NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja peta Velikog posta - Gluvna

Jevandjelje o sluzbi i stradanju

Sina Bozjeg

Zacalo: 47, Marko (10, 32-45)

U vreme ono uzevsi Isus dvanaestoricu poce im kazivati sta ce mu se dogoditi: Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Covecji bice predan prvosvestenicima i knjizevnicima i osudice ga na smrt, i predace ga neznaboscima; I narugace mu se, i sibace ga, i pljuvace ga, i ubice ga, i treci dan vaskrsnuce. I dodjose pred njega Jakov i Jovan, sinovi Zavedejevi, govoreci: Ucitelju, hocemo da nam ucinis sto cemo te moliti. A on im rece: ©ta hocete da vam ucunim? A oni mu rekose: Daj nam da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi s leve, u slavi tvojoj. A Isus im rece: Ne znate sta istete; mozete li piti casu koju ja pijem, i krstiti se krstenjem kojim se ja krstim? A oni mu rekose: Mozemo. A Isus im rece: Casu, dakle, koju ja pijem ispicete; i krstenjem kojim se ja krstim krsticete se; ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je pripremljeno. I cuvsi to desetorica pocese se srditi na Jakova i Jovana. A Isus dozvavsi ih rece im: Znate da oni koji se smatraju vladarima naroda ugnjetavaju ih, i velikasi njihovi zlostavljaju ih. Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoce da bude medju vama veliki, neka vam sluzi; i koji hoce prvi medju vama da bude, neka bude svima sluga. Jer Sin Covecji nije dosao da mu sluze nego da sluzi, i da dade zivot svoj u otkup za mnoge.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

"U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci", reci su, braco i sestre, narodne mudrosti. Ako njeno znacenje prenesemo u svoj zivot, doci cemo do zakljucka da se mali broj nasih muka i nevolja zavrsava junastvom, kao i da je mali broj nasih dobrih dela zavrsio istinskim dobrom. Delo smatramo dobrim samo ako nam donosi neko olaksanje i dobitak u zivotu; a svaku muku i nevolju smatramo nezasluzenom i nepravednom jer zbog nje ne mozemo sebi nesmetano stvarati zemaljska blaga.

Za hriscane ova narodna mudrost ima jos jedan, dublji smisao. U hriscanstvu se pod dobrom smatraju vrline, a pod mukom - iskusenja kroz koja prolaze oni koji zive u vrlinama. Svaka vrlina ima veliku blagodatnu silu koja osnazuje onoga ko zivi njome. Isto tako, svaki greh ima silu da udaljava dusu od Boga i otvara slobodan pristup zlu.

Covek je na sredini i svojim slobodnim opredelenjem izabire ili dobro - vrlinu, ili zlo - greh. Vrlina je dar Bozji koji omogucuje palom coveku da se vrati do svoga dostojanstva. Ona priblizuje i sjedinjuje dusu ljudsku sa Izvorom njenim i omogucuje joj da se hrani i napaja iz Njega.

U danasnjem jevandjelju Spasitelj nam prorocki opisuje Svoje muke koje ce dobrovoljno primiti radi spasenja nasega, kao i najvece cudo koje ce potvrditi Njegovu svemoc a nama otvoriti vrata Carstva nebeskoga.

Poslusajmo Sveto jevandjelje: "Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Covecji bice predan prvosvestenicima i knjizevnicima i osudice ga na smrt i predace ga neznaboscima; i narugace mu se, i sibace ga, i pljuvace ga, i ubice ga, i treci dan vaskrsnuce".

Ovo je poslednje predskazanje stradanja koje je Gospod izrekao ucenicima. Sve se zbilo od reci do reci nekoliko dana kasnije. I ucenici sakupljeni oko svoga Ucitelja osecali su neizbeznost onoga sto im je On prorocki govorio. Ne izdrzavsi iskusenje, dvojica ucenika, braca Jakov i Jovan, "dodjose pred Njega govoreci: Ucitelju, hocemo da nam ucinis sto cemo te moliti".

Gledajuci u duse njihove i citajuci skrivene zelje, radi pouke drugim ucenicima a preko njih i nama, Spasitelj im postavlja pitanje: "Sta hocete da vam ucinim? A oni mu rekose: daj da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi s leve, u slavi tvojoj".

Zbog straha i osecaja skorog rastanka Jakov i Jovan su pali u iskusenje i zatrazili od Ucitelja slavu samo za sebe, ne misleci na ostale ucenike. No, kroz ovu slabost Svojih ucenika Gospod je izoblicio slicne slabosti svih ljudi i pokazao nacin lecenja.

Svi bismo mi, braco i sestre, kad nas snadju nevolje i problemi njih vrlo rado zamenili bezbriznim zivotom. Cesto zaboravljamo ili ne zelimo da razumemo uzroke tih iskusenja, i trudimo se da razdvojimo zivot od stradanja i muka. No nemoguce je razdvojiti ono sto je Bog sastavio a da to ne promeni svoju namenu. Svaki put kad covek uplice svoje ozemljene umne snage u tajnu Bogom stvorene tvari i materije, menja njihovu namenu i time stvara samome sebi, kao i svojim pokolenjima, muku i stradanje. To nam potvrdjuje i velika kriza koju zovu ekoloskom, a koja je u osnovi duhovna.

No vratimo se ponovo na jevandjelsku pricu. Cuvsi pitanje ucenika, Spasitelj im uzvraca pitanjem u kojem se nalazi odgovor na tajnu odnosa vrline i stradanja, greha i kratkotrajnog uzivanja: "Ne znate sta istete; mozete li piti casu koju ja pijem i krstiti se krstenjem kojim se ja krstim?"

Ovo pitanje Gospod je postavio Svojim ucenicima i postavlja svima nama svaki put kada trazimo od Njega pomoc za sebe ili za bliznje. Svaki put kada nesto zatrazimo molitvom od Gospoda, kao da negde lebdi pitanje: Mozete li ispunjavati Moje zapovesti i ziveti zivotom u jevandjelskim vrlinama?

Postavimo sebi ovo pitanje uvek kada zelimo da nam Bog ispuni molbu. Pronadjimo u dusi odgovor; ako je negativan, tada se moramo potruditi da dokazemo Bogu kako nismo koristoljupci koji znaju samo da primaju a nista da daju. I samo ako promenimo svoj zivot i pocnemo ziveti jevandjelskim zivotom, prihvativsi molitvu, post, milosrdje i ostale vrline, moci cemo odgovoriti Hristu na to pitanje onako kako su odgovorili apostoli Jakov i Jovan: "Mozemo". Odluku o takvoj promeni u svome zivotu ne treba odlagati za "neka bolja vremena", naprotiv; treba odmah poceti sa sakupljanjem neprolaznog blaga na Nebu i gradjenjem vecnog obitalista u Carstvu Nebeskom. U suprotnom, sami cemo biti uzrocnici svojih nevolja i beda.

Svakome od nas je, dakle, data sloboda izbora, a sa njome i velika odgovornost za spasenje duse u carstvu Bozjem ili vecne muke u paklu ognjenom. Razmislimo dobro o svemu ovome i zavapimo svom Andjelu Cuvaru da nam pomogne i da prinese Gospodu Bogu nase molitve, nase dobrovoljne zrtve i nas vrlinski, jevandjelski zivot - kao miomirisni kad.

I kroz celu narednu sedmicu se jede biljna hrana spremljena na vodi.

Neka nas Bog ukrepi i dade nam snage da "postimo post ugodni." Njemu Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je slava vavek.

AMIN.

.