NEDELJNA

PROPOVED

NEDELJA PEDESETNICE

Jovan

(7, 37-52; 8, 1-2)

Zacalo 27

U vreme ono u poslednji veliki dan praznika stajase Isus i vikase govoreci: ko je zedan neka dodje k meni i pije. Koji mene veruje, kao sto pismo rece, iz njegova tijela poteci ce rijeke zive vode. A ovo rece za Duha kojega primise oni koji vjeruju u ime njegovo: jer Duh Sveti jos ne bjese u njima, jer Isus jos ne bjese proslavljen. A mnogi od naroda cuvsi ove rijeci govorahu: ovo je zaista prorok. Drugi govorahu: ovo je Hristos. A jedni govorahu: zar ce Hristos iz Galileje doci? Ne kaza li pismo da ce Hristos doci od sjemena Davidova, i iz sela Vitlejema odakle bjese David? Tako raspra postade u narodu njega radi. A neki od njih scadijahu da ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na nj. Dodjose pak sluge ka glavarima svestenickijem i farisejima; i oni im rekose: zasto ga ne dovedoste? A sluge odgovorise: nikad covek nije tako govorio kao ovaj covjek. Tada im odgovorise fariseji: zar se i vi prevariste? Nego narod ovaj, koji ne zna zakona, proklet je. Rece im Nikodim sto dolazi k njemu nocu, koji bjese jedan od njih: eda li zakon nas sudi covjeku dokle ga najpre ne saslusa i dozna sta cini? Odgovorise mu i rekose: nijesi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi. I otidose svi svojoj kuci. A Isus otide na goru Maslinsku. A ujutru opet dodje u crkvu, i sav narod idjase k njemu; i sjedavsi ucase ih.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Premudri car Solomon je rekao: "Svrh svega sto se cuva cuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi zivot" (Price 4, 23). Vaistinu je tako, braco i sestre, jer srce je srediste i duhovnog i telesnog zivota covekovog. Otac pomenutog cara Solomona, car David, takodje je otkrio ovu vecnu istinu, te u molitvi svojoj Gospodu vapije: "Boze, sazdaj u meni cisto srce, i duh prav obnovi u meni" (Ps. 50, 10). Isto tako su ceznuli za cistotom srca svi ugodnici i ugodnice Bozje, odnosno svi oni koji su svoje srce otvorili za Boga i vecnu ljubav Njegovu. Svi su oni, bez izuzetka, zadobili po milosti i neiskazanoj ljubavi Bozjoj prema ljudima u vecoj ili manjoj meri dar Duha Svetoga, Koji im je ocistio srca i nacinio od njih sasude Bozje blagodati. Na njima su se obistinile reci apostola Pavla: "Posla Bog Duha Sina Svojega u srca vasa", i oni su postali orudja Duha Svetoga kroz koja se izlivaju reke vode zive. O ovome nam se govori i u danasnjem Svetu Jevandjelju, u kome nam Spasitelj porucuje: "Ko u mene veruje, kao sto Pismo rece, iz njegova tela poteci ce reka vode zive". Vera u Boga koja izlazi iz cistog srca cini da telo verujuceg postane orudje njegovog duha, a njegov duh orudje Duha Svetoga; tako sav covek biva ociscen, i osvetljen, i osnazen Duhom Svetim. Tada sve covekove misli, i sva ljubav i delanje, bivaju upravljene u vecni zivot; struje njegovog zivota se prelivaju u vecnost, zato je i njegov zivot obesmrcen strujama vecnosti.

O, kako se neiskazanom radoscu raduje Duh Sveti kada za Njim ceznu ciste i otvorene duse! Sa hukom radosti On se useljava u njih i daruje ih Svojim bogatim darovima. Kao oganj On ulazi u njih, da potpuno sagori i poslednje trunje greha; kao svetlost, da ih obasja nezalaznom nebesnom svetloscu; kao toplota, da ih zagreje bozanskom toplotom ljubavi kojom se greju besmrtne vojske angela u carstvu Bozjem.

