NEDELJNA

PROPOVED

 

Nedelja osma po Duhovima

Jevandjelje o umnozenju hleba

u pustinji

Zacalo: 58, Matej (14, 14 - 22)

 

U ono vreme vidje Isus mnogi narod, i sazali mu se za njih, i iscijeli bolesnike njihove. A pred vece pristupise k njemu ucenici njegovi govoreci: ovdje je pusto mjesto, a dockan je vec; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. A Isus rece im: ne treba da idu; podajte im vi neka jedu. A oni rekose mu: nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe. O on rece: donesite mi ih ovamo. I zapovijedi narodu da posjedaju po travi; pa uze onijeh pet hljebova i dvije ribe, i pogledavsi na nebo blagoslovi, i prelomivsi dade ucenicima svojijem, a ucenici narodu. I jedose svi, i nasitise se, i nakupise komada sto pretece dvanaest kotarica punijeh. A onijeh sto su jeli bjese ljudi oko pet hiljada, osim zena i djece. I odmah natjera Isus ucenike svoje da udju u ladju i naprijed da idu na onu stranu dok ne otpusti narod.

 

 

 

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

 

Gospod Isus Hristos je dosao u ovaj svet, braco i sestre, da nama ljudima daruje Nebo, Carstvo nebesko, da nam daruje vecni besmrtni zivot, i da nam pokaze da je dusa nasa najveca vrednost u ovome svetu. Sve brige nase oko tela na kraju vode groblju i raspadanju. Zato Gospod objavljuje da je dusa skupocenija od svih svetova, i da vise vredi nego sva sunca, i sam svet suncani, i sve galaksije. On je taj koji u vinovoj lozi pretvara vodu u vino, koji vodu pretvara u krv u Svom Telu. On je taj koji hranu pretvara u nasu misao, u nase osecanje i koji ozivotvorava sve i svemu daje misao i smisao. Zato trebamo sav zivot nas uputiti Gospodu Hristu, Koji je dosao u ovaj svet i postao covek.

Zato u ovozemaljskom prolaznom zivotu treba da se naucimo vecnome zivotu. A jedina skola u kojoj se mozemo nauciti kako da zadobijemo vecni zivot jeste Crkva Bozja, koju je osnovao sam Gospod Hristos i dao nam u njoj Svete Tajne i svete vrline. Tako smo svi pozvani da budemo cudotvorci, da dusom koja je od Boga, koja je od Neba, pomocu vere u Hrista steknemo sebi Vecno Carstvo i zivot vecni u tom Carstvu. Taj vecni zivot mi hriscani sticemo svaki dan, primetno i neprimetno, vidljivo i nevidljivo. Kroz svako: Gospode pomiluj, mi zgrcemo u dusu svoju vecni zivot. Cineci milostinju Hrista radi mi takodje nevidljive Bozanske sile svodimo u dusu svoju, ispunjujemo sebe Bozanskim silama. Ukratko, cineci ma koje jevandjelsko delo, izvrsujuci ma koju jevandjelsku zapovest, mi nizvodimo u dusu svoju Bozanske sile Hristove. Na taj nacin mi progonimo iz sebe sve sto je gresno, sve sto je smrtno, sve sto je demonsko i zacarujemo u svojoj dusi Carstvo Bozje i zivot vecni.

Kada se spoji sa Besmrtnim Bogom dusa i sama postaje besmrtna i tada svi gresi bivaju pobedjeni i iskorenjeni iz nje. Na mesto greha Gospod nizvodi ljubav Svoju te dusa ozivljava iz mrtvih, odnosno covek pobedjuje smrt i ulazi u zivot vecni, u zajednicu sa Vecnim Bogom, postaje - po recima Svetih Otaca - bog po blagodati.

Da bismo ovo postigli mi moramo rascistiti svako zlo sto je u nama, svaki greh, moramo uzeti krst svoj. To boli, mnogo boli, boli i danju i nocu. Ali kad to ucinimo, nebeska pomoc silazi na nas, na nasu dusu, i mi onda lako pobedjujemo svaku strast i svaku zelju. Kada Gospod vidi nas trud i napor, kad vidi nasu dobru volju da hocemo da oslobodimo sebe od svojih grehova, On nam tek onda daje pomoc. Dok mi sami ne pocnemo borbu sa nasim gresima, porocima i strastima izostaje pomoc Bozja, jer nema nase zelje i cvrstog opredelenja za dobro. Gospod nikoga ne primorava da cini dobro, svakome od nas ostavlja slobodu odluke, slobodu izbora. Zato imamo slobodnu volju da se sami opredeljujemo, da sami izaberemo put istine, put vrline u ovome svetu. I kad to ucinio, onda Gospod daje Svoju silu i moc nasoj dusi da ide putem vrline, putem svakog jevandjelskog dobra.

