NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja prva Velikog posta
- Cista - Pravoslavlja
Jevandjelje o Gospodu Sveznajucem i coveku bez lukavstva
Zacalo 5,
Jovan (1, 43 - 51)
U ono vreme namisli izaci u Galileju, i nadje Filipa, i rece mu: hajde za mnom. A Filip bjese iz Vitsaide iz grada Andrijina i Petrova. Filip nadje Natanaila, i rece mu: za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nadjosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I rece mu Natanailo: iz Nazareta moze li biti sto dobro? Rece mu Filip: dodji i vidi. A Isus vidjevsi Natanaila gdje ide k njemu rece za njega: evo pravoga Izrailjca u kome nema lukavstva. Rece mu Natanailo: kako me poznajes? Odgovori Isus i rece mu: prije nego te pozva Filip vidjeh te kad bijase pod smokvom. Odgovori Natanailo i rece mu: Ravi! ti si sin Bozij, ti si car Izrailjev. Odgovori Isus i rece mu: sto ti kazah da te vidjeh pod smokvom zato vjerujes; vidjeces vise od ovoga. I rece mu: zaista, zaista vam kazem: otsele cete vidjeti nebo otvoreno i andjele Bozje gdje se penju i silaze k sinu covjecjemu.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Gledajuci prirodu oko sebe, covek zeli da makar na tren bude njen sastavni deo, da samo malo udje u njene zivotne tokove i povrati sebi toliko zeljeni zivotni dah mira i slobode. Cezne dusa ljudska za nepomucenim zivotom prirode, cezne i silno zeli da ga povrati, ali nikako da pronadje nacin, nikako da otvori dveri uma okovanog raznim zemaljskim zivotnim obavezama, koji joj ne dopustaju da se prostre dalje od tela i onoga sto je vezano za telo. A priroda, puna zivota i radosti, smireno zivi svoj zivot koji joj njen Tvorac podari. Covek pokusava da promeni te prirodne tokove i prilagodi ih svom neprirodnom zivljenju i uvek biva razocaran. Svaki put kada se uplete u prirodu on unisti zivot u njoj, ne razumevajuci njene istancane zivotne tokove koji opet iznova obnavljaju ono sto covek unisti. I tako covek biva vecni gubitnik u borbi sa prirodom koju njen Tvorac - Bog obnavlja i iznova je stavlja pred ljude ne bi li se oni opametili i dosli do spoznaje Njegovog prisustva.
Slicno biva i sa dusom ljudskom, u kojoj se isto nalazi vecna zivotna sila od Boga udahnuta u nju. I tu isto um ljudski koji ne zna za vrednosti duse narusava silu zivota i nastoji da unese promene u dusu. Ali i tu uvek ostaje razocaran, jer svaka promena izaziva ranu na dusi koja je stesnjava i prisiljava da preko savesti upozorava coveka da svoj um usmeri ka Onome Koji ju je udahnuo u telo. Ako um ljudski ne zeli da slusa upozorenja savesti, onda dusa vidljivo projavljuje svoje rane na telu i covek biva bolestan.
Cim covek pocne da dobrovoljno izvrsuje zapovesti Bozje, on otvara kapiju srca svoga i duse svoje za useljenje Bozje sile - blagodati u srce i dusu svoju, koja omogucuje usadjenoj klici bozanskog razuma i vida da se razvija, raste i buja do punoce rasta Hristova.
Ispunjavajuci zapovesti Bozje covek unosi u dusu svoju blagodatne darove Bozje koji dusu hrane i jacaju i rasprostiru silu zivota po citavom telu. Tada telo biva zdravo, a dusa radosna i puna ceznje za Tvorcem svojim od koga je potekla. Um ljudski biva takodje obuzet osecajima duse te vise ne zeli da se prostire po duhovno praznim dogadjajima i zivotnim obavezama ovoga sveta, nego i on cezne za Bogom i onim gde se oseca prisustvo Bozje. U svakom dogadjaju trazi Boga i Njegovo prisustvo i neprestano se moli Bogu da ga hrabri i krepi u iskusenjima. Molitvom dolazi sve blize Bogu, dok se ne sjedini sa Njime i obozi se.
