NEDELJNA

PROPOVED

Nedelja sesta Velikog posta

Cvetna nedelja

Zacalo 41,

Jovan (12, 1-18)

A Isus prije Pashe na sest dana dodje u Vitaniju gdje bjese Lazar sto umrije, koga podize iz mrtvijeh. Ondje mu pak zgotovise veceru, i Marta sluzase, a i Lazar sjedjase s njim za trpezom; a Marija uzevsi litru mnogocjenoga mira pomaza noge Isusove, i otra kosom svojom noge njegove; a kuca se napuni mirisa od mira. Onda rece jedan od ucenika njegovijeh, Juda Simonov Iskariotski, koji ga poslije izdade: zasto se ovo miro ne prodade za trista grosa i ne dade siromasima? A ovo ne rece sto se starase za siromahe, nego sto bjese lupez, i imase kovcezic, i nosase sto se metase u nj. A Isus rece: ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mojega pogreba; jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda. Razumije pak mnogi narod iz Judeje i dodjose ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kojega podize iz mrtvijeh. A glavari svestenicki dogovorise se da i Lazara ubiju, jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i vjerovahu Isusa. A sjutradan mnogi od naroda koji bjese dosao na praznik, cuvsi da Isus ide u Jerusalim uzese grane od finika i izidjose mu na susret, i vikahu govoreci: Osana! blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev. A Isus nasavsi magare usjede na nj, kao sto je pisano: Ne boj se, kceri Sionova, evo car tvoj ide sjedeci na magaretu. Ali ovo ucenici njegovi ne razumjese prije: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuse da ovo za njega bjese pisano, i ovo mu ucinise. A narod svjedocase koji bjese prije s njim kad Lazara izazva iz groba i podize ga iz mrtvijeh. Zato ga i srete narod, jer cuse da on ucini ovo cudo.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Otkud poklici u Jerusalimu danas? Otkuda ta klicanja? Ustalo je sve, i staro i mlado, da slavi cuvenog ucitelja iz Nazareta: deca vicu, deca proslavljaju Gospoda, a On skroman jase na magaretu. Ti ljudi i ta deca Ga pozdravljaju drevnim pozdravom kojim su se Jevreji obracali samo caru: "Osana! Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visinama".

Sta znaci sve to: mnostvo ljudi, palmove grancice, gromki pozdravi namenjeni samo caru, likujuca radost? Zasto se svake godine secamo tog dogadjaja sa takvom radoscu kao da i sami stojimo na ulicama svetog grada, i cekamo Hrista, i srecemo Ga, i radujemo Mu se pozdravljajuci ga tim pozdravom, tim vecnim "Osana?"

On, Kome su Nebesa presto a zemlja podnozje nogama Njegovim, On, eto, ulazi jasuci na magaretu u sveti grad Jerusalim. Narod ga susrece, prostire haljine svoje po putu, zasipa ga cvecem, grancicama od finika, od smokava. Sta se to desilo? Gle, koliko juce fariseji i sadukeji prave planove kako da pogube Isusa. Smeta im Isus, smeta im Njegova dobrota, smeta im Njegova bozanska sila. A danas narod taj nikoga ne slusa, nego klice: "Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev". Sta se desilo?

Desilo se, braco i sestre, ogromno i nevidjeno cudo. Narod je prisustvovao cudu kakvo ovaj svet video nije. Gospod je vaskrsao Lazara iz groba, pozvao ga iz groba, i ustao je mrtvac, a vec bio poceo da se raspada i zaudara. Culi ste u danasnjem Svetom Jevandjelju, narod koji je bio sa Njim i prisustvovao tom cudu kada Hristos pozva Lazara iz groba, i vaskrse ga iz mrtvih, taj narod Ga presrece sada u Jerusalimu zasipajuci Ga cvecem.

Zbog tog cuda Jerusalim se danas veseli i presrece Pobeditelja smrti, Gospoda Hrista. Nikad se nije videlo da mrtvac koji se raspada i zaudara - vaskrsne. Spasitelj je vaskrsao dotad kcer Jairovu. Kad je umrla, On ju je uhvatio za ruku i rekao: "Devojko, ustani!" I ustala je devojka. On je vaskrsao i sina nainske udovice, koga su nosili da sahrane. "Momce, tebi govorim, ustani!" I ustalo je momce. Ali da vaskrsne nekog coveka koji se raspada, koji vec pocinje da zaudara, e to je vec nevidjeno cudo na ovoj zemlji Bozjoj. Sta nam to cudo kazuje? Kazuje nam da je smrt za Gospoda Hrista san. San iz koga budi mrtvo telo, kao sto majka budi svoje cedo iz kolevke u kojoj spava. Smrt je san. Eto, to je danasnja Blaga vest, Blaga vest velikog praznika Cveti.

Eto sta mi danas slavimo. Slavimo taj veliki dar, tu veliku silu sto nam je Gospod Hristos dao, slavimo najvecu Blagovest roda ljudskog. Blagovest da je smrt postala san otkako je Gospod Hristos pobedio smrt vaskrsnuvsi Sebe iz mrtvih, a pre toga vaskrsnuvsi Lazara. Zato tolika radost u nama i medju nama, zato sa cvecem kao simbolom radosti docekujemo Gospoda.

