CUDO XX i XXI VEKA: ZAŠTO PLACU IKONE

HODOCAŠCE KROZ KUCU VUKOVICA

• U domu Hadži NJegoša Vukovica u Minhenu jedna za drugom pocele da mirotoce cudotvorne ikone • Blagocestiva mlada porodica cesto ide na poklonjenje najvecim pravoslavnim svetinjama Vest o cudima u kuci Vukovica stigla je i do nemackih medija Prvo mirotocenje pojavilo se pre dve godine na ikoni Bogorodice Donske, zaštitnice grada Moskve

Darovana im blagodat božja: Porodica Vukovic

Na vest da je u domu Hadži NJegoša Vukovica, njegove supruge Draginje i njihove tri kceri (Viktorije 7, Andele 5 i Katarine 2) u Minhenu jedna za drugom zamirotocilo pet ikona, njihova kuca iznenada je postala mesto hodocašca i okupljanja pravoslavnih vernika.
Ova blagocestiva mlada porodica, na svojim mnogobrojnim poklonickim putovanjima širom sveta vec je sretala i iskusila mnoga cuda božja, ali od kada su jedna za drugom pocele da mirotoce cudotvorne ikone na njihovom kucnom ikonostasu, sa cudima živi prakticno svakodnevno.

Hadži Njegoš pred ikonom Bogorodice Donske

Zajednicka molitva
Kada je vladika Konstantin, episkop Srednjoevropske eparhije objavio vernicima da ikona Bogorodice Donske u kuci NJegoša Vukovica u Minhenu mirotoci, "nisu mogli opstati", kako kažu, od poziva ljudi koji su hteli da se poklone svetinji. Odreden je jedan dan u nedelji za zajednicke molitve. U mirnom kraju porodicnih kuca u njihovoj ulici ubrzo su poceli da se otežu redovi vernika, a vest o cudima u kuci Vukovica stigla je i do nemackih sredstava informisanja. Ekipe televizija „ Pro ziben" i RTL bile su ugošcene i okrepljene, ali su se vratile bez reportaža za svoje gledaoce.

Blagoslov ili opomena

Kad ikone mirotoce, suzotoce ili krvotoce, one se oglašavaju cudom da bi nam poslale poruke blagoslova ili opomene. Pri tom treba da se zna da svetla, uljana tvorevina , koja se pojavljuje pri mirotocenju nije identicna osvecenom miru koje se upotrebljava u Svetoj tajni miropomazanja. Na ikonama se pojavljuje tecnost koja podseca na miro i miriše. Po obliku, boji i sastavu mirotociva tecnost je razlicita, od guste lepljive smole do rose, pa se ponekad govori o "jeletocenju" ili "rosotocenju". Kao što se smatraju razlicitim cudima "ikone koje placu" i one koje "mirotoce".

- Nismo smeli sebi da dopustimo da se od blagodati božje koja nas je zadesila, iz nerazumevanja ili neceg drugog, pravi neprimerena senzacija - kaže Hadži NJegoš Vukovic. - Iako imamo malu decu i svoje poslovne obaveze, ne možemo a da ne uslišimo želje iskrenih vernika da se poklone svetinjama. Naš dom je tako, Bogu hvala, uvek pun.
Poslovan mlad covek koji u Minhenu vodi sopstvenu firmu za unutrašnju arhitekturu, Hadži NJegoš Vukovic i njegova supruga Draginja sa decom ne idu na klasican odmor. NJihova cesta putovanja za cilj imaju uvek mesta gde se nalaze hrišcanske svetinje. Bili su u Jerusalimu, na Sinajskoj Gori, Italiji, hodocastili po Grckoj , Rusiji, Evropi. … Kad imaju samo nekoliko slobodnih dana, po duhovno okrepljenje trknuce do manastira Lepavina , gde su cesti gosti. Sa svakog od tih hodocašca donose cudotvorne ikone pa se tako spontano, na spratu njihove prostrane kuce, na zidu izmedu spavacih soba stvorio pravi mali ikonostas. Nad vratima roditeljske okacena je ikona svetog velikomucenika Dimitrija (krsna slava), a iznad decije Bogorodica Donska. Gotovo sva mirotocenja u njihovom domu dogodila su se po povratku sa poklonickih putovanja, iskrenih i usrdnih molitvi pred najvecim pravoslavnim svetinjama.

