NEDELJNA
PROPOVED
Nedelja treca Velikog posta -Krstopoklona
Blagovesti
Zacalo: 3, Luka (1, 24-28)
U dane one, zace Jelisaveta zena Zaharijina, i krijase se pet mjeseci govoreci: tako mi ucini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora medju ljudima. A u sesti mjesec posla Bog andjela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret k djevojci isprosenoj za muza, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bjese ime Marija. I usavsi k njoj andjeo rece: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju zenama.
U IME OCA I SINA
I SVETOGA DUHA
Velika je tajna danas objavljena svetu, tajna kojoj se i Andjeli dive: tajna da je ljudsko bice uzdignuto iznad Heruvima i Serafima kroz Presvetu Bogomajku. To znaci da je Gospod stvorio coveka za vecu cast od andjelske, za uzviseniji zivot od andjelskog i arhandjelskog.
Covek je stvoren da pomocu Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice postane nadheruvimsko bice, nadandjelsko bice, da zivi u vecnim bozanskim Istinama, Radostima i Blazenstvima. Sve to, braco i sestre, donosi nam danasnji veliki i sveti Praznik Blagovesti, Blagovesti Presvete Bogorodice.
Culi smo reci iz danasnjeg Evandjelja Svetog Arhistratiga Bogorodici: "Raduj se, Blagodatna, Gospod s tobom!" Andjeli se cude, Gavrilo sa trepetom prenosi tu vest, tu Blagu Vest Presvetoj Djevi. Kao da veli: Onaj Koga nebesa ne mogu obuhvatiti, Bog i Gospod, Koga sva vaseljena ne mogu obuhvatiti, eto, Ti ces Njega roditi! Tu staje svaki um, i andjelski i ljudski. "Ti ces Njega roditi i postati Bogorodica i On ce spasti svet". Od koga? Od smrti, od djavola, od greha. Ne samo to, Gospod Hristos donece mnogo vise rodu ljudskome. Donosi blaga i bogatstva kakva um ljudski zamisliti ne moze, blaga i bogatstva kakva srce ljudsko naslutiti ne moze, blaga i bogatstva kakva oko ljudsko videti ne moze u ovome, a ni u onome svetu, sagledati sve krajeve svih tih blaga, svih tih bogatstava koje je Gospod Hristos doneo nama ljudima na zemlji postavsi covek.
Zato se na ovaj veliki sveti praznik mi klanjamo i molimo Presvetoj Bogomajci, toj Sveradosti nasoj, da se neprekidno moli Sladcajsem Sinu Svom, Jedinom Istinitom Bogu i Gospodu Hristu, za rod ljudski, za svako ljudsko bice, za svako stvorenje na svetu, za svaku pticu, za svaku zivotinju, za svaku travcicu, za svaku zvezdu, jer sve je bez Nje potonulo u smrt i u greh i u tamu, a sa Njom sve se to dize iznad smrti, iznad greha, i hrli i leti ka Nebeskim svetovima. Neka nas Ona, jedina Cista i Preblagoslovena Bogorodica, Svemilostiva Majka svih ljudskih bica, vodi neprekidno i rukovodi kroz nas svakodnevni zivot, kroz svaki dan i svaku noc, a da bismo mi celim svojim zivotom sluzili Gospodu, Jedinome Istinitome Bogu, Isusu Hristu, u svima svetovima i tako spasili sebe od greha, od smrti, od djavola, od pakla, i vecno sluzili cudesnom Gospodu Isusu.
Mi hriscani zivotom svojim nosimo Blagovest Hristovu kroz ovaj svet. Blagovest da je Bog postao covek i ostao u nasem svetu, ostao u Crkvi svojoj, i daje nam sva sredstva da pobedimo sve sto je protiv coveka, sve sto je protiv nas, a to je greh, smrt i djavo. Silu pobede nad tim daje nam Vaskrsli Gospod Hristos, Cijem Vaskrsenju mi hitamo i Njime se hvalimo. Zato mi i kada hiljade smrti jurisaju na nas, ponavljamo sa apostolom Pavlom njegov savet i njegovu poruku hriscanima: "Radujte se u Gospodu, i opet velim, radujte se!" Ko je vise prepatio i pretrpeo od apostola Pavla? A gle, stalna radost nosi ga kroz ovaj svet. To je vera u Gospoda Hrista. To je sila vere. To svedocanstvo svih Svetitelja, na prvom mestu Presvete Bogomajke, Koja nam je Gospoda rodila.
