, oce, da ga posaljes kuci oca mojega, jer imam petero brace: neka im posvjedoci da nebi i oni dosli na ovo mjesto mucenja. Rece mu Avraam: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slusaju. A on rece: ne, oce Avraame! nego ako im dodje ko iz mrtvijeh pokajace se. A Avraam rece mu: ako ne slusaju Mojsija i proroka, da ko iz mrtvijeh ustane nece vjerovati".

Ovim recima Spasitelj nas preko usta Avraama potpuno otkriva zabludu izgovaranja neznanjem i nepoznavanjem Bozjih zapovesti. Niti jednom coveku koji hoce da nauci dusespasavajuci zivot po Bozjim zapovestima nije uskracena ta mogucnost. Bozji Promisao mnogo puta dovodi coveka do samog izvora ali ga nikad ne prisiljava da prihvati zivot po Bogu i zakonu Bozjem. Svako treba dobrovoljno da prihvati bogougodan zivot i pocne ziveti njime i od tog trenutka milost i blagodat Bozja se nece odvajati od njega. Iskusenja ce nailaziti i ljuljati brod na pucini ali mu nece moci nauditi jer Bog bdije nad onima koji Njega radi sa radoscu podnose i trpe ovozemaljske nedace. To je jedna od poruka danasnje jevandjelske price, to je jedan od Hristovih predloga svakom coveku a na nama samima stoji odluka hocemo li ga prihvatiti ili odbaciti. Pred nama stoje otvorene kapije i raja u koji udje siromasni Lazar i pakla u kojeg udje bogatas.

Mi sami biramo, braco i sestre, a Bog nam daje prema nasem izboru i zasluzi. Stoga budimo mudri i odaberimo ono sto ce nam omoguciti da zivimo sa Bogom u onom zivotu. Sva bogatstva i sva siromastva prestaju sa trenutkom smrti i dusa ljudska isto, kao sto je usla u telo bez ikakve svojine takva i izlazi iz njega, samo sa pecatom dela svojih koja je cinila dok je bila u telu. Prema tim delima Bog po neizmernom milosrdju svom daruje svoj raj ili prepusta dusu na vecno mucenje zlim dusima kojima je sluzila dok je bila u telu. Svi mi smo putnici na ovoj zemlji gde svojim delima treba da dokazemo svoju odanost Bogu ili suprotno. Danasnje jevandjelje neka probudi nase savesti da pocnemo ziveti bogougodno ispunjavajuci zapovesti Bozje.

Neka nam Bog Trojedini Otac i Sin i Sveti Duh budu na pomoci i neka nas Njegova milost prati u sve dane zivota nasih .

AMIN.

.

.