Zlatna svetlost
Prvo mirotocenje pojavilo se pre dve godine na ikoni Bogorodice Donske, zaštitnice grada Moskve. NJen original, pred kojim su se molili i sveti Sergije Radonješki i sveti knjaz Dimitrije, prebiva u Tretjakovskoj galeriji u glavnom gradu Rusije i Vukovici su vec bili da joj se u znak zahvalnosti poklone. Kao i mnoge slicne velike svetinje i cudotvorna ikona Bogorodice Donske ima svoju tajanstvenu istoriju. Ništa od toga, medutim, kad je kopiju izradenu 1984. od živopisca shi-monaha Mihaila kupio na Svetoj gori, NJegoš još nije znao. I njeno poreklo ce se na cudotvoran nacin obznaniti.
Ali , podimo redom. Oktobra te 2002. godine, tek što su se vratili sa poklonickog putovanja po Grckoj, uoci Svetog apostola i jevandeliste Luke, dok se porodica Vukovic molila pred svojim cudotvornim ikonama, nešto je zasijalo.
- Pogledao sam gore i imao šta da vidim. Ikona je rosila, bila je mokra i sijala je. Sveto miro je vec pocelo da se spušta niz ikonu koja tada nije bila ni u ramu ni u staklu. Da ne bi curilo na pod, sveto miro smo pokupili na vatu, kleknuli i nastavili da se molimo - prica Hadži NJegoš Vukovic o blagoslovu koji ih je sacekao po povratku sa poklonickog putovanja koje je i samo bilo ispunjeno cudima, a sa cudom i zapocelo.

Znak milosti

Mirotocenje je znak odobrenja, podrške, milosti koja se šalje ljudima. Pravoslavni vernici to razlicito objašnjavaju, istovremeno kao"poziv na pokajanje i projavljivanje milosti, znak da nam je višnji svet blizu".

- Pre polaska na put u kuci smo citali akatist Svetom Savi. Bili smo u autu na putu za aerodrom, sunce je bilo skroz na levoj strani, a ispred nas odednom je zasijalo drugo sunce. Direktno sa neba ispred nas dolazila je zlatna svetlost. Pored tog sunca pojavili su se krstovi kao od oblaka ispisani. Zastao sam i slikao to. Skrenuli smo na autoput i svetlost je postala još jaca. Pored svetlosti i krsteva, na levoj strani stvorio se andeo sa krilima. Zaustavili smo auto i sve sam to fotografisao.

Teška iskušenja

Ikona koja place smatra se cudom koje se najrede dogada i istovremeno je loš predznak. Istorija je pokazala da Bogorodicine suze nagoveštavaju teška iskušenja. To suzotocenje je uvek opomena i kada bi se ljudi osvrnuli na taj znak i pokajali se, iskušenja bi se odgodila. Krvotocenje ikona u pravoslavnoj tradiciji predstavlja još strašniji znak.

Na celom putu po nebrojenim grckim svetinjama, od Soluna i velicanstvene milionske litije na dan Svetog velikomucenika Dimitrija, zaštitnika ovog grada, pa do Androsa i mirotocive i krvotocive Bogorodicne ikone u manastiru Sv. Nikole, i moštiju Sv. Patapija na Korintu, pratila ih je blagodat i dopuštenje da pristupe i fotografišu i tamo gde to uobicajeno nije moguce.

Sutra:
"Epidemija" mirotocenja

Pokajanje "nevernog Vukomana"

Kao i svako cudo i mirotocenje cudotvornih ikona u Minhenu imalo je svoga Nevernog Tomu. Inženjer Vukoman Cejovic, karatista cetvrtog pojasa, koji sa suprugom i sinom živi u ovom gradu došao je jednog petka kada se u domu Njegoša Vukovica cita akatist da se i sam pokloni svetinjama. Stigao je sa sumnjom jer do tada je samo nešto cuo o tome, nikada licno video. Kada je Vukoman prišao da celiva ikonu Bogorodice Donske, miro je odjednom poteklo i sa spoljne strane stakla, na ocigled svih prisutnih. Covek je ostao bez reci. Priznao je svoju sumnju i pokajao se. Od tada, kad god ima potrebu i priliku, Vukoman dolazi u kucu Vukovica.
- Bio je utorak, 18. februar - prica Njegoš Vukovic - kada je nazvao da pita da li može da dode da se pomoli. Bilo nas je dosta u kuci, pili smo kafu i kad smo se vec okupili u tolikom broju krenuli smo da ocitamo akatist. Citali smo Vukoman i ja i odednom je nastalo komešanje medu prisutnima. Pogledam, sa ikone Svete Petke toci miro. A Vukoman rece: "To je opet zbog mene, što ne poverovah!"