Rodivsi Gospoda Hrista, ona je osigurala spasenje svima nama. Zato je Praznik Blagovesti Njen praznik, jer da nije bilo Nje, ne bi ni Gospod dosao u ovaj svet. Ona je posle Hrista ostvarila u ovome svetu Njegovo Sveto Jevandjelje. Ona sva bezgresna, poput Sina Svog Koga je rodila, Gospoda Hrista, toliko sveta, svetija od Heruvima i Serafima. Kako su divne i potresne pesme kada opisuju kako sveti Arhistratig Nebeskih Sila Gavrilo, bezgresni Andjeo Bozji, sa strahom pristupa ljudskom bicu Bogorodici, prvom ljudskom bicu bez greha u telu. U tome je velicina Presvete Bogomajke. Kroz Nju je ljudska priroda uzneta iznad andjelske prirode. Tako je proslavljen covek u Presvetoj Bogomajci.
Da, svima nama hriscanima dati su svi darovi nebeski. U Crkvi Hristovoj nema razlike izmedju bogatasa i siromaha, izmedju ucenog i neucenog. Ona daje sva bogatstva Hristova svakome coveku, svakome hriscaninu. A mi sta dajemo od sebe za ta bogatstva? Samo trud i napor. Samo dobru volju. Nista se od nas ne trazi osim cistog srca i resenosti i odlucnosti da ne trpimo greh u sebi. Treba da budemo u svakom slucaju hodeca Jevandjelja, ziva Jevandjelja Hristova, zive Blagovesti.
Kazemo: Mi ne mozemo da pobedimo smrt. Vaistinu mozemo! Pobedivsi svoje grehe, mi, ustvari, pobedjujemo smrt. Jer "greh stvara i radja smrt" (Jak. 1, 15), veli se u svetom Jevandjelju. Kada greh radja smrt? Onda kad se ne borimo protiv greha.
Nama cesto puta gresi izgledaju mali, sitni i neznatni. Opsovacu, sta je to? Pa bludno pogledati, pa ni to nije nista; pa slusati rdjave pesme, ni to nije nista; pa povladjivati rdjavim ljudima; pa tudje grehe pravdati; pa ogovarati, zavideti - sve su to gresi koji nama, ako nismo budni, izgledaju sitni i mali. Ali, kada ti gresi sazru, oni donose smrt! Kada je zavist sazrela u dusi jevrejskog naroda, jevrejski narod je izdao Boga Hrista. Eto sta je zavist, koja u pocetku izgleda nista, sitna strast. Gnev, o koliko puta se dnevno svaki od nas gnevi? A gnev je preteca strahota. Ako mi ne suzbijamo gnev, moze nas uvesti u svaki zlocin.
Zato se uvek, uvek, i na kolenima molimo Presvetoj Bogomajci, toj Radosti nad radostima roda ljudskog, toj svetinji nadarhandjelskoj i nadandjelskoj, da nam Ona bude uvek Zastitnica i Vodj i rukovodj kroza sav zivot i u ovom i u onom svetu, da bi sav nas zivot bio hvala i slava Jedinom Istinitom Bogu, Gospodu Isusu Hristu.
Danas slavimo ne samo praznik Blagovesti, nego i Krst Gospodnji. Danasnja nedelja, treca u Velikom postu, jeste Krstopoklona. Krst je vidljivo svedocanstvo najvece pobede dobra nad zlom, pobede vrline nad porokom, pobede pravde Bozje nad ljudskom nepravdom, pobede zivota nad smcu. Na njemu je Spasitelj nas dobrovoljno, iako bezgresan, primio najstrasnije muke, ne radi Sebe, vec radi citavog roda ljudskog, te je Svojim stradanjem osvetio i osilio Krst kao najvece i pobedonosno znamenje. Zato i mi hriscani stavljamo znamenje krsta na sebe uvek kad izgovaramo najmocnije ime i na nebu i na zemlji, Oca i Sina i Svetoga Duha - Boga trojedinog, Kome cast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
.