NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja dvadeset deveta po Duhovima
Jevandjelje o bremenu bogatstva
Zacalo: 91,
Luka (18, 18 - 27)
U ono vreme pristupi neki mladi knez k Isusu, klanjajuci mu se i govoreci: Ucitelju blagi! sta da ucinim da naslijedim zivot vjecni? A Isus rece mu: sto me zoves blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. Zapovijesti znas: ne cinis preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svjedoci lazno; postuj oca svojega i mater svoju. A on rece: sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje. A kad to cu Isus rece mu: jos ti jedno nedostaje: prodaj sve sto imas i razdaj siromasima; i imaces blago na nebu; i hajde za mnom. A kad on cu to, postade zalostan, jer bijase vrlo bogat. A kad ga vidje Isus gdje postade zalostan rece: kako je tesko uci u carstvo Bozje onima koji imaju bogatstvo! Lakse je kamili proci kroz iglene usi negoli bogatome uci u carstvo Bozije. A oni koji slusahu rekose: ko se dakle moze spasti? A on rece: sto je u ljudi nemoguce, u Boga je moguce.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Culi smo, braco i sestre, u danasnjem Jevandjelju recenicu koju je jedan mladi knez uputio Hristu a koja i danas ima potpuno isti smisao kao i pre dve hiljade godina kada je izgovorena. Mladi knez je upitao Hrista: "Ucitelju blagi, sta da ucinim pa da nasledim zivot vecni?"
Ovo pitanje je aktuelno i dan danas, a bice i sve do drugog dolaska Hristovog, "kada dodje u slavi Oca svoga sa Andjelima svetim" (Mk. 8, 38). Svakog od onih koji ceznu za zivotom vecnim u Carstvu nebeskome zanima, kao i kneza iz danasnje jevandjelske price, kako i cime se on stice. Poslusajmo Hrista sto odgovara bogatom knezu: "Zapovesti znas: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lazno; postuj oca svojega i mater svoju". Spasitelj nas gledajuci Svojim bozanskim pogledom u samu dusu knezevu nabroja grehove kojima djavo porobljava sebi sve ljude, ali koji posebno iz bogatstva lako nicu, rastu i razmnozavaju se, okivajuci sve one koji im svesno ili nesvesno robuju.
Sve materijalne stvari, braco i sestre, Bog je dao ljudima da se koriste njima na svoje dobro i dobro bliznjih svojih. Medjutim, ljudi po svojoj zloj navici i sklonosti ka zlu izabiru gresan pristup upotrebi materijalnih dobara. Povuceni zeljom tela koje zeli ugodnosti i naslade, ljudi hitaju da sakupe sto vise materijalnih dobara i u toj zurbi zaboravljaju na dusu svoju. A dusi je takoce potrebna hrana, ali duhovna, i iz nje proistekla duhovna ugodnost i naslada. Kada telo sa svojim prohtevima, kojima nema kraja, potpuno izladni dusu, tada ona pocinje da daje signale svoje zanemarenosti preko nemira, glavobolje, razdrazljivosti, a kasnije - ako covek ne poduzima nista - i preko telesnih bolesti. To su telesni znaci da dusi treba duhovna hrana. Da bismo izbegli takve signale, dusu, koja je preteznija od tela, trebamo hraniti duhovnom hranom. Ta se hrana nalazi u Svetom Pismu i drugim bogonadahnutim knjigama, u ispunjavanju zapovesti Bozjih i cinjenju bogougodnih jevandjelskih dela.
Ziveci tako bicemo slicni bogatom knezu iz danasne jevandjelske price koji na Hristov odgovor rece: "Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje". I mi cemo tada osecati radost u dusi svojoj koja proistice iz zivota po zapovestima Bozjim. Dusa nasa ce se radovati i bice ispunjena srecom koja je predukus Carstva nebeskoga. U srcu nasem brujace milozvucne reci: "Gospod je videlo moje i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je krepost zivota moga; koga da se strasim?" (Ps. 27, 1).
Ali ne smemo zaboraviti jos jednu vrlinu, da nas ne zatece Hristova tvrdnja: "Jos ti jedno nedostaje: prodaj sve sto imas i razdaj siromasima; i imaces blago na nebu; pa hajde za mnom". Trebamo biti spremni da za spasenje duse svoje i duse bliznjeg svoga zrtvujemo sva materijalna dobra koja "posedujemo", da shvatimo i razumemo tajnu Bozanske ljubavi koja treba da pocne u ovom zivotu a nastavi se u onom vecnom. Ne smemo dopustiti da nas materijalna dobra vezu za sebe, kao kneza iz danasnje jevandjelske price, koji na Hristov poziv "postade zalostan jer bese vrlo bogat". Trebamo koristiti materijalna dobra za ispunjenje volje Bozje iskazane u zapovestima NJegovim, a ne da ozaloscujemo Boga svojom porobljenoscu stvarima. Ako se pravilno ne koristi, bogatstvo porobljava coveka sebi i postaje gospodar nad covekom koji ga poseduje. Covek postaje sluga materijalnih dobara i sve svoje duhovne i telesne snage ulaze u nesto sto je nebitno za njegovo spasenje. Niko od nas smrtnih ljudi niti jednu materijalnu stvar nije poneo sa sobom u Carstvo Bozje. Kad dodje smrt, sve materijalno za nas postaje bezvredno. U Carstvu Bozjem se obitava u duhovnom telu koje je oslobodjeno potreba za hranom, picem i svim ostalim zemaljskim prohtevima. Zato je Hristos i izgovorio reci: "Prodaj sve sto imas i razdaj siromasima; i imaces blago na nebu", odnosno: odvoji srce svoje od zemaljskih vrednosti i pretvori ih u duhovne vrednosti, koje ces naslediti u Carstvu Bozjem.
To, medjutim, nije nimalo lako, jer nase telo ne zeli da se lisi prolaznih ugodnosti i cesto nas prisiljava da i dusu svoju damo kao cenu. Sam Hristos je to potvrdio recima: "Kako je tesko onima koji imaju bogatstvo uci u Carstvo Bozje! Jer je lakse kamili kroz iglene usi proci nego li bogatome uci u Carstvo Bozje". Tesko je onome ko se poda zloj navici telougadjanja da se nje i oslobodi. Tesko, ali nije nemoguce. Sa Bogom, miloscu Njegovom i blagodatnom silom proisteklom iz zivota po zapovestima Bozjim nista nije nemoguce, vec po recima svetog Apostola: "Sve mogu u Hristu koji mi snagu daje", i mi cemo sa cvrstom i nepokolebljivom verom, nadom i ljubavlju pobediti sve zamke lukavoga koje on stavi pred nas na nasem putu spasenja. Tada ce se na nama obistiniti reci Hristove: "Zaista vam kazem: nema nikoga koji je ostavio kucu, ili roditelje, ili bracu, ili sestre, ili zenu, ili decu radi Carstva Bozijega, koji nece primiti mnogostruko u ovo vreme, a u dolazecem veku zivot vecni".
Neka nam Bog svemoguci bude na pomoci i Njemu, Bogu trojedinom Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava vavek. Amin.
.
.