Mira Grujic Pavlovic

BOŽJA BLAGODAT SVUDA OKO NAS

Zaboravljamo da je receno: ko kuca - otvorice mu se, ko traži - dace mu se, podseca Hadži NJegoš Vukovic, u cijem su domu u Minhenu, jedna za drugom, pocele da mirotoce cudotvorne ikone Po blagoslovu arhimandrita Gavrila, igumana manastira Lepavina, mirotocivu ikonu svetog apostola i jevandeliste Luke poklonili manastiru u selu Bošnjani kod Varvarina Bogorodica se u snu javila Milici Vujinovic iz Novog Sada i rekla da u Minhenu u jednoj kuci postoji cudotvorna mirotociva ikona Bogorodice Donske

Dolazak ikone Svetog Luke u Bošnjane

Dana 24. novembra 1982. godine Josif se probudio osetivši u sobi neobicno blagouhanje. Ugledao je kako po ikoni tece miro. Odneo je ikonu u crkvu i od tada je ona mirotocila tacno petnaest godina. Samo jednu nedelju je bila suva - u Strasnu sedmicu Velikog posta.
Za sve te godine Josif je sa cudotvornom ikonom putovao po celom svetu, od Australije i Argentine do Bugarske. Zabeležena su pri tom brojna izlecenja i od najtežih bolesti.
Pred put u Grcku 1997. gde ce biti ubijen, Josif je ikonu dao na cuvanje, kako bi izbegao provokacije. Grci su je naime, pošto je ikonopisana na Atosu, smatrali svojom svetinjom. Pogibijom Josifa i ikoni se izgubio svaki trag.

Nestala bradavica sa Katarininog prsta

Za Svetog Nikolu vezano je još jedno cudo koje se dogodilo porodici Vukovic na prošlogodišnjem poklonickom putovanju. Došli su u Bari da se poklone moštima Svetog Nikole i kada su izlazili iz crkve, Draginja je uzela za ruku najmladu Katarinu i gotovo uzviknula: "NJegoše, nema više bradavice na Katarininom prstu". A ta bradavica bila je na palcu velika kao da je izrastao još jedan mali prstic i lekari, ne znajuci o cemu se radi, nisu dali da se hirurški skine.

Kada je vladika Konstantin, episkop Srednjoevropske eparhije, objavio vernicima da ikona Bogorodice u kuci Hadži NJegoša Vukovica u Minhenu mirotoci, dom ove mlade blagocestive porodice postao je mesto hodocašca.
Ovaj mladi covek, vlasnik firme za unutrašnju arhitekturu, njegova supruga Draginja i kcerke Viktorija, Andela i Katarina, sa cudima žive svakodnevno od kako su jedna za drugom pocele da mirotoce cudotvorne ikone na njihovom kucnom ikonostasu.
Tek što su se vratili sa poklonickog putovanja po Grckoj oktobra 2002. godine, uoci Svetog apostola i jevandeliste Luke, tokom molitve, nešto je zasijalo. Videli su da je
sveto miro pocelo da se spušta niz ikonu koja tada nije bila ni u ramu, ni u staklu.

Viktorija, Andela i Katarina Vukovic sa cudotvornim ikonama

"Epidemija" mirotocenja
Podsecamo, kad ikone mirotoce, suzotoce ili krvotoce, one se oglašavaju cudom da bi nam poslale poruke blagoslova ili opomene. Mirotocenje je znak odobrenja, podrške, milosti koja se šalje ljudima.
Dugo su se Vukovici raspitivali koja je to njihova mirotociva ikona Bogorodice, ali niko nije znao da im kaže, sve dok se na bogosluženju u minhenskoj crkvi nije pojavila Milica Vujinovic iz Novog Sada. NJoj se u snu javila Bogorodica i rekla da u Minhenu u jednoj kuci postoji cudotvorna mirotociva ikona Bogorodice Donske i da treba da ode da joj se pokloni. Odmah potom, jedan ikonopisac u ruskom manastiru u Minhenu potvrdio je Vukovicima da to jeste Bogorodica Donska. Hodocasnica iz Novog Sada je dobila isceljenje, a Vukovici povod da idu na poklonicko putovanje u Moskvu.

