Propoved

SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE

- PETROVDAN

Sveti apostol Petar rodjen je u Vitsaidi, bio je ribar i prvo se zvao Simon. Gospod mu je dao ime Kif ili Petar (Jn. 1, 42). On je prvi od ucenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavsi: "Ti si Hristos, Sin Boga zivoga" (Mt. 16, 16). Njegova vera se postepeno utvrdjivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar Ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga tesko pokajao i postao potom silni i neustrasivi propovednik Jevandjelja. Posle jedne njegove besede tri hiljade ljudi obratilo se u veru. Propovedao je u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Pomagao je i verom isceljivao ljude. Po zapovesti cara Nerona razapet je na krst, a on sam molio je dzelate da ga raspnu glavom nadole smatrajuci sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod.

Sveti apostol Pavle rodjen je u Tarsu u plemenu Venijaminovu. Najpre se zvao Savle, ucio kod Gamalila i bio farisej i progonitelj hriscana. Kada se cudesno preobratio u veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevandjelja, od granica Arabije do Spanije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, cvrst i stamen u svojoj veri u Gospoda dostigavsi tako savrsenstvo da je mogao reci: "Ne zivim ja, nego Hristos zivi u meni". Posecen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Covek nista ne donosi sa sobom na ovaj svet, draga braco i sestre. Isto tako, odlazeci iz ovoga sveta nista ne odnosi sa sobom od svoje imovine. To je dokaz da, u krajnjoj liniji, nista i nije njegova svojina. I on sam i sve sto ima nalazi se na dlanu Gospodnjem. Sve je Bozja imovina.

Najveci broj ljudi cezne za ugodnostima u zivotu, zbog njih radi i stice materijalna dobra koja bi im trebala olaksati i ulepsati zivot. I kada steknu materijalna dobra, najcesce se dogadja da "vreme istice", da su se priblizili svojoj koncini. Tada svojoj deci tovare isti jaram na vrat i ona nastavljaju zapocetu trku. I tako se to ponavlja iz generacije u generaciju. Ljudi zive i rade, grade dela ruku svojih. Ali, kada je u covekovom zivotu vise dela u slavu ljudsku od onih u slavu Bozju, zivot protice u nemirima, i unutrasnjim - u dusi - i vanjskim - u odnosima medju bliznjima.

Tada se ljudi toboze cude zasto Bog dopusta stradanja i nevolje, za koje okrivljuju sve oko sebe, samo ne one prave krivce - same sebe. Bog je milostiv i dugotrpeljiv i smireno ceka da se popravimo, cesto nas opominjuci i pokazujuci nam Svoju prisutnost u ovome svetu. Ali, mi to ne zelimo da primetimo, a i kada primetimo nastojimo da sto pre zaboravimo. Posle mnogih opomena koje je covek primio a ipak nije promenio svoj nacin zivota, od njega odstupa blagodat Bozja. Tako on ostaje prepusten sebi samome, ali i necistim silama. Pod njihovim dejstvom, za kratko vreme moze da dospe do samog "ruba provalije". Najcesce tek tada, opet po milosti Bozjoj, covek postane svestan svoje zablude. Ako se obrati Bogu i u pokajanju ispovedi svoje grehe, On mu pruza Svoju ruku i izvlaci ga iz nevolje. Ako, medjutim, i dalje ostane uporan u nepokajanju, stradanje se neminovno nastavlja, jos vece nego pre. I to stradanje je zasluzeno i opravdano.

Braco i sestre, preispitajmo sami svoja dela pod lupom Bozjih zapovesti i uvidimo u ciju su slavu uradjena. Jesu li radjena sa blagoslovom Bozjim ili nisu? Da li smo radili dela samo u svoju korist, ili i u korist svojih bliznjih? Da li smo mislili na to da nekoga ne ostetimo ili smo hteli da posto-poto ostvarimo dobitak za sebe? I da se ne nabraja vise, nego da se kratko kaze: jesu li nasa dela radjena u slavu Bozju ili u slavu ljudsku? Prema nasem odgovoru dobicemo odgovor od Boga, bilo blagoslov bilo prepustenost sebi i necistim silama.

