NEDELJNA

PROPOVED

NEDELJA SIROPUSNA

Jevandjelje o postu

Zacalo: 17,

Mt. (6, 14 - 21)

Ako oprastate ljudima grijehe njihove, oprostice i vama otac vas nebeski. Ako li ne oprastate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac vas nece oprostiti vama grijeha vasijeh. A kad postite, ne budite zalosni kao licemjeri; jer oni nacine blijeda lica svoja da ih vide ljudi gdje poste. Zaista vam kazem da su primili platu svoju. A ti kad postis, namazi glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gdje postis, nego otac tvoj koji vidi tajno platice tebi javno. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje ni moljac i rdja kvari, i gdje lupezi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gdje ni moljac ni rdja ne kvari, i gdje lupezi ne potkopavaju i ne kradu. Jer gdje je vase blago, ondje ce biti i srce vase.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Prethodne tri nedelje sveta Crkva Pravoslavna je preko Spasiteljevih prica o Mitaru i fariseju, Bludnom sinu i Strasnom Sudu pripremala svoju duhovnu decu i duhovno i telesno za veliki Vaskrsnji post koji pocinje od sutra.

Danasnjom jevandjelskom pricom, pricom o postu, zavrsava pripremni period i pocinje delatni deo onoga za sto smo se pripremali.

No, poslusajmo sto nam Spasitelj porucuje: "Ako oprostite ljudima sagresenja njihova, oprostice i vama Otac vas nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagresenja njihova, ni Otac vas nece oprostiti vama sagresenja vasih".

Ovo je jasno uputstvo i zapovest Hristova.

Prvo sto treba svako od nas da ucini jeste da od sveg srca oprosti ljudima sve i sva sto ga je snaslo od losih, bilo svesnih bilo nesvesnih, dela covekovih prema njemu. Dok god to ne ucini, niko ne moze napraviti ni najmanji korak prema Bogu i od Njega dobiti oprostaj za svoje grehe. Tek kad oprostimo mozemo se nadati oprostaju, tek kad posaljemo milost svoju ljubavlju prema bliznjemu mozemo ocekivati isto od Boga za sebe.

Jedno dobro delo otvara mogucnost izvrsenja drugoga, jedna vrlina omogucuje drugoj da otvori svoju kapiju i bude ispunjena.

Kao sto se ne mozemo nadati urodu ako ne posejemo ili posadimo seme, isto tako ne mozemo da se nadamo ni oprostaju nasih grehova ako pre toga ne oprostimo ljudima njihove grehe prema nama. Oprostaj nas ljudima jeste seme, a oprostaj Bozji nama jeste urod. Kao sto seme ne donosi urod ako se ne poseje ili posadi, isto tako ni oprostaj nasih grehova od Boga ne moze biti ispunjen ako mi pre toga ne oprostimo ljudima njihove grehe prema nama.

Kad oprostimo grehe jedni drugima, tek tada mozemo krenuti u ostvarenje druge vrline za koju nam Spasitelj daje uputstvo u danas procitanoj jevandjelskoj prici:

"A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokazu ljudima kako poste. Zaista vam kazem da su primili platu svoju".

Ako nije usmeren zadobijanju spasenja i vecnog zivota u Carstvu nebeskom i ukrocenju strasti, post promasuje svoju namenu i svrhu i biva beskoristan i besplodan. Sve sto ima za cilj ljudsku hvalu i postovanje pred Bogom je nistavno i bezvredno, sve sto ljudi pohvale po nasoj unutrasnjoj zelji "prima platu svoju" i nema koristi po dusu nasu.

Nije ni najmanje vazno da ljudi znaju i vide da covek posti, bolje je da ne vide i ne znaju, jer onaj ko istinski posti i ne ocekuje nagradu od ljudi, vec od Boga.

Sta mogu da daju oni koji i sami ocekuju sve od Boga kao i covek koji posti?

Pravi i dusespasavajuci post je prirodna bogocovecanska posledica unutrasnjeg hristoceznjivog pokajnickog raspolozenja; u njemu nema niceg izvestacenog, licemernog, sujetnog, laznog... Po recima Spasiteljevim:

"A ti kad postis namazi glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gde postis, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratice tebi javno".

Treba da se trudimo, po nasim mogucnostima, da setno i pokajnicko raspolozenje ne vide ljudi, no ako ga i vide, neka je iskreno i od srca, i neka nema za cilj pohvalu i slavu ljudsku.

Vazno je da Bog vidi i zna. A Bog ce videti u svakom slucaju, od Njega se ne moze nista sakriti. Sto ljudi ne vide - vidi Bog. No sto Bog sada vidi, videce i svi ljudi na dan Strasnoga Suda, kada ce na ocigled sviju biti javno nagradjene tajne vrline.

Zato, braco i sestre, budimo mudri i od sutra pocnimo sa istinskim i dusekorisnim postom. Pocnimo da cistimo nase duse i tela od nanosa greha koji su nastali zbog nasih svesnih ili nesvesnih dela protiv Boga i Njegovih zapovesti.

Sakupljajmo nasim dobrovoljnim uzdrzanjima od hrane i pica, od gresnih misli, pomisli, zelja, osecaja i dela neprolazna vecna blaga na nebu i ispunimo zapovest koju nam Spasitelj nas dade na kraju danasnje price:

"Sabirajte sebi blaga na nebu, gde ni moljac ni rdja ne kvari i gde lupezi ne potkopavaju i ne kradu".

Nemojmo dopustiti da zanemarimo mogucnost koja nam se pruza i koju je sveta Crkva ustanovila i blagoslovila po primeru Spasitelja naseg Gospoda Isusa Hrista, koji je Sam postio cetrdeset dana i cetrdeset noci nista ne jeduci i pijuci u Zajordanskoj pustinji. Tako i mi trebamo da postimo. Istina, ne kao Spasitelj nas - nista ne uzimajuci cetrdeset dana i cetrdeset noci - vec onako kako nam to sveti Oci ostavise u amanet i cime se i oni sami spasise po milosti Bozjoj.

Prva tri, dva ili jedan dan naredne sedmice, po primeru Spasitelja, nista ne uzimati ni od hrane ni od pica. Od srede ili od utorka uzimati biljnu hranu spremljenu na vodi u corbastom obliku jedanput dnevno. Oni koji rade teske fizicke poslove neka uzimaju dva ili tri puta dnevno takodje biljnu hranu spremljenu na vodi u corbastom obliku. U subotu, ako se u nedelju ne pricescujemo, uzima se biljna hrana spremljena na ulju dva puta dnevno. Ako se pricescujemo u nedelju, onda uzimamo biljnu hranu spremljenu na vodi dva ili tri puta dnevno. U nedelju se uzima biljna hrana spremljena na ulju. U sve dane ne upotrebljavati silovita pica i opijati se, vec gasiti zedj vodom ili sokom.

Neka nam Bog bude milostiv i neka nas ukrepi u nasim dobrovoljnim naporima za spasenje dusa nasih.

Neka nas zastupnicke molitve Presvete Bogorodice i svih Svetih ucine stabilnima i nepokolebljivima da svi skupa proslavimo Oca i Sina i Svetoga Duha sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

.