Isceljenje na istocniku Svete Petke

Jednoj gotovo slepoj monahinji iz manastira Vavedenje u Beogradu, koja je zajedno sa grupom vernika odnela ikonu Svetog Luke u Bošnjane i umila se na tamošnjem izvoru istocniku Svete Petke, za pedeset posto poboljšan je vid.
Od davnina je, inace, mnogo cudesnih zbivanja bilo na mestu starog manastira i izlecenja na izvoru istocniku Svete Petke.

Vec pocetkom sledece 2003. godine u kuci Vukovica nastaje "epidemija" mirotocenja ikona. Prvo je u februaru zamirotocila ikona Sv. Petke, pa na Veliku Gospojinu ikona Mlekopitateljica, da bi na isti datum kad i Bogorodica Donska, (30-31. oktobra) uoci praznika Svetog apostola i evandeliste Luke zamirotocila i ikona ovog sveca, dar prijatelja Vladislava Lukovica iz Kruševca, studenta teologije u Atini. Ta godina tako bericetna božjim blagoslovom koji je prosto natkrilio ovu petoclanu porodicu okoncace se uoci Nikoljdana, mirotocenjem ikone cudotvorca Sv. Nikolaja.
Obdareni velikom milošcu, NJegoš i Draginja poželeli su da darove podele sa drugima , pa su po blagoslovu arhimandrita Gavrila, igumana manastira Lepavina, mirotocivu ikonu svetog apostola i jevandeliste Luke prošle jeseni poklonili manastiru Svetog Luke u selu Bošnjani kod Varvarina, Šumadijska eparhija.

Došla domu svome
Kad pitamo NJegoša Vukovica, rodenog, odraslog i vaspitavanog kraj jedne od najvecih srpskih svetinja, nadaleko cuvene cudotvorne ikone Bogorodice Cajnicke - zašto se baš njima sva ova cuda dogadaju, Hadži NJegoš Vukovic kaže:
- Kada bi ljudi znali koliko je Božje blagodati stalno svuda oko nas! Može da je ima svako ko želi da je primi. Zaboravljamo da je receno: ko kuca - otvorice mu se, ko traži- dace mu se.
Na poklonjenju Svetom Luki u Bošnjanima Vukovici su pre desetak dana bili zajedno sa svojom mirotocivom ikonom Bogorodice Donske. Prenocivši u manastiru Svetog Luke, obe su jace zamirotocile, a Donskoj svetinji su se na tom hodocašcu poklonili i Kragujevcani u crkvi Svetog Save, kao i meštani i hodocasnici NJegoševog rodnog Cajnica i veliki broj onih koji pohode cudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske u istoimenom manastiru .

Blagoslov Carice nebeske

Jedno od najvecih cuda dvadesetog veka medu pravoslavcima je Iverska montrealska ikona Majke božje. Vlasnik ikone Josif (Hoze) Munjez Kortes, profesor istorije umetnosti na Montrealskom univerzitetu, došao je 1982. godine u Grcku, na poluostrvo Atos. To putovanje je, pokazace se ubrzo, odredilo ceo njegov dalji život. U Danilovom skitu na Atosu ugledao je Iversku ikonu Majke božje - kopiju poznate Iverske vratarnice. Nije dobio monaški blagoslov da je kupi. Sledeceg dana, kada se Josif spremao da ide, stigao ga je iguman rekavši da mu je sama Carica nebeska blagoslovila tu ikonu.

- Kad znamo istorijat mirotocive ikone Svetog Luke, zahvaljujuci Bogu, ona je 25. novembra prošle godine, kako to rece sam otac Gavrilo, koji je zajedno sa vernicima doneo u naš manastir, došla domu svome. I od tada je dva puta javno promirotocila. Prvi put desetak dana po dolasku, a onda i u prvoj nedelji vaskršnjeg posta, na Svetog Simeona. Dogodilo se to uz vizantijsko pojanje za vreme liturgije Sv. Jovana Zlatoustog. Nastalo je komešanje medu vernicima koji su primetili da se staklo na ikoni zamaglilo. Kada smo joj prišli osecalo se blagouhanije, a kapljice mira bile su na samoj ikoni i na unutrašnjoj strani stakla. Dva dana posle toga izgoreo je Hilandar - govori nam arhimandrit Aleksej iguman manastira Sveti Luka u Bošnjanima. - U svakom slucaju, mirotociva ikona Svetog Luke je jedinstvena u Pomoravlju i Rasinskom okrugu i za ovaj manastir, jedan od najmladih (izgraden 1996. na temeljima starog iz 14. veka) i najsiromašnijih u Srbiji, to je veliki blagoslov.