Kada covek ocisti dusu svoju i um svoj molitvom, nastoji da prosiri to stanje Bozjeg prisustva i na telo svoje. Telo tada ukrocava postom da ne opterecuje i ozemljuje um koji je ispunjen mislima i ceznjom za Bogom i tako omogucuje nesmetano prostiranje duse po citavom bicu svome.
Danasnje jevandjelje nam takodje pokazuje jedan primer ispunjavanja zapovesti Bozjih i dejstva blagodatne sile koja je isijavala iz Hrista.
Posto su apostoli Andrej, Petar i Filip dobrovoljno posli za Hristom privuceni tom istom blagodatnom silom, apostol Filip, kao i Andrej prethodno, zeli da privede i svoga brata Natanaila ka Hristu. Sa tim ciljem on odlazi kod brata svoga i pod smokvom mu upucuje reci: "Za koga Mojsej pisa u zakonu i proroci, nadjosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta".
Znajuci za osobinu svoga brata o apsolutnom postovanju i ispunjenju istine, Filip mu navodi reci iz Zakona i proroka. Ali ni to nije bilo dovoljno da uveri Natanaila, koji odgovara: "Iz Nazareta moze li biti sto dobro?" Posto je osetio dejstvo blagodatne sile Hristove, Filip predlaze bratu svome: "Dodji i vidi", a Natanailo odmah podje da se uveri u pricu i ocaranost Filipovu. Kada je Hristos ugledao bracu da dolaze, obrati se Petru i Andreju recima: "Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva".
Gledajuci Svojim bozanskim okom u svaki kutak duse i zivota Natanailova, Spasitelj izrice svedocanstvo, cime iznenadjuje i Natanaila i ostale apostole sakupljene oko Njega.
Povrativsi se od prvog trenutka iznenadjenja Natanailo postavlja pitanje Spasitelju: "Kako me poznajes?" Ovim pitanjem Natanailo potvrdjuje Hristovo svedocanstvo izreceno za njega. On ne obraca paznju na Hristovu hvalu, nego trazi istinu. I dobiva odgovor koji je najmanje ocekivao: "Pre nego te pozva Filip, vidieh te kad bijase pod smokvom". To otvara oci duse njegove te on izgovara reci koje moze izgovoriti samo cista dusa i um prosvecen Bozjom blagodacu: "Ravi! ti si sin Bozji, ti si car Izrailjev".
Zapazimo ovde, braco i sestre, kako je neizmerno dejstvo Bozje sile - blagodati, kako se preobrazava dusa ljudska kada je ona poseti, kako se obnavlja prvobitni i prvosazdani lik duse ljudske kada blagodatna sila probudi klicu bozanskog razuma i vida u njoj.
Potrudimo se i mi da omogucimo nesmetan ulazak blagodatne sile u dusu svoju, potrudimo se nasim zivotom po Bogu i sa Bogom da, kao i apostol Natanailo, dozivimo preobrazenje duse svoje, da dozivimo prisustvo Bozje u dusi i srcu svome.
Ne dozvoljavajmo prolaznim i laznim zemaljskim osecajima i obavezama da nam okivaju i porobljuju dusu, vec molitvom upravljajmo svoje dusevne sile ka Bogu, obuzdavajmo telo svoje postom i ispunjavajuci zapovesti Bozje cvrsto stanimo na usku stazu hriscanskih vrlina i ljubavi prema Bogu i bliznjemu, koje odvode one koji ih vrse u tiho pristaniste koje Bog ugotovi onima koji Ga ljube.