Danas slavimo dva velika Bozja coveka, dva Hristova apostola, koji su sva svoja dela radili u slavu Bozju. To su sveti apostoli Petar i Pavle. Oni su hodali zemljom pre 20 vekova, ali su i danas zivi, pomazuci svim hriscanima koji ih slave i ime njihovo prizivaju. Za zivota su sve bili ostavili, posvetivsi se propovedanju Hristove nauke. Oni su, najkrace receno, ziveli Evandjeljem. Postepeno su u njima zamirale ljudske slabosti i sklonosti grehu, a radjale su se nove misli, Hristove naravi. Umirali su grehu, a radjali se za vrlinu. Umirali su za ovaj svet, a radjali se za Nebesko Carstvo. Zbog toga je sv. apostol Pavle govorio: "Ne zivim vise ja, nego Hristos zivi u meni".

Sv. apostol Petar je bio ribar i prvo se zvao Simon, a Gospod mu je dao ime Kif, odnosno Stena, jer je prvi od svih ucenika jasno izrazio veru u Isusa Hrista kao Sina Bozjeg rekavsi: "Ti si Hristos, Sin Boga zivoga!". Njegova vera se postepeno utvrdjivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga tesko pokajao i potom postao silni i neustrasivi propovednik Jevandjelja.

Sv. apostol Pavle se najpre zvao Savle, bio je farisej i progonitelj hriscana. Kada se na cudesan nacin preobratio u veru, postao je vatreni pobornik i propovednik Jevandjelja, od Arabije pa do Spanije. Mnogobrojne nevolje je strpljivo podnosio, cvrst i stamen u veri u Gospoda svoga Isusa Hrista.

Obojica, i sv. Petar i sv. Pavle, postradali su u Rimu, na danasnji dan, u vreme surovog rimskog cara Nerona. Petar je bio razapet na krst, i to po njegovoj molbi glavom okrenutom nadole, jer je sebe smatrao nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Pavlu je, takodje po Neronovoj zapovesti, bila odsecena glava.

Praznujuci ovaj praznik, upamtimo i njegove poruke. Po primeru zivota svetih apostola Petra i Pavla naucimo da je istinska vera u Trojedinog Boga najvaznija u covekovom zivotu, jer je jaca od svih silnika i tiranina ovoga sveta.

Sv. apostoli Petar i Pavle sebe potpuno predase volji Bozjoj, i nama pokazase - zivotom i propovedju - kako i sta treba da radimo da bismo ispunili volju Bozju. Neka nas Blagi Gospod vodi primerom sv. apostola Petra i Pavla i dade nam snage da se ugledamo na njih; da idemo verno za njima vrseci Jevandjelje Hristovo i zajedno sa njima dostignemo vaskrsenje i Carstvo Nebesko. Zato uznesimo najiskreniju zahvalnost sv. apostolima Petru i Pavlu za sve njihove podvige i trudove sto podnesose u ovom svetu od Hristovih gonitelja, uznesimo im zahvalnost sto i danas neprekidno uznose molitve i pomazu svima onima koji idu putem Jevandjelja Hristovog. Neka nas oni brane od svih nevolja i strahota ovoga sveta ispunjenog laznim bogovima, laznim prorocima, laznim uciteljima i laznim spasiocima covecanstva, da ne pokleknemo u svojoj veri, da se ne pokliznemo, da veru ne izgubimo.

Istinit je samo onaj Bog Koji daje coveku besmrtnost i zivot vecni, daje mu Vecnu Istinu, Vecnu Pravdu, Vecni Zivot. A to je samo Gospod nas Isus Hristos.

Zato Njemu slava i hvala, kroz svete apostole Petra i Pavla i sve svetitelje, sada, uvek i u sve vekove. AMIN.

.