Sutra:
I životje cudo

  • PROVIĐENJA NA SVAKOM KORAKU predskazalo nesrecu u Americi

    • Od decembra 1998. do marta 1999. u Svetovavedenjskom manastiru u ruskom gradu Ivanovu zamirotocilo ravno 1.047 ikona • Na obicnom ljudskom nivou razmišljanja najvece cudo je to što postojimo, istice naucnik Pavle Vasiljevic Floreski Nauka se ne može primeniti na cuda • Kako je bolesnica celivala ikonu, naduvenosti je nestalo i ona je potpuno ozdravila

Ruska ikona Svetih carskih mucenika

Postoje, ocigledno, ljudi kojima se cuda dogadaju bukvalno na svakom koraku. Broj vesti o cudima koja su se projavljivala preko ikona u Rusiji krajem prošlog i pocetkom ovog veka, nadmašio je, ipak, sve rekorde.
Racuna se da u ovoj najmnogoljudnijoj pravoslavnoj zemlji mirotoci trenutno na desetine hiljada ikona, a samo u Svetovavedenjskom manastiru u gradu Ivanovu od decembra 1998. do marta 1999. godine zamirotocilo je ravno 1.047 ikona! Takve vesti objavljuju se gotovo nedeljno. To je bio povod za dublju analizu jedne od najosetljivijih pojava - cuda u crkvi i još jedan pokušaj njihovog rasvetljavanja.

Mirotociva ikona sv. Luke

Analize unose konfuziju
Profesor Pavle Vasiljevic Floreski sa Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas Gubkin, akademik, clan je Komisije za opisivanje cuda u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Ova komisija je specificna po tome što su njeni clanovi "prirodnjaci".
- A. V. Moskovski je fizicar, a ja geolog. Uvek i obavezno moramo nešto da izmerimo, ocitamo, spojimo elektrode, a ja kao geolog treba još da udarim cekicem i proverim - kaže prof. Floreski slikovito i tvrdi da im je želja da budu profesionalci.
To se, medutim, pokazalo nedovoljnim. Zašto?
- Zato što se nauka ne može primeniti na cuda. To su, prosto, razlicite, nespojive oblasti. Uradimo, na primer, analizu ulja - i šta onda? Uporedimo ulje iz prodavnice i ono u kandilu i dokažemo da nije isto. Zar je to dokaz cuda? To je sve neprincipijelno. I zato nas organizacija ispitivanja i analize dovode do konfuzije. Mi znamo da radimo sveto delo, arhiviramo sva dešavanja. To je naš stvarni posao. Kad pocnemo sa svim tim analizama, mi se sami prema sebi odnosimo ironicno.

Od lipe ili cempresa

Postavlja se pitanje da li postoji verovatnoca da se drvo ili boje koje se koriste za ikonopisanje vremenom pojavljuju na ikoni u vidu kondenzata?
Danas, kao i u stara vermena, za ikone se koriste samo prirodni materijali i boje. Daska je uglavnom od lipe ili cempresa. Proložak, horizontalni drveni umetak na poledini ikone mora da bude od cvršceg drveta, najcešce hrastovine. Umetak je neophodan da se daska ne bi savijala. Prednja strana ikone, koja se živopiše, štiti se od isparenja debelim zaštitnim slojem. To je levkas, koji se priprema na prirodnom lepku po drevnim tehnologijama. Preko njega se stavlja posebna fina tkanina, da bi se levkas bolje ucvrstio, kao i da bi se na njemu izbegla pojava mikroskopskih pukotina. Poznato je, naime, da daska ima osobinu kako da skuplja, tako i da ispušta vlagu, pa se povremeno širi i skuplja. Isparenje vlage sa daske ide sa ceone strane i sa poledine ikone. Primetno je da što je ikona starija, više je iskrivljena. Posle završenog živopisanja, površina ikone se prekriva uljanim rastvorom.