Sa cvecem kao simbolom radosti praznujemo Pobednika smrti, cvecem kao simbolom vrlina svojih kojima treba da procvate svaka dusa hriscanska jos u ovome svetu. U danasnjim divnim praznicnim pesmama neprekidno bruje saveti i pouke. Veli se: mi danas srecemo Gospoda Hrista cvecem nase vere, cvecem nase molitve, zaspimo ga cvecem naseg milosrdja, nase smirenosti, nase krotosti, naseg jevandjelskog zivota.

Praznujuci pobedu nad smrcu mi praznujemo nasu vecnu radost. Ta vecna radost neka bude u dusama svih nas i neka predje na sve ljude svih svetova, da se svi raduju najvecoj pobedi ucinjenoj za coveka i u ime coveka, pobedi odnesenoj Jedinim Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom. Tu veru cuvajmo, tu radost gajimo u svojoj dusi, jer sa tim je covek vecno bice i besmrtno bice, jaci od svih smrti, jaci od svih djavola.

"Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim, radujte se" (Fil. 4,4) - porucuje nam apostol Pavle u danasnjem svetom Apostolu. Ali, sveti Apostole, nas gone, nas muce, nas ubijaju, na nas salju bezbrojne smrti... "Opet vam velim: radujte se!" Jer vi, vi hriscani znate i osecate da je za vas smrt postala san. Sta ona moze vama uciniti? Nista, ni u jednom od ljudskih svetova. Vi imate silu bozansku, silu Hristovu. Vi pobedjujete sve grehe kao senke, sve smrti kao senke, sve djavole kao senke. Sad se radujte. Tu vlast, tu moc nema niko od ljudi osim hriscana, osim slugu Bozjih - veli Apostol. Gospod je blizu, otkako je dosao u ovaj svet i postao covek. "Gospod je blizu svakoga od nas, ne brinite se nista" (Fil. 4,6), dodaje sveti Apostol. Sto se brines, covece? Bezbroj smrti napalo je na tebe? Tu je Gospod, Jedini Pobeditelj smrti i greha. Sto se bojis smrti? Napali te djavoli sa svih strana? Sto se bojis djavola? Gospod je tu pored tebe! Ne brini se ni za sta. Samo Mu kazuj muke u molitvama svojim.

Molitva je jezik pokajanja, nebeski jezik covekove duse k Bogu. Sveti Grigorije Bogoslov blagovesti: Moliti se treba cesce nego disati. Medju svetim vrlinama molitva je nas svedrzitelj, i u ovom i u onom svetu, i nas bogomudri voditelj, i kroz ovaj i kroz onaj svet. Molitva je najdarovitiji horovodja u horu nasih misli, u horu nasih osecanja i u horu nasih zelja i namera. Pravi hriscanin je sav molitva, jer ona ga neprekidno i neprestano predaje Vaskrslome Gospodu Hristu, Koji vascelo bice ispunjuje sve novim i novim bogatstvima Neba i heruvimskim radostima Vecnoga Zivota.

Eto, to se trazi od nas, braco i sestre, a nista lakse od toga. Kazimo muke svoje strasne Gospodu, verom i molitvom iznosimo muke pred lice Njegovo. Gospod Blagi, Vaskrsitelj Svemilostivi, vaskrsnuce nas iz svakog greha, iz svake smrti, iz svakog nase muke i bolesti, iz svakog naseg pakla. Zivot Vecni postao je blizi nama, Istina Vecna, Pravda Vecna, Dobro Vecno. Sve sto je Bozje postalo je blize coveku negoli smrt. Zato smrt nema vlasti nad nama hriscanima! Zato pobedjujemo smrti kao senke! Zato djavoli nemaju vlasti nad nama, pobedjujemo ih kao senke.

Cveti su zaista Praznik cveca vecnoga. U vecni cvecarnik zemlja je pretvorena otkako je Gospod sisao u ovaj svet i pobedio smrt. U divnim pesmama i molitvama ovih dana mi neprekidno pevamo: Gospode, kad su te deca u Jerusalimu srela grancicama i cvecem, eto i mi da Te sretnemo cvecem vrlina nasih, cvecem vere, cvecem ljubavi, cvecem molitve, cvecem posta, cvecem milostinje, milosrdja i svih svetih vrlina. Sve je to divno rajsko cvece koje raste u dusama nasim otkako je Gospod u ovome svetu, otkako je dao veru Svoju nama, veru u Njega.

Neka nam ovaj veliki sveti Praznik, molitvama Presvete Bogomajke i svetih Apostola, i pravednog Lazara Vaskrslog i njegovih svetih sestara Marte i Marije, daje neprekidno sile i moci da mi negujemo cvece svih svetih vrlina u svojim dusama.

Gospode Vaskrsli, prikloni uho Tvoje i uslisi nase molitvene vapaje. Daj nam Tvoju silu i moc da vrsimo svaku svetu vrlinu i preko nje sadimo vecni cvecarnik u dusama nasim.

Tebi sa Tvojim Bespocetnim Ocem i Presvetim i blagim Zivotvornom Duhom neka je slava vavek.

Amin.

.