Prisetimo se, braco i sestre, price Spasitelja o bogatasu i Lazaru (Lk. 16, 19-31). Bogatas gledajuci Lazara u ranama kako se raspada nije hajao za njega, vec je "ziveo veselo i gospodski", kako se veli u svetom Jevandjelju. A kad je dosla smrt, dodjose sa njom i andjeli Bozji i uzese dusu ubogog Lazara i odnesose u raj, a dodjose i mracni demoni i odnesose dusu bogatasevu u pakao. I tamo bogatas ne vide nista osim svoga zla pa moli svetog oca Avraama, koji u narucju drzase dusu Lazarevu: "Molim te poslji nekoga ili ti sam javi mojoj braci, petero brace imam, da ne zive kao ja", tj. da ne dodju u ovaj svet sa praznom i strasnom dusom sa kakvom sam ja dosao. A sv. otac Avraam kaze: "Imaju Proroke i Jevandjelje, neka se upravljaju prema njima".

Dusa nasa kad izadje iz ovoga sveta nosi onu imovinu, ono imanje koje je stekla u ovome svetu. Ako smo u dusi svojoj gomilali grehe, slast za slascu, zlo za zlom, onda tesko nasoj dusi! Na onom svetu cemo vapiti kao bogatas: "Oce Avraame, poslji Lazara da umoci vrh od prsta u vodu da mi rashladi jezik, jer umirem u ovom plamenu".

Zato se zivot na zemlji, braco i sestre, nama daje kao skola da se pripremimo za zivot vecni u onome svetu. Dusa nam je data da znamo Boga, da znamo andjele Bozje, da znamo raj, pakao i djavole, i da se opredelimo slobodnom voljom kuda i na koju stranu: da li u raj ili u pakao?

Samo je jedno na potrebu - Carstvo Bozje! U tu jednu tacku tezio je Hristos Spasitelj da upravi poglede celoga covecanstva. Ko u tu jednu tacku gleda, taj ima jednu misao - Bog, jedan osecaj - ljubav, jednu teznju - priblizenje Bogu. Sve kod Gospoda Hrista je upravljeno na ovaj najvisi, jedini i jedinstveni cilj, kako reci koje je izrekao tako i dela koja je ucinio.

I danasnje jevandjelje koje ste culi opisuje jedno celishodno i potrebno cudo, umnozenje hleba u pustinji, u kojoj je bilo oko deset hiljada gladnih ljudskih bica (jer se kaze da je bilo pet hiljada ljudi osim zena i dece).

Apostoli nose u svojim rukama pet hlebova i dele okupljenom narodu, "i jedose i nasitise se svi i pretece dvanaest kotarica komada". Vise ostalo nego pet hlebova sa kojima se pocelo. Zaista, ovaj cudni Ucitelj Isus iz Nazareta nebeski je Covek, nebeski Cudotvorac. Eto, podize oci k Nebu, blagoslovi pet hlebova i dve ribe, i toliki svet najede se i nasiti. Vaistinu, cudo ogromno, ali sasvim prirodno.

Zato, nema drugog imena pod nebom, kako se veli u Svetom Pismu, kojim se ljudi mogu spasti od smrti, od djavola, od pakla, nema osim Gospoda Hrista (up. Dap. 4, 12).

On neka bude u nasim ocima i nasoj dusi, On neka ispunjuje nase dane, nase noci, e da bi ovaj svet, ova cudesna radionica Bozja puna cudotvoraca Bozjih, pomogla svima nama ljudima da steknemo zivot vecni radi koga nas je Gospod i stvorio.

Da steknemo Carstvo nebesko kroz Istinu vecnu i zivot vecni i zivimo u zajednici sa Bogom i u ovome i u onome svetu.

Bogu nasemu Trojici jednobitnoj i nerazdeljnoj neka je slava vavek. AMIN.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 



 

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


.