Ilustrujuci cinjenicu da nijedno naucno istraživanje cuda Božjih nije do sada moglo da da bilo kakve pouzdane rezultate, profesor Pavle Vasiljevic Floreski navodi primer Torinske plaštanice, jedne od najvecih hrišcanskih svetinja. Naucnici su radili analize kako bi ustanovili iz kog perioda potice. Rezultat je bio XII ili XI vek, iako treba da bude prvi vek.
Šta se na osnovu toga može zakljuciti? - postavlja pitanje profesor Floreski i kaže:
- To je moja struka u kojoj se tacno zna kako dolazi do "podmladivanja" izotopa, tacnije njihovog mešanja, koje osnovi daje drugi izotopni sastav. Stvar je u tome da se jedino dokazalo da nikakvi naucni eksperimenti ne mogu dokazati niti opovrgnuti istinitost toga da je Isus Hristos došao da spase svet. A cuda se tako cesto dešavaju da su, ako se tako može reci, ponekad malo i neinteresantna i obicna. Svet je uvek cudesan ako u njemu prisustvuje Bog. Na obicnom ljudskom nivou razmišljanja najvece cudo je to što postojimo. Jer to protivreci svim zakonima termodinamike, zakonu verovatnoce, teoriji entropije. Zato su sva ostala cuda, ako se tako sme reci, "perje" i pojave "drugorazrednog" znacaja - zakljucuje istraživac cuda profesor Pavle Vasiljevic Floreski.

Cudesno ozdravljenje
Viktor Saulkin, ikonopisac i voditelj radio-stanice "Radonjež", opisuje svoje prvo prisustvo mirotocenju ikone:
- Bili samo sa pravoslavnim poklonicima iz Poljske u Optinskoj pustinju. Ja sam u Vavedenjskoj crkvi pricao o ikoni Majke Božje Trojerucice, koja je stajala na zidu. Jedna od poklonica mi pri tom rece: "Pazi, Viktore, kaplje ti ulje na jaknu". Pomislih da sam glavom dodirnuo kandilo, pa podigoh ruku da bih ga popravio i tada zapazih da kandila uopšte nema i da upravo miro tece po ikoni.
Starešina crkve Svetog mucenika Pantelejmona u Dnjepropetrovskom manastiru, otac Aleksandar (Grišin) o slucaju u oktobru prošle godine svedoci:
- Prvo je pocela da mirotoci ikona Arhangela Mihaila, koja se nalazi u kuci sestre LJudmile, jedne vernice iz naše crkve. Interesantno je da je ta ikona iz novijeg vremena, izlivena od metala. Prvo je LJudmila videla da se pored ikone pojavila masna mrlja. Zacudila se, jer na zidu kraj ikone nicega nema. Pregledali smo sve i obrisali i ikonu i zid. Kapi su se opet pojavile. Nismo davali tome vecu pažnju dok se nije osetio blagouhani miris. Odneli smo ikonu kod vladike i on je potvrdio da je to zaista mirotocenje.

Mala isparenja

Na pitanje o tome da li se na ikoni nekada mogu pojaviti isparenja zbog prirodnih pojava i kao posledica cinjenice da drvo sakuplja i ispušta vlagu, Elena Knjaževa je izricita:
- Ne, tako nešto nisam još videla da drvo ispusti toliko vlage da se ona primeti u kondenzovanom obliku. Smatram da tako nešto ne može da se desi. Ta isparenja su veoma mala i tek posle nekoliko vekova samo malo se promeni oblik daske na kojoj je živopisana ikona. Pored toga, lipa, na kojoj se najcešce slikaju ikone, nije smolasto drvo. Zato nikakva smola i ne može da se izluci iz lipe.

Vlasnica radionice "Ruska ikona" Elena Knjaževa bila je svedok mirotocenja ikone Bogomajke Deržavinske na izložbi ikona povodom proslave 850 godina Moskve. To je savremena ikona, koju su 1995. ikonopisali Evgenije Mamikonjanin, Tatjana Jevsejeva i Julija Suranov. Kao retko cudo, u Rusiji je zabeležen i slucaj ikonopisca Jurija Vasiljevica, kome je jedna ikona pocela da mirotoci za vreme samog ikonopisanja.
Nagadanja o tome da li drvo ispušta ili ne ispušta vlagu ili neku drugu materiju, pokazala su se bespredmetnim, pored toliko primera mirotocenja kopija cudotvornih ikona na papiru. Tako je 7. novembra 1997. godine zamirotocila kopija ikone cara mucenika Nikolaja II.. Mirotocenje se, zatim, ponovilo više puta, jednom i pred nepristrasnim okom kamere. Vlasnik te ikone lekar-hirurg Oleg Ivanovic Beljcenko navodi jednu od mnogih situacija koje zadivljuju. Kada je ikona donesena u Ukrajinu u Vinicku eparhiju grada Tucina, dovezena je i jedna teška bolesnica. Bila je naduvena kao bure i vec nekoliko godina nije mogla da se krece. Kako je celivala ikonu, naduvenosti je nestalo i ona je potpuno ozdravila. Oleg Ivanovic, koji je mnogo puta gledao iscelenja pred tom ikonom, primetio je: "Ja shvatam da je to veliko cudo, ali kao lekar ne mogu da shvatim jedno - gde je nestala ta tecnost?"

U utorak:
Krvotocenje u Jerusalimu

 

Blagodat u Podmoskovlju
Tako nešto dogada se u Podmoskovlju, u skromnom domu jedne blagocestive žene, gde se mirotocive ikone množe, a oštecene "ozdravljuju". Žena o kojoj je rec je 2001. godine, po blagoslovu svog duhovnog oca, vezla Plaštanicu za Svetu Pashu Gospodnju. Jedva je stigla da izveze do Velikog petka i odjednom shvatila da se u stvari dogodilo cudo. Jer, apsolutno je nemoguce završiti za samo cetiri dana posao za koji je inace potrebno par meseci. Završila je rad i skrušeno klekla da se pomoli Gospodu za oproštaj što je nekoliko puta u toku vezenja nehotice iglom dodirnula Hristovo precisto telo. Osetila je tada kako se prostorijom u kojoj je obicno vezla Plaštanicu, širi nezemaljski miris nepoznatog porekla. Plašeci se da blagodat ne nestane, nikome nije ništa pricala. Odnela je u crkvu Plaštanicu da bi, kad se vratila kuci, primetila kako sa ikone svetih novomucenika i ispovednika ruskih, koju je nedavno kupila, obilno tece miro. Na praznik Radonicu, slavu Iverske Majke Božje, zamirotocila je Iverska ikona. Domacica tada pozva decu i uzbudeno rece:
"Izgleda da ce našu kucu zadesiti neka nesreca - moje ikone su zaplakale".
Kada je posle nedelju dana ikona Raspece Hristovo pocela obilno da mirotoci, žena je krenula da se ispovedi:

Svetinje koje opominju

Iz kuce koja je izgorela, stare potamnele ikone, sa beznadežno upropašcenim likovima svetitelja, donete u Podmoskovlje potpuno su se obnovile. Mirotocivih svetinja u ovom domu sada je toliko da su zbog teskobe naslagane jedna na drugu. Kao da je cela pravoslavna Rusija ovde donela ikone koje opominju.

"Oce, u mojoj kuci se nešto dešava".
Sveštenik je jednu od ikona pokušao da obriše cistim peškirom, a ispod njegove ruke poteklo je miro u vidu fontane.
Zateceno, ni sveštenstvo u prvi mah nije znalo šta da se radi sa ikonama. Neki su predlagali da se sve odnese u hram, drugi da se zatvore vrata od sobe i predano moli. Na neobjašnjiv nacin, medutim, ikone su poceli da posecuju ljudi sa svih strana. Na jednom obicnom, svetovnom mestu, u skromnoj kucici, na ikonama su se dogadale vidljive promene, mnoge su pocele da se obnavljaju, da mirotoce, detalji na njima da se doraduju i ukrašavaju divnim bojama.
Stare ikone, papirne litografije s likom svetitelja, hiljade ikona mirotoce danas u raznim krajevima Rusije, rušeci sve zakone materijalnog sveta. Zovemo ih cudima. Zato što ih nije moguce objasniti, jer izlaze iz okvira fizickih zakona prirode i nikakva nauka ne može da objasni njihovo delovanje sopstvenim zakonima.
KRAJ

Ustrucavanje sveštenika

Mnogi sveštenici se ustrucavaju da izveštavaju svet o mirotocenju ikona u crkvama, zato što postoji veoma ozbiljna opasnost da ljudi pocnu da obracaju pažnju na spoljašnju pojavu cuda, pri cemu njihov unutrašnji život ostaje isti.

Piše: Mira Grujic Pavlovic


Vesti, 8., 9., 10.i 13. april 2004. godine