Sve se ovo najpre obistinilo na ucenicima Hristovim, na koje je sisla blagodat Duha Svetoga u vidu ognjenih jezika pracena "hukom s neba kao duvanje silnog vetra", u pedeseti dan posle slavnog Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu. Svi su apostoli po zapovesti svoga Gospoda jednodusno i zajedno bili na molitvi, svi kao jedan covek, svi kao jedna dusa iscekivajuci ispunjenje obecanja svoga Ucitelja. "I pokazase im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i sede po jedan na svakog od njih. I napunise se svi Duha Svetoga. I stadose govoriti drugim jezicima kao sto im duh davase da govore".

Darom jezika obdario je Duh Sveti apostole kao prvim darom Svojim, njima najpotrebnijim u to vreme. No docnije je On, opet prema potrebi sluzbe apostolske, izlivao u njih i druge darove: dar cudotvorstva, proricanja, mudrosti, recitosti, trpeljivosti, unutrasnjeg mira, izvesnosti verovanja i nadanja, dar bogoljublja i covekoljublja. Obilno i radosno je Duh Sveti razdavao te darove ne samo apostolima, nego i njihovim prejemnicima i svima svetima u Crkvi Hristovoj do dana danasnjeg, sve prema potrebi i cistoti ljudskoj.

Od prvih rajskih dana Adamovih Duh Sveti nije imao te radosti kakvu je imao u dan Pedesetnice, kada mu je od Gospoda Sina bila otvorena mogucnost da punocom Svoje sile dejstvuje medju ljudima. Delovao je On, istina, besprekidno na rod covecji i od palog Adama do vaskrslog Hrista, ali je tada Njegovo dejstvo bilo stesnjavano i sprecavano grehom ljudskim. Kada je Gospod Isus Hristos srusio tamnicu smrti i izveo pred Duha Svetoga dvanaestoricu Svojih apostola, kao dvanaest svetlih carskih dvorova, tada se Gospod Duh sa hukom radosti i sa punocom Svoje sile uselio u njih. Od tada je Duh Sveti, prvi put od prvobitnog Adamovog greha, s velikim dahom, velikim zamahom i velikom radoscu ponovo otpoceo Svoje neizrecivo dejstvo u ljudima.

Kao sto suncani zraci razlicito zagrijavaju i osvetljavaju zemlju u zimu i prolece, tako je i Duh Sveti dejstvovao u ljudima. Od Adama do Hrista dusa ljudska bila je kao zemlja u zimsko doba. Duh Sveti je svetleo i grejao, ali je zbog covekove udaljenosti od Boga i iskrivljenosti usled greha dusa ljudska stajala kao zamrznuta, i iz nje nikakvi plodovi nisu mogli da nicu i rastu. Gospod Isus Hristos je ispravio dusu ljudsku, ocistio je od snega i leda, uzorao i posejao bozansko seme po njoj. Ukratko, On je dusu ljudsku priblizio Bogu, i Duh Sveti je tada poceo, kao sunce u prolece, da Svojom silom izvlaci iz nje divne i slatke plodove. Zima ne zna kakvim cudesima prolece kiti zemlju. Tako i ljudi koji su nagnuti u stranu od Duha Svetoga, cija je dusa pokrivena ledom i snegom samoobmana i neverovanja, ne znaju kakvim cudesnim darovima ukrasava Duh Sveti one ljude koji Mu se priblize i stanu pod zrake Njegove bozanske svetlosti i toplote.

Neka nam Bog bude na pomoci i podari nam Duha Svetoga da Njime rukovodjeni prozivimo nas zivot na zemlji zagrejavani Njegovom bozanskom toplotom i osvetljavani Njegovom bozanskom svetloscu.

Bogu nasemu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je slava navek. Amin.

.