Za nama je prva sedmica Velikog vaskrsnjeg posta, za nama je vreme u kojem smo svojim dobrovoljnim uzdrzanjima otvarali kapiju dusa i srca nasih za ulazak Bozje sile blagodati. Danas ce oni koji su se spremili za svetu Tajnu Pricesca primiti tu blagodatnu silu i doci do spoznaje bozanske slobode i mira u dusi. Ona ce uzrastati u nama onoliko koliko mi sa svoje strane budemo ulagali napore da je zadrzimo. Bice silnija i jaca ako smo u svetoj Tajni Ispovesti kazali Bogu, preko svestenika, sva svoja sagresenja, ako smo se iskreno i potpuno pokajali za njih i ako budemo nastojali da ih ne cinimo ponovo. Blago onima koji su svojim zivotom u jevandjelskim vrlinama, molitvom i postom, u protekloj sedmici ocistili svoje duse i tela i danas dostojno primili Sveto Pricesce i osetili mir i slobodu u dusi svojoj.
Pred nama je naredna sedmica Velikog posta, koja zadrzava ista pravila kao i prethodna u pogledu uzdrzanja: u sve dane od ponedeljka do subote uzima se hrana biljnog porekla spremljena na vodi. U subotu, ako se u nedelju ne pricescujemo, jede se biljna hrana spremljena na ulju, a ako se pricescujemo u nedelju, onda se uzima biljna hrana spremljena na vodi.
Danasnja nedelja se jos zove i NEDELJA PRAVOSLAVLJA.
Od samog pocetka Crkva je imala mnogo neprijatelja koji su se protiv nje borili ognjem i macem, nasiljem i novcem, ratom i perom, propagandom i knjigom, pocevsi od Izrailjaca, mnogobozaca i bezboznika rimskog doba pa do savremenih ateista. Ljudi su neprestano pokusavali da Crkvu zamagle svojim ogranicenim idejama, mislima, umovanjima i zabludama. Nasuprot svemu tome, Crkva je iz magle ljudskih zabluda izlazila uvek cista kao sunce iza oblaka, i dalje sve osvetljavala zagrevajuci ljudska srca i duse.
Na danasnji dan 843. godine, u devetom veku, za vreme blagocestive i svete carice Teodore i njenog sina Mihaila, a po odluci Otaca svetog Vaseljenskog Sabora, proslavljena je pobeda Crkve nad jereticima ikonoborcima. Milioni zrtava kroz 120 godina progona su pali za dokaz istine ikonopostovanja i rusenje jeresi idolopoklonicke koju jeretici izmislise svojim ogrubelim i ozemljenim umovima.
Kada je Bog sisao u ovaj svet, Gospod Hristos, On je postao vidljiv za sve ljude. I gledajuci Njega mi gledamo Zivoga Boga. On je zivi Lik Bozji u svetu. Ikona Bozja u svetu (Kol. 1, 15). I braneci tu zivu Ikonu Bozju u ovome svetu, Pravoslavna Crkva je odbranila coveka, odbranila coveka u Hristu. On, Bog, postao je covek, da bi u nama ljudima pronasao Ikonu Bozju, zivu Ikonu Bozju koju smo mi zatrpali gresima i strastima, unakazili je, izgrebali je svojim porocnim zivotom.
Zato je nedelja Pravoslavlja jedna vrsta duhovne smotre za sve clanove Pravoslavne Crkve. Ovo je dan kada svako od nas treba da se zapita: sta sam ja doprineo svojim zivotom i radom, sta recima, sta delima, sta posecivanjem bogosluzenja, misionarenjem, sirenjem reci Gospodnje putem crkvene stampe, sta prilozima crkvama i manastirima, sta milosrdjem i prastanjem - svome duhovnom uzrastanju i proslavljanju imena Bozjeg u ovome svetu?
Neka nam Bog bude na pomoci i neka nam da snage da budemo Njegovi istinski sledbenici. Njemu neka je slava vavek.
AMIN.
.