NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja druga Velikog posta - Pacista

Jevandjelje o isceljenju uzetog

Zacalo: 7,

Marko (2, 1 - 12)

U vreme ono udje Isus u Kapernaum posle (nekoliko) dana; i procu se da je u kuci. I odmah skupise se mnogi, tako da ne mogahu ni pred vrata da se smeste; i kazivase im rec. I dodjose k njemu s raslabljenim, koga su nosila cetvorica, I ne moguci pribliziti se k njemu od naroda, otkrise krov gde je bio; i prokopavsi spustise postelju na kojoj uzeti lezase. A Isus videvsi veru njihovu, rece uzetome: sinko! oprastaju ti se gresi tvoji. A tu sedjahu neki od knjizevnika, i pomisljahu u srcima svojima: sta ovaj tako huli na Boga? ko moze oprastati grehe, osim jednoga Boga? I odmah razumevsi Isus duhom svojim da oni tako pomisljaju u sebi, rece im: sto tako pomisljate u srcima svojim? ©ta je lakse? reci uzetome: oprastaju ti se gresi? ili reci: ustani i uzmi postelju tvoju i hodi? No da znate da vlast ima Sin covecji na zemlji prastati grehe, (rece uzetome): Tebi govorim: ustani, i uzmi postelju svoju, i idi kuci svojoj. I usta odmah, i uzevsi postelju izidje pred svima tako, da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreci: nigda tako (sto) videli nismo.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Mnogi ljudi cesto traze samo lepe i ugodne stvari i dogadjaje, koji im omogucuju da sto lakse i sa sto manje truda zive svoj zivot. Ali, u vecini slucajeva za kratko vreme ostaju razocarani.

Kada se pocne okretati druga strana medalje - sa teskocama, mukama i stradanjima, koje su u zivotu nerazdvojne od lepih i ugodnih stvari - tada oni pocinju da traze izlaz iz nevolja koje su ih zadesile. Ali, i tu cesto prave gresku.

Posto nisu "imali vremena", dok im je sve islo po planu, ni da misle o Bogu i Bozjim zapovestima, oni traze pomoc svugde drugde samo ne kod Boga. Pocinju obilaziti razne samozvane i lazne iscelitelje i vidovnjake, pa jos vise uvecavaju nevolju u svom vec ionako jadnom stanju. Kada sve obidju i nigde ne nadju pravu pomoc, tek onda pocinju misliti o Bogu i polako dolaziti u hram Bozji, da bi tu potrazili utehu i izbavljenje od svojih nevolja.

Tu, u hramu Bozjem, u pocetku osecaju neku njima neobjasnjivu, ali prijatnu i privlacnu atmosferu koja deluje na njihovo unutrasnje bice i pomaze im da lakse podnose nevolje koje su ih zadesile. Kada cuju sveto Jevandjelje i u propovedi svestenika prepoznaju neku od svojih nevolja, onda i sami pocinju uvidjati ko je i sta je uzrocnik njihovih nevolja i beda koje su ih snasle. Tada traze pomoc od svestenika i polako pocinju da unose u svoj zivot jevandjelske vrline.

Ovo je, braco i sestre, put do Boga vecine od nas. Medjutim, postoji jos jedan, jednostavniji i dusekorisniji put, kojim smo trebali da hodimo od detinjstva. To je put ispravnog hriscanskog vaspitanja u porodici. Kada roditelji ispravno vaspitaju svoju decu, odnosno kada deca uce iz primernog i poboznog zivota svojih roditelja, tada ce zasigurno biti izbegnut onaj prvoopisani put ka Bogu. Tada nema lutanja po stranputici i trazenja pomoci tamo gde se ona ne moze naci. Tada se svaka nevolja prihvaca kao sastavni deo zivota i trazi se izbavljenje samo tamo gde ono uistinu postoji - kod Boga.

U danasnjem jevandjelju slusali smo o dogadjaju koji se zbio u Hristovo vreme u Kapernaumu.

Ne zeleci da narod sazna da je On dosao u Kapernaum, Hristos sa svojim ucenicima udje u jednu kucu i tu ostade sa ukucanima i ucenicima. Ali kao sto je On sam rekao u Svom Jevandjelju: "Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji, niti se uzize sveca i mece pod sud nego na svecnjak, te svetli svima koji su u kuci" (Mt. 5, 14, 15), narod sazna za Njegov dolazak i okruzi Ga pazljivo slusajuci Njegovo ucenje.

Kroz to mnostvo naroda probijala su se cetvorica koja su na nosilima nosila jednog uzetog coveka. Ali, videvsi da je guzva prevelika, oni se popese na krov, raskrise jedan deo i tuda spustise nosila sa uzetim pred Hrista.

Ovde, braco i sestre, vasu paznju zadrzite na sastradalnoj hriscanskoj ljubavi koju su ta cetvorica pokazala prema uzetome coveku na nosilima. Oni ne samo da nisu odbili da posluze stradalniku, vec su ulozili sve svoje napore da ispune njegovu molbu. Tako se i mi takodje trebamo truditi u ljubavi prema bliznjima, pomagajuci im da lakse prevladaju svoje poteskoce. Tim nasim bogougodnim delima mi cemo privuci Bozansku blagodat na sebe same, na svoje porodice i bliznje nase, gradeci tako sebi i vecno obitaliste u Carstvu Bozjem.

No, vratimo se na nastavak jevandjelske price i poslusajmo sta je Hristos, ugledavsi uzetoga, rekao: "Sinko! Oprastaju ti se gresi tvoji".

Ovo su reci koje i za svakog od nas ponaosob imaju veliku vaznost. Jer, tim recima Hristos je otkrio tajnu o uzrocima stradanja i muka koje nas snalaze. Glavni uzrok stradanja i muka nasih jeste greh, i to neokajani greh, odnosno ono delo protiv zapovesti Bozje koje nismo ispovedili pred svestenikom i pokajali se za njega. Tesko se vara svako ko misli da ce mu gresi biti oprosteni bez pokajanja. Niti jedan greh koji se ne ispovedi i za koji se ne pokajemo iz sveg srca nece biti izbrisan iz vecne knjige Bozje i za svaki takav primicemo u ovome zivotu nevolju i muku, koje imaju za cilj da nas privedu pokajanju.

Zato sva stradanja i muke koje nas snalaze trebamo shvatiti kao nesto sto nas opominje na nase prestupe. Trebamo se svaku vece pre spavanja prisetiti kako smo i sta radili i cinili tog dana i u poredjenju sa zakonom Bozjim cistiti ona dela i misli iz zivota koja su suprotna tom zakonu. Za svako ono delo koje je suprotno zapovesti Bozjoj trebamo prineti pokajanje i ispovest, da nas ne bi snasla posledica njegova u vidu stradanja.

Kada izostane pokajanje i ispovest, neminovno nastupa stradanje, da bi nas opomenulo. Stoga budimo mudri i uzmimo pokajanje i ispovest da i nama Hristos kaze kao i uzetome iz danasnje jevandjelske price: "Sinko! Oprastaju ti se gresi tvoji".

Uz pokajanje i ispovest nerazdvojno su vezani molitva i post. Kao sto ptica bez krila ne moze poleteti u nebeske visine, tako se ni duh ljudski ne moze odvojiti od zemaljskog mudrovanja bez molitve i posta. Molitva omogucuje da se iskra Bozanske blagodati, usadjena u svakoj dusi, pretvori u buktinju koja osvetljava put ka Bogu i stvara ceznju za Njim. Kada covek molitvom upali Bozanski plamen u dusi svojoj, onda oseca neopisivu radost i milinu koje preobrazavaju citavo njegovo bice. Tada telo postaje oklop za dusu, jer svojim prohtevima nju sprecava da stalno bude u zajednici sa Bogom, te se u coveku radja zelja za prevladavanjem telesnih potreba. Post i jeste ta nepobediva sila koja omogucuje da dusa prevlada telo i da se sjedini sa Tvorcem svojim. Zato je sveta Crkva ustanovila i blagoslovila post za svu vernu decu svoju. Sam Spasitelj nas Gospod Isus Hristos nam je Svojim licnim primerom to pokazao i predao nam u nasledstvo, a na nama samima je koliko cemo sledovati Njegovom primeru. Mozemo mudrovati i izmisljati razne izgovore i kombinacije, ali one nas samo udaljuju i sputavaju na nasem putu ka Bogu, na nasem putu ka potpunom isceljenju duse i tela.

Za nama je prva nedelja Velikog vaskrsnjeg posta, u kojoj smo prinosili Gospodu nase usrdne molitve i dobrovoljna uzdrzanja za oprostaj nasih grehova, u kojoj smo svojim trudima nastojali izgladiti sve nase prestupe pred Bogom i pokazati se kao cisti sasudi u koje ce Bog po neizmernom milosrdju svom spustati svoju blagodat i davati nam snage da vrsimo volju Njegovu u ovom svetu.

Pred nama je naredna sedmica, koja nam takodje pruza priliku da svoje duse ocistimo i izbelimo od primesa bilo svesnog bilo nesvesnog zivljenja protiv Boga i Bozjih zapovesti. Potrudimo se, pa i u narednoj sedmici prinesimo Bogu nase srdacne molitve. Prinesimo Bogu i nasa dobrovoljna uzdrzanja. Prinesimo Bogu i sve ostale dusespasavajudje jevandjelske vrline, da bismo ocistili sami sebe od grehovne prljavstine i pokazali se kao dostojni sluzitelji Bozji.

Neka Bog i Presveta Bogorodica i svi Sveti budu svima nama na pomoci i daju nam snage da umnozimo Bozansku blagodat u dusama svojim, da bismo mogli iz sveg srca i duse uznositi blagodarnost i slavu Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu vavek